Radioakivnost - alfa čestice - detekcija?

Pozdrav,

Možda i jeste glupo pitanje a i možda ne adekvatan forum, ali eto opet reših da pitam...
Naime, pošto sam relativno blizu rudnika, koji je zvanično rudnik pirita, medjutim postoje špekulacije da se radi o rudniku uranijuma koji se nalazi u Novoj Moldavi, Rumunija, te svaki put kada duva košava, dvorišta su prekrivena sivom prašinom sa jalovišta tog rudnika, koji sada i ne radi. Dolzaili su ljudi iz Vinče ali rezulteti nikad nisu stigli, sem da prašina sadrži teške metale, medjutim afera oko tog rudnika nikad nije razotkrivena, a ljudi iz Vinče ćute....
http://arhiva.glas-javnosti.co...2/03/20/srpski/R02031903.shtml
E sada ono što mene zanima a to je pošto uranijum emituje alfa čestice, koje nisu tako probojne kako je najbolje to detektovati, gajder-milerov brojač nemam, ali i oni civilni koji se mogu naći na e-bay mislim da nisu osetljivi dovoljno...
Pitam se da li je u opšte moguće skupiti prašinu, pa staviti fotografski film unutra... ostaviti tako, pa da se proveri da li bi bilo nekih promena posle razvijanja, ovo kažem jer koliko se sećam tako je i radioaktivnost otkrivena...
http://news.elektroda.pl/radioactivety-t41142.html - ovde se govorilo o sličnom problemu....
Ali ova prašina ubija već 20 godina...

Iskustvo iz prakse: Cev najobičnijeg Gajgerovog brojača je zatrpana šljakom (oko 1 kg šljake) iz kotla jedne fabrike (šljaka je proizvod sagorevanja uvoznog kamenog uglja). Broj impulsa (čestica) koje je brojač registrovao iznosio je oko 60 na minut. Bez šljake je registrovano oko 15 do 20 impulsa na minut. Merenja su ponovljena 10-ak puta.

Da dodam, očigledno šljaka sadrži "nešto" radioaktivno. To je najverovatnije uran. Pitanje je samo koliko toga je otišlo u atmosferu prilikom sagorevanja takvog uglja, i kako bezbedno čuvati šljaku. Najgora varijanta je da se šljaka koristi za pravljenje blokova - od te ideje je moj prijatelj odustao kada smo završili ova merenja.

Treba da se zna da je 1g uranijuma udahnut u plucima letalna doza.
Kao alfa emiter spolja i nije previse opasan, ali ako dospe u organizam
postaje veoma opasan. Moze najlakse da se unese preko hrane, ukoliko se ne opere propisno.
Zbog svoje velike tezine malo se nalazi na povrsini zemlje
i neverujem da vetar moze da ga odnese na velike daljine.

E a sta je tacno scintilacija? Na taj nacin se moze odrediti broj alfa cestica?

Potpis

http://www.svijetfizike.com/

Hmm... Ne znam šta podrazumevaš pod većom daljinom, ja sam oko 10km udaljen od tog rudnika, a na mahove košava ovde dostiže ogromne brzine...
Jasno je da aplha čestice nisu toliko opasne, jer ne verujem da mogu prodreti i kroz 20cm vazduha, a kamoli kroz kožu... Opasnost je kao što si rekao kada se to sve unese u oraganizam, zato i oni koji rade sa time nose gas/zaštitne maske...

E sada postoje relativno jeftini brojači, medjutim ja ne znam kako da vidim koliko je koji osetljiv, tj. da li su osetljivi na manje radijacije, ili samo na nešto veće...
Evo jednog britanskog


http://homepage.ntlworld.com/keeprockin/dosmeter.JPG


1 CentiGray = 1 Roentgen = REM = 10mSievert.

....so your meter starts reading at 1m Sievert per Hour.

Evo šta sve može da se nađe u kućnoj prašini:

http://www.imagesco.com/articles/geiger/radon01.html

C14, ne uran. Gde god ima uglja ima i ugljenika koji u malim količinama sadrži ovaj radioaktivni izotop.

Dovoljno su osetljivi za ono što tebi treba. Ako ne mogu da detektuju nešto, onda je to previše slabo da bi bilo opasno.

Pa valjda je ugljenik sagoreo... reč je o pepelu koji je nastao sagorevanjem kamenog uglja...

Mnogo ljudi bi bilo jako sretno da sav ugljenik sagoreva, ali nažalost u zavisnosti od tipa sagorevanja dešava se i da manje od polovine ugljenika sagori.

Moram ovde da se ispravim. Smetnuo sam s uma da je period poluraspada C14 samo 5000 godina tako da je njegov sadržaj u fosilnim gorivima zanemarljiv. Ono što me je navelo da kažem da nije u pitanju uran je to da je njegovo prisustvo previše malo da bi se objasnila aktivnost koji ste izmerili. U tome mu verovatno pomažu Kalijum 40, Torijum (koga ima tri puta više u tlu nego urana) i elementi iz nihovih radioaktivnih lanaca.

Ovo se dešava samo kada se pravi ćumur.

Kolika je najveća starost koja se može ustanoviti korišćenjem C14?

Nisam ni rekao da se to stalno dešava, ali ugljenik nikada ne sagoreva 100%.



Wikipedia kaže: Oko 60 000 godina.

To i nije tako malo. Neke vrste treseta se mogu datirati korišćenjem C14.

A ljudi i danas tvrde da zemlja nije starija od 10 000 godina.

Malo verovatno je da je u pitanju uranijum. Mislim da je tako nesto u pitanju, pa onda bi se desavala masovna umiranja rudara, a zatim i lokalnog stanovnista. Slozio bih se sa misljenjem da je verovatno u slozio bih se sa tomkeus-om da su tu prisutni drugi elementi.

Potpis

Istrazivanje Vaseljene je najuzviseniji posao kojim jedan dzentlmen moze da se bavi.

I. Rabi

Od tih "drugih radioaktivnih elemenata" se ne umire?