Izgradnja vetrenjace za proizvodnju el.energije

A gde montirate stub,mislim u kom kraju i da nije malo nizak sa 6.2m obicno se preporucuje min 9m,A drugo pitanje je koliki vetrogenerator cete okaciti na stub i sa kolikim krilima.
Pozdrav

---

U Jagnjilu blizu Mladenovca. Dobri moj,stavio bih ja i onaj od 30m da se moze finansijski. I ovaj mi dodje puno para a nesto vece. Ja se borim sa vetrenjacama ima 3 god. Don Kihot je mala maca.
:)
Sto se tice stubova,nasao sam program za proracun zove se "safi". wwwDOTsafiDOTcom Nema nigde c*ack za njega nego ima samo demo verzija. Sada ga skidam pa cemo da vidimo sta kaze.

<sub>[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:36 GMT+1]</sub>

Program je ok ali... nema ono sto mi (nam) treba. Zakljucan je deo za za tower!
:(
Nasao sam neki drugi. Zove se STAADtower.
Videcemo kakav je.

_{[Ovu poruku je menjao vanmilo dana 19.11.2008. u 19:51 GMT+1]}

Vidim da se o ovome (alternativni izvori energije) sve cesce moze cuti, i u privatnim razgovorima i javno, pa... tek par sugestija za sve one koji samastalno ulaze u ovakve projekte. Probacu da ukratko o stavkama koje su ovde pominjane.


---


Nosaci i stubovi za vetrenjace (vetrogeneratore, kako se kome dopada...) su jako vazan segment vasih projekata a

obicno se na njih obraca jako malo paznje.

Gledajte na stvari ovako;
- Ako napravite (ili kupite) generator losije izvedbe imacete manje energije,
- Ako vam propeleri nisu adekvatno uradjeni dobicete manji broj obrtaja tj. manje iskoriscen potencijal vetra
- Ako nemate odgovarajucu elektroniku - opet gubici... itd...

Ali

- Ako stub ili nosac ne izdrzi opterecenje vetra - NEKO CE POGINUTI
(isto vazi i propelere, odletece, i ukoliko pri tom potkace nekoga... razmislite...)

Da bih bio jos slikovitiji dacu vam primer;
Pre par meseci, u BG-u bese jedna kratka ali vrlo drcna oluja... Jedna od njenih posledica je i iscupano drvo u Prvomajskoj ulici, precnika oko 40cm. Drvo je bilo 6 do 7 metara visoko. Znaci, nije polomljeno nego iscupano.

Stanite kraj jednog takvog drveta, dobro ga pogledajte i razmislite o kojoj snazi se tu radi.

E, sada, kad razmisljate o pravljenju nosaca morate znati da to sto pravite nije namenjeno samo da drzi (nosi) tezinu vetrenjace vec mora izdrzati nalete vetra kakvi se mogu pojaviti jako retko ali... kada se ti udari dese, ako vas stub ne izdrzi em cete ostati bez vetrenjace, em cete mozda nekog ubiti.

Kada projektujete stub ili nosac ne projektujete ga za 99,9 posto vremena vec za onih 0,01 posto ekstremnih udara. Tek tada, ako izdrzi naletete vetra od 150 do 200km/h vas stub odnosno nosac se moze smatrati razumno pouzdanim.
(100% pouzdan sistem ne postoji)

Znaci ne zezajte se ako ne zelite da nekoga nosite na savesti.

Evo i jednog besplatnog prakticnog saveta. Otpornost stubova i/ili nosaca (bez obzira na materijal kojim je izradjen) moguce je relativno jeftino povecati celicnim sajlama. Najbolje je kuke za sajle postaviti na visini iznad druge trecine visine nosaca i razapeti ih pod uglom od 45 stepeni u odnosu na stub odnosno povrsinu zemlje. Sajle se ne kace pri samom vrhu da bi se zadrzao odredjen procenat elasticnosti koja je za stabilnost stuba podjednako vazna kao i cvrstina stuba.
(prakticno, ako podizete stub od 6 metara, negde oko 4,5 metara treba postaviti kuke ili alke za kacenje sajli a obim kruga oko stuba po kojem cete rasporediti (obicno se stavlja 4) ankere bio bi oko 9m. Ankere takodje treba uraditi na betobskoj podlozi (sto dublje to bolje). Sajla bi (za gore pomenuti primer) trebalo da bude precnika 8mm ili deblja.
(za primer pogledajte kako su konstruktivno reseni dalekovodi)

Na ovaj nacin cete dobiti i do 70 posto izdrzljiviji stub tj. nosac.


---


Jos jedna stvar koja se tice sigurnosti. U zakonodavstvu evropskih zemalja koji regulise ovu tematiku stoji da svaki sistem za generisanje energije iskoristenjem vetra mora imati BAR dva potpuno ne zavisna sistema za zaustavljanje uredjaja. Znaci obratite paznju da nije nephodno samo napraviti uredjaj koji ce generisati energiju vec je nephodno imati i KONTROLU na njenim radom.

Uzmite na primer situaciju; digli ste stubic na krovu ili u basti... na njemu vasa lepa vetrenjacica, zvrnada... vetar poceo da biva ozbiljniji i vi gledate kako sve pocinje da vibrira i zvizdi i... samo se pitate kad ce se raspasti. Ako nemate nacin da vetrenjacu zaustavite u svakom momentu - NE postavljajte je.

Postoje i mehanicke i elektronske izvedbe uredjaja za usporavanje i zaustavljanje a koje cete koristiti birajte sami ali jos jednom ponavljam, bez takvih uredjaja nemojte vetrenjacu pustati u rad.


---


Dalje, generatori za vetrenjace. Tokom poslednje decenije (od kako je talas iskoriscenja obnovljivih izvora energije iz Amerike zapljusnuo Evropu i ostale delove sveta...) razvijeno je vise vrsta generatora i moglo bi se citav roman napisati o tome (a ja nemam vremena...) ali stvari koje bi se dalo pomenuti su sledece;

Specificnost generatora za vetrenjace je to sto je potrebno naci optimalno resenje za iskoriscenje energije generisane na dosta sirokom rasponu broja obrtaja a u nasim uslovima, u Srbiji, potrebno je naci resenje koje ce biti fokusirano na manje brzine.
(Imamo relativno spore prosecne vetrove, 3 do 12 m/s sa udarima do oko 30m/s. Sve preko toga su ekstremi za nase podnevlje)

Znaci generalna instrukcija za one koji ce se samostalno upustiti u izradu generatora sa neodymium-skim magnetima bi bila;
- Sto veci broj polova (18, 24, 36... [da bi na malim brzinama dobili upotrebljivu energiju])
- Sto veci precnik generatora (na racun duzine)
- Tri faze, zvezda
- Sto bolji (N45, N50 ili N52) neodymium-ski magneti
(javite se ako nekom treba... mogu da nabavim dosta toga, mislim na razlicite dimenzije magneta...)


Pored toga postoje i razlicita konstruktivna resenja. Zbog jednostavnosti (vrlo, vrlo, vrlo uslovno receno) popularne su seme za izradu tzv. "pancake" generatora, generatora sa aksijalno usmerenim flux-om. Ljudi se varaju... postoje i vrlo jednostavne seme za izradu radijalno usmerenog fluksa (koji je punom snagom fokusiran na namotaje i u vecoj meri iskoristen) ali se takve seme retko vidjaju... jer podrazumevaju bolje poznavanje konstruktivnih resenja generatora uopste. Ako zelite da udjete u ozbiljnu pricu, da vam se investicija isplati, da maksimalno iskoristite potencijal vetra, da dobijete ozbiljnu kolicinu energije (30-50kw) onda zaboravite pancake generatore. To je za maksimalno par kilovata (sa razumnim precnikom do 50cm.), cak i ako koristite dupli rotor (dva rotora sa magnetima).

Postoji i jgrupa korisnika (npr. vikendasi) koji bi bili zadovoljni sa nekoliko stotina vati ili npr 1kw. U tom slucaju najbolje je koristiti PMDC motore. Svaki od njih je ustvari generator i ima ih jako dobrih. Dobrim se opet smatraju oni koji ce sto pre (na sto manjoj brzini) poceti da daju struju napona preko 13v i sto je moguce vise ampera.

Popularni su Ametek motori ali nisu najbolji. Najbolji za koje ja znam su Indiana General motori. Na svega 215 obrtaja daju 13v i par ampera a brzini oko 800 obrta daju ceo kilovat. Mislim da sam skoro video i neko poredjenje Ametek i Indiana motora pa ako nekom zatreba nacicu... Znaci ako vam je dovoljno da npr. u vikendici u kojoj nemate struju, osvetlite par prostorija, uvece pogledate par sati TV, i za jos kojekakve sitnice... ovi motori tj. generatori su odlicno resenje. Jednostavno, brzo i jeftino.

Ako nekom trebaju imam i jedne i druge (i Ametek i Indiana)... javite se. Svi su potpuno ispravni i testirani... a specifikacije mozete naci po netu...


---


Jos jedna generalna podela kada su u pitanju vetrenjace je;
- vetrenjace sa horizontalnom osovinom rotora i
- vetrenjace sa vertikalnom osovinom rotora

I jedne i druge imaju svoje prednosti i mane... ima puno toga napisanog po netu... Ukazacu samo na jedan aspekt koji cinimi se nije dovoljno obradjen. Naime, nije nikakav problem postaviti vetrenjacu u nenaseljenom delu, na ledini... i u tom slucaju OK je koristiti vetrenjace sa horizontalnom osovinom (onakve kakvu vecina podrazumeva kada se pomene rec "vetrenjaca"). Medjutim, u urbanim sredinama, u sredinama gde je neophodno izbeci propelere koji zvrndaju i koji predstavljaju potencijalnu opasnost za ljude dolazi do izrazaja nekoliko mogucnosti (konstruktivnih resenja) za postavljanje vetrenjace sa vertikalnom osovinom tzv. VAWT.

Da ne duzim... Moguce je i u urbanim, gradskim uslovima postaviti vrlo mocan sistem za generisanje stuje, koji nije opasan za okolinu, upotrebom VAWT resenja i dobro projektovanog generatora. Ako ima zainteresovanih za ozbiljne projekte ili ako ste spremni da investirate u proizvodnju ovakvih uredjaja (urbanih vetrenjaca sa vertikalnom osovinom kapaciteta 30kw)... javite se.


Ima jos dosta tema od kojih je svaka roman za sebe; konstrukcija propelera, kontroleri, skladistenje energije tj. baterije... itd. ali, malo sam pretipkao za prvo javljanje... i plasim se da cu neke smoriti :)

Pozdrav.

Hvala sto ste se javili da obogatite ovu temu Vasim iskustvima.Ja sam vrlo zainteresovan za vetrogenerator sa vertikalnim rotorom bas za urbana naselja,ali bi jako dobro bilo da mogu da rade bez multiplikatora.Razmisljao sam o jednom modelu koji bi bio precnika oko 1m sa 36 parova magneta postavljenih radijalno prema namotajima.St Vi mislite o takvoj izvedbi za snagu oko 5KW.Saljem skicu kako sam to zamislio
pozdrav

---

Nisam imao nameru da komentarisem pojedinacne projekte niti za to imam vremena. Moj prethodni Post je bio vise generalnog karaktera. Za temeljno pretresanje konkretnih projekata postoji i nacin i vreme i mesto... Ipak, da ne ostanem duzan evo kraceg komentara;

Vasa skica predstavlja samo dosta grub prikaz konstrukcije generatora (nema resenja nosaca, propelera, elektro sheme, seme flux-a, izbora jezgra kalemova...) tako da cu samo to sto vidim komentarisati.

Na skici postoji par "bubuljica"... ispravite me ako ne citam dobro, precnik vaseg generatora je u bocnoj projekciji 1000mm a na projekciji odozdo precnik je 480mm. (Trebalo bi da stoji malo "r" za poluprecnik. "R" je oznaka za precnik.)

Iz skice koju ste ponudili nije moguce videti potpun smer magnetizacije odnosno moguce ga je tumaciti na dva potpuno razlicita nacina. (mozda se radi o rasporedu za radijalno usmeren fluks a mozda se radi o traverznom rasporedu magneta [jako interesantna varijanta])

Za pretpostaviti je da je to vasa varijanta Maglev resenja, specificnog po tome sto eksploatise levitaciju (elegantan nacin za eliminaciju trenja). Po pitanju konstrukcije generatora to je vrlo dobar primer onog sto sam pomenuo u prethodnom tipkanju... radijalno fokusiran flux i veci precnik koji daje bolji rezultat a razlog za to je sto se dobija dovoljno mesta za veci broj polova i time postize veca brzina smene polova na kalemovima pri istom broju obrtaja. Cista matematika i malo razumevanja magnetne indukcije... Znaci ako je potrebno dati komentar na izbor resenja, moj komentar je da je vas izbor vrlo dobar.

Dosta toga zavisi od precizne izrade ali taman da lopatom nabacate i magnete (36 parova) i par kila bakra, ovakva izvedba (na precniku koji planirate) garantuje mnogo vecu energiju od 5 do 10kw. Potencijal ovakvog resenja na precniku od 1000mm je sigurno oko 100kw na bzinama oko 500 obrtaja u minuti. Koliko cete zaista ostvariti zavisi od jos jako puno cinilaca... Bice interesantno cuti kakvi su rezultati kada budete imali gotov proizvod.

Poredjenja radi i tek da bi imali parametre za poredjenje evo moje ponude za slicno konstruktivno resenje.

Precnik generatora: 300mm, Broj obrtaja: od 350 do 800, Snaga 3 do 15kw
Precnik generatora: 500mm, Broj obrtaja: od 150 do 600, Snaga 4,5 do 40kw
Precnik generatora: 800mm, Broj obrtaja: od 80 do 400, Snaga 6,5 do 85kw

Vidim da se izmedjuostalog bavite proizvodnjom i prodajom generatora i propelera te ako ste zainteresovani za saradnju, za konsalting usluge, za nabavku proverenih generatora veceg ucinka od onog koji ste planirali i sl. javite se sa zahtevom za ponudu. Bice mi zadovoljstvo da saradjujemo.

Pozdrav.

Skica koju sam ponudio je amatersko razmisljanje cisto kao ideja pa nije ni precizna niti je rezultat nekog ozbiljnog projekta tako da ima tu jos mnogo da se radi i daleko je od proizvodnje ovakvog generatora.Ja sam razmisljao kako kod sebe na krov kuce uradim generator koji nije opasan po zivot a da nemora da ima multiplikator.Zato mislim da sa vecom obodnom brzinom mogu dobiti potrebnu struju na relativno slabim vetrovima kakvi su u Beogradu.Rotor sam planirao da bude 1.8 precnik i 3m visine sa 3-4 krila.Hteo sam da izbegnem donji druk lezaj pa zato mislim da moze da se primeni levitacija,U svakom slucaju hvala na komentaru.
pozdrav

Javite mi se na pp ili e-mail

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 21.11.2008. u 17:35 GMT+1]}

---

To drvo ocigledno nije moglo da se pomeri u stranu jer nije dovoljno tanko kao rotor krila kod vetrenjace sa horizontalnom osovinom, u suprotnom mislim da taj vetar nebi nista napravio.

Pogledajte ovo:

http://www.technologyreview.com/energy/21737/?a=f

http://www.technologyreview.com/video/?vid=159

Nije lose.

ima interesantnih ideja

<sub>[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.12.2008. u 01:06 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao muscorp dana 05.12.2008. u 01:08 GMT+1]</sub>

---

znali neko kako se zove ta firma koja pravi elise za vetrenjace i imaju li sajt

Ljudi,postavih slicnu temu pre neki dan,nisam ni video da postoji ovako opsirna tema na ovu tematiku.Drago mi je sto ima ovoliko ljudi koji se interesuju u vezi izgradnje vetrenjaca.

Da li je neko od forukasa napravio vetrenjacu koja lepo funkcionise i daje napon od 220 V 50 Hz i nekih 3-4 KW

Ima li neko takav?

Napravio bih istu takvu vetrenjacu,potreba mi je za vikendicu u kojoj nemam struju,ni trenutnu mogucnost da se prikljucim na mrezu.

Hvala

za Ggera Ovo je jedna firma http://www.wing.co.yu/
a druga je Tabu Plast iz Uljme oni rade trokrake elise 2.4m u precniku
pozdrav

---

Ako nekog zanima prost i jeftin regulator punjenja koji trosi 20mA iz akumulatora dok nema vetra evo sheme koju sam uradio i koja provereno radi.Ako bi se uradio u Cmos tehnici trosio bi i manje.
A pogledajte i link jednog automatskog regulatora koji kontrolise 3 akumulatora i puni ih po potrebi
http://viewer.zmags.com/showma...d=hggds&pageid=72#/page70/

pozdrav

---

Ima li negde da se kupe gotovi fabricki vetrogeneratori?Kolike su im odprilike cene?Ova samogradnja moze vise da kosta nego gotov fabricki proizvod.

Ima ELBI iz Valjeva 750W kosta oko 2500€,U Petrovaradinu ima firma koja prodaje 60W za oko 50.000,Jedna firma prodaje Kineske 1KW 1400€.Mogu da se uvezu i cena im je oko 1200€/KW.

pozdrav

---

Zanima me kako zakociti vetrenjacu kada krene jak vetar i sta se desava sa njom pri vrlo jakim vetrovima?

Vetrenjaca ne sme da se zakoci vec se zahvaljujuci takvoj konstrukciji repa,
zakrece tako da je povrsina koja je izlozena vetru manja i time se i sporije okrece.

Prelistajte ljudi cele teme - nemojte da budete lenji!
Ovde je toliko pisano...

Zanima me kako zakociti vetrenjacu kada krene jak vetar i sta se desava sa njom pri vrlo jakim vetrovima?

Pedja Z je delimicno odgovorio na gornje pitanje.Doduse moze da se zakoci tako sto se napravi kratak spoj na sve tri faze ako je alternator sa stalnim magnetima, ali samo dok vetrenjaca miruje i ukoliko se ocekuje nepogoda ili se vrsi neki remont na vetrenjacu.
Pored zakretanja repom treba vetrogenerator da bude uvek necim opterecen,ili puni akumulator ili regulator punjenja prebaci na vestacko opterecenje kad se postigne gornja granica napona akumulatora.To opterecenje moze da bude neki otpornik,grejac,sijalice i sl.
U nekom predjasnjem postu sam postavio jednu semu prostog regulatora gde se vidi i to vestacko opterecenje.
Najgore od svega je kad jak vetar naglo menja pravac.

pozdrav Ljuba

---