Najveci internet provajderi u Srbiji ?!!?!

Hteo sam da vas zamolim ako mozete da mi pomognete oko internet provajdera u Srbiji. Treba da uporedim tri glavna nternet provajdera za Srbiju. Treba da napisem ko je inkubent (onaj ko je drzao monopol) i da skinem njihove izvestaje za 2007god a isto tako i za druga dva veca provajdera. Ako bi ste mogli da me uputite na neke internet stranice ili da mi
napisete nesto bio bih vam veoma zahvalan.


Unaprad Hvala i Puno pozdrava!

_{[Ovu poruku je menjao nikola kral dana 14.09.2008. u 21:40 GMT+1]}

monopolista ti je Telekom ili PTT
druga dva velika igraca su ti SBB i Verat
sto se tice stranica, www.verat.net
www.sbb.co.yu ali za njim nisam siguran, probaj preko google
www.telekom.nadlanu.com

izvestaje verujem da ces tesko naci ali probaj nekako
nadam se da ti ovo malo pomaze

pored ovih provajdera mozez da pogledas i sledece domace provajdere
beotel, sezampro, eunet, scnet, gonet, kbcnet ...... to su ti ostali, ali mislim da su ova prva tri gore navedena najjaci

^ ... to gledano iz Beograda. SBB je u većem delu Srbije potpuno nepoznato ime, jer je prisutan u svega nekoliko, istina najvećih, gradova...

PS
Telekom i PTT i formalno nisu ista firma

---

Kako to misliš u većem delu Srbije? Koliko vidim na njihovom sajtu, usluge nude u 25 gradova mada možda nema svuda interneta. Čini mi se da je lane bilo pominjano da su stigli do 50000 korisnika ... koliko beše ima ukupno ADSL korisnika do sada? U koliko gradova je uopšte moguć ADSL?

^ Gde god ima digitalna telefonska centrala moguć je ADSL, bar koliko je meni poznato...
Kod mene u gradu postoji ponuda bar desetak različitih ISP za ADSL, ali SBB nije među prisutnima...

PS
Lično ne raspolažem tačnim podacima o broju gradova pokrivenih uslugom (ni za SBB niti za ostale)


PPS

---

Možda je i 21, ono je verovatno bio broj gradova gde su uopšte prisutni. Zar je 21 svega nekoliko gradova? ;) U kom gradu si ti uopšte kad nema SBB-a?

E da, za ADSL nije obavezna digitalna centrala, može to i na analognu ali je u svakom slučaju potrebno da se nešto doda da bi radilo a to je ono zbog čega se (mada sve manje) čeka. Zbog toga mnoga mesta/naselja još uvek nemaju ADSL. Naravno da je broj gradova gde je moguć ADSL veći ali to u ovom slučaju nije bitno.

ja sam mislio da je za adsl obavezna digitalna centrala, sad sam zbunjen...
@calexx: ono što se čeka su portovi (verovatno si na to mislio... )

Nije obavezna ali je verovatno pametno da se ne ugrađuju dslamovi na analogne pa ih onda prvo menjaju za digitalne.

EUnet i SezamPro su druga dva najveca...

Prema broju broadband rezdencijalnih korisnika (podaci iz juna 2008):
1. Telekom ADSL maloprodaja sa preko 120.000 korisnika
2. SBB Cable sa preko 100.000 korisnika
3. Svi ostali ADSL podprovideri (Telekom veleprodaja) sa oko 80.000 korisnika
4. Svi zajedno Wireless korisnici (po RATEL evidenciji) sa oko 35.000 korisnika

Postoji još dial-up što ne bih da komentarišem i po RATEL-u u broadband spada i 256.000 korisnika 3G (UMTS) pristupa naravno svi evidnetirani kod Telekoma ali ja ni to ne bih komentarisao s obzirom da su to silni džabe+promo registrovani korisnici koji ne naprave ni 20Mb/s saobraćaja zajedno u piku tako da ne bih da mešam babe i žabe.

Stavka pod 3., daljom analizom dođeš do toga da se među ADSL podproviderima diči sa najviše pojedinačnih korisnika SezamPro sa oko 35.000 ADSL korisnika a prate ih Beotel i Eunet.
Inače Telekom se diči da ima barem još 200.000 neiskorišćenih ADSL portova (verovatno loše raspoređenih kad im konstantno fali na nekim BG centralama) i već je dosta pokrio zemlju. Trenutno sipaju investicione pare surovo iako je očigledno da tržište Srbioje ne može da prati sa svojom moći apsorpcije i potreba domaćinstva. Pre toga su tri godine spavali u testiranju ADSL-a dok su ostale zemlje išle napred u tržišnoj konkurenciji.
Cable provideri jedino ozbiljnije imaju svoje nezavisne metro i last mile mreže i to zbog toga što Telekomnije na vreme uočio potencijal njihove konkurencije. Među njima je predominantan SBB sa 21 gradom sa DOCSIS mrežom i Internet i VPN servisom i minorno malo korisnka sa Internet servisom ima PTT KDS, Radius-Vektor i IKOM (svi samo u Beogradu) dok ostali Cable operateri nemaju dvosmerne mreže pa samim tim ni uslove za data servise.

Na tržištu biznis korisnika i takozvanih VPN servisa i leased line servisa je još tužnije jer nadležni državni organi nikad i nisu pokušavali da omoguće neki razvoj i konkurenciju (naprotiv pre bi se reklo da su sprečavali) tako da imaš tromi Telekom (digitalni vodovi, SDSL LL, FrameRelay i MPLS/VPN) svuda u zemlji, SBB ima ozbiljnu ponudu i prisutnost sa svojom MPLS/VPN mrežom koja je delom i između gradova u sopstvenoj infrastrukturi, PTT ima nešto svoje MPLS mreže ali uglavnom za potrebe svojih silnih poštanskih lokacija dok ostali imaju nešto optičkih relacija u BG metro okruženju (Eunet, BeotelNET, YUBC i AbsolutOK) i nešto WiFi linkova po gradu i delom između gradova među kojima se ističe VeratNET, AbsolutOK i BeotelNET.

Iz ugla Carrierr-a Telekom faktički drži monopol jer su sve uradili da spreče druge da polažu svoju optiku čak i da hoće. U svim zemljama se konkurencija pravila korišćenjem ili razvojem ćerka firmi iz sistema Železnice, Elektrodistribucije ili su nadležne putne firme (alias naša Direkcija za puteve) bile zainteresovane da daju u zakup zemljište pored svoje infrastrukture da se polažu optički kablovi kao osnov za telco infrastrukturu. Tu je Telekom pravio monopolske ugovore i vezivao ruke svima koji su nabrojani osim EDB-u koji ni sam ne zna šta će sa mnogo položene optike po dalekovodima za svoje potrbe a koje su dobili kroz silne donacije od EU prethodnih godina. Samo još jedna državna firma koja se bavi sama sobom i koju boli ... za prihod kad samo kaplje. Za plakanje da nije tužno. SBB je položio neku optiku po Vojvodini i povezao sa Beogradom na pravu dosetku koju Telekom nije zatvorio i zato imamo sada i ove neke trzaje konkurencije i cenovne borbe.
Ključ monopola na Internet cene u maloprodaji ili veće brzine paketa trenutno leži u razbijanju monopola na međunarodno povezivanje i to čeka već više godina dogovor Ratela i nadležno ministarstvo telekomunikacija. Pored Telekoma pravo na internacionalni link imaju još VeratNet putem RR linka (takođe dobio saglasnost na dosetku poslednje popodne pred ukidanje ministarstva telekomunikacija bivše zemlje SRJ kada Telekom nije mogao više da reaguje) ali taj link ima svoj limit od 4x155Mb/s što odavno nije više dovoljno u eri broadband-a, dozvolu imaju i dva druga mobilna operatera jer su dali puno para državi za licence ali oni te RR linkove koriste samo za voice i ostali čeakju ..... Sad je Telenor startovaio sa 3G Internetom ali neko ozbiljnije korišćenje će i njih ubrzo dovesti u bezizlaznu situaciju limita RR linkova i nemanja jeftinijih carrier providera i sistema prenosa preko optičkih kablova.

Cena Telekom 1Mb Internet-a u veleprodaji za ISP-ove je zbog te činjenice nešto preko 10 puta veća nego što je nabavljaju preko !!! Sa tim cenam me čudi da uopšte imamo neke ISP-ove. O tome na posebnoj temi ko hoće.

Dobio si besplatni pregled jadnog stanja ISP tržišta u Srbiji trenutno za tvoj consultant biznis jer hoću da puknem zbog tog stanja ponekad zbog toga !!! Pogotovu se ražalostim kad vidim Rumune i Bugare kako nam nepovratno beže i to u telekomunikacijama.
Ali ako hoćeš još moraću da naplatim dalje....

dobar tekst, telemajstor

Telemajstor, moze jos?
:)

Dobar tekst

---

Odlican clanak.

Lepim recima opisano stanje interneta u Srbiji - jadno.

Bravo za izvrstan detaljan info! Ovo "što ne bi da komentarišeš" bi bilo takođe veoma zanimljivo, s obzirom na naslov teme.
Moj subjektivni utisak, bez ikakvih argumenata, je da u Srbiji broj korisnika DialUp još uvek zauzima značajan deo tržišta (?)

---

@telemajstor

Jako zanimljiv tekst.

Da li bi bio voljan da otvoriš novu temu i podeliš još po neku informacuju sa nama.

Takođe da li bi mogao da daš nekakvu prognozu razvoja interneta kod nas.

Mozda se neki od Vas secaju nedavne price jednog od direktorcica u TS, kada je javno rekao da je moguce pustiti 20X vise protoka preko ADSL2 (sto je tehnicki skoro i tacno) ali naravno to nece da urade jer trziste nije sazrelo (citaj "ugusili smo ih sve, valjamo im ulazni net za silne pare, jos da im dignemo protoke taman cemo ih zatvoriti sve jer nece moci da izdrze tolike rasprodane Mbit-e end usera") . Posle svi velichaju SBB za evropski smeshnih 3 mbita za 35 evra. Normalo RATEL klan mudro cuti i smeska se, a SBB staklici (citaj optika) do temisvara cute i ne rade ... Naravno posle su rumuni losi, a 50 Mbita za enduser-a je postalo dobar dan.

_{[Ovu poruku je menjao xtraya dana 17.09.2008. u 19:22 GMT+1]}

---

Interesantan tekst, u nekim delovima ne bas potpuno tacan, ali daje prilicno realnu sliku...

---

Ajd baš da ne izumre tema posle toliko pohvala...
1. Dial-up korišćenje u Srbiji je i dalje jako dominatno i nedavno je Ratel izašao sa podatkom da je taj broj korisnika u 2007 preko 800.000 (može se naći tačna brojka lako) te da je pao sa preko milion iz 2006 što bi kao trebalo da je tendencija zamene sa broadband tehnologijom. Problem sa ovom brojkom je u tome što se tu verovatno često isti korisnici pojavljuju u oba zbira i što se mešaju korisnici i oni koji povremeno to koriste ili koriste u tuđem domu ili na odmoru itd. I kada bi se sabrali korisnici na osnovu prijave samih ISP-ova dobili bi nenormalno veliki broj jer ima jako puno onih koji su koristili i otvarali naloge kod više provider-a... Ali najbolje da se ne bavimo time, posledica tog Interneta je u Telekom grafikonima potrošnje Interneta jedva merljiva u odnosu na ukupnu sumu, jedino se tu još dobro naplaćuje minutaža i veleprodaja dial-up portova.
Isti problem sa brojkama i sabiranjem ima i kod broja mobil korisnika jer se iznosi podatak o broju kartica koji nužno ne moraju da budu čak ni aktivirana (setite se akcije Zdravka Čolića i njegovog CD-a uz karticu - ukupno je emitovano 500.000 kartica), ili su već poodavno mrtva, tj. ne koriste se, pa zatim jedan korisnik ima više kartica kod više operatera itd. Pa dovoljno je videti samo prosečnu potrošnju po kartici koju je izneo Ratel (nešto preko 300 din mesečno) pa vam to već govori a kamoli situacija u kojoj Telekom ima toliko korisnika ali kada pokažu podatke o prihodu onda ih Telenor šije (jedan njihov postpaid korisnik iz one prve generacije korisnika pravi verovatno i danas više para mesečno prihoda nego stotine novih korisnika koje dobijaju ove godine).
Broj broadband korisnika po providerima (koje sam izneo u prvom postu) polako preti da uzme u statističku grešku takve slučajeve korisnika kod više providera.
2. Iskreno, nemam dovoljno podataka o Wireless svetu i stanju u Srbiji i tu sam naveo samo Ratelov oficijalni podatak za 2007 godinu, te neka saznanja o linkovima tako da supermoderator, s obzirom da dolazi iz firme gde se to intenzivno koristi je verovatno i mislio na taj deo opisa kada je rekao da "nije baš sasvim tačno" pa bi bilo lepo da kaže koju na osnovu podataka koji su mu poznati ali i javno već iznešeni negde i koji se daju sakupiti da ne bi prekršio neko od pravila ponašanja u svojoj firmi !
3. Ne bih da prognoziram dalji razvoj kao baba vanga jer tu defintivno stvari zavise od nekih narednih koraka RATEL-a i ministarstva a onda da li će ući neki ino investitor i kod koga može da promeni sliku za godinu dana solidno. Jedno je sigurno: što pre budemo dobili neku konkurenciju bolje po nas kao korisnike, bolje po nas koji radimo u telco industriji a posredno i onih u IT-u. Sigurno je i da bi ta priča vrlo probudila domaći Telekom posle početnih gubitaka. Dovoljno je pogledati Rumune i Bugare.
4. Ne bih da branim tog "direktorčića" iz Telekoma koji je potom zbog te izjave bio izvrgnut ruglu iako je on sam mislio da kaže nešto sasvim drugo, ali tako ti je to kada izjave za novine da tehničko lice a ne lice za medije. Cenovna politika i korišćenje monopola je kod njih izvedeno jako dobro iz njihovog ugla gledanja i tako bi se svako ponašao kada bi se našao u toj poziciji. Problem je onaj koji treba da ih skloni sa te pozicije i kontroliše i da razvija tržište i nažalost problem je njegova nesamostalnost u odlučivanju. Big interest, strong mans, politics....
Činjenica je da bi "slon u staklari" (alias Telekom) posle početnog lupanja stakla našao izlaz i vrlo snažno potegao i pritisao tržište jer tamo uopšte ne fali ni kadra, ni znanja, ni tehnologije već samo tržišno poslovanje koje podrazumeva internu i pojedinačnu odgovornost sa posledicama itd. Do te situacije oni će se baviti samim sobom i imati lošu atmosferu untar firme a mi kao korisnici slabu uslugu i nerazumevanje. Varate se ako mislite da je dovoljno samo promeniti vlasnika.

@telemajstor
alal ti vera majstore



nažalost , veoma veoma tačno

---

Ja bih vrlo rado prešao na nekog bugarskog ili rumunskog provajdera, tako da ako neko zna nešto više o tome kako se to može izvesti neka se javi.