Da li softversko inženjerstvo i slične industrije postaju esnafi/gilde?

Drage kolege, ja radim kao predavač na Fakultetu organizacionih nauka i u saradnji sa koleginicom Kathrin Kirchner sa Univerziteta Friedrich Schiller u Jeni radim istraživanje kako kolaborativne mreže, koje neki nazivaju Web2.0 konceptima, utiču na industrije koje su zasnovane na znanju. Pretpostavljamo da se u takvim industrijama (na primer softversko inženjerstvo, grafički dizajn, inženjering zvuka, visoko obrazovanje...) javljaju promene u strukturi, kulturi, znanju i lojalnosti zaposlenih, između ostalog. Na primer, kao što postoje uspostavljene profesije (kao advokati, lekari) čiji pripadnici imaju visok stepen lojalnosti profesiji, nove profesije koje su se razvile popularizacijom personalnih računara i interneta mogu steći takvu kulturu i postati "društveno visoko statusne" profesije zahvaljujući solidarnosti svojih članova. Oni se međusobno pomažu, „drže se zajedno“, imaju neki osećaj ponosa zbog pripadnosti profesiji, često su lojalniji svom zanimanju nego firmi u kojoj trenutno rade i održavaju konferencije i skupove, poput srednjovekovnih gildi. Druge profesije, pak, nemaju taj osećaj zajedništva sa ljudima koji isto zanimanje obavljaju u drugim firmama (kao na primer manuelni radnici) i lojalni su prvenstveno firmi u kojoj rade. Sve to može biti posledica visoke saradnje i zbližavanja ljudi koji ne rade u istoj firmi, a zahvaljujući kolaborativnim mrežama. Koliko će se softverski inženjeri zbog toga držati zajedno? Koliko će biti solidarni sa profesijom. Koliko će im to dići društvenu moć, da li će se izdvojiti kao jasno diferencirana grupa(kao na primer lekari)... Pitanja ima na stotine.

Da ne davim, može se isto tako pričati o promenama u kulturi, strukturi, knowledge managementu i mnogo drugih stvari u firmama koje rade u "knowledge intensive" industrijama, a koje nastaju zato šte će na primer developer radije postaviti pitanje na forumu na koje će mu odgovoriti neki kolega iz jugozapadne Omahe nego što će otići dve sobe dalje i pitati drugi tim developera koji rade u istoj firmi, ali na drugačijem projektu.

JAAAAAKO bih voleo da čujem vaša mišljenja, ako imate radnog iskustva. Otvorio sam i temu na kojoj možete popuniti anketu koja će nam puno pomoći da kvantifikujemo i objektivno ispitamo te stvari:
http://www.elitesecurity.org/t...je-poput-srednjovekovnih-gildi ; a u ovoj temi možete u slobodnoj formi iznositi vaša cenjena mišljenja iskustva, navoditi primere koji potkrepljuju vaš stav, kritikovati početnu ideju, ili mi (ali samo na fin način i uz poštovanje pravila foruma) reći da koleginica i ja zaluđeno lupamo gluposti :)

Ako objavimo članak čiji je apstrakt već prihvaćen u IGI Global publishing, u članku navodim i reklamiram elitesecurity kao izvor podataka i javljam vam svima!

Puno pozdrava,

Mladen Čudanov

Potpis

http://www.linkedin.com/in/mladencudanov

Lično, ne vidim nikakvu vezu između upotrebe wikija, foruma, socijalnih mreža i sličnog sa odanošću profesiji. U mom slučaju, odanost firmi je direktno proporcionalna novcem ili privilegijama koji dobijam.

Čini mi se da je za odanost profesiji potrebno da pripadnici profesije imaju jasnu svest o tome koji put su prešli do svog zvanja i pozicija, i da u društvu mora postojati jasna svest o važnosti tih zvanja i pozicija. Sudija, advokat i lekar su se osušili pored knjige i svako od njih ima, u najboljem slučaju, bar 10 godina teških priprema da bi došao do svog zvanja i pozicije. I niko ko nije prošao ove pripreme ne može raditi taj posao, što je čak regulisano i zakonom. Dalje, svakom čoveku je vrlo vidljiv ugled i moć ovih zanimanja, i donekle razume šta ova zanimanja rade, zato što se ona bave svakodnevnim problemima ljudi. Sudija presudi u sporu, advokat prepiše imanje, lekar izleči.

U slučaju softverskog inženjerstva, ni jedna od ove dve stvari ne postoji. Svako sa dva kursa, ili bez i jednog, ili sa nešto malo iskustva će se nazvati softverskim inženjerom, programerom, poznavaocem računara i slično. A ima li ko da kaže da on to nije? I ima li ko da čuje kada neko kaže da on to nije? Drugo, običan čovek (a vrlo često i neko iz struke) ne razume jasno šta radi softverski inženjer, niti vidi razliku između različitih profesija u IT industriji, i neretko će nas staviti u istu ravan sa komšijinim malim koji zna sa kompjuterima. Tako ćemo u oglasima za posao videti da se traže kandidati za poziciju šefa softverskog projekta, a za uslov se traži završen ETF. Niti je softversko inženjerstvo predmet izučavanja elektrotehnike, niti se na ETF-u stiču znanja koja su potrebna za takav posao (npr upoznavanje sa različitim metodologijama razvoja softvera, različitim arhitekturama softvera, upravljanjem ljudima i resursima, ekonomikom proizvodnje, itd...).

Takođe, sva tri pomenuta zanimanja imaju dobro organizovana strukovna udruženja, a neka su uvedena i u zakone - Društvo sudija, Lekarska komora, Advokatska komora. A šta imamo mi?

Tako da... Moje mišljenje je da je softversko inženjerstvo vrlo, vrlo, vrlo daleko od toga da postane esnaf.

Kada u medicini ljudi dodju do nekog otkrica ili saznanja, oni jurcaju da to sto prije objave svima na sav glas.
Kad neko u IT smisli nesto novo, on prvo gleda kako da ga sakrije i zastiti tako da drugi ne mogu da se okoriste neposredno tim znanjem/otkricem, vec samo posrednom primjenom tog znanja i to tako da se to koriscenje naplati sto je vise moguce. Ciljna grupa na kojoj treba zaraditi su cesto takodje drugi IT-ovci, a ne neka lica van struke.

Takodje, "zivotni vijek" korisnog "IT znanja" je daleko kraci i prolazniji nego medicinsko ili pravno znanje (zbog dinamike promjena u toj struci), tako da ako ne iskoristis neko specificno "znanje" sto prije mozes, skoro je 100% sigurno da nikad kasnije od tog znanja neces imati koristi.

Samo ove dvije stvari (a ima ih jos mnogo) namecu jednu vrstu suparnistva koja nije toliko izrazena u manje dinamicnim profesijama, a to suparnistvo ide protiv uspostavljanja nekih klanova ili esnafa.

Medjutim, sa druge strane, raznolikost tehnologija i dinamican razvoj prevazilaze moci pojedinaca i zahtjevaju timove ljudi za bilo kakve ozbiljnije stvari, tako da to sa neke strane nagoni na kojekakva udruzivanja, ali ogranicenog broj ljudi koji imaju nekakav zajednicki cilj (obicno ekonomski, sto opet nije pouzdana osnova na kojoj se formiraju esnafski tipovi drustava).

Ja licno nemam utisak da su neki ljekari ili pravnici drasticno ugrozeni neujednacenim razvojem na tom trzistu. Neki osrednji ljekar moze citav zivot imati ljeba od ljecenja prehlada i prepisivanja sirupa protiv kaslja, a i neka uboga bolnica ce uvijek imati pacijenata, pa da se i preko puta nje nalazi klinika Majo.

U IT sektoru je sasvim drugacije. Ako neko napravi proizvod za dvije nijanse bolji od konkurencije, konkurenciji preti propast.
Jedan od glavnih pokretaca IT razvoja je upravo konkurencija i kad bi se strasti stisale i ususkale u neka druzeljubiva udruzenja, dinamika razvoja bi vjerovatno drasticno opala.

Tako da je moje misljenje da ne moze doci do pojave esnafa u IT oblasti dok god se ne pojave ozbiljne prepreke za daljnji tehnoloski razvoj i napredak (ili bar za usporenje) u toj oblasti.

Vaše mišljenje je veoma interesantno, ali se razlozi koje iznosite mogu dodatno razmatrati:

1. Meni je logično da nedostatak formalnog sistema ocene adekvatnosti osobe da se bavi poslom (u industriji SE definitivno formalno fakultetsko obrazovanje nije imperativ) zahteva da društvo napravi efikasan mehanizam ocenjivanja, inače će privreda gubiti dosta para dok izsortira "komšijine male" i obučene kadrove. Takvu ulogu (izmešu ostalog, mogu na sebe da preuzmu formalna udruženja.
2. Visokotehnološka rešenja se naravno čuvaju patentima, ali to je tako i u medicini, farmaciji, ne dele se ni tamo tehnološki procesi za nove lekove i procese besplatno. Primeri dobre prakse, rešenja, šabloni se dele dosta intenzivno po forumima posvećenim SE
3. Udruženje ne mora biti formalno - nisu svi koji doprinose open-source zajednici formalni članovi, ali osećaju pripadnost zajednici

U svakom slučaju, meni se sviđa ovaj članak možda će se svideti i vama
http://inderscience.metapress....gpublicationresults,1:110891,1


I da, što niko neće da popuni anketu? Pleasepreetyplease :)

http://www.elitesecurity.org/t...je-poput-srednjovekovnih-gildi

Potpis

http://www.linkedin.com/in/mladencudanov

Objave objave, ali prethodno patentiraju ako mogu ;-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

1) Odakle to da privreda gubi dosta para dok "isortira "komšijine male" i obučene kadrove."?

2) Kako bi tačno to udruženje moglo da garantuje za kvalitet nekog kome je izdalo licencu?

ovi valjda to pokusvaju
http://www.computer.org/portal/web/swebok

inace , na svim nePMF fakultetima mnogo potencijaru tu softverski inzinjering pricu
treca sam godina na faksu , i mogu da se kladim da 70% kolega nebi umelo da napise dva razlicita sorting algoritma da bi ostali zivi , a kamo li nesto komplikovanije
(bas me danas pitao kolega da li while u c-u prvo prodje jednom kroz petlju , pa onda proverava uslov ili prvo proverava uslov...)
a mi tu slusamo o raznim modelima razvoja softvera ...

Zar nije gubljenje novca kada neko da posao nestručnom licu da ga odradi, da bi se, pre ili kasnije, kada nastane šteta ili problem, obratio profesionalcu. Zar nije bilo bolje da se odmah obratio profesionalcu?


Na sličan način na koji to rade lekarske ili advokatske komore. Npr, uvođenjem Suda časti, koji će odlučivati o žalbama korisnika na izvršenu uslugu, i koji može oduzeti licencu za rad.


Softversko inženjerstvo i programiranje su dva vrlo različita posla.

hoces da kazes da softverski inzinjer ne mora da zna da programira ?

mozda je to moje neiskustvo , ali mi to nikako ne zvuci u redu

U opštem slučaju, u procesu izrade softvera ima desetak faza, a programiranje je samo jedna od njih. Softverski inženjer može biti specijalizovan npr za upravljanje softverskim projektom, prikupljanje zahteva, projektovanje sistema ili podršku. Ni jedna od ovih specijalizacija ne zahteva poznavanje programiranja. Neke druge specijalizacije ne zahtevaju poznavanje programiranja na nivou algoritama.
Naravno, stvar je stručnog obrazovanja i kulture da se algoritmi znaju. Ja bih znao da odgovorim na tvoja pitanja, i o petlji i o sortiranju :)

Naravno, nisam ni ocekivao da neko ko predaje na fakultetu ne zna takve stvari

upravo to, opsta kultura ako nista drugo, pa i vlasnik pekare koji se bavi administrativnim poslovima a ne samim zanatom mora da bude majstor da bi mu pekara bila dobra, zar ne? (malo banalan primer, sad idem s dorucka :) )

takodje , nisam siguran da neko ko se skoluje za softverskog inzinjera odmah nakon studija
radi na dizajnu softvera , siguran sam da mora dosta nosenja bureka (opet referenca na pekaru, bio dobar burek bas ... necu vise :) ) pre rada na velikim projektima

dalje, misljenja sam da je u svim ostalim delovima razvoja softvera, osim same implementacije, daleko najbitnije iskustvo koje opet ne moze tako lako da se prenese

ako pogledamo softverski inzinjering i druge grane inzinjerstva , vidi se da je ono sto fali softverskom inzinjeringu u stvari dobra potpora u teoriji,
u gradjevinarstvu postoji velika teorija o statici, konstrukcijama, ne znam sta vec i slicno
cilj softverskog inzinjerstva je resavanje problema, ali nam teorija jos uvek nije dala odgovor kako se do resenja dolazi, vec se svaki problem resava ad hoc

sto bi rekao prof Branko Perisic, u Luvru ne postoji etalon za kvalitet softvera
danas ne umemo cak ni da poredimo dva razlicita resenja problema

tako da , da bi softversko inzinjerstvo postalo pravi zanat (craft), racunarska nauka treba jos da napreduje

a to otprilike i jeste divota racunarskih nauka , jos uvek je mlada nauka, pitam se kako je matematika izgledala u vreme svojih pocetaka


(malo smo zastranili u odnostu na pocetnu temu, ali mi se cini da se ovakav tok rasprave dobro nadovezuje na prethodnu temu od odgovornosti softverskih kompanija)

1) Sigurno (2 firme sa PIBom) postoje programeri koji rade za 300-400 evra. Tu mnogi koji već znaju džabe riljaju par godina pa odu na bolje, umesto da privreda koristi to znanje i efikasnije stvara novu vrednost. HR menadžeri na PDS mi se žale kako im ljudi sa završenim fakultetima i iskustvom nemaju pojma, drugari koji rade intervjue pričaju kako dolaze ljudi sa stranom (a naravno i našom) diplomom koji ne znaju šta je klasa a šta objekat, a pojavi se neko bez diplome kome za senior poziciju nedostaje jedino poznavanje konkretnog sistema u firmi. Postoje prakse u industrijama novih profesionalaca (softversko inženjerstvo, marketing, poslovna analitika...), da bez obzira na reference novim ljudima daju da rade neke gluposti. Cilj je da se ovi upoznaju sa sistemom, i da provere da li ovi nisu totalni bolidi. Troši se vreme na sortiranje kadrova, a ne treba zaboraviti da je vreme novac.
2) Nemam pojma, čak i ako se takvo udruženje prihvati nakon mnogo godina. :) Mislim da bi se prvo razvila neformalna kultura i struktura gilde, a tek nakon toga bi se to registrovalo, možda čak i dobilo autoritet da izdaje sertifikate. To je čest obrazac.
3) Jablane kreni drugom stranom, jesi li to ti? Zoki Rilak, 4.April, Fon, Petnica...

Hvala svima na kulturnoj i zanimljivoj diskusiji, ali kad bi neko imao vremena i koncentracije da svoje mišljenje da kroz anketu... javiću sigurno zbirne rezultate
http://www.elitesecurity.org/t...je-poput-srednjovekovnih-gildi

Potpis

http://www.linkedin.com/in/mladencudanov

1) To da li neko rilja za sto ili hiljadu evra stvar je ponude i potražnje, nikakva komora ne bi tu mogla da pomogne. Takođe nikakva licenca ne može meni kao predstavniku poslodavca (u poslednjih 4-5 godina intervjuisao sam najmanje 50-ak ljudi) da uštedi vreme provere kandidata, kao što ne može ni mnogo ozbiljnija stvar poput diplome fakulteta (to si i sam pomenuo u svojoj poruci). Čak i za najgrublju selekciju dovoljan je pogled na CV.

Svako nasilno uvođenje neke formalne institucije bi samo povećalo troškove, otvarajući dodatno polje za razne malverzacije. Isto kao što bi npr. uvođenje fakultetske diplome kao obavezne stavke za poslove softverskog inženjerstva automatski oborilo kvalitet ponude kadrova i povećalo troškove. Ni na zapadu to ne ide tako, a tek bi u Srbiji to bila potpuna propast, pošto smo inače poznati da svaku dobru ideju implementiramo na pogrešan način tako da bude još gore nego pre nje (posle nam kriv Zapad).

3) Ja sam, naravno... Veliki pozdrav! ;)

Na zalost, to je cesta praksa iako nije obaveza. Bas pre par dana vidim oglas za .NET developera, odmah pogledam uslove, ponudu, sve super, cak zadovoljavam i neke iz grupe pozeljno, ne samo zahtevano. Onda procitam ceo oglas i vidim da pise "obavezan fakultet" vec u tekstu pa tek onda ostali zahtevi kao lista. U fazonu, nemoj dalje ni da gledas ako nemas "fax".

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Nema to nikakve veze, stavljeno je to forme radi, slobodno se javljajte na takve oglase.

Pa, ono, neretko iskuliram kada je kao stavka sa ostalim, al' ovo mi delovalo bas kao "dalje i ne gledaj ako ovo nemas"...

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Teorija je sasvim dobra, problem je u onima koji je sprovode. A sprovode je ljudi koji je ne poznaju. Primera radi, kada su modeli razvoja u pitanju, tako smo došli do tzv. "agilnih metoda" koje su ništa drugo do uklanjanje svake moguće strukture iz procesa razvoja softvera, ignorisanje kvaliteta implementacije, prenos znanja o sistemu "s kolena na kolena" i totalno odusustvo dugoročnijeg plana i kontrole troškova.


Ne mogu da se složim sa ovim, jer postoji mnogo parametara po kojima se dva rešenja mogu porediti. Možda je problematično to što u opštem slučaju ne postoji "najbolje", već se ono mora tražiti u odnosu na subjektivne zahteve korisnika (neko voli jednostavan korisnički interfejs, neko našminkan, neko hoće brzinu interakcije, neko hoće da mu iskaču "Jeste li sigurni da...", nekome treba nezahtevno rešenje, nekome to nije problem, itd...), ali rešenja svakako možemo porediti.


Ja vidim te komore kao formalizovana mesta na kojima se JASNO razdvajaju profesionalci od neprofesionalaca i koja bi formalno potvrdila i dokumentovala slučajeve kada je neko napravio ozbiljne profesionalne propuste koji ga diskvalifikuju za dalje bavljenje poslom. IT je danas duboko ukorenjen u skoro svaki posao i zato se mora uspostaviti sistem profesionalne odgovornosti za ljudi koji se time bave.

Npr - čovek projektuje sistem za prikupljanje i čuvanje ličnih podataka, i zbog greške u programu ti podaci procure, šteta nemerljiva... Šta sa tim? Šta u slučaju kada vam se ispred firme (koja je sasvim slučajno u luci), zbog greške u programu pojave barže sa 28.000 tona sirovog uglja? Šta raditi sa MADAFAKIN' 28 HILJADA TONA UGLJA? (http://thedailywtf.com/articles/special-delivery.aspx, inače odličan sajt o tome zašto je potrebno uvesti profesionalnu odgovornost). Ili šta raditi u ovom slučaju, sa desetinama miliona štete - http://thedailywtf.com/Articles/A-Classic-Production-Failure.aspx.

U takvu komoru mogu da budu uključeni i oni sa diplomama i oni bez diploma. Pa ko hoće da koristi informacije komore, neka ih koristi, ko neće, ne mora. Ovaj haos koji sada vlada je samo omalovažavanje profesije i vodi u nizak kvalitet usluga. Pa ako ne treba škola, što onda bacamo pare na nju, dajte da sve pozatvaramo i svi ćemo se baviti svime, kad svi sve znamo i bez škole. I ovde na ES-u smo gledali kako se ljudi samoproglašavaju za stručnjake (D.C.), pa smo ih prozivali i smejali im se. Od škole imaju srednju školu i MSCT "samo što nije", a hoće da se uvale u državnu upravu, da se tamo bave bezbednošću računara. Drugo, ko je imao prilike da priprema dokumentaciju za učestvovanje na tenderima, zna da se neretko traži da se opiše stručni sastav kompanije. I onda vi tamo napišete da nemate ni jednog inženjera, i šta? Pa ništa, ne dobijete posao, jer nemate dovoljno stručnog kadra (ovo sam lično video više od jednog puta). Kao što vidite, zahtevanje diplome za neki posao nije samo pitanje da li neko nešto zna. Kao što je negde više važno znanje od diplome, negde je više važna diploma od znanja, čak i da tog znanja nema. Naravno, najbolja kombinacija je znanje i diploma, a komora treba upravo takvima da pomogne da se istaknu u prvi plan.

Sorry, ali to tako nigde ne funkcioniše. Kao prvo, propust tipa "28 hiljada tona uglja" nikako ne može biti propust jednog čoveka. Kao drugo, taj propust može biti posledica banalnog baga u nečijem kodu. Hoćeš da kažeš da tvoj kod nema bagove (ne znam doduše da li softverski inženjeri uopšte pišu kod ili ih titula automatski abolira od svih grehova običnih programera)?

Za nekoga banalnog, ali ne i za onoga ko je tuđom greškom primio i platio 28.000 tona uglja sa kojim ne zna šta će da radi.
Zato i treba da postoje ovakva tela, da spreče da se nekvalifikovani ljudi bave problemima kojima nisu dorasli.

Evo, sa Vikipedije...

Software engineering in Canada has seen some contests in the courts over the use of the title "Software Engineer".[6] The Canadian Council of Professional Engineers (C.C.P.E. or "Engineers Canada") will not grant a "Professional Engineer" status/license to anyone who has not completed a recognized academic engineering program.[citation needed] Engineers qualified outside Canada are similarly unable to obtain a "Professional Engineer" license.[7] Since 2001, the Canadian Engineering Accreditation Board has accredited several university programs in software engineering[8], allowing graduates to apply for a professional engineering licence once the other prerequisites are obtained, although this does nothing to help IT professionals using the title with degrees in other fields (such as computer science).

Some of the United States of America regulate the use of terms such as "computer engineer" and even "software engineer". These states include at least Texas[9] and Florida[10]. Texas even goes so far as to ban anyone from writing any real-time code without an engineering license[citation needed].

To je što se tiče prvog dela, razdvajanja profesionalaca od neprofesionalaca, sasvim dovoljno.

Što se tiče drugog dela, profesionalne odgovornosti, Sud časti je sasvim dobro rešenje, a sudovi časti rade u mnogim branšama.

Sve u svemu, meni ovo izgleda izvodljivo.

Mislim da je ovo netacno.

Kao prvo, programiranje je deo matematicke nauke i iza svakog elementa programiranja stoji nauka, a samim tim i teorija.

Teorija algoritama, bulova logika, teorija grafova, linearna algebra, matematicka analiza, itd... su samo neke od matematickih disciplina koje se koriste u softverskom inzenjerstvu.

Stvar je u tome da je ono sto se danas smatra "programiranjem" i sto spada u posao prosecnog softverskog developera na dovoljno visokom nivou apstrakcije tako da prosecan programer ne mora da se bavi teorijskim osnovama svog posla na akademski nacin.

Nije potrebno, a nije ni neophodno.

Postoje grane softverske industrije gde >jesu< potrebni formalni dokazi da nesto radi, na primer u mission-critical sistemima koji se koriste u medicini, odbrani, svemirskim programima - ali to su specificne industrijske aplikacije koje cine jako mali deo trzista za programere i softverske inzenjere. Za veliku vecinu ostalih, potreban je samo uvezban "toolbox" nekih osnova programiranja i znanje srednjoskolske matematike.

I tu nema nista dobro a ni lose - to je zahtev trzista. Mislis da arhitekta koji dizajnira zgradu ima detaljno znanje o fizici materijala koje ima osoba koja, recimo, radi u tehnologiji materijala gde se proizvodi neka vrsta armiranog betona? Cisto sumnjam - arhitekta zna bitne parametre nekog materijala i sigurno barata samo sa visokom apstrakcijom iza kompletne nauke koja je usla u kreiranje takvog materijala.

Kolicina bagova nema blage veze sa nivoom apstrakcije - sve i da su programeri danas totalno upuceni, na akademskom nivou, u kompletnu matematicku teoriju i fondacije iza onoga sto rade, to ne bi umanjilo kolicinu bagova, jer su bagovi posledica >ljudske nesavrsenosti< u izvrsavanju kompleksnih poslova. A programiranje, sa teorijskom potporom ili ne, je kompleksan posao, i bagovi su neminovni.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey