Hajde, recimo to savremenim lingvistickim politicki korekrnim govorom.
Na bosanskom jeziku se kaze palacinak, a na srpskom palacinka.
Plural za bs. palacinci, a u srpskom palacinke.
Evo, zasto...
Celog zivota sam jeo palacinak i palacinke (akuzativ mn. od palacinci). Sto se kaze na tome sam se od'ranio. Moja baba je tako govorila, moja majka je tako govorila. Otisao sam jednom prilikom kod drugarice koja je sa juga Srbije. Kada sam rekao palacinak, ona je vrisnula na mene, kako je to nepravilno. Ispalo je kao da sam napravio neku katastrofalnu jezicku gresku. Ipak, nastavio sam da jedem palcinke (akuzativ od palacinci) i da ih u mnozini upotrebljavam kao palacinci, jer mi to nije delovalo tako strasno kao njeno "ostavila sam nesto u sobu" ili "on sedi u sobu" i slicne juznosrbijanske padezne konstrukcije.
Palacinak je postao tako i oznaka mog licnog i nacionalnog identiteta.
Ipak, da li je palacinak i palacinci ili palacinka i palacinke, nije ni vazno. Vazno je da su sa dzemom ili kremom odlicni. Zato uzivajmo u toj poslastici.
