|
MarkoBalkan
Član broj: 141124
Poruke: 1624
..143.149-dsl.net.metronet.hr.
|
zašto se u nekim slučajevima koristi ada umjesto C-a?
|
|
|
| |
|
|
Stojan Trifunovic
Član broj: 15156
Poruke: 366
79.101.231.*
|
Zato što je ADA za razliku od C-a napravljena kao programski jezik u čijoj je osnovi razumljivost onoga što je napisano. ADA samom svojom sintaksom ne dozvoljava greške koje su tako, na prvi pogled očigledne. U C-u je moguće napisati neverovatno nerazumljivu funkciju koja se (bez komentara) uopšte ne može shvatiti. U adi, to nije moguće. Zbog toga se ADA ranije češće koristila prilikom programiranja stabilnih sistema.
U principu, svi jezici (osim asemblera) predstavljaju kompromis između brzine pisanja programa i njegove optimizovanosti za određenu arhitekturu mikroprocesora ili mikrokontrolera. Čistim asemblerom se postižu optimizovaniji i brži programi od bilo kog drugog programskog jezika. ADA, Pascal ili C kompajler jednostavno ne zna potrebe programera, pa ga stoga prevodi svojom logikom (obično da zauzima što manje memorije za program - code optimized).
Optimizovanost programa direktno zavisi od snage kompajlera. U praksi ponekad čak i BASIC kompajleri proizvode optimizovaniji kod od C-a.
Niko Vas ne ograničava (da, dobro sam rekao - ograničava) da koristite C, ukoliko znate da radite u nekom drugog programskom jeziku. Jedini razlog zbog koga je C toliko rasprostranjen je gomila C kompajlera i softverskih biblioteka za sve moguće mikroprocesore i mikrokontrolere. C je opšte prihvaćen za standard, bez obzira na svoje nedostatke.
Nažalost, gotove rutine rađaju lenjost programera, pa je često lakše uraditi copy/paste umesto razviti svoju sopstvenu rutinu koja bi bila primerenija datoj arhitekturi hardvera i/ili instrukcija mikroprocesora ili mikrokontrolera. ADA kompajler ne postoji za dovoljno arhitektura da bi se i za njega razvijale rutine.
Ukoliko na primer napravite JAVA kompajler, slobodno možete i njega koristiti za programiranje.
|
|
|
| |
|
c jezik vs ada jezik u embeded sustavima
