Uzbuna među svetskim virolozima, veštački oživljeni virus smrtonosniji od epidem. "španska groznica"

1918. godine je u svetu umrlo vise od 20 miliona ljudi od epidemije spanskog gripa... danas, posle toliko godina, pojedini naucni instituti iskopavaju posmrtne ostatke umrlih ne bi li "odgonetnuli zasto je spanska groznica bila tako smrtonosna"?!
ovo je izazvalo uzbunu u medjunarodnim naucnim krugovima i pojedini naucnici smatraju da treba organizovati medjunarodnu konferenciju povodom ovoga, jer bi eventualno "bezanje" virusa iz laboratorije moglo da ima nesagledive posledice...

citat iz Politike:
"Josiro Kavaoka sa Univerziteta Vinskosin Medison nedavno je ubacio gen spanskog gripa u besopasan virus gripa A i tako ga pretvorio u ubicu"

da li vi smatrate da se ovakve igrarije sa ovakvim potencijalnim ubicom koji danas moze da pobije mnogo vise ljudi, pre svega zbog vece gustine naseljenosti, izvode iz nekih pozitivnih namera? da li je ovo zbog razvoja nauke i medicine ili zbog potencijalnog bioloskog oruzja, da ne kazem - SREDSTVA?

Ja mislim da je tesko proceniti da li je nesto pozitivno ili ne generalno, vec se mora ispitati svaki slucaj pojedinacno.

Skoro svaka stvar u nauci se moze i zloupotrebiti, ali sam ipak za analize cak i spanskog gripa - iz prostog razloga sto je to svakako nemoguce zabraniti (onaj ko bi zeleo da se time bavi sigurno ima nacina da zaobidje zakon) - a istrazivanje istog moze doneti i odgovore pa i buduce lekove protiv novih klasa gripova.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Svakako treba proceniti razloge za i protiv. Moze biti korisno to proucavanje u cilju pronalazenja leka. Druga je stvar sto postoje i bitnije (aktuelnije) stvari za koje treba pronalaziti lek tako da je trosenje resursa u stvari razlog zbog kojeg mislim da ovo nije potrebno.
Naravno, znamo kome je to i za sta potrebno a radi se pod maskom naucnih istrazivanja ;).

I ovaj sa genetisanjem sa tim virusima... Po meni bi to moglo da bude opravdano jedino ako ima neki dobar razlog. Ako je razlog istrazivanje genetskog inzanjeringa i ovakvih "ukrstanja" totalno je neopravdano jer postoje i bezopasniji nacini da se to radi. Ali ako se pokaze (mada mi ne pada na pamet kako bi) da je to vrlo znacajan deo u pronalazenju leka, moze biti i opravdan rizik.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Pa verovatno je opravdano finansijeru - ako drzava to finansira onda treba videti ko procenjuje opravdanost takvog istrazivanja, mada nesto ne verujem da budzetske komisije blagonaklono gledaju na bacanje para, bar kad su drzavni research budzeti u pitanju.

Ako je u pitanju privatno istrazivanje - tipa farmaceutske kompanije, onda se tesko to moze regulisati - oni rade za pare i procenjuju koje je njima istrazivanje bitno a koje ne, ako su u stanju da bacaju desetine miliona dolara na sintetisanje nekog virusa samo da bi ga sintetisali vrlo verovatno je da ce da fajluju "chapter 11" zahtev vrlo brzo :-)

E, sad, oko opsteg dobra - sto se vojske tice, ako se sintetise neko novo oruzje, mislim da tu i ne moze nesto preterano da se uradi - bolje i tako nego da placaju neke polu-legalne labs koje bi posle uz korupciju to prodale nekoj trecoj strani i sl... onda bi bilo daleko gore.

E sad, da se vratimo na konkretno istrazivanje:

http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/3719990.stm



Postavlja se pitanje ko bi, u svoj zdravoj pameti, nekakav tajni projekat za novo biolosko oruzje objavljivao u casopisu Nature?! Mislim da je ovo konkretno istrazivanje, iako moze da se upotrebi u neku losu svrhu (a svakako to moze i gomila drugih istrazivanja) ipak ima mnogo "benigniji" cilj - utvrdjivanje razloga zasto su neki gripovi toliko smrtni a neki drugi ne, iako su genske mape vrlo slicne.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Naučnici i dan danas nagađaju zašto je "španska groznica" bila tako smrtonosna, jer se zna da je tokom epidemije, koja je izbila 1918. godine, u svetu ukupno umrlo više od 20 miliona ljudi od te bolesti - teške infekcije pluća i unutrašnjeg krvarenja. Da bi otkrili tajnu te misteriozne bolesti, naučnici su uzeli viruse španske groznice - ili španskog gripa - iz posmrtnih ostataka žrtava. Dosad su dešifrovali pet od ukupno osam gena tog "supervirusa" i ukrstili ga s virusima savremenog gripa.

"Međutim, svi ti eksperimenti ne odvijaju se uz dovoljne mere bezbednosti. Svi virolozi sa kojima sam dosad razgovarala krajnje su uznemireni", izjavila je radiju "Dojče vele" Ingegard Kalings sa Instituta za kontrolu zaraznih bolesti u Stokholmu. "Ukoliko bi se neko od onih koji učestvuju u eksperimentima zarazio i virus bio iznet iz laboratorije, posledice bi bile katastrofalne", upozorava i Donald Henderson za Univerziteta u Pitsburgu, jednog od najpoznatijih stručnjaka za bezbednost u biološkim istraživanjima. "Epidemija koju bi izazvao u laboratoriji veštački oživljeni virus mogla bi biti još pogibeljnija od one iz 1918. godine", mišljenje je Henderson.

"Krajnje je vreme da virolozi usvoje pravila o postupanju sa izazivačima bolesti", izjavila je Kalingova naučnom časopisu "Nju sajentist". Stručnjak za SARS za australijskog univerziteta Kvinslend Džon Mekenzi smatra da bi u tom slučaju trebalo sazvati međunarodnu konferenciju. Naučnici su zabrinuti zato što se eksperimenti s genima španskog gripa odvijaju uz različite, često nedovoljne stepene bezbednosti.

Joširo Kavaoka sa Univerziteta Viskonsin Medison nedavno je ubacio gen španskog gripa u bezopasan virus gripa A i tako ga pretvorio u ubicu. Miševi koji su bili zaraženi tim ukrštenim virusom imali su iste simptome, kao i žrtve koje su umrle od španskog gripa - infekciju pluća, upale i teška unutrašnja krvarenja.

Kavaokin tim počeo je da eksperimentiše uz najveći stepen bezbednosti u laboratorijama BSL 4. Onda su istraživaći zaključili da se eksperimenti bez većeg rizika mogu izvoditi i uz manji stepen bezbednosti i promenili su laboratoriju. Niži uslovi bezbednosti znače, međutim, da istraživači ne moraju više imati zaštitu celog tela.

Kavaoka je izjavio časopisu "Nju sajentist" da, nakon što su dobili jedan antivirusni preparat, miševi nisu više mogli da se zaraze. Taj preparat su onda dobili i saradnici na projektu i prešli u laboratoriju u kojoj su blaži propisi o bezbednosti. Međutim, naučnici u jednoj drugoj američkoj laboratoriji ustanovili su da, nakon što dobiju Kavaokin preparat, miševi ipak mogu da se zaraze i da čak svaki deseti umire od bolesti.

Ali, to nije kraj.

Majkl Kace, sa Univerziteta u Sijetlu, planira da eksperimentiše s virusom španske groznice uz još manje bezbednosnoj laboratoriji od Kavaokine. Od bezbednosnih mera je predviđeno samo prskanje majmuna rastvorom koji ubija viruse. Britanski virolog Džon Vud, međutim, zahteva da se eksperimenti sa španskom groznicom izvode isključivo u laboratorijama u kojima je na snazi najveći stepen bezbednosti.

TANJUG

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Bila je srtonosna iz jednog prostog razloga: ljudski kolektivni imunitet se susreo sa antigenom koji nije prethodno bio prisutan u populaciji i koji igrom slučaja nije ličio ni na jedan već postojeći antigen. Kao rezultat, imuni sistem nije mogao da odgovori na ovaj promenjeni grip.

Inače, virusi gripa (orthomyxoviridae) su poznati po tome što imaju segmentiranu DNK u kojoj se pojedini segmenti vrlo lako mogu razmenjivati među različitim sojevima gripa. Zato čovek može da oboli od gripa bukvalno svake godine: svake godine ga napada novi, pomalo izmenjeni virus (da ga napada isti ne bi mu mogao ništa).


Ne bi pobio mnogo više ljudi, jer je tzv. "španski grip" samo još jedan vid gripa. Na sam španski grip smo sada garantovano imuni. Dakle, ne, ne bismo umrli od og virusa. Nisu ljudi ginuli samo od samog virusa gripa već od bakterijskih infekcija koje su se javljale kao komplikacija gripa. (U neku ruku, nova španska groznica nas pogađa svakih 10-20 godina, kada se kod virusa gripa tipa A desi malo masivnija promena koja rezultuje pandemijom (svetskom epidemijom).) Ali 1918. nisu imali antibiotike, a pitanje je koliko su ratom pogođene države evrope imale higijenski standard i kolektivni imunitet (koji je nesumnjivo bio iscrpljen lošim ekonomskim uslovima usled rata)

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn6554

http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn6502

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

@secret
Daleko od mene da protivrečim tako uglednom časopisu kao što je "New Scientist". Ali nalazim simptomatičnom činjenicu da u medicinskoj zajednici nije bilo mnogo komešanja oko ovoga. I naravno, ne zaboravite činjenicu da su na zapadu užasni safety-freakovi i paranoici, a new scientist je poznat po blagom senzacionalizmu. Dok recimo u našem zdravstvu čovek ima priliku da vidi par zanimljivih zabluda razbijene u paramparčiće. Znate li kada bi infektolog sa zapada pregledao pacijenta sa hepatitisom B bez gumenih rukavica ili šetao kroz odeljenje respiratornih infekcija bez maske? Kod nas je to standardna pojava. I uopšte nemamo viši procenat profesionalnog rizika.
Što se tiče ovih članaka koje je secret linkovao, jedna stvar mi je posebno upala u oči:E pa, na sreću, u međuvremenu je farmakologija napredovala (mada bi bliže istini bilo reći da je u međuvremenu nastala). Ovo što je u članku opisano zove se autoimuna reakcija III tipa i poznate su mnoge, mnoge bolesti kod kojih je ovo prolazna ili trajna pojava, i koje lečimo manje ili više uspešno. Postoje desetine lekova koji suprimiraju imuni sistem. U ovom slučaju bih verovatno prepisao ciklofosfamid ili neki glukokortikoid, jer on ne bi preterano inhibirao one delove imunog sistema koji bi morali da se bore protiv virusa dok bi verovatno bio dovoljan da spase pluća tih nedelju dana koliko bi virus opstao.Tipična izjava jednog laboratorijskog mikrobiologa. Epidemiolog bi pevao drugu pesmu. Da i ne pominjem da je sasvim moguće da je u međuvremenu nastao virus gripa sa antigenom sličnim H antigenu (da je bilo koji drugi virus u pitanju, ne bih bio tako uveren, ali ovde govorimo o najbrže mutirajućem virusu na svetu) koji je većina nas preležala i koji nam je podario imunitet protiv samog H antigena.

Potpis

_{In a game of chess you must never let your opponent see your pieces - Zap
Brannigan}

Ako se H5N1 i virus obicnog gripa mogu iskombinovati u laboratoriji, zasto onda ne bi smo to uradili i novodobijeni virus iskoristili za dobijanje vakcine. Tako bi smo mozda imali vakcinu jos pre nego sto novi virus nastane prirodnim putem.