Kako da se radnici izbore za svoja prava

Kako se tvoja i moja logika razlikuju, to je čudo jedno... A zar nije logično da dobijem listing sa nulom kao iznosom, a ne da ne dobijem ništa, čak ni objašnjenje da nemaju informaciju, npr.

@ VanjaDel
NJihov izgovor je da imaju zbirne uplate, pa je kao nemoguće utvrditi koliko se iznos odnosi na svakog pojedinačnog radnika.

Razmisljam nesto - mislim da je pravo vreme da se osnuje jedna organizacija za prava neprijavljenih radnika (od kojih je najvaznije, jelte, da ne budu neprijavljeni). Evo zasto... Sa jedne strane, imamo ~1.000.000 neprijavljenih radnika u Srbiji. Sa druge strane, nebih da zagazim u nedozvoljene vode pa cu samo nagovestiti, pred nama su dva puta - patriotsko-socijalni ili proevropsko-socijalni. Ova socijalna komponenta po svemu sudeci igra odlucujucu ulogu, nastojace da visestruko uveca socijalna davanja, da bi to postigla, morace da poveca budzetska primanja, a to ne ide zajedno sa neprijavljenim radnicima i korupcijom. Znaci to je ono sto nam gotovo sigurno predstoji. E, sad, sto se preostale dve opcije tice, i prvoj i drugoj je potreban neki korektivni autoritet - prvoj takav koji ce imati snagu da javnosti objasni da patriotizam nije mrzeti druge a ne ciniti nista korisno za sopstveni narod. Drugoj proevropskoj takodje treba takav korektivni element koji ce imati snagu da javnosti objasni da je pricanje o evropskoj buducnosti a pritom tolerisanje totalnog nepostovanja zakona krajnje licemerno. Toliko o tome, necu vise.

Pored korektivnog faktora vladajucim strukturama, potrebno je izvrsiti kompletno korigovanje nacina razmisljanja siroke javnosti - danas prosecan radnik u Srbiji uopste ne shvata doprinose kao svoje pravo, nego kao nesto sto bi bilo lepo da ima ako poslodavac ima vise novca nego sto mu je potrebno. Trecina radnika pojma nema da bi trebalo da prijavi nesavesnog poslodavca, druga trecina zna da bi trebalo, ali je situacija takva da ce poslodavac proci nekaznjeno a on ce biti otpusten, treca trecina radi kod takvih tajkuna da smatra da bi takva intervencija dovela u pitanje zivot i zdravlje kako samog radnika, tako i njihovih clanova porodice, licno su mi to rekli u jednoj radnji kad sam pitao zasto ne reaguju u skladu sa zakonom.

Treca struktura koja treba da bude korigovana su poslodavci. Vec smo konstatovali da kad neki advokat sakupi informacije, pozove poslodavca i kaze "takva i takva stvar, ili cete vi da platite sve sto je zakonom predvidjeno, ili ce protiv vas biti podneta krivicna/prekrsajna prijava, za sta je kazna od toliko do toliko". To je kao sto je iskustvo pokazalo brzi i efikasniji nacin da se problem resi, nego da se resava preko drzavnih institucija. Ali, trazenje advokata je zamoran posao - jedni su specijalizovani za gradjanske parnice, drugi za privredni kriminal, treci za razvode brakova... ali vrlo je mali broj onih koji su specijalizovani za zakon o radu, a takvi mogu biti i preskupi za prosecnog neprijavljenog radnika koji radi za minimalac. Jasno je da je takve advokate potrebno organizovati na jednom mestu gde ljudi mogu da ih nadju iz prve, a njihove usluge mogu da budu znatno jeftinije ako ga svedu na sablonski rad - imaju pripremljene obrasce tuzbi, ne trose vreme za proucavanje propisa, za kratko vreme obavljaju ogromnu kolicinu potpuno identicnih poslova. Kad bi doslo do osnivanja udruzenja gradjana za prava neprijavljenih radnika, jasno je da bi takvi advokati bili upravo na tom mestu.

Na kraju, ono sto je takodje evidentno, to je da su trenutno inspekcijski organi prilicno neefikasni i ne preterano raspolozeni da obavljaju svoj posao. To im je na neki nacin omoguceno od strane gradjana Srbije - oni slabo podnose prijave, tako da inspekcija nije kriva sto nema posla :-) Medjutim, u situaciji kada su oni zatrpani prijavama, oni su priterani uza zid i moraju da reaguju - svaka prijava dobija svoj evidencioni broj i na nju mora da se odgovori zapocinjanjem odgovarajuce istrage. Ako ne reaguje, onda opet preko sredstava javnog informisanja treba vrsiti pritisak na njih, sto za jedno dobro organizovano udruzenje ne bi bio veliki problem - stampa je uvek zainteresovana za takve teme, a vladajuce strukture nisu bas ravnodusne na cinjenicu da im svako malo u novinama izlaze clanci kako vecina njihovih cinovnika dolazi na posao samo da prima platu, a ne i da odradi posao za koju dobija novac od poreskih obveznika.

Kako u Srbiji ima ~1.000.000 neprijavljenih radnika, mislim da ne bi bio neresiv problem da se barem njih par % udruzi u jedno takvo udruzenje, sto su vec desetine hiljada ljudi, a to je dovoljno ne samo da izvrsi navedene neophodne pritiske, vec i da pokrene skupstinsku raspravu o bilo kom spornom pitanju, pa i da menja lose zakone, da ucestvuje u pripremi tekstova buducih zakona, da trazi smanjuje stope poreza i doprinosa, da pokrene pitanje nagrada za radnike koji prijave nesavesne poslodavce, da inicira skupstinsku raspravu o bilo kom spornom pitanju. Sve to zahteva mnogo rada, ali ja verujem da se za ovakve aktivnosti moze dobiti finansijska pomoc i od ove drzave
i, narocito, iz inostranstva. Obicno su sredstva koja se dobijaju za ovakve projekte dovoljna za sve troskove sprovodjenja planiranih aktivnosti, kao i za honorare ljudi koji obavljaju odredjene poslove u tom cilju. Ja za to znam samo iz razgovora sa poznanicima, ali pretpostavljam da ovde ima ljudi koji iz licnog iskustva mogu da potvrde ili opovrgnu izvodljivost takvog jednog projekta.

Pitanje neprijavljenih radnika nije neresivo, nije cak ni tesko resivo, naprotiv, prilicno je lako resivo ako postoji volja i zelja da se ono resi i naravno, pre svega, ako se kao aksim uzme cinjenica da je neprijavljeni radnik nesto cega ne treba da bude u Srbiji. Ja imam volju i zelju da se to uradi, bez obzira sto me ovaj problem licno uopste ne pogadja, ali ne znam kako da dodjem do istomisljenika, do ljudi koji ne zele da idu odavde, vec da ovde stvore atmosferu prihvatljivu za zivot. Ako ima istomisljenika ili predloga kako da se to uradi, neka posalju privatne poruke. Nije lako da se ljudi organizuju, ali ako bi to eventualno uspeli da urade, mogli bi da ucine mnogo i za sebe i za ovu drzavu koja nikako da prestane da koraca ivicom stranputice.

---

pctel

Ti si gori aktivista nego ja:) Ja mislila da sam najgora. Šalim se, naravno. Evo, sad pre nego što ponudim svoju pomoć za projekat na PP, pišem još na forumu da bi se možda još neko priključio. Dakle, ja mislim da je šteta sedeti, biti ojađen i nezadovoljan i ne činiti nista. Imala bih razne sugestije na ovu tvoju ideju, no mislim da je u osnovi OK. Pre svega mi se sviđa aktivizam (iako ljudi u našoj sredini odmah "povraćaju ironično po tome" jer, moje je iskustvo, ne žele da se zaista pozabave nečim ozbiljno...) a koliko sam videla (ja od nedavno čitam ove forume) ovde ima jako puno obrazovanog sveta sa vrlo izoštrenim socijalnim osećanjem i prilično parlamentarnog karaktera, koji bi udružen mogao nešto da uradi. Meni je padao na pamet jedan mnogo širi projekat koji bi se doticao i ovog problema koji ti pominješ, no o tom potom...Ja sam pre tri godine osnovala Udruženje građana i radim svoje projekte, koji su druge vrste, ali znam kako se osniva Udruženje i izvode projekti, pa mogu da ti pomognem sugestijama. Valjalo bi, ako uspeš da okupiš ekipu, da se povežeš sa nekim već postojećim udruženjima, to je (iz mog iskustva) lakše - ako oni duže postoje, jer se novac za rad teško dobije kad se kreće od nule. Ja nudim volontersku pomoć u vidu konsultacija, a trenutno guram svoja 3 - 4 projekta, pa ne bih baš mogla da se obećam na saradnju u "dobru i zlu":) za nove, ali ko zna možda napravimo neku "very serious:)" saradnju. Ali, eto, ako bude kritične mase (koja, zapravo, može biti sačinjena od dva ozbiljna čoveka spremna da rade, a možda manje da provode vremena pišući na forumu) mislim da to može da uspe.

Kao sto vidis, nema nekog interesovanja. Meni se cini da je problem u svesti ljudi - oni kojima su prava uskracena cute malo zbog apatije i osecaja da se nista ne moze uciniti, a malo zbog straha da bi ako nesto preduzmu mogli ostati i bez to malo sto imaju. Sa druge strane, oni kojima prava nisu uskracena, koji imaju normalan posao, normalnu platu i normalan ziovot ne vide nekog razloga da se bore za tudja prava, narocito ako se ni taj cija su prava ugrozena za njih ne bori.

---

Izgleda da je to čime bi vi da se bavite borba protiv vetrenjača: http://www.tridenet.com/slucaj.html

Alter Ego

Kako si ti iz ovog teksta pročitao da je to sve borba protiv vetrenjača? Tekst se zavrsava rečenicom: "Nije strašno ljudi, samo treba znati neke stvari i ne odustajati unapred".

A, u pretposlednjem pasusu stoji:

"Tako se priča sretno završila, bar za mene. Iako su me svi odreda savetovali da se manem, da od toga nema ništa, da zaboravim, upornost i malo hrabrosti su se isplatili i nekako sam na kraju svoj novac dobio. Mogao sam možda i bolje da prođem, ali nema veze".

I onda ti zaključiš da je to borba protiv vetrenjača?

I samo još da skrenem pažnju na rečenicu koja govori o suštini problema:

"I pored stotina ako ne i hiljada ljudi koji su proveli par dana/nedelja/meseci u TriDeNet-u, Ćora nikada nije bio kažnjen zbog neprijavljivanja, bar koliko je meni poznato".

Dakle, stotine ljudi radije ćuti i trpi poniženje i potkradanje nego da uloži napor kako bi videli šta može da se učini protiv "Ćora - prakse". U ovoj priči me manje interesuje pokvareni Ćora koji krši zakon i ne uplaćuje doprinose. Ona je mnogo bitnija kao opšte mesto naše spremnosti da živimo bez napora da nešto učinimo za sebe, možda i samo da sebi vratimo dostojanstvo i uskraćeno pravo ( u ovom slučaju na doprinose). Ne prestaje da me čudi kako su ljudi nespremni da porazmisle šta bi mogli udruženi da urade, ali su zato spremni da ulože napor da, ako se ukaže prilika, na sitno potkradaju firme jer ih razne "Ćore" guraju u surovu nemaštinu. Onda Ćorina pokvarenost postaje dobar izgovor za našu kradju.
A onda su ti isti radnici spremni da provode sate tračareći Ćoru, a zatim mu se u sledećoj situaciji pomalo šlihtaju i rade sve dok ih Ćora ne otera svojom krađom, nasiljem i ponižavanjem, samo ne pokušaju da se zajedno solidarno pošteno izbore za svoje pravo. I tako podižu decu spremajući ih na sistem u kome je najbolje da se šlihtaju Ćori, jer je suprotstavljanje istom unapred izgubljena bitka, borba protiv vetrenjača. Nemam poštovanja za to. Ćora je Ćora, to nije za komentar, ali da li bi Ćora mogao biti to što jeste da mi tako svojski ne ćutimo? I šta smo onda mi?

2.
pctel

Kao što napisah ne mora biti 20 ljudi da bi se napravio projekat. Dovoljno je i dvoje - troje ozbiljno spremnih da rade, ili bar da promišljaju o mogućnostima i idejama. Javim ti krajem godine ili početkom naredne kad budem našla vremena da sednem da pišem projekat sa jednim drugarom iz Prokuplja koji takodje ima NGO i bavi se velikim ozbiljnim akcijama.

Nemoj da si na kraj srca... Mislio sam na to što inspekcija nije reagovala adekvatno i pored nekoliko argumentovanih prijava da ne pominjemo krajnje sumnjivu činjenicu da firma iz nedelje u nedelju objavljuje oglase za veliki broj radnih mesta.