Evo da odgovorim, mada je odgovoreno u raznim varijantama nebrojano puta.
Jeste, 16mb je kesh(cache). kao i kod svake vrste memorija, bolje da je vise, nego manje.
Ta memorija sluzi da se podatak koji je procitan sa ploca hard diska (koje su najsporiji deo harddiska (320gb)) privremeno smesti u brzu memoriju(16mb) jer se desava da imas potrebu da neki podatak dva, tri puta pokrenes, pa da ga ne bi citao svaki put sa sporih ploca, on ti stoji na raspolaganju iz brze memorije. Takodje vazi i u suprotnom smeru. Kada nesto snimas, a hard disk ne moze da to odmah snimi na ploce hard diska, to ide u tu brzu memoriju, pa se snimi kada hard disk moze.
Ovo je grubo objasnjenje rada, ali se nadam do je dovoljno za razumevanje cemu sluze te takve memorije.
Vise na:
http://mk.wikipedia.org/wiki/%...%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0
Citat sa ovog linka:
Koga mikroprocesorot treba da zapiše ili da pročita nekoja lokacija od memorijata toj prvo proveruva dali se naoѓa vo keš memorijata. Keš memorijata i zapametuva lokaciite na podatocite vo glavnata memorija pa spored toa se proveruva dali ja sodrži lokacijata što ja bara procesorot. Dokolku procesorot ja pronajde lokacijata vo keš memorijata velime deka imame keš pogodok, a obratno imame keš promašuvanje. Vo slučaj na keš pogodok procesorot čita ili zapišuva podatoci vo soodvetnata keš linija. Odnoso na keš pogodocite so promašuvanjata se narekuva stapka na efikasnost i e merka za efikasnosta na keš memorijata.
Vo slučaj na keš promašuvanje se obezbeduva nova keš linija na koja se kopiraat soodvetnata lokacija i podatocite na taa lokacija vo memorijata. Potoa procesorot može da prodolži so rabota so taa lokacija vo keš memorijata. Meѓutoa ovie promašuvanja relativno go zabavuvaat sistemot bidejќi e potrebno vreme podatocite da se iskopiraat od glavnata vo keš memorijata, pa dopolnitelno da se prenesat do procesorot.
Za da napravi mesto za nova keš linija, keš memorijata mora da izbriši nekoja stara linija. Praviloto po koe se odreduva koja linija ќe se izbriše se narekuva pravilo na zamena. Osnovniot problem kaj ova pravilo e da se proceni koja linija ima najmala verojatnost da se upotrebi vo idnina. Ova e mnogu teško za predviduvanje i zatoa ima poveќe takvi pravila i nivnata preciznost im varira. Možebi najpoznato e praviloto da se izbriše najmalku upotrebuvanata keš linija.
Koga podatocite se zapišuvat vo keš memorijata porano ili podocna tie treba da bidat zapišani i vo memorijata. Odreduvanjeto koga se zapišuvaat se vrši po praviloto za zapišuvanje. Zapišuvanjeto može da se vrši na dva načini. Prviot način e so sekoe zapišuvanje na keš memorijata se zapišuva i vo memorijata. Vtoriot i pobrz način e pri zapišuvanjeto vo keš memorijata lokaciite na koi se zapišuva se označuvaat kako "nečisti", pa od koga procesorot ќe završi so rabotata se zapišuvaat nečistite lokacii na soodvetnata adresa vo memorijata.
Vo ponovo vreme so koristenjeto na poveќe keš memorii, se slučuva podatocite od istata lokacija vo glavnata memorija da gi obrabotuvaat dve ili poveќe keš memorii pri što za da ne doaѓa do mešanje i nesovpaѓanje na podatoci se koristat protokol za komunikacija na keš memoriite.
Vo slučai koga procesorot ќe ja završi svojata rabota i čeka odredeni podatoci da bidat otčitani od memorijata, bidejќi za toa treba odredeno vreme, toj pokraj izvršuvanjeto na drugi paralelni instrukcii, ja sreduva i sopstvenata keš memorija.
Kraj citata
Registrovani: 5 ( ademare, Raspucin, captaingox, bojanum, maljak )
nesto oko hard diskova