Brojevi sa puuuuno nula 10000.......00000

Onako, čisto radoznalosti radi me interesuju nazivi brojeva sa puno nula.Na primer:
koliko ima nula kvadrilion, trilion i t.d. Zapamtio sam iz nekog kviza da se broj sa sto nula( 10000....0000) zove gugol ili nešto slično tome.Ukoliko neko zna nešto više o ovim zanimljivim brojevima neka podeli informacije sa nama.Znam, retko se koriste u praksi, osim ovi do milijarde, ali eto, kao što rekoh čisto informacije radi.

Tacno je za broj sa 100 nula, jeste gugol. Postoji i naziv za broj sa gugol nula - gugolpleks.
Inace, nazivi u nasem jeziku se razlikuju od naziva u engleskom.
Srpski (engleski)
1 000 - hiljadu
1 000 000 - milion
1 000 000 000 - milijarda (bilion)
1 000 000 000 000 - bilion (trilion)
1 000 000 000 000 000 - bilijarda (???)
1 000 000 000 000 000 000 - trilion (???)
1 000 000 000 000 000 000 000 - trilijarda (???)

Za vece se koriste razliciti nazivi i nisam siguran koji su ispravni. Mada izgleda mi logicno kvadrilion, kvadrilijarda...

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Znate sta mene zanima?

???
tera
giga
mega
kilo
----
mili
mikro
nano
piko
ato
femto
???

Usput, logicno pitanje je, ako ne postoje konkretni nazivi, kako ce se zvati jedinice kompjutera koje ce ubrzo nadmasiti ove vrednosti. Hard disk 0d 1500 TB ili od mozda 1,5 ?B, a?

Oznake, vrednosti predmetaka SI sistema izražene brojevima su sledeće:

deka da 10
hekto h 100
kilo k 1 000
mega M 1 000 000
giga G 1 000 000 000
tera T 1 000 000 000 000
peta P 1 000 000 000 000 000
eksa E 1 000 000 000 000 000 000
analogno i za manje jedinice:
deci d 0,1
centi c 0,01
mili m 0,001
mikro (oznaka za grčko mi) 0,000 001
nano n 0,000 000 001
piko p 0,000 000 000 001
femto f 0,000 000 000 000 001
ato a 0,000 000 000 000 000 001
Poznato mi je ovoliko, pa shodno prethodno napisanom, odgovor na tvoje pitanje bi bio: 1.5 PB iliti 1.5 (petabajta)

Kako bi definisali najbržu progresiju na skupu prirodnih brojeva (naravno sa beskonačno elemenata, da ne bi neko samo dao skup (1, beskonačno) ) i kako bi izveli dokaz da je zaista najbrža (ili, verovatnije, dokazali da ne postoji najbrža progresija, tj. da za svaku progresiju q postoji brža progresija w ) ?


Kako bi definisali metriku koja bi bila pogodna za opis veličina koje imaju proizvoljno visoku brzinu rasta (na primer, za veličine koje imaju eksponencijalan rast koristimo logaritamsku metriku, odnosno decibele, a za opis brojeva u velikom rasponu koristimo brojeve u zapisu sa pokretnim zapisom)? Možete razmišljati o tome kao o "konačnom skalarnom tipu podatka". Za tako nečim verovatno postoji potreba, zar ne?

(prema: Halliday, Resnick, Walker: "Fundamentals of Physics", http://he-cda.wiley.com/WileyC...Title.rdr?productCd=0471320005)

[Ovu poruku je menjao filmil dana 19.11.2003. u 14:27 GMT]

Redosled je: milijarda (1e9), bilion, trilion, kvadrilion, kvintilion, sekstilion, septalion, oktalion, novelion, decilion, undecilion, duodecilion itd., mislim da se nazire obrazac. Britanski i američki nazivi za konkretne brojeve razlikuju se utoliko što Britanci imaju milliard kao i mi, za razliku od Amerikanaca koji odmah kreću sa „bilionom“. (Izvor je jedan prastari broj Računara i Dejanove pitalice).

f

E odlicno, ovo cu morati negde da sacuvam. Pretpostavljam da i dalje postoje Xjarde imedju ovih naziva u nasem jeziku.

BTW, sreca da ovo nisu znali u vreme inflacije inace ko zna dokle bismo stigli .

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Prvi put za gugol sam cuo (tj. procitao) u knjizi Karla Sagana "Kozmos" (Hrvatsko izdanje:). Tu je i anegdota da je naziv nastao tako sto je neki naucnik pitao mladjanog sina kako da nazove jedan veliki broj.
Inace, postoji i gugolplex, broj 10¹⁰⁰¹⁰, koji je jos ludji.

Poredjenja radi, pise kako u kosmos koji je danas (hm, u strvari pre jedno 20 god.) poznat, moze da se ugura "samo" oko 10⁶⁰ protona, dakle manje i od gugola.

Sto se tice brzine rasta, nema kraja. Ali, na primer, Gama funkcija raste brze od exponencijalne, brzinom n! !

Pa ako hoces tako, onda brze od gamma raste gamma^gamma, a od nje gamma^gamma^gamma...

Upravo na tako nesto sam i mislio kada sam rekao "nema kraja".

Nikako. Pretpostavi da postoji progresija koja skup N preslikava u neki drugi skup. Iz ovog potonjeg izbaciš svaki drugi (n-ti element), bez umanjenja po pitanju veličine. Eto ti nove progresije koja je brža od prethodne. Što znači da je pretpostavka o maximalno brzoj progresiji netačna.