Nazvao sam ovaj thread „Domaining – osnove“ zato što sam i ja početnik u ovome, iako se domainingom bavim od 2005. godine. Ovo pišem kako neko drugi ne bi napravio iste greške kao i ja u početku (mada ih i dan danas pravim)...naravno na vama je da odlučite koliko je ova moja pisanija korisna ili ne.
Domaining (kovanica, videćete da i Word podvlači tu reč crveno, ali ja ta reč kao domen zauzeta u preko 40 extenzija) označava bavljenje preprodajom domena od strane fizičkih lica (pojedinaca kao što sam ja) i pravnih lica (kompanija koje se time bave) zarad sopstvene koristi (kao i svaki drugi posao). Ljudi koji se time bave nazivaju se domainers (domejneri). Vrlo je teško naći neki afirmativni članak o nama. Ne vole nas ni webmasteri (mada dozvoliću sebi da se ubrojim i u tu grupu ljudi). To je i delimično razumljivo. Webmaster je kreator, i on će kad tad doći do pitanja domena za svoj sajt, a vrlo je verovatno da naziv domena koji njemu odgovara je već zauzet od strane domejnera, koji ga koristi kao parking stranicu (mini-sajt pun affiliate linkova). Ali kao što sam rekao webmasteri su kreativne ličnosti, tako da će naći ili neku jeftinu alternativu kod prizemljenih domejnera ili čak i naći slobodan domen za svoj projekat. Uzmimo npr englesku reć „colour“. Ona ima preko 200 miliona rezultata u googlu, isto tako dosta ljudi tu reč ubacuje u pretragu iz raznoraznih razloga. Domen www.colour.com je parkirana stranica, registrovan daleke 1996. Godine. Sa druge strane domen www.colourlovers.com je razvijen sajt (meni jedan od omiljenih i vrlo koristan za webdizajn i dizajn uopšte), registrovan je 2004. Godine. Google daje nešto preko 100 hiljada rezultata za termin „colour lovers“ (i to samo zato što je sajt poznat, inače je imho ovaj termin besmislen), ali se zato www.colourlovers.com nalazi na prvom mestu kada neko preko googla traži reč „colour“. Znači webmaster se snašao. Ja stvarno ne vidim ni jedan razlog zašto bi vlasnik domena www.colour.com prodao svoj domen nekom webmasteru za regfee ili za stotinak, pa i nekoliko hiljada dolara (makar iza toga stajao tako kvalitetan sajt kao što je www.colourlovers.com). Pravi kupac domena www.colour.com nije webmaster, već neka kompanija koja se ili bavi proizvodnjom boja ili već nečim drugim, tako da po meni ovde nema mesta za ljutnju prema domajnerima. Drugo su tzv. cybersquatters (domejneri koji registruju neki poznati brend kao domen u želji da im se javi proizvodjač brenda sa željom da kupi domen od njih), typosquatters (domejneri koji registruju neki domen sa greškom pri upisu – typo nekog već poznatog sajta...probajte da nadjete npr neku slobodni varijaciju domena www.google.com – hoogle.com, gppgle.com itsl) i reverse cybersquatters (domejneri koji pokušavaju da dodju do nekog vrednog domena na raznorazne načine, npr. kupovinom trademarka). Svi oni daju lošu sliku ostaloj većini domejnera.
No da se vratimo mi na topic ovde. Domen (laički, da ne ulazim sada u tešku IT terminologiju) je skup karaktera (a-z, 0-9, kao i znak – pod uslovom da nije na prvom ili poslednjem mestu). Taj skup karaktera uz pomoć DNS (domain name system) se prevodi u jedinstveni broj (tzv. IP adresa), koja u stvari odredjuje neki kompjuter na internetu. Priznaćete da je mnogo lakše zapamtiti www.google.com nego http://64.233.183.104. Svaki domen na svom kraju ima neku extenziju. Postoje tzv gTLD (generic top level domain), ccTLD (country code top level domain), sTLD (sponsored top level domain) i još neke koje za domejnere nisu toliko bitne.
gTLD – generic top level domain su:
.com (commercial) = sa razlogom se naziva kraljem svih domena i dok god je ovakav DNS to će i ostati bez obzira na novonajavljene fensi sTLD. Navike je teško menjati, tu je od samog početka (ustanovljen davne 1985. godine), po automatizmu se kuca, ustanovljen je kao brend, svi znaju za njega, velike i male kompanije su uložile mnogo para u svoje .com brendove. Najvrednija extenzija za svakog domejnera (isti domen u drugom gTLD vredi od 0.1 do 1% od .com vrednosti). Ide lepo uz bilo koju reč. Ne postoje nikakve restrikcije ko ga može registrovati i u kom broju. Košta od ca. 6 pa do ca. 100 dolara zavisno od regsitra. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .com domena je sex.com za 14 miliona dolara (2006).
.net (network) = druga po jačini extenzija. Ustanovljen je iste godine kad i .com, ali nije bio u širokoj upotrebi neko vreme. Microsoft ga često koristi za svoj brend .NET. Lepo se slaže sa pojmovima iz IT oblasti. Ne postoje nikakve restrikcije ni kod njega, široki dijapazon cena zavisno od registra (od $5 pa naviše). Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .net domena je opet sex.net za 454.500 dolara (2006).
.org (organization) = extenzija koja polako postaje sve jača. Zamišljena ja da je koriste neporfitne organizacije, ali iako postoji TOS o njenom korišćenju nema restrikcija za registraciju. Ljudi veruju domenima sa .org extenzijom. Ide lepo npr. uz tzv. green domene. Cene su razlišite zavisno od registra. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .org domena je engineering.org za 198.000 dolara (2003).
.info (information) = jedan od dva gTLD sa 4 slova (drugi je .name o kome neću pričati pošto je u domainingu totalno bezvredan). Opisan je, već je reč sam po sebi. Ide lepo uz geografske lokacije, proizvode itsl. Ima problem što je prva godina registracije vrlo jeftina (ca. 1-2 dolara), pa ga spameri-phisheri dosta koriste. To je dosta oštetilo njegovu vrednost, i biće teško povratiti njegovu pouzdanost. Nema restrikcija za njegovu registraciju. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .info domena je travel.info za 116.000 dolara (2007).
.biz (biznis) = zamišljen da bude direktni konkurent .com. Naravno da nije uspeo, čak štaviše omražen medju domejnerima (mada ga je volim u odredjenim okolnostima). Slabo je brendiran od strane Neulevel, mada je skoro prijavljeno da je probijena barijera od 2 miliona registrovanih .biz domena. Ide lepo uz sve što je vezano za biznis. Nema nikakvih ograničenja pri registraciji, iako postoji TOS o njegovom korišćenju. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .biz domena je mortgages.biz za 15.000 dolara (2007).
ccTLD – country code top level domain su extenzije koje koriste države. Ima ih stotine, neke su u fazi gašenja, neke u najavi. Treba biti pažljiv sa njima, zato što uglavnom postoje restrikcije za njihovu registraciju. Ja ću spomenuti samo par najinteresantnijih:
.de (Nemačka) = više je registrovano .de domena nego .net domena, znači zauzima drugo mesto od svih extenzija. Postoje restrikcije.
.tv (Tuvalu) = postao je brend, svi znaju i gledaju tv, tako da lepo ide uz broadcasting domene. Skup, nema restrikcija za .tv, ima restrikcija za com.tv, org.tv itsl.
.me (Crna Gora) = hype ili više od toga vreme će pokazati
.in (Indija) = spekulatori očekuju ekonomski bum Indije (što će se i neminovno desiti) a samim time očekuju da i vrednost .in domena skoči. Nema restrikcija.
.us (SAD) = trinaesto prase. Amerikanci su kao i ostatak sveta na .com. Postoje restrikcije.
sTLD – sponsored top level domain su tj. bolje reći je extenzija iza koje stoji sponzor koji je dao kintu ICANNu za njeno uspostavljanje. Za sada je to .mobi koji je zamišljen za korišenje na wapsajtovima. Domejneri su podeljeni oko ove extenzije. Ide lepo uz sve što je vezano za mobilne telefone. Ima restrikcija u diyajnu koje retko ko poštuje. U budućnosti treba da očekujemo nove sponzorisane TLD.
I na kraju ovog mog posta da spomenem i tzv. IDN – internationalized domain name. Po mnogima ovim domenima sledi lepa budućnost. Još nisu zvanično pušteni, očekuje se da to bude 2009. godine. Kod njih će u upotrebi biti druga pisma a na ascii kod kao do sada. Naziv domena i extenzija će se pisati u lokalnom pismu. Do sada najveća ali ne potvrdjena prodaja IDN domena jenekolicina ruskih domena prodanih u bulku za xxx.xxx dolara.
Prilog:
- spisak svih extenzija: http://www.iana.org/domains/root/db/
- poredjenje svih gTLD extenzija preko google trends (plavi je .com): http://www.google.com/trends?q...+.net%2C+.org%2C+.info%2C+.biz
nastavak sledi...
Domaining (kovanica, videćete da i Word podvlači tu reč crveno, ali ja ta reč kao domen zauzeta u preko 40 extenzija) označava bavljenje preprodajom domena od strane fizičkih lica (pojedinaca kao što sam ja) i pravnih lica (kompanija koje se time bave) zarad sopstvene koristi (kao i svaki drugi posao). Ljudi koji se time bave nazivaju se domainers (domejneri). Vrlo je teško naći neki afirmativni članak o nama. Ne vole nas ni webmasteri (mada dozvoliću sebi da se ubrojim i u tu grupu ljudi). To je i delimično razumljivo. Webmaster je kreator, i on će kad tad doći do pitanja domena za svoj sajt, a vrlo je verovatno da naziv domena koji njemu odgovara je već zauzet od strane domejnera, koji ga koristi kao parking stranicu (mini-sajt pun affiliate linkova). Ali kao što sam rekao webmasteri su kreativne ličnosti, tako da će naći ili neku jeftinu alternativu kod prizemljenih domejnera ili čak i naći slobodan domen za svoj projekat. Uzmimo npr englesku reć „colour“. Ona ima preko 200 miliona rezultata u googlu, isto tako dosta ljudi tu reč ubacuje u pretragu iz raznoraznih razloga. Domen www.colour.com je parkirana stranica, registrovan daleke 1996. Godine. Sa druge strane domen www.colourlovers.com je razvijen sajt (meni jedan od omiljenih i vrlo koristan za webdizajn i dizajn uopšte), registrovan je 2004. Godine. Google daje nešto preko 100 hiljada rezultata za termin „colour lovers“ (i to samo zato što je sajt poznat, inače je imho ovaj termin besmislen), ali se zato www.colourlovers.com nalazi na prvom mestu kada neko preko googla traži reč „colour“. Znači webmaster se snašao. Ja stvarno ne vidim ni jedan razlog zašto bi vlasnik domena www.colour.com prodao svoj domen nekom webmasteru za regfee ili za stotinak, pa i nekoliko hiljada dolara (makar iza toga stajao tako kvalitetan sajt kao što je www.colourlovers.com). Pravi kupac domena www.colour.com nije webmaster, već neka kompanija koja se ili bavi proizvodnjom boja ili već nečim drugim, tako da po meni ovde nema mesta za ljutnju prema domajnerima. Drugo su tzv. cybersquatters (domejneri koji registruju neki poznati brend kao domen u želji da im se javi proizvodjač brenda sa željom da kupi domen od njih), typosquatters (domejneri koji registruju neki domen sa greškom pri upisu – typo nekog već poznatog sajta...probajte da nadjete npr neku slobodni varijaciju domena www.google.com – hoogle.com, gppgle.com itsl) i reverse cybersquatters (domejneri koji pokušavaju da dodju do nekog vrednog domena na raznorazne načine, npr. kupovinom trademarka). Svi oni daju lošu sliku ostaloj većini domejnera.
No da se vratimo mi na topic ovde. Domen (laički, da ne ulazim sada u tešku IT terminologiju) je skup karaktera (a-z, 0-9, kao i znak – pod uslovom da nije na prvom ili poslednjem mestu). Taj skup karaktera uz pomoć DNS (domain name system) se prevodi u jedinstveni broj (tzv. IP adresa), koja u stvari odredjuje neki kompjuter na internetu. Priznaćete da je mnogo lakše zapamtiti www.google.com nego http://64.233.183.104. Svaki domen na svom kraju ima neku extenziju. Postoje tzv gTLD (generic top level domain), ccTLD (country code top level domain), sTLD (sponsored top level domain) i još neke koje za domejnere nisu toliko bitne.
gTLD – generic top level domain su:
.com (commercial) = sa razlogom se naziva kraljem svih domena i dok god je ovakav DNS to će i ostati bez obzira na novonajavljene fensi sTLD. Navike je teško menjati, tu je od samog početka (ustanovljen davne 1985. godine), po automatizmu se kuca, ustanovljen je kao brend, svi znaju za njega, velike i male kompanije su uložile mnogo para u svoje .com brendove. Najvrednija extenzija za svakog domejnera (isti domen u drugom gTLD vredi od 0.1 do 1% od .com vrednosti). Ide lepo uz bilo koju reč. Ne postoje nikakve restrikcije ko ga može registrovati i u kom broju. Košta od ca. 6 pa do ca. 100 dolara zavisno od regsitra. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .com domena je sex.com za 14 miliona dolara (2006).
.net (network) = druga po jačini extenzija. Ustanovljen je iste godine kad i .com, ali nije bio u širokoj upotrebi neko vreme. Microsoft ga često koristi za svoj brend .NET. Lepo se slaže sa pojmovima iz IT oblasti. Ne postoje nikakve restrikcije ni kod njega, široki dijapazon cena zavisno od registra (od $5 pa naviše). Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .net domena je opet sex.net za 454.500 dolara (2006).
.org (organization) = extenzija koja polako postaje sve jača. Zamišljena ja da je koriste neporfitne organizacije, ali iako postoji TOS o njenom korišćenju nema restrikcija za registraciju. Ljudi veruju domenima sa .org extenzijom. Ide lepo npr. uz tzv. green domene. Cene su razlišite zavisno od registra. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .org domena je engineering.org za 198.000 dolara (2003).
.info (information) = jedan od dva gTLD sa 4 slova (drugi je .name o kome neću pričati pošto je u domainingu totalno bezvredan). Opisan je, već je reč sam po sebi. Ide lepo uz geografske lokacije, proizvode itsl. Ima problem što je prva godina registracije vrlo jeftina (ca. 1-2 dolara), pa ga spameri-phisheri dosta koriste. To je dosta oštetilo njegovu vrednost, i biće teško povratiti njegovu pouzdanost. Nema restrikcija za njegovu registraciju. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .info domena je travel.info za 116.000 dolara (2007).
.biz (biznis) = zamišljen da bude direktni konkurent .com. Naravno da nije uspeo, čak štaviše omražen medju domejnerima (mada ga je volim u odredjenim okolnostima). Slabo je brendiran od strane Neulevel, mada je skoro prijavljeno da je probijena barijera od 2 miliona registrovanih .biz domena. Ide lepo uz sve što je vezano za biznis. Nema nikakvih ograničenja pri registraciji, iako postoji TOS o njegovom korišćenju. Do sada najveća poznata i prijavljena preprodaja .biz domena je mortgages.biz za 15.000 dolara (2007).
ccTLD – country code top level domain su extenzije koje koriste države. Ima ih stotine, neke su u fazi gašenja, neke u najavi. Treba biti pažljiv sa njima, zato što uglavnom postoje restrikcije za njihovu registraciju. Ja ću spomenuti samo par najinteresantnijih:
.de (Nemačka) = više je registrovano .de domena nego .net domena, znači zauzima drugo mesto od svih extenzija. Postoje restrikcije.
.tv (Tuvalu) = postao je brend, svi znaju i gledaju tv, tako da lepo ide uz broadcasting domene. Skup, nema restrikcija za .tv, ima restrikcija za com.tv, org.tv itsl.
.me (Crna Gora) = hype ili više od toga vreme će pokazati
.in (Indija) = spekulatori očekuju ekonomski bum Indije (što će se i neminovno desiti) a samim time očekuju da i vrednost .in domena skoči. Nema restrikcija.
.us (SAD) = trinaesto prase. Amerikanci su kao i ostatak sveta na .com. Postoje restrikcije.
sTLD – sponsored top level domain su tj. bolje reći je extenzija iza koje stoji sponzor koji je dao kintu ICANNu za njeno uspostavljanje. Za sada je to .mobi koji je zamišljen za korišenje na wapsajtovima. Domejneri su podeljeni oko ove extenzije. Ide lepo uz sve što je vezano za mobilne telefone. Ima restrikcija u diyajnu koje retko ko poštuje. U budućnosti treba da očekujemo nove sponzorisane TLD.
I na kraju ovog mog posta da spomenem i tzv. IDN – internationalized domain name. Po mnogima ovim domenima sledi lepa budućnost. Još nisu zvanično pušteni, očekuje se da to bude 2009. godine. Kod njih će u upotrebi biti druga pisma a na ascii kod kao do sada. Naziv domena i extenzija će se pisati u lokalnom pismu. Do sada najveća ali ne potvrdjena prodaja IDN domena jenekolicina ruskih domena prodanih u bulku za xxx.xxx dolara.
Prilog:
- spisak svih extenzija: http://www.iana.org/domains/root/db/
- poredjenje svih gTLD extenzija preko google trends (plavi je .com): http://www.google.com/trends?q...+.net%2C+.org%2C+.info%2C+.biz
nastavak sledi...
