KEPU kniga za Veleprodaju i evidencije robe (kon.132,136) sa PDV Min.Trgovine

Ministarstvo trgovine je dalo mišljenje br.011-00-29/2009-06 od 29.05.2009 godine koje je objavljeno početkom Avgusta ove godine. U njemu su napisali na kraju sledeće:

-------------------------------------------------
1. Poreski obveznik, odnosno obveznik PDV sačinjava kalkulaciju veleprodajne cene koja sadrži obračunati PDV i sa obračunatim PDV knjiži u kolonu 4 KEPU knjige;
2. Mali poreski obveznik (član 33 Zakona o porezu na dodatu vrednost) kalkulaciju utvrđuje tj. Veleprodajnu cenu formira bez PDV, jer nije obveznik PDV, tako da u kolonu 4 KEPU knjige unosi veleprodajnu cenu bez PDV-a.
-------------------------------------------------

Neću sada da komentarišem mišljenje jer nemam ovog trenutka dovoljno vremena za to. Samo da napomenem da je trenutno stanje takvo da gotovo 100% Privrede vodi evidenciju robe i KEPU knjigu po Veleprodajnim cenama bez PDV-a ili po nabavnim cenama bez PDV-a. Šta bi ova promena značila verovatno je jasno svakom programeru u ovoj državi. Nije čak ni toliki problem sve preprogramirati pa da se to primeni od 01.01.2010 godine. Ali ispraviti to sada kada je već avgust za tekuću godinu bi bilo neverovatna zezancija za iole složeniju firmu.

Interesuje me po kojim se cenama vodi evidencija robe u Stranim ERP i Knigovodstvenim rešenjima. Tu pre svega mislim na SAP, Navision, J.D.Edwards i slične programe. Dakle da li evidenciju robe u Veleprodaji (Kartice, Lager liste, konto 1320, 1360 i ostalo) vode po Veleprodajnim cenama BEZ PDV-a ili po Veleprodajnim Cenama sa PDV-om.

Tu ne mislim na to da li u bazi imaju i cenu sa i bez PDV-a jer to svi mi imamo, već KAKO I PO KOJIM CENAMA SE STVARNO VODI EVODENCIJA ROBE, KEPU KNJIGA I ODGOVARAJUĆI KONTO GLAVNE KNJIGE.

Takođe me interesuje kako se vodi evidencija robe u Evropskoj uniji sa tim istim stranim programima. Tj. po Veleprodajnim cenama BEZ PDV-a ili sa PDV-om.

Potpis

Baluban S.

KEPU knjiga je potpuna glupost, i nema ama baš nikakav značaj za vođenje preduzeća. Jedino za inspekcije koje su naučile da je traže! Ali verujem da su inspektori privatnici da bi se grozili ove gluposti. U svakom slučaju, u normalnim zemljama KEPU knjiga ni ne postoji ili je uvođenjem MKS ukinuta kao potpuna besmislica!!! Zašto? Upravo iz gore navedenih razloga. Između ostalog po MKS-u magacine možete voditi po prosečnim nabavnim cenama, time prodajna cena u veleprodaji (PA KAKVA JE OVO GLUPOST) gubi smisao u potpunosti. Jer u veleprodaji ne važi Zakon o zaštiti porošača čime se omogućava prodaja po bilo kakvim cenama. Time se zaista veleprodajna cena smatra potpuno nebitnim podatkom. Ali, ovo je Srbija!

Pitanje (i zahtev za ukidanjem obaveze vođenja ove knjige) sam stavio na SRP. Nikakav odgovor nisam dobio. Videćemo. Ako imamo želju da se poslovanje OSPOSOBI i UBRZA verujem da će se ukinuti ova potpuno besmislena obaveza.

I ja sam hdeo da stavim to na SRP ali sam zakasnio. Nadam se da ih je što više tražilo ukidanje KEPU knjige, i da će je već jednom ukinuti. Već sam počeo i da pravim KEPU sa PDV što nije nikakav problem. Problem je što je sada Avgust, a ne mogu pola godine voditi bez PDV-a, a pola godine sa PDV-om. Da ne govorim o tome da bi KEPU trebalo da se slaže sa robom koju verovatno zbog MRS ipak neću prebacivati na VPC sa PDV. Biće ono kad dođe trzišna, KEPU da imamo kniigu sa i bez PDV-a pa birajte.

Potpis

Baluban S.

Jel se ovde prica o tome da li se KEPU knjiga vodi sa cenama sa PDV-om ili bez ili da li je potrebna ili nije? Svakako da ta knjiga nije neophodna i moze biti izbacena iz upotrebe ali za sada je tu i treba se koncentrisati na problem sa PDV-om. Kako ta stvar jos nije precizno definisana, postoje argumenti da treba sa PDV-om a postoje i da treba bez PDV-a, firmama je mozda najbolje resenje, za sada, da vode i jednu i drugu varijantu dok se to pitanje ne resi.

U vezi pitanja da li je ta knjiga uopste potrebna ili nije, kao sto rekoh, moze se i bez nje. Pretpostavljam da je uvedena zbog brze terenske kontrole firme. Naime, kad bi se cene vodile po metodi prosecnih cena onda bi to dodatno usloznilo proveru. Inspektoru bi trebalo mnogo vremena i truda da proveri da li su cene tacne ili nisu. Ako se vodi po prodajnim cenama onda nema tih problema. Radi se provera na relaciji kalkulacija-nivelacija-lager lista(kolicina*cena) i brzo se dobija slaganje ili neslaganje. Bas kao i u maloprodaji. Ukidanjem te knjige iz veleprodaje inspekcija ostaje bez brze i lake (osnovne) kontrole firme. Dakle, da rezimiram, nije neophodna ali moze da posluzi.

Prvo da se složim sa SAJA-om, radi se vođenju sa ili bez PDV-a, ali morao sam da prokomentarišem KEPU kao samu evidenciju. Po ovome se vodi sa PDV-om, što je samo dodatni posao za program (-ere), mada ne i veliki. I šta sa svim predhodnim knjiženjima? Većina firmi vodi magacin bez PDV-a.

I kao drugo, da se samo na kratko osvrnem na KEPU... Moram, to je jače od mene :).

Pitanje: Kako se utvrđuje da li je cena tačna ili ne? Kod opcije VP cene može da se vidi na lager listi koja je (zadnja) VP cena i to je to. Za dublju analizu mora se proveriti kartica i predhodne nivelacije, ulazi i slično. Ako posmatramo PNC, opet na lageru imamo ("zadnji") PNC i to je to. Za dublju analizu, mora se proveriti kartica i prethodni ulazi i slično. Šta se ubrzava metodom vođenja po VP cenama inspektorima? Osim što se u samom preduzeću na pojedinim finansijskim pozicijama nalaze potpuno nebitni podaci (kao što je stanje lagera po VP ceni! - osim možda u pojedinim granama, ali o tome može da se polemiše).

Kod maloprodaje se vodi TK (inače, u BIH se KEPU i zove Trgovačka knjiga u veleprodaji) iz razloga što na rafu mora da postoji vidno istaknuta cena, koji svaki kupac dobija pod istim uslovima (Zakon o zaštiti potrošača).

Ovde se izjednačava MP i VP što je još jedna besmislica. Sam PDV je obesmislio mnoge stare knjige (pa bi i naši zakoni trebalo da se prilagode) i to je postala realnost. Kao što u Mađarskoj praktično i ne postoji razlika između pravnog i fizičkog lica. Jer, tu je PDV svakako.

Moglo bi o ovome u nedogled, ali zaista mislim da je potrebno gledati da se olakša firmama i preduzetnicima da vode svoje firme brzo i efikasno, da inspektori rade svoj posao (provera preduzeća "na brzinu" potpuno je besmislena - ili se proverava poslovanje, bez zaustavljanja firme, lepo i detaljno ili ne!).

I još jedan primer, samo za kraj. U Kanadi se ne ide na "kvantitet" provere već kvalitet. Tamo, ko se igra sa državom, pošteno nadere. Ali se provera vrši detaljno. Odabere se par % firmi i odradi se pošten posao. I tada nikome ni ne pada na pamet da "vara" jer ako mu dođe inspekcija, zna da će mu izvući potpunu krvnu sliku. Sa ovim "brzim" proverama zna se ko je na dobitku.

Na sajtu Ministarstva Trgovine pojavio se Nacrt NOVOG Zakona o Trgovini. Izgleda da u njemu nema KEPU knjige. Mnoge stvari su puno detaljnije rešene nego u starom Zakonu o Trgovini. Uostalom novi Zakon o Trgovini je višestruko duži, a i rešava razne nove vidove trgovine koji su se pojavili u zadnjih 10 godina. Videćemo šta će s njim biti, jer nacrti se pojavljuju mislim još od 2001 godine, ali još ni jedan nije stigao do skupštinske procedure.

Potpis

Baluban S.

Jedna od lepih stvari iz postupka pribavljanja mišljenja o primeni zakona:
................................................
Postupak pribavljanja mišljenja o primeni zakona iz delokruga rada Ministarstva trgovine i usluga

Odredbom člana 80. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007) propisano je, da na traženje fizičkih ili pravnih lica organi državne uprave dužni su da daju mišljenja o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata iz svoje nadležnosti.

Takođe, odredbom člana 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi, propisano je da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
.................................................

Više na adresi: http://www.mtu.gov.rs/cms/?page_id=124
Ne znam da li će pomoći, ali kao i sve ostalo u ovoj državi "Može da bude, a ne mora da znači!!!".

Smisao KEPU-knjige i mišljenja ne želim da komentarišem samo ću podsetiti na "Giljotinu zakona"

Da znam da nisu obavezujuća, ali i te kako mogu da pomognu kod rada sa inspekcijom. O knjigovodstvenim aspektima ove teme sam u kontaktu sa udruženjima i ljudima koji su za to stručni.

Ali to nije bio razlog otvaranjaove teme. Mene je interesovalo kako su u stranim ERP i knjigovodstvenim sistemima rešena pitanja KEPU knjige i evidencije robe na kontima 1320 i 1360. Takođe po kojim se cenama,u tim stranim rešenjima, vode evidencija robe na 1320 i 1360, po veleprodajnoj ceni bez ili sa PDV-om.
Ako neko od naših programera ima neku dobru ideju koja prolazi rado bih je čuo. Na primer da li ste pokušali da 1320 i 1360 vodite po veleprodajnoj ceni bez PDV-a a kepu knjigu sa PDV-om.

Potpis

Baluban S.

Ima li neko u ovoj zemlji Srbiji pametan?! Ova prica sa KEPU knjigom je notorna glupost. Donese se zakon a onda se uvek nadju neki da ga tumace ovako ili onako. Misljenje je koliko cujem inicirano postupanjem nekih novosadskih inspektora. Firme su i na sudu gubile postupke zbog njihovog tumacenja Pravilinika o KEPU knjizi. Cak su neki inspektori na sudu izjavili kako njih ne interesuje finansijsko i robno knjigovodstvo (na pominjanje potrebe da se ona slaze sa kontom 132) vec samo KEPU knjiga.
Sve knjigovodje koje znam KEPU knjigu u veleprodaji vode po VP ceni. PDV nije sastavni deo VP cene. Zalihe veleprodaje se vode na kontu 132 po prodajnim , redje nabavnim cenama. Sa cime ce se sloziti KEPU knjiga ako se ona vodi sa PDV? Cemu onda KEPU knjiga? Stavke u KEPU knjigu se upisuju na osnovu verodostojne dokumentacije. Veleprodajna kalkulacija se zavrsava sa VP cenom (ciji deo nije PDV!). Sta sa internim racunima (prenosom u maloprodaju) koji je knjizen storno sa dugovne strane po VP ceni (i oko toga je bilo guzve, neki inspektori su trazili da to ide na potraznu stranu iako nije ostvaren promet, i kazne naplacivali sve dok nije dato misljenje Ministarstva trgovine)? Sta sa nivelacijama, viskom, manjkom (i njih raditi sa PDV-om)? Sve to nema veze sa knjigovodstvom! Kod manuelnog unosa u KEPU nema sta da se menja, korisnik moze unositi vrednost sa PDV (ako ga vec teraju). Promenicemo mi i automatski prenos u KEPU kalkulacija, internih racuna... ali sta sa izvornom dokumentacijom na osnovu koje se podaci upisuju u KEPU knjigu? U KEPU knjizi jedan iznos, na kalkulaciji, internom racunu, nivelaciji, drugim dokumentima (visak, manjak) i na kontu 132 drugi iznos. Opet kazna, iako je KEPU sa PDV? Stvarno nema smisla to sto rade.
I ranije je bilo bisera tipa:
- da na fakturi mora stajati klauzula "Oslobodjeno PDV po clanu _____ zakona o PDV" iako je PDV bio zaracunat, dok nije dato famozno "misljenje"
- da mora pisati "Datum prometa dobara" "Mesto izdavanja racuna"... itd. sve dok nije dato famozno "misljenje" da moze i DPD, Mesto...itd sto ce reci da je propisan sadrzaj, ne i forma fakture
Dok ne stigne "misljenje" inspektori se siti nakaznjavaju. Da li su oni toliki mediokriteti (ili se samo radi o kaznjavanju) da im treba "misljenje" kako bi postupali u skladu sa zakonom. Pomalo ne razumem ni knjigovodje zasto preko svojih udruzenja ne podignu glas protiv ove vrste samovolje. Gde ime je samopostovanje? U Privrednom savetniku kao da su digli ruke pa rekose "Bunite se malo i vi, branite se. Mi smo govorili, ali...". Valjda su i oni u nemilosti ovih koji daju "misljenja". Gde su ljudi od imena u struci da se suprostaveve zutokljuncima sa laptopovima? Imam utisak da se druge profesije vise bune i brane. Knjigovodje samo zasilje olovku pa radi kako im koji samovoljni inspektor nalozi. Pri tome i mi budemo kolateralna steta, prinudjeni da bez valjanih razloga tabamo po kodu. Sto rece jedan knjigovodja "Neme vecih ludaka od nas knjigovodja i vas (programera) sto saradjujete sa nama!". U pravu je!

Mrtvo more.... Da li je moguce da narod srpski samo cita i pri tome nema svoj stav ili se usteze da digne svoj glas?

Prvo da se razumemo: Ideja KEPU/Trgovačke knjige je da na jednostavan način prikaže poslovne promene ulaza i izlaza robe iz objekta i ona MORA da bude jednaka kontima grupa 1310/1320/1340/1010 ... Ona je zamišljena samo zbog toga da kada dođe kontrola u objektu u kome se ne vodi knjigovodstvo može da prekontroliše zalihe tog objekta. Ako idemo i korak dalje: stanje objekta mora da se slaže sa podacima u knjigovodstvu a to su napred navedena konta. E sad ... ako se na kontu 1320 vodi roba po VP cenama (znači bez ukalkulisanog PDV-a), analogna POMOĆNA EVIDENCIJA (u ovom slučaju KEPU knjiga) mora da se vodi po VP cenama (znači bez PDV-a). Šokirao sam se kada sam prvo dobio kopiju rešenja suda koji potvrđuje mišljenje, tj. kaznu finansijskog inspektora zbog toga što je kontrolisana firma vodila KEPU bez PDV-a, a zatim i kad sam video ovo zvanično mišljenje ministarstva i stvarno ne znam čime su se vodili kada su ovo izglasali. Ovo sam ja rešio tako što u tabeli KEPU knjige čuvam za svaku poslovnu promenu i vrednost sa PDV-om i vrednost bez PDV-a a prilikom štampe ove knjige klijent sam bira kako će da je štampa. Vrednost bez PDV-a mora da bude u tabeli KEPU knjige kako bi se zadržao integritet podataka, tj jednakost između konta 1320 i KEPU knjige.

Što se tiče stranih ERP rešenja ... mislim da se na zapadu takvi objekti vode uglavnom po prosečnim cenama.

ALI ... kad smo već kod KEPU knjige ... ovo i nije toliko velika glupost koliko je ona oko zadnje dve kolone u toj knjizi (uplata na račun). Apsolutno nisam mogao da dođem do odgovora na sledeće pitanje: Firma A kupuje robu od firme B koja ima 4 dislocirana objekta. U svakom od objekata je ostvarila sledeći promet (respektivno): 10.000, 20.000, 30.000, 40.000 ... a zatim posle nekog vremena uplaćuje na tekući račun 50.000 dinara ... u kojoj KEPU knjizi i na koji način ovo proknjižiti ?

Što se tiče zadnje dve kolone KEPU knjige ni ne moraš da ih vodiš ako lice zaduženo za magacin nije upoznato sa plaćanjima u firmi, a to je najčešće slučaj. Koji će još gazda firme dozvoliti da mu magacioner zna kad se šta, kome i koliko plaća. O tome imaš i mišljenje Ministarstva trgovine br. 110-00-00051/96-06 od 18.11.1996 godine.

Što se same KEPU knjige po VPC sa PDV-om tiče, ja sam na 6 stranica detaljno obrazložio problematiku i to početkom avgusta poslao Ministarstvu trgovine i usluga. Zovem ih svaki ponedeljak da vidim dokle su stigli sa predmetom. Trenutno je uz moj predmet dodato stručno mišljenje službi ministarstva i on je na konačnom odredištu u Tržišnoj inspekciji. Baš me interesuje šta će mi na kraju odgovoriti, jer je problem i počeo od njihovih stavova zasnovanih na zakonima starim 10-20 godina koji nisu usaglašeni ni sa čim. Tačku po tačku sam sve lepo obrazložio i nadam se da će shvatiti zašto se mi svi bunimo protiv KEPU knjige po VPC sa PDV-om.

Što se samih programa tiče najmanji problem je da se KEPU knjiga odštampa po VPC sa PDV-om. Samo onda se ona ne slaže ni sama sa sobom a kamoli sa ostalim evidencijama u računovodstvu. Podsećam da zaliha robe u magacinu mora biti jednaka razlici kolona 4 i 5 u KEPU. Problem je što postoje previše različitih slučajeva u trgovini na veliko. Navešću samo neke:
a) Prodavac na veliko je u PDV-u, kupac na veliko je u PDV-u
d) Prodavac na veliko je van PDV-a, kupac na veliko je van PDV-a
b) Prodavac na veliko je u PDV-u, kupac na velko je van PDV-a
c) Prodavac na veliko je van PDV-a, kupac na veliko je u PDV-u
e) Prodavac na veliko je u PDV-u, roba se prenosi u njegovu internu prodavnica na malo
f) Prodavac na veliko je van PDV-a, roba se prenosi u njegovu internu prodavnicu na malo
g) Takođe, za sve ove slučajeve moguće je da se roba prodaje ili doprema sa teritorije AP Kosovo i Metohija, ili prodaje i kupuje iz inostranstva što opet ima niz svojih specifičnosti.
h) Moguće je da se roba kupuje od Poljoprivrednika po 5% a da se prodaje po 8% ili 18% i slično.
Sve to će neminovno brzo dovesti do toga da stanje u KEPU (k4-k5) nema nikakve veze sa zalihom u magacinu.
Uostalom neću da Vas gnjavim sa pojedinostima, kad dobijem odgovor od Ministarstva javiću se ponovo i napisati šta su mi odgovorili.

Potpis

Baluban S.

Hvala za Mišljenje Ministarstva koje ste naveli ... nadam se da je još ukev važeće. :)

Nažalost ne mogu da se složim sa vašim stavkama od a-h, evo iz kojih razloga:

a - c. Nebitno je da li je kupac ili prodavac u PDVu ili nije. Vi kepu knjigu zadužujete po prodajnim cenama (sa ili bez pdv-a ... nebitno) i tako je i razdužujete. Ne vidim kakve ima veze da li je kupac u PDV ili ne .. vi magacin razdužujete onako kako ste ga i zadužili, a šta će kupac da radi sa PDV-om nije vaš problem.

e - f. I ovde se ne slažem. Ako ste magacin zadužili sa PDV-om, tako ga i razdužujete, ako ste ga zadužili bez PDV-a isto ga tako i razdužujete ovim internim prenosom, s'tim što ćete dodati PDV kod prijema robe u maloprodaju

g - h. Nebitno je sa kojom poreskom stopom ste kupili robu. Kada uđe u magacin njena prodajna cena (ili vrednost ako se vodi po nabavnim cenama) je definisana i po toj vrednosti se razdužuje (u skladu sa napred navedenim stavovima).

Potpuno sam siguran da će ove stavke (a-g) nadležno ministarstvo odbiti kao potpuno nerelevantne.

Ne vode se po prosečnim, već po nabavnim cenama, a metodologija vrednovanja može biti prosečna, FIFO,...
Ovako se zalihe ne vode samo na zapadu, već i kod nas (MRS).

Potpis

Cave ab homine unius libri

The best argument against democracy is a five-minute conversation with the average
voter.

Mišljenje je naravno važeće, i biće dok se ne usvoji novi Zakon o trgovini.

Što se tiče toga da li je roba kupljena i prodata sa ili bez PDV-a i po kojoj stopi i te kako je bitno. Razlog za to je što se nabavka jedne te iste robe vrši preko jedne šifre robe. Ja sam čak pokušao da stranke ubedim da za te različite slučajevo otvaraju više šifri robe ali su oni to glatko odbili. Na primer kupuju kukuruz od poljoprivrednika i plaćaju mu PDV 5%, a zatim određenu količinu kukuruza kupe na tržištu od neke firme sa PDV-om od 8% ili 0% (ako firma nije u PDV-u). Taj kukuruz žele da izvezu u na primer Makedoniju i naravno ne pada im na pamet da to rade preko dve ili više šifri robe. Takođe deo kukuruza prodaju na domaćem tržištu sa 8%, a deo prebace u svoju internu prodavnicu gde se PDV samo ukalkuliše.

Takođe treba imati u vidu i Zakon o PDV-u, odredba iz člana 1 stav 2 Zakona o PDV-u (sl.gl.RS 84/2004, 86/2004,- ispr., 61/2005 i 61/2007):
"PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano."
To znači da se PDV obračunava samo kada se radi isporuka dobara ili pružaju usluge, a ne kada se vrši evidentiranje dobara i izrada kalkulacije.

Meni lično je to bitno pre svega prilikom popisa, jer zaliha na popisu treba da se slaže sa KEPU knjigom, a na toj jednoj šifri robe ja imam ulaz po 0%, 5% i 8% PDV-a, a izlaz po 8% i 0%. Naravno to sve komplikuje i to što je po MRS dozvoljeno da se roba vodi po preosečnoj nabavnoj vrednosti, što mnogi i rade.

Dakle PDV-u nije nikako mesto na kontu 1320, 1360 i slično jer bi nenormalno iskomplikovao vođenje knjigovodstva, a i ne slaže se sa Zakonom o PDV-u i MRS. Ako bi samo KEPU knjiga bila po VPC sa PDV-om tek to bi bilo suludo jer se ona ne bi slagala ni sa čim. Sa ulaznim dokumentom jer na njemu nema niti je propisan "Ukalkulisani PDV za veleprodaju". Postoji samo PDV koji je plaćen prethodnom učesniku, a roba se na 1320 vodi po na primer prodajnoj ceni sa maržom. Sa Kalkulacijom MP takođe jer na njoj ne postoji podatak koliko je ukalkulisanog PDV-a skinuto iz magacina VP već samo koliko je ukalkulisano PDV-a u prodavnici a to se računa peko MPC. Sa izlaznim računom jer se PDV na tom računu izračunava tako što se od vrednosti prvo odbija rabat pa onda množi sa stopom, a ako se roba izvozi stopa je 0% ... Sve to dodatno komplikuje i mogućnost da na ulaznom dokumentu bude 0%, 5% ili 8% PDV-a , a na izlaznom 0% ili 8% PDV-a za potpuno istu robu.

Ja ovde ne želim da prepričavam šta sam napisao u dopisu Ministarstvu na 6 stranica jer ovo pre svega nije knjigovodstveni već tehnički forum. Mene je pre svega interesovalo kako je to rešeno u stranim ERP programima. Takođe me interesuje kako ste to vi rešili u svojim programima a da se sve slaže, ali ne za idealne slučajeve (kupio i prodao sa 8%), već za najcrnji scenario.

Što se tiče mog dopisa Ministarstvu, ko želi da ga pročita, neka se javi na [email protected] i ja ću mu ga poslati, pa možemo nastaviti konsultacije meilom.

Potpis

Baluban S.

Da li se zalihe u KEPU knjizi vode sa PDV-om, ili bez njega je glupost ministarstva trgovine, ali tako piše u njihovom mišljenju. Ali, ista tolika glupost je i obaveza da se zalihe u KEPU knjizi vode isključivo po prodajnim cenama, iako zakon o računovodstvu i MRS dopuštaju da se zalihe vode po nabavnim cenama. Ovo je sramota cele vlade (i ove i prethodnih), jer u njoj očito sede ministri koji međusobno ne razgovaraju, i tako pišu zakone i mišljenja odokativnom metodom, bez ikakvih konsultacija, barem među sobom, ako ne u stručnoj javnosti.
Ali kao što sam rekao, mi svi možemo da se žalimo u nedogled, zakon i mišljenja ostaju takvi kako su i napisani. Sa druge strane takvi zakoni će i dalje omogućavati polupismenim tržišnim inspektorima da rade kako im je volja. Mi samo možemo da se nadamo da će se u narednim godinama usvojiti novi zakon o trgovini (u kome nema KEPU knjige), iako je taj zakon u skupštinskoj proceduri već nekoliko godina.

Potpis

Cave ab homine unius libri

The best argument against democracy is a five-minute conversation with the average
voter.

Još prilikom donošenja Zakona o PDv porezu učinjena je sistemska greška, prepisan je postupak sa Porezom na promet, nazvan je taj porez PDV, i krenulo se sa primenom. Evo i zašto tako mislim.

PDV je po svojoj prirodi porez koji se odbija od krajnje cene, za razliku od PP koji se dodaje na nabavnu cenu. Dakle, poreska stopa (kao primer) nije 18%, nego 15.2542 %. Da je to shvaćeno, prosto bi se sva roba zaprimala sa porezom, tako i knjižila, jer tako i jeste, cena bez PDVa je fiktivna, ti uvek platiš i porez kroz fakturu, ali to bi značilo zaista suštinsku promenu, za koju niko nije spreman u ovoj zemlji, pa ni brojni programeri koji su samo pretandrljali deo koda sa PP i odjednom imali kao rešen PDV porez u svojim softverima.
Naravno, to je bilo samo šminkanje mrtvaca, a onda su počeli da prave filozofiju svi zainteresovani u lancu od proste činjenice da treba platiti porez.
Jer čim su zakonodavci zadržali nepotrebne i besmislene dokumente, to samo znači da nisu spremno ušli u primenu zakona, jer ga nisu ni suštinski razumeli.

Jedino sistemsko rešenje je da se svi dokumenti u poslovnom procesu obrađuju sa uračunatim porezom, dakle potpuno izbaciti stavku cena bez PDVa, jer takva cena ne postoji, bar kod firmi koje su u PDV sistemu, a ne vidim nni jedan dobar sistemski razlog da bilo koja firma bude van PDVa.
Ja razumem da se time smanjuju prihodi od subjekata koji trenutno nisu u PDv sistemu, ali ne mogu se imati i jare i pare. Tužno je što to nikoga u zemlji ne zanima, ili ga zanima na nivou trenutne koristi, a ne kao uvođenje stabilnog i postojanog sistema, pa onda programeri kao nešto pametuju i pokušavaju da reše nemoguće zahteve. Umesto da se stvari pojednostave, namerno se komplikuju, jer se lakše mulja u mutnoj vodi.
Uostalom, pogledajte fakture dobavljača, to više liči na kalkulaciju nego na račun-fakturu, iako su za sve proračune dovoljna dva podatka:
1. prodajna cena (dakle cena sa PDVom)
2. poreska stopa

Sve ostalo su izvedeni podaci, koji nisu neophodni pri naplati PDVa, a ako je nešto potrebno poslodavcu, moguće je preračunati i doći do želejne informacije, a ako nešto odstupa od postojećih šema knjiženja, nije ni taj kontni plan sveto pismo pa da se ne sme prilagoditi.
Što se tiče poštovanja struke kod knjigovođa, dajte kontra primer, delatnost u ovoj zemlji u kojoj se uvažava stručnost? Nema ih, pa tako ni računovođe nisu izuzetak.

@drbogi
Iza tvojih komentara se nalazi apsolutno nepoznavanje ove problematike.

Potpis

Cave ab homine unius libri

The best argument against democracy is a five-minute conversation with the average
voter.

@Totovic
Naravno da ne razumem, prosto je nemoguće napraviti ispravan dokument kada ga uređuju 2 suprotstavljena zakona.
Ali srećom bar vi konsultanti imate zbog toga dovoljno posla, treba sve te silne artije usaglasiti sa željama zakonodavcaca, a još i pogoditi raspoloženje inspekcije.

To je sve besmislen trud, jeste da se to plaća konsultantima i programerima, pa se ljudi raspamete jer imaju nemoguće i nerešive zadatke, ali je to potpuno nepotreban dokument, pa čitav posao postaje uzaludan. Sve to ne menja činjenicu da se tu radi sa 4 računske operacije, od kojih se deljenje koristi ređe, a opet nisi u situaciji da od podatka dobiješ informaciju.

Sve dok je tako, meni je potpuno jasno koliko vi što se razumete u problematiku umete da razmrsite klupko.
Ako kreneš da rešavaš problem kao programer, nisi usaglašem sa propisima, a ako kreneš da poštuješ propise, počinješ da prkosiš matematici.
Kome to pođe za rukom sa 4 osnovne matematičke operacije, zaslužuje sve čestitke, mislim ovde na zakonodavce.

Za početak, ako platiš konzervu piva 100 din. sa porezom od 18%, a nisi platio 18 din. poreza nego 15.5, jasno je kao dan da u glavi funkcionišeš po starom sistemu poreza na promet, samo što ne pišeš izjavu. Čim ti moraš da preračunavaš nekakvu fiktivnu nabavnu cenu, pa stopu poreza na tu cenu, to nije prirodno, računovodstvo ne prati stvarno i realno poslovanje.

Kod PP je to imalo smisla, jer si ti zaista i plaćao cenu bez poreza, dok sada to nije slučajj jer uvek plaćaš cenu sa porezom. Dakle, računovodstvo ne prati stvarne promene u poslovanju na prirodan i logičan način, a time ne ispunjava svrhu postojanja.
Ja mislim da je svrha računovodstva da služi čoveku, a ne obrnuto, ali dopuštam da ne poznajem problematiku. Možda se to promenilo.

@drbogi
Lepo ti kaže Totović, da ne razumeš suštinu PDV-a, a ti opet, po starom, pišeš li pišeš ....

PDV je skroz drugačiji od poreza na promet. Osnovna i preračunata stopa se može razmatrati u oba slučaja ali to nema nikakve veze. Probaću da ti pojasnim, čitaj polako, i ako treba zapisuj.

Porez na promet. (neka je stopa poreza 10% zbog lakše i preglednije kalkulacije)
~~~~~~~~~~

1. Početak lanca. (proizvođač, uvoznik ...) Cena je 100 din
2. Trgovac prvi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 100, prodaje za 150. Ne računa porez, ne knjiži ga, ne kaluliše ga.
3. Trgovac drugi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 150, prodaje za 200. Ne računa porez, ne knjiži ga, ne kaluliše ga.
4. Trgovac treći. Kupuje radi maloprodaje. Plaća 200. Kalkuliše prodajunu cenu 250 i porez na promet na tih 250 je 25 din. Maloprodajna cena je 275. Država ovde dobije svoju kintu tj. 25 din.

Mane sistema (sa tačke gledišta države):
a. Od proizvodnje do maloprodaje prođe mnogo vremena.
b. Lanac trgovaca se prekida registracijom i gašenjem fantomskih firmi pa "nikad" ne dođe do krajnjeg potrošača, tj. nikad se ne uplati porez državi
c. Loš, netačan i neažuran obračun poreza u maloprodaji (STR u vlasništvu Kurte i Murte) i nemogučnost kontrole desetine i stotine hiljada maloprodajnih objekata
...

---

Porez na dodatu vrednost (neka je stopa poreza 10% zbog lakše i preglednije kalullacije)
~~~~~~~~~~~~~~~~
1. Početak lanca. (proizvođač, uvoznik ...) Cena je 100 din. Porez je 10 din. Državi se uplaćuje tih 10 din. Odma' bato ! Nema čekanja.

2. Trgovac prvi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 110. U poslovnim knjigama vodi da je roba 100 din, a da je za porez plaćeno 10 din. Prodaje za 150 i dodaje PDV od 15 din. Ukupna cena je 165 din. Kad robu proda, knjiži da mu je plaćeno za robu 150 i na ime poreza 15 din. Desetog u mesecu pravi razliku na kontima već plaćenog poreza (10 din) i zaračunatog poreza (15 din). Razlika je 5 din i toliko uplaćuje državi. Jasno je da je to tačno 10% od njegove marže, tj. od dodate vrednosti.

3. Trgovac drugi. Kupuje za dalju prodaju, plaća 165. U poslovnim knjigama vodi da je roba plaćena 150 a na ime poreza 15 din. Prodaje za 200 i dodaje PDV od 20 din. Ukupna cena je 220 din. Kad robu proda, knjiži da mu je plaćeno za robu 200 i na ime poreza 20 din. Desetog u mesecu pravi razliku na kontima već plaćenog poreza (15 din) i zaračunatog poreza (20 din). Razlika je 5 din i toliko uplaćuje državi.

4. Trgovac treći. Kupuje radi maloprodaje. Plaća 220. Kalkuliše prodajnu cenu 250 i PDV na 250 din je 25 din. Krajnja maloprodajna cena je 275. Opet ista priča: već je plaćeno državi 20, i on plaća samo narednih 5 din.

Kad se sabere, ukupan porez koji je uplaćen državi je isto 25 din pošto je ista i stopa poreza. Ali ovde je mnogo poštenije. Svako je platio poreza onoliko koliko je "dodao vrednosti". Ko je dodao vrenost 50 din, on je platio porez na dodatu vrednost od 5 din.

Prednosti u odnosu na porez na promet:
a) Najveći deo kinte se uzme odmah, od relativno manjeg broja obveznika (proizvođači, veliki uvoznici). Što je lakše za kontrolu. Veliki uvoznici i proizvođači uglavnom imaju dobre knjigovodstvene evidencije, a ne kao STR-ovi u vlasništvu Kurte i Murte, koji i kad bi 'teli da obračunaju - ne znaju pa pogreše. (Ili se prave da ne znaju)
b) Ako roba "zaluta" između fantomskih firmi država gubi tek onih poslednjih 5 din.
...

---

Primer u mojoj "GG Komerc" firmi:

Platio sam telefonski račun: knjižim plaćeni iznos, ali posebno i ulazni PDV (na primer 100 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Platio sam materijal : knjižim ulazni PDV (50 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Kupio sam novi komp: knjižim ulazni PDV (250 din) (iznos mora da stoji na fakturi, odvojen i jasno istaknut)
Platio benzin za službeni auto: knjižim ulazni PDV (30 din)

Prodao sam uslugu za 5000 din i obračunao PDV 500 din, koji je kupac platio (ukupno je platio 5.500)

Desetog u mesecu sabiram SVE ulazne pedeveje: 430 din. Sabiram i sve izlaze pedeveje: 500 din. Državi plaćam 70 din. Pošteno. Jer ukupno sam potrebštine platio 4.300 a uslugu prodao za 5.000. Svi srećni i zadovoljni.

---

Misilm da ti je sada jasno zašto PDV mora da bude jasno istaknut na svakoj fakturi i da stopa-preračunata stopa nema nikakve veze. Ako ti nije jasno, pročitaj još jednom, pažljivo od početka.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji