Neko je radikalno izmenio pravilnik u vezi skole

OK. Drago mi je da sam pomogao.

Ma koliko mi bio gotivan njegov nick, abit-ov komentar na celu situaciju je izuzetno smesan (da ne kazem infantilan). Jeste nepravda da, u vecini slucajeva, roditelji opravdavaju deci izostanke samo zato sto nisu bili spremni da urade kontrolni ispit. To "stimovanje" i planiranje kada dete treba da ode u skolu a kada ne zarad ocene je totalno pogresno, ono sto roditelji ne razumeju je da negativna ocena ume da bude korisna, edukativna i podsticajna i da ne treba da na jedinicu gledaju kao na licni neuspeh i nesto strasno.

Ja sam neopravdane dobijao zbog igranja civilizacije dok coveka ne posaljem na mesec, zezanja sa dual boot-om dos-a i w98 pa i zbog kasnjenja na prvi cas od 5-10 minuta. I nikada se nisam bunio zbog toga, razredni me pita gde sam bio zadnja tri casa u sredu - ja kazem pobeg'o - dobro 3 neopravdana, sve u redu. Ali nikada nisam pobegao zato sto je taj cas bio odredjen za ispitivanje ili kontrolni. A sada znam za par slucajeva gde decu "slucajno" boli stomak ceo dan kada ima kontrolni iz nekog predmeta pa roditelj dodje u skolu i opravda 6 casova. I onda na kraju imamo situaciju tipa: opravdano - 45, neopravdano - 2. Al' su decica odlikasi :( Disaster...

@websurfer

Neciju pismenost ne mozes da ocenis na osnovu jednog posta na forumu, ovde smo svi freestyler-i, mani se interpunkcije...

---

Kakav stomak, o čemu vi pričate, to je davno prošlo vreme...

Uporedite malo datume zakazanih kontrolnih zadataka u školama sa statistikama dojava bombi u školama - i, ako do sada nisu, neke stvari će vam postati jasnije...

Hahahaha, retro i new age :)

---

Nije bomba bas tako moderna. Ako cemo najnovije moze dojava od "Nadleznih" da je svinjski grip lociran u skoli i celom tom regionu ;)

---

Trebalo bi da kriterijumi budu mnogo stroži i za đake i profesore. Časovi u srednjoj bi trebalo da budu neobavezni. Ocene bi trebalo da dobijaju i nastavnici i učenici. Učenici bi radili državni ispit u određenim vremenskim intervalima i ocene koje dobiju bi istovremeno predstavljale i ocene nastavnika. Nastavnici koji nisu u stanju da nauče učenike ničemu ne bi trebalo da rade u školi. Učenici koji ometaju nastavnike u radu ne bi trebalo da pohađaju školu. Vidim da nekima smeta to što niko ne bi išao na časove kada oni ne bi bili obavezni. Čemu prisustvovanje času ako nije dobrovoljno i čemu ako neko sve što može da čuje na času može da pročita u knjizi. Sa neobaveznim časovima nastavnici bi morali da se potrude da časovi u stvari i koriste nečemu. Ne kažem da takvih nastavnika nema ali njihovo odgovorno ponašanje nije posledica školskog sistema već savesti nastavnika.

Sada se svi mi ovde pomalo mešamo u nešto za šta nismo sasvim kompetentni, pre svega u:

- razvojnu psihologiju (deo koji se odnosi na period adolescencije),
- pedagošku psihologiju (teme koje se tiču psihologije efikasne nastave, discipline u školi, ...),
- pedagogiju (deo koji se tiče uvažavanja specifičnosti ličnosti, o čemu se valjda govori na svakoj stranici literature).

(Neki od diskutanata ovde će se odmah setiti Bjekićke, 'el tako?)


Period adolescencije nije jednodimenzionalan, zapravo vrlo je specifičan i manifestuje se različito kod različitih ljudi u različitim uslovima. To je period koji se najčešće identifikuje s pubertetom i dramatičnim fizičkim promenanama, period koji je u kogintivnom smislu prelaz iz "konkretnog" u "apstraktno" mišljenje, period u kome se u socijalnom smislu uzori i idoli više ne traže u porodici (zapravo se beži od nje) već van nje, period u kome ličnost počinje intenzivno da sklapa relaniju sliku o samoj sebi i svetu oko sebe, period u kome se javlja potreba za druženjem s osobama različitog pola (tu spada i zaljubljivanje). Konačno, u emocionalnom smislu, to je period velike razdražljivosti, što uzrokuje (gledano sa strane) često iracionalne odluke ličnosti.

Sve to zajedno, kada se spakuje u kontekst škole:
- loši nastavnici i pedagozi (uz još tragičnije nastavne sadržaje),
- roditelji koji nemaju ni vremena ni razumevanja za svoje dete, a sve uz prevelika očekivanja
- dete koje prolazi kroz kritičan period u svom razvoju i ima neke svoje potrebe, motive i interesovanja
- socijalna sredina
... može da proizvde spektakularne efekte kod ličnosti, u smislu ponašanja.


Neko kroz taj period prođe, kao da ga nije ni bilo (delom zaslugom sposobnih roditelja, delom svojih osobina, delom pozitivnim uticajem nastavnika).

Neko ko je bio "đak generacije" u osnovnoj školi, zaljubi se i totalno zapusti školu i preko noći postane "problem" jer se ne uklapa u priču o recimo 25 neopravdanih. Dešavaju se i tragičniji slučajevi.

Neko uđe u začarani krug emocionalne nestabilnosti, recimo straha od roditelja koji očekuju samo uspehe i nastavnika kod kojih je razredna klima kao i logoru. Tada dete počinje da bežio "od oboje" u jedinom mogućem pravcu - ka 25 ili 35 neopravdanih.


Recimo ja sam imao POTREBU da ispod klupe čitam (preciznije "gutam") knjige o mašinskom jeziku za 6502, i nije bilo te sile koja me je mogla ubediti da je strateški pametnije da učim latinski jezik, koji smo imali po programu.

Zatim, dobio sam 6 neopravdanih jer nisam mogao da odolim da vidim trenutak kako ćale s broda iznosi kupljeni računar Amiga 500 i nosi ga pod miškom kući.

Kada sam imao prvu stvarnu "ljubav", opet nije bilo te sile da me odvrati od otkrivanja čari ljubavi, i ubedi da je važnije prisustvovanje nastavi.

Neki sledeći put nisam hteo da budem "sisa", pa se solidarišem u begu.

Eto, to mogu biti neki od razloga, taman da se dođe do limita, a škola te usput proglasi problemem i da se loše vladaš.

Srećom, nikada nisam zastranio, tj. preterao, a sve ovo pričam jer sam ubeđen da je nerealno očekivati da se svi ponašaju isto, odnosno onako kako se to očekuje od "najboljeg" đaka.


Pedagogija stalno insistira na uvažavanju ličnosti učenika, prihvatanju individualnih razlika, potreba i motiva - i delovanju u skladu s time (pri čemu se ovo ne sme shvatiti kao neko milosrđe i popuštanje). Ipak, to je u sadašnjoj praksi mora se priznati utopija, pa se nastava uglavom organizuje prema "srednjem" učeniku (koji po pedagogiji ne postoji).

A onih 25 ili 35 neopravdanih je pretpostavljam samo formalna mogućnost razrednom starešini da se na vreme uspe pozabaviti problemima detata, dok još nije kasno, a ne otvoreni poziv đacima na bekstvo.

Drugim rečima, ti limiti su ostavljeni nastavnicima a ne učenicima, iako će to neki odmah iskoristiti.


Konačno, taj ko je spreman da u kontinuitetu ne prisustvuje nastavi i izbegava svoje realne društvene obaveze - sam je sebe isključio, ne treba uopšte škola da ga isključuje.




_{[Ovu poruku je menjao X Files dana 15.01.2010. u 10:31 GMT+1]}

Srednja škola nije obavezna i samim tim uopšte ne vidim potrebu za tim nekim represivnim merama kada su izostanci u pitanju. Da se ja nešto pitam, skroz bih ukinuo neopravdane izostanke kao kategoriju. Jednostavno bih uveo pravilo da moraš da imaš toliko i toliko predavanja da bi mogao da izađeš na usmeni ili kontrolni, a kad izađeš na taj ispit, dobiješ ocenu na osnovu tvog znanja i to je to. Uostalom, to je ono što je bitno, znanje, a ne to da li ćeš ti prisustvovati na svim časovima, a zverati okolo i ne slušati predavanja ili na 50% časova, a pažljivo slušati. Nekome je možda jednostavnije da nešto nauči u sopstvenoj režiji, pa sa tim znanjem izađe na ispit. Dakle da rezimiramo, onome kome je stalo da završi školu i da ima dobre ocene i time sebi poveća šansu za neki budući bolji život (bolji posao, bolju platu, bolju poziciju u društvu i slično), on će sesti i učiti ono što ga zanima... a onaj koga zanima da bude đubretar, rudar, vozač ili građevinac (dakle, poslovi za koje nije potrebna neka specijalna školska sprema), možeš ga do sutra terati da prisustvuje svim časovima, kada on te časove neće iskoristiti na produktivan način.

Jednostavno, roditelji su ti koji treba deci od malih nogu da usade svest o tome zašto i koliko je obrazovanje bitno i šta se time dobija u životu, a škola je tu samo kao servis da pomogne da se to obrazovanje stekne i sertifikuje. Dakle, škola treba da ima neka pravila koja propisuju norme ponašanja u toj istoj školi i koja trebaju da spreče siledžijsko ponašanje, lomljenje školskog inventara, ometanje časova i slično, a to što će neko da izostane zato što mu se tog i tog dana nije išlo u školu ili je bio sprečen da dođe, ne bi trebalo da bude merilo angažovanja tog učenika. Kad se samo setim koliko sam ja neopravdanih dobio (pa kasnije razredna nekako opravdala zbog dobrih ocena) zbog raznoraznih gluposti, recimo padne sneg, gradski prevoz u kolapsu, zakasnim 5 minuta, pap neopravdani ili recimo štrajkuje GSP, pa idem peške do škole i opet zakasnim 15 minuta, pap neopravdani ili jednostavno imam neki problem taj dan zbog kojeg ne mogu da psihički budem 100% prisutan na predavanjima, pap 6 neopravdanih ako ne odem, iako mojim odlaskom taj dan ama baš ništa ne postižem, itd. I šta se onda dešava ? Ništa dobro, jer onda su neki učenici prinuđeni da jure veze i vade fantomska lekarska opravdanja (ili ih falsifikuju) i time se od malih nogu uče kako da zeznu sistem i kako se sve postiže preko veze.

U svakom slučaju, moramo biti realni, ne možeš ti ni od koga silom napraviti doktora nauka ili uspešnog biznismena ili poznatog modnog frizera ili bilo šta drugo, osim ako on to sam ne želi da bude, a taj ko želi to da bude, biće, sa školom ili bez, s tim što će škola umnogome to da mu olakša. Upravo zato škola ne treba da bude nekakva ustanova u koje će se deca silom gurati i represivnim merama terati da budu prisutni, bez obzira da li su u mogućnosti ili ne. Takvim represivnim merama se uglavnom ništa ne postiže. Ministarstvo prosvete pre svega treba da poradi na popularizaciji škole, edukaciji nastavnika kako da učine predavanja zanimljivim, opremanju škola kako ne bi preofesor hemije ili fizike morao da deci štapom i kanapom da objašnjava kako nešto radi, već da to može da uradi u pravoj laboratoriji ili prikazujući simulaciju toga na računaru, itd. Danas jedan prosečan srednjoškolac može mnogo više o fizici naučiti na youtube-u jer postoji gomila kvalitetnog, interesantnog i lako razumljivog materijala, nego što će naučiti iz predavanja profesora koji ništa ne ume da objasni, nego i sam ponavlja definicije koje se mogu pročitati i u knjizi. I za šta će onda nekome profesor, ako to što on priča može da se pročita u knjizi. Profesor treba da bude tu da pomogne da te definicije što više dece razume, a to ne može ako je predavanje dosadno i smorno, nego ako se začini primerima iz realnog života, kompjuterskim simulacijama, video materijalom, i što je najbitnije, diskusijom sa učenicima o temi o kojoj se predaje, a ne monologom. Ne znam da li su se stvari promenile od kada sam ja išao u školu, ali u mojoj školi je više od 50% profesora predavalo lekciju tako što brblja li brblja i ne dozvoljava nikome da ga prekine i pita nešto ili zatraži objašnjenje za nešto što mu nije jasno ili ima da neku primedbu, pa onda po završetku predavanja polovina učenika nema pojma o čemu se pričalo, jer nisu razumeli ni prvi deo lekcije. Dakle, to je ono što treba da se menja, a ne to što će sada neko moći da izostane 7 dana iz škole bez opravdanja, a ranije je mogao 1.

---

Ovo je potpuno netacno - u USA skolama postoje vrlo stroga pravila za kretanje ucenika. Na primer, u vecini skola je apsolutno zabranjeno napustati objekat (zgradu + dvorista) tokom nastave, ukljucujuci i odmore. Jedini izuzetak je kada se dobije pismeni zahtev od roditelja da dete ranije izadje.

Na pocetku svakog casa se vrsi prozivka ucenika, liste se unose u kompjuter (brzo skeniranje tih formi sa imenima ucenika), i vec posle 15 min se zna ko je u skoli a ko ne. Za sve ucenike koji nisu prisutni, i nisu to ranije najavili, zovu se roditelji da se proveri gde su.

Onda, ucenik mora u roku od par dana po povratku u skolu da nadoknadi svaki kontrolni i domaci zadatak koji je propustio. Zbog toga se ne isplati bezati sa casova, jer te opet sve obaveze sacekaju, plus sto su se nagomilale, sto onda napravi mnogo veci problem nego da se nauci na vreme.

Ako se gubi neki cas (izuzetno retko), tada se pozove neki substitute profersor koji je na stand-by za takve slucajeve. Ako ni njega ne mogu da dovedu, ucenici tada moraju sedeti u biblioteci, kantini i sl. i citati, raditi domace...

Cak je i kretanje po hodnicima tokom casova zabranjeno, osim ako nemate pismenu propusnicu (pass) od profesora. Ona moze biti vec pripremljena, npr. za odlazak u WC, ili profesor napravi novu na kojoj tacno mora da napise gde ucenik ide i ko ga salje.

Ovo sve mozda deluje preterano, ali ne bi verovali kako to sve lepo funkcionise. Nema dreke ispred ucionice dok pokusavate da radite kontrolni, nema ni jednog grafita u WC, sve je cisto kao suza (moze opusteno da se sedi na podu, jer se itison svakodnevno dubinski cisti...), itd.

Cak su im i sadrzaji predmeta i nastavni plan izvanredni. Problem njihovih skola je nesto drugo - niko vas ne forsira da povecavate znanje uzimanjem sve tezih i tezih predmeta, tako da se masa ucenika iz vecine predmeta zadrzi na nivou nase osnovne skole...

@X-Files



Tako je :D



Upravo to je i najveci problem. Svaki ucenik prolazi kroz period adolescencije drugacije i na svoj nacin (da izuzmemo trenutno potrebu pripadanja grupi pa ponasanje postaje poprilicno slicno za sve njene pripadnike), Prilagoditi nastavu svakom uceniku ponaosob je prakticno ne moguce a i vrlo malo prostora je ostavljeno nastavniku da prilagodjava nastavu ucenicima, on ima svoj plan i program i mora da ga ispostuje sa tim da su male korekcije ponekad neophodne.

Nastava se organizuje kao sto si rekao prema "srednjem" uceniku a uvazavanje licnosti ucenika i prihvatanje individualnih razlika se najvise ogleda u stvaranju radne atmosfere unutar ucionice i van nje i kroz samu interakciju profesor/ucenik na individualnom nivou. To se usavrsava vremenom i iskustvom i ne postoji jedan stalan patern koji nastavnik moze da "gura" nadajuci se da ce za "vijek i vijekova" to upaliti za sve ucenike.

Posto se u ovoj temi sve vrti oko discipline ucenika, po meni ni tih 35 izostanaka nije toliko problematicno koliko oduzimanje svih mogucih sredstava nastavniku da na neki nacin ukori/kazni ucenika. Ne moze da ga ispita van odredjenog termina za to predvidjenog nastavnim planom i programom, ne moze da ga izbaci napolje iz ucionice i da mu napise neopravdani, cak je rizik i da ga za vreme nastave oteras kod direktora da ide sam ili sa jos nekim ucenikom, ne smes ni u wc da ih pustis da odu. Pravila su sve opustenija upravo prateci tog srednjeg ucenika cije poimanje vrednosti je sve izopacenije :( Umesto da skola sluzi da usmerava ucenika koliko je to god moguce upravo imamo kontra situaciju gde sami ucenici oblikuju nastavu i skolstvo kakvo ce biti ne samo za njih vec i za buduce generacije.

@Marko_L



Skola je daleko samo od ustanove gde ucenik stice znanje iz odredjenog skupa predmeta. Iz tog razloga je neophodno da ucenici prisustvuju casovima i da idu u skolu + sto deca u tom dobu nemaju prioritete i vrednosti kao odrasli pa da im se moze prepustiti arbitraza po njihovom nahodjenju da li da prisustvuju nastavi ili ne.

_{[Ovu poruku je menjao combuster dana 15.01.2010. u 11:13 GMT+1]}

---

Meni je interesantno što u srednjoj školi, kada učenik napuni 18 godina, i dalje mora da donosi opravdanja roditelja/staratelja. Glupost. Nego, pre par godina sam pohađao srednju školu, i situacija je poprilično loša, a verujem da je danas i gora. Da bi se dobio ukor, mora se napraviti mnogo veliko s**nje (pljuvanje na prolaznike na ulici sa prozora nije među tim prestupima, a bogami ni tuča u razredu)... dvojke se poklanjaju kao bombonice, a izostanci se pravdaju bez problema od strane roditelja, nekog sportskog društva ili falš lekarske ceduljice. Zašto to mora tako? Srednješkolsko obrazovanje nije uopšte obavezno koliko ja znam. Te dangube koje puštaju da prođu sa nekom mizernom dvojkom neće izaći na ulicu sutra sa bilo kakvim znanjem, nego će jednostavno ukaljati svedočanstvo/diplomu onim učenicima koji su je zaradili pošteno. Čitava farsa se odigrava samo da bi neki ljigavac dobio neko zvanje, pa da se preko neke veze sa tom svojom "strukom" zaposli kako bi okolini zagorčavao život. Baš zbog toga, smatram da neopravdani časovi ne bi trebali preterano da utiču na finalnu ocenu iz vladanja ukoliko učenik ne pravi probleme, ponaša se kulturno, dolazi na kontrolne zadatake ili odgovaranja i pokazuje odgovarajuće znanje. Srednja škola nije obdanište i nema cilj da vaspitava ikoga, već je tu da preda znanje i da ga pošteno ispita.

---

^

Upravo tako.

Po jednoj od definicija:
Nastava je planski i organizovan proces vaspitanja i obrazovanja, odnosno učenikovog:
- sticanja znanja, umeća i navika,
- razvijanja određenih sposobnosti,
- formiranja pojedinih svojstava i osobina ličnosti
... od strane nastavnika.

Dakle, radi se o nekoliko etapa:
a) racionalnog - saznanje (znanje, shvatanje),
b) emocionalnog - prihvatanje (uverenje, stavovi),
c) voljnog - primena (delovanje i postupanje).

Konkretno znanje je samo jedna od stavki koja se u školi uči, a praktičo se jedina ocenjuje. Na žalost, možda odatle i počinju mnogi problemi, tako da nisam više ubeđen da gorepomenuti "američki sistem" ne valja. Predajem se ;)

Ma jok, u vreme adolescencije ti ne treba nikakav guidance, ne razvijas se kao licnost, jos ako roditelji rade po ceo dan pa je srednjoskolac prepusten sam sebi - to bi bio idealan scenario.

Ljudi, batalite te fore - ja znam sve, ne treba mi skola... Za takav nacin razmisljanja je fakultet za samofinansirajuce studente, pa ako ti ne trebaju predavanja i lakse ti je da ucis kod kuce - super, svaka cast.

---

U kom dobu?

Da li pricamo o osnovnoj ili srednjoj skoli?

Cini mi se da su deca u srednjoj skoli danas daleko zrelija nego sto neke teorije predvidjaju ;-)

---

Dimke, da su zrelija ne bi udarali profesorke i gadjali profesore stolicom. Ne bi se povecavao broj narkomana u osnovnim i srednjim skolama. Ne bi im idoli bili Don Corleone i ostali makaroni. Ne bi se povecavao broj neopravdanih izostanaka. Malo malo pa se neko "nabode", rokne flashom (fleshuje se :)), pukne prangijom i slicno, nesto se ne secam da je ranije tako bilo, ili je cenzura informacija u to vreme bila malo jaca :)

---

Bojim se da su to razlicite stvari - deca koja se bodu nozevima su totalno vaspitno zapusteni slucajevi.

Problem je sto je to vaspitanje koje se stice mnogo ranije pre srednje skole - i tu decu nece moci da civilizuje niko, sve i da das nastavnicima pravo da ih pendrece. Sta, da nece mozda "obaveza" bivanja na casovima da ih civilizuje? Nisam bas siguran u to.

Secam se moje osnovne skole - znaci prvi razdred, i VEC TADA si mogao da pokazes prstom na klince koji ce postati krimosi.

Nikakav tretman "vaspitnog programa" im nije pomogao, sile pedagoga, psihologa, a kasnije i pendrecenje od strane MUP-a posle prvih neuspesnih kradja - postali su krimosi. To su stvari koje se formiraju u kuci, pogotovu kada se radi o sistemu vrednosti.

Moj kolega iz bivse firme je imao super analogiju kada je postao cale (ima dvoje dece) - "Dete ti je kao C++ projekat, ako ga skenjas u samom startu - nema sanse da ga opravis kasnije" :)

A to da "ranije nije bilo"... Hm, evo par epizoda iz moje osnovne (1988-1996):

- Lik, 6-ti osnovne, doneo kasikaru za "fajt posle skole" - i bacao je iz ruke u ruku, uz okupljenu gomilu (koja je tako mogla da izgine)
- U mom odeljenju, 7-mi razred, baja doneo prangiju i stavio je na sto
- Zapaljeni dnevnici, normalna stvar
- Zahvalnica razrednom u vidu po*eravanja na sto gde sedi

A fajtanje sa kamenicama, zavrsavanje u urgentnom centru i sl.. da ne pominjem - to su bili sasvim regularni dogadjaji, cak nisu vredni pomena

Hm...

---

Cek, a otkud znas da neko u srednjoj skoli nije krenuo stranputicom ?
Ja sam upoznao dosta ljudi u srednjoj skoli koji su na pocetku bili dobri djaci ,a na kraju zavrsili kao narkomani .
Slazem se da je najveca odgovornost na roditeljima ,
ali drustvo i sistem vrednosti u skoli su ti koji trebaju da ga "odrze" da ne ode stranputicom.

---

I ja znam gomilu ljudi koji su zavrsili kao narkomani u srednjoj.

Ali, vidis, ni jednom od njih skola nije mogla da pomogne (bar ne u slucajevima koje ja znam) - i ako se udubis u problematiku - gotovo svako od njih je imao neki dublji problem (alkoholizam roditelja, depresiju, ...) - tu i tamo je zalutao neko ko se samo malo zezao sa dopom do onog momenta kada skontas u sta si se uvalio (kada je kasno i kada je malo vise zeznuto da prestanes)

Ali... ne vidim kako "obaveza bivanja na casu" tu moze bilo sta da pomogne - mozda moze skolski pedagog, ali narkomanija je teska bolest koju nekad ni timovi strucnih ljudi ne mogu da izlece.

Mislim, cisto da se razumemo - nemam ja nista preterano protiv "obaveze bivanja na casu" ali mislim da je zahtev za izbacivanjem iz skole zbog 25 neopravdanih (4 radna dana) neprimeren. Ne smatram decu koja su imala 4 problematicna dana takvim "problemima" da im treba uskratiti pravo na skolovanje.

Pogotovu kada postoje daleko dublji problemi obrazovanja koje bi trebalo resavati.

---

To je tacno, ali tada bi trebalo da nastupi skola kao protiv teg tom posrnucu .
Sta znam , psiholozi , posvecivanje vise paznje onima koji su poceli da izostaju , slabe im ocene u skoli itd ,
prepoznati problem dok je jos u povoju .
Ovako , problem se u skoli ustanovi onda kad je vec kasno ..

---

Pa treba da nastupi, ne vidim zasto ne bi trebala da nastupi.

Samo nikako ne vidim konekciju izmedju starog (sada ukinutog) pravila "Za 25 neopravdanih letis iz skole" - i resenja problema nekog klinca koji se navukao na dop.

Pazi, za sve vreme moje srednje skole je vazilo to pravilo (doduse, ne znam da li je iko ikad bio izbacen zbog toga) - pa opet, ljudi se navlacili na dop, imali svakojake probleme itd.... neki od njih se i izvukose (doduse ne znam koliko je sama skola bila zasluzna)

Sta bi resio sa tim izbacivanjem (nekog ko 4 dana nije dosao u skolu) u tom konkretnom slucaju? Samo bi ga izbacio na ulicu - i totalno zapecatio sudbinu. Nisam siguran da je to pametna pedagoska mera.

---