kolko vidim to je samo uputstvo za prepakivanje filipsovog mini-solarijuma u kućište skenera.
to je bilo već opisano a ovaj link predpostavlja da imaš obe spravice što i nije presudno.
To sa skenerom može za malo deblje vodove.
Problem je što se pločica osvetljava pod uglom.
Probao sam i nisam zadovoljan, živina daje daleko
bolje rezultate, a ko hoće malo ozbiljnije da radi
lepo uzme Osram Vitalux i ne razmišlja.
NEverovatnih stvari sam pročitao ovde i ne mogu da verujem koliko se ljudi pate da naprave štampanu pločicu,ja to radim ovako:pošaljem sličicu email-om jednom čoveku a on mi napravi pločicu za 3 eura/dm kvadratni,na veće količine može popust može lem stop lak zeleni ili plavi i naravno raspored elemenata beloj bojom,kalaisani vodovi,izbušene rupice isečeno precizno na tačnu dimenziju....šta reći ,da li je ovo skupo ?
dal to znaci da je 3e/dm2 za 1dm .. posaljes gerber, dobijes postom plocu od 1dm za 3e + postarina? ili je 3e + 10e za film + 10e za "nesto" + 2 nedelje cekanje ?
za seriju istih nije problem ni 10e za film, ni 10e za "ono nesto drugo", ni 2 nedelje ... ali ako mi treba plocica, jedna, mnogo mi je da dam 20+3e za istu .. i da cekam 2 nedelje da ista stigne ako uz pres'n'peel foliju, i laminator mogu da imam gotovu plocicu za 15min ? da ne spominjem pulsar folije koje daju jos bolji rezultat
Potpis
guja011: nije, ako je drc 8/8 i ima metalizaciju rupa.
[quote]bogdan.kecman: dal to znaci da je 3e/dm2 za 1dm .. posaljes gerber, dobijes postom plocu od 1dm za 3e + postarina? ili je 3e + 10e za film + 10e za "nesto" + 2 nedelje cekanje ?
za seriju istih nije problem ni 10e za film, ni 10e za "ono nesto drugo", ni 2 nedelje ... ali ako mi treba plocica, jedna, mnogo mi je da dam 20+3e za istu .. i da cekam 2 nedelje da ista stigne ako uz pres'n'peel foliju, i laminator mogu da imam gotovu plocicu za 15min ? da ne spominjem pulsar folije koje daju jos bolji rezultat[/quote
Da ne bude mnogo i metalizacija za 3 e po kvadratu to znam da ima u Kini ali na 1 metar kvadratni...reč je ipak o jednoslojnoj štampi/jednostranoj.Izrada filma se ne naplaćuje jer se radi sa pausa ili folije a čeka se desetak dana s tim što ako je reč o samo jednoj pločici ona je samo kalaisana i izbušena,ako treba hitno bude gotova za 24 h a to je malo skuplje ne znam tačno koliko.Ne treba slati gerber nego prebaciti sličicu (bottom) u CDR (corel) ili poslati PCB file......
Prototip i sve ispod recimo 5 komada u kućnoj radinosti ,a sve u većoj količini ipak bolje uradi onaj ko to radi profesionalno.Naravno u velikoj ponudi preko oglasa onih koji rade pločice teško je naći pravoga.Ja sam sada kod trećega i da sada sam stvarno zadovoljan .Pločice su stvarno prave profesionalne,naravno ako su profesionalno i nacrtane.
Kod koga god da sam radio išlo je : PCB fajl iz Protela preko maila i isporuka preko brze pošte ,plaćanje pri preuzimanju.Stvar koja mi se nesviđa , a to je kod svih su dugi rokovi izrade ( nedelju dana i duže ).
Ne treba slati gerber nego prebaciti sličicu (bottom) u CDR (corel)
i kako onda taj ko izradjuje PCB zna dal je rupa 0.5mm 0.6mm 0.8mm 1mm 1.5mm 2mm ????? sta sa izrezima za konektore? to se ignorise?
razumem ja da se njemu ne isplati da se drnda sa mojom plocicom za 300din .. al to je razlog zasto ih ja pravim sam, zasto sam kupio pnp foliju (ima ladno neki lik u .rs koji to prodaje), zasto sam sad narucio da mi buraz posalje pulsar iz usa (to nisam nasao kod nas, a jos je bolje od pnp-a) ... al ako rupe nisu ok, ako nema izreza na ploci.... cekam 10 dana .. sta je poenta?
a za velike serije nije problem, za velike serije ima sve sa pozlatom padova i pravim stop lakom, sa rupama, izrezima ... sve iz gerber fajla, za 3-4e za dvostrani pcb.... ja cekam da skupim malo vremena da sklopim neki mali "pcb mill" i da resim problem pojednacnih plocica za sva vremena... od delova iz rashodovane opreme moze to vrlo jeftino da se sklopi
Potpis
Ni ovaj moj majstor ne koristi *lažni* lem stop lak , poenta je npr.kako ja da u kućnoj radinosti otsečem pločicu al da bude tačno 70 mm široka što ipak nije baš tako jednostavno,ili šta da radim kad mi treba pločica na teflonu debelom 0,8 mm nemam brata u Americi da mi pošalje komadić teflona i koliko bih to tek čekao? A šta ako se to prodaje na tablu od 1 metar kvadratni a košta 800 dolara a meni trebaju 3 dm.,?Što se tiče rupica recite mi kako da izbušim rupicu od 0.5 mm iz ruke a da ne slomijem burgiju koja košta 4.95 eura (Conrad - vidijumska burgija).? A i deblja (1,2 npr.) puca kao ledenica čak i u stabilnoj bušilici.Ovako ne moram da mislim ni o foto laku,razvijaču za njega ili transfer folijama peglama hemikalijama za nagrizanje,kalajisanje ,bušenje a tek sečenje i na kraju gde sve to da uradim na četvrtom spratu?300 dinara je stvarno džabe.....
štampar: Ni ovaj moj majstor ne koristi *lažni* lem stop lak ,
cek, jel koristi pravi ili lazni ... "ni [1] ovaj ne[2] koristi lazni [3] stop lak" .. ja bi rekao da koristi lazni iz ovoga .. ali moguce da sam se prebrojao?
Citat:
poenta je npr.kako ja da u kućnoj radinosti otsečem pločicu al da bude tačno 70 mm široka
dremell ? ili ako ti je on skup za 2000 imas einhell sa reznim diskovima .. rukom mozes da iseces jako precizno ... da ne spominjem skalper i metalni lenjir, rucnu testericu ...
Citat:
pločica na teflonu debelom 0,8 mm
hm .. zanimljivo ... nisam nikad video teflon kasiran bakrom .. sto se samog teflona tice .. imas nekoliko firmi kod nas koje prodaju "inzenjersku plastiku" i imaju i teflon
Citat:
Što se tiče rupica recite mi kako da izbušim rupicu od 0.5 mm iz ruke a da ne slomijem burgiju koja košta 4.95 eura (Conrad - vidijumska burgija).? A i deblja (1,2 npr.) puca kao ledenica čak i u stabilnoj bušilici.
dremell, einhell .. 35K rpm ... dremel workstation 200 ili slican drill stand ... ne pucaju uopste :) cak ni ove jeftine burgije :)
Citat:
Ovako ne moram da mislim ni o foto laku,razvijaču za njega ili transfer folijama peglama hemikalijama za nagrizanje,kalajisanje ,bušenje a tek sečenje i na kraju gde sve to da uradim na četvrtom spratu?300 dinara je stvarno džabe.....
elem .. 300din je ok cifrta za dm2 ... cak se i tih x dana isplati sacekati ... samo i dalje stoji par pitanja, "dal je rupa 0.5mm 0.6mm 0.8mm 1mm 1.5mm 2mm" .. tj, kako "izradjivac te plocice" zna koja rupa je kog precnika ako mu saljem pdf ? ja bi rado neke komade dao nekom drugom da se zeza da pravi nego da se drndam sa kiselinom na drugodm spratu .. nije mi problem ni stop lak, ni metalizacija rupa, ni .... ali mi je problem da mi rupe ne budu odgovarajuce velicine... ako to moze da se resi, sad imas 7 poruka, mozes saljes pp .. posalji mi na pp podatke za coveka :)
Potpis
Moj postupak pravljenja plocice:
-U nekom od programa nacrtam potrebnu plocicu
-Odstampam tu plocicu na termo foliji laserskim stampacem
-Osvetlim je ~5 min sa razbijenom zivinom sijalicom
-Razvijem u NaOH
-I zatim skinem visak bakra u mesavini hidrogena, vode i sone kiseline
Sve plocice m ispadnu super, nemam nikakvih problema, a i ovi rastvori ne moraju da budu tacno odredjenih procenata kao sto se ovde pise. Ja to onako otprilike pomesam i bude super. Ne znam kako se vi toliko mucite oko istih.
Pozdrav
Potpis
Evo nekoliko mojih korisnih sugestija iz prakse u izradi stampane plocice postupkom prenosenja otiska laserskog printera:
1. Izbor laserskog printera se pokazao kao najbolji HP (serija 1000)
2. Koristiti po mogucnosti original tonere a ne refill (zbog kvalitete ispisa)
3. Izbor po mom iskustvu (ako nemate original termostabilni papir, a u knjizari su me blijedo gledali kada sam ga trazio) je najtanji paus papir koji mozete naci. Niposto ne koristite foliju za izradu dijapozitiva, jer i ako je deklarirana za ispis na laserski printer, tokom prepeglavanja na plocicu se krene skupljati i nema nista od posla...
4. Plocica po mogucnosti virtoplast, naravno moze i pertinaks.
5. Pegla (ako je na paru, a vecina danasnih jest, ne zaboravite predhodno istresti svu vodu iz nje)
Ako imate sve potrebno isprintajte svoj predlozak stampe na paus i pobrinite se da znate na kojoj strani je otisak.
(ako krenete peglati na pogresnoj strani, morat cete zeni kupiti novu peglu :))))))). Prije provjerite dali program u kojem radite automaski radi negativ da vam se nebi desilo da iscrtate naopako plocicu. Ako iscrtavate vec gotovu sliku isto tako racunajte kako cete isprintati plocicu. Najbolje je koristiti neka slova za orjentaciju poput R, E, K,G, koja takoder stavljate na stranu otiska, da bi vam se lakse bilo snaci. Otisak izrezite na dimenzije malo vece od plocice, da prelaze sa svih strana oko 1 cm.
Plocicu ocistite Vimom ili vodobrusnim smirgl papirom ali pazeci da ne istanjite bakreni sloj. To radite pod mlazom vode. Osusite plocicu i bakar nemojte vise dodirivati prstima.
Ugrijite peglu na oko 170 stepeni. Ja sam najbolji rezultat imao kada je termostat pegle bio negdje izmedu 1 i 2, malo bilze 2. odprilike za pamuk. Ako je temp. slaba, otisak nece preci na plocicu, a ako je prevelika papir ce se krenuti skupljati i stampa ce vam se razliti i razmljati. :(
Postavite plocicu na komad kartona, otisak na plocicu. Naravno otisak ka bakrenoj povrsini, i lagano pritisnite peglom dok se paus ne zalijepi za bakar. Nakon toga laganim pritiskom peglajte tako da ravnomjerno grijete svu povrsinu. Vazno je naglasiti da ne vrsite veliki pritisak pri peglanju, jer ce se paus krenuti pomjerati i onda sve morate ponovo. Povremeno dizite peglu i gledajte dok veze ne postanu prlicno velikog kontrasta u odnosu na paus, a sam paus vidno zaljepljen za bakar. Peglanje traje oko nekih 3 minute. Ako pretjerate stampa se krene razlijevati, i upropastili ste projekat kada se veze pocnu dodirivati.
Sada najbitnije:
Neki predlazu naglo hladenje pod malzom vode, ali ja sam u tom slucaju sa pausom dobio naglo sklupljanje papira i naravno veze nisu valjale.
DAKLE, NAJBOLJE JE OSTAVITI DA SE PLOCICA SA PAUSOM SAMA POTPUNO OHLADI !!!
Kada se plocica potpuno ohladila sa ruba krenite lagano pod uglom od oko 90 stepeni dizati paus i ako ste uspjeli cut cete lagano pucketanje pausa a sva stampa ce 100% ostajati na plocici. Takoder ni sada ne dirajte bakar prstima.
Sada krece postupak nagrizanja nezasticenog bakra. (OBAVEZNO OVAJ KORAK, A NE STAMPANJE RASPOREDA ELEMENATA SA GORNJE STRANE, obajsnit cu kasnije zbog cega)
Za nagrizajnje je nejjednostavnije i najjeftinije koristiti kobinaciju solne kiseline (hlorovodicna kiselina) i hidrogen-a. Solnu kiselinu mozete kupiti bilo gdje u prodavnicama, obicno 19% a i hidrogen isto tako. (zene ga koriste pri farbanju kose). Pazite da vam Hidrogen (hidorgen preoksid) bude u tecnom stanju a ne u gelu, i da koristite 12%.
Nadite PLASTICNU posudu i u nju nalijite odnos 2/3 solne kiseline i 1/3 hidrogena i promjesajte. Za sve koristite plasticne posude i alatke, ni u kom slucaju metalne. Sama solna kiselina je opasna i nagrizajuca, a u kombinaciji sa hidrogenom je jos gore, zato VELIKI OPREZ PRI RUKOVANJU, DA RASTVOR NEBI DOSAO U DODIR SA KOZOM ILI JOS GORE SA OCIMA.!!!! Postupak obavezno radite NA OTVORENOM, NI U KOM SLUCAJU U SOBI ILI KUPATILU ILI NEKOM DRUGOM ZATVORENOM PROSTORU, jer su pare koje se stvaraju jako otrovne i nagrizajuce. Pozeljno je koristiti gumene rukavice.
Stavite plocicu u rastvor sa bakrom prema gore i lagano citavo vrijeme pomjerajte plocicu kroz rastvor nekim plasticnim hvataljkama, pazeci pri tome da ne dodirujete bakreni sloj. NIPOSTO NEMOJTE DRZATI GLAVU IZNAD POSUDE I UDISATI PLINOVE KOJI NASTAJU PRI TOME !!! Bakar postepeno mjenja boju a citav rastvor posteje zelen. Ako presporo ide dodajite po malo jos hidrogena da ubrzate proces. Bolje je da traje sporije, zbog kvalitete nagrizanja da nebi krenulo naglo i nagrizanje rubova povrsina koje ste zastitili.
Kada je suvisni bakar skinut, isperite plocicu pod jakim mlazom vode. Rastvor koji je ostao u posudi nemojte niposto izlijevati u sudoper ili kadu koji imaju metalne dijelove poput inoxa ili metalnih sifona, jer ce vam taj rastvor unistiti sudoper, kadu ili umivaonik tj. njegove dijelove. Najbolje je (mada ne ekoloski) ostatak izliti u WC solju u trenutku kada pustite vodu, da bi rastvor otisao zajedno sa velikom kolicinom vode. PONOVO PAZITE DA VAM RASTVOR NE DODE U DODIR SA KOZOM!
Kada se plocica osusila, sada skinite crni toner sa veza, ali iskljucivo sa vodobrusnim smirglom ili vimom. Zasto? Ako koristite virtoplast i pokusate skinuti toner acetonom ili nitro razredivacem, toner ce se razliti a porozna strana virtoplasta izmedu veza koja je ostala cista ce upiti crnu boju i ostat ce vam crne mrlje po plocici koje vise nikako necete moci ukloniti i sve ce izgledati uzasno ruzno (mada funkcionalno...)
Tek sada kada ste skinuli toner sa veza, mozete pristupiti tiskanju rasporeda elemenata. (Istim postupkom kao nanosenje na bakrenu povrsinu)
Zasto bas sada? Ako ste to uradili prije postupka nagrizanja, tokom grijanja plocice sa suprotne strane, donja strana sa vezama ce vam se zalijepiti na bilo koju povrsinu je stavili (recimo karton) i otpast ce vam sav toner sa zasticenih bakrenih povrsina na podlogu na kojoj stoji a karton ili papir ce vam se zalijepiti za plocicu i sve cete morati iz pocetka....
Kada je i to zavrseno izbusite rupe i jos jednom ocistite bakrene vodove i pobrinite se da ih kalajisete prije nego sto bakar korozira.....
Preporuka za izrada PCB-a u amaterskoj upotrebi.
Nacrtajte PCB u nekom programu, kao na pr. u Protel-98 ili 99SE. Pomocu kvalitetnog laserskog stampaca odstampajte PCB na "Kunsdrug" hartiju (hartija koja se koristi u stamparskoj industriji). Na ocisceni pertinaks ili vitroplast pomocu pegle sa hartije semu prenesite na pertinaks. Ovaj postupak traje 2 do 3 min. Zaljeplenu hartiju na pertinaks namazite sa sredstvom za pranje posugja. Ostavite to da stoji 5 do 10 min. Naredni postupak je PCB da stavite u vrucoj vodi pomesanu sa sredstvom za pranje posugja. PCB u rastvoru treba da otstoji najmanje 20min. Po ovog postupka, polako otstranite hartiju od plocice...,stampa je gotova!? Po ovog postupka, plocicu metnite u rastvor (30%-hidrogena i 20%-H2SO4).
Kad nagrizanje zavrsi, plocicu dobro ispirite sa cistom vodom,.... to je sve "narode" za ovaj postupak, koji prakticno veci broj puta je isproban..., vezbajte - uspeh nema da izostane!
Pozdrav i uspesna izrada!!!
Potpis