Šta je to vreme

Da nije vremena sve stvari bi se dogodile odjednom.......

Vreme je faktor promena, ali nije nebitno koje vremenske razmake smatramo jednakim, jer treba napisati jednačine prirodnih zahona (u kojima vreme bitno figuriše), koje treba da se uklope u ekperimente. Recimo, stara definicija vremena zasnovana na rotaciji Zemlje oko sopstvene ose ne ispunjava taj zahtev, jer Zemlja npr. pretrpi neki poremećaj usled koga promeni veličinu, pa samim tim i momenat inercije, pa bi po zakonima mehanike trebala da promeni brzinu rotacije oko sopstvene ose. Međutim, to je nemoguće ako je vreme zasnovano na toj rotaciji. Zato se ta pojava smatra "neravnomernom", pa je usvojena drugačija definicija sekunde



Dakle, merna jedinica za vreme se definiše kao trajanje 9,192,631,770 perioda zračenja koje odgovara prelasku između dva hiperfina nivoa pozadinskog stanja atoma cezijuma 133.

Ova pojava se za sada smatra "ravnomernom", tj. nema primedbi na definiciju sa stanovišta eksperimenata.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ne, promene nisu prouzrokovane vremenom. Mada, ako nema promena - nema ni vremena. Drugim rečima, same promene nemaju u vidu vreme, ali mi imamo osećaj za vreme posmatrajući neke promene.



Nedeljko, pobrkao si jedinice za merenje vremena i samo vreme. Kao kada bi rekao npr. "Stara definicija dužine se čuva kao prametar u Sevru..."

Po meni je vreme ritam dogadjanja posmatranih promena i pojava. Vreme se može kriviti, tj. uticati da se i elementarne pojave odvijaju različitim ritmovima, ali ne preskakati. Tako smatram da je nemoguće skakati kroz vreme napred i nazad (opšta zamisao vremeplova)

Pojam vremena formira ljudska svijest, posmatrajući i upoređujući promjene, događanja, "brzinu promjene".

Vrijeme je odraz promjena u ljudskoj svijesti!

Vrijeme nije koordinata, nije broj, nije dužina,.... Vrijeme se ne može "zakrivljavati", "dilatirati", "kontrahirati",....
Vrijeme nije striktno vezano za svjetlost i njene atribute.

U klasičnoj mehanici nam je dovoljan jedan časovnik za merenje vremena za čitavu Vasionu. Časovnik se može napraviti tako što se posmatra pređeni put materijalne tačke koja se kreće pravolinijski konstantnom brzinom samo pod dejstvom sopstvene inercije. Ovaj put je srazmeran vremenu, pa može biti baždaren u vremenskim jedinicama. Ako želimo da saznamo KADA se dogodio neki događaj - treba samo da u trenutku nastanka događaja zabeležimo položaj materijane tačke na našem časovniku. Naravno, posmatrač mora imati sposobnost da oba podatka (i nastupanje događaja i stanje časovnika) očitava BEZ ikakvog kašnjenja. Ovo je, svakako, danas nemoguće postići zbog konačne brzine prostiranja svetlosti (možda u budućnosti kvantna isprepletenost pomogne da se ovaj problem reši).

U relativističkoj mehanici svaki koordinatni sistem ima svoj časovnik. Ajnštajn je dao formulu koja povezuje vremena ovih časovnika. Eksperimentalno je, za sada, nemoguće proveriti njenu ispravnost zbog nemogućnosti ISTOVREMENOG očitavanja dva događaja bez ikakvog kašnjenja.

Vreme je četvrta dimenzija u prostorno-vremenskom kontinuumu Minkovskog.