Koji Alat-Software za kreiranje tehnologije za izradu mašinskih delova?

Ovde manje -više diskutujemo o modelovanju, dokumentaciji, odn. radioničkim crzežima. A u tehničku dokumentaciju spada mnogo više dokumenata od samog radioničkog crteža. Interesuje me kako se snalaze danas tehnolozi i koje oni software koriste, jer ne rade svi sa CNC mašinama pa samo pusti code sa računara.
Ciljam na klasičnu tehnologiju, npr. Neki sklop od 100-tinjak partova:
Tehnolog razvrsta materijale-limovi: pod debljinama 1, 2, 3...
- toplovaljani profili
- hladnovaljani profili
-cevi.....itd..
Kad ih razvrsta dodaje tehnološke dodatke, odredjuje na kojoj mašini će se uraditi koji deo i za koliko vremena....itd...

On dobije od konstruktora crtez(2D ili 3D model) i sastavnicu.(BOM ili Excel ili nešto treće...)

Interesuje me s kojim programom oni nastavljaju svoj rad?

Ne mogu da verujem da ovde ne svraća ni jedan tehnolog!!!

sta znaci SAMO pusti cod sa racunara !!!!!!!!
......bre gospodine dok dodju tehnolozi do G coda za svoju masinu oznoje se posteno napravivsi STRATEGIJU kako napraviti prvo KLASICNO deo........naravno... ukoliko nemaju 5 axsis obradni centar
$ znaci prvo STRATEGIJA kako napraviti po kvalitetu ,po ceni i roku isporuke...te onda
udri po kakvim bre.... formularima kad moras da odrobijas proces.....i da ga resis O.K. da
-sagleds sve standarde zahtevane teh. dokumentacijom i upznas se sa njima!!!!!!
-odrede ispravno najekonomicniju dimenziju pripremka /sirovine/
-konstruisu stezni pribor ZA sve operacije
-pa standardni rezni alat odrede shodno operacijama i stanju materijala izrade
-pa konstruisu specijalni rezni alat /jer se obicno koske daju za rad ovim prostorima/
-pa obore ruke gde kada i kako termicka obrada delova
-pa povrsinska zastita delova
-pa kontrola dimenziona kako i cime
-pa napraviti brzi protutip
i tek onda SPUSTITI PRVU VERZIJU kako kazete G cod za masinu koji moraju da izvede ostala ekipa UKONPONOVANO sa dokumentacijom i uputama tehnologa za proizvodnju bilo KLASICNO ili CNC
pa onda .......
$$$$$ ...te posle kontrole ispravnosti dela shodno zahtevu teh.dokumentacije 2D ILI 3D MODEL FILE sve gornje ponoviti jos DVA puta dok se nedobije najekonomicniji tehnoloski proces za proizvodnju
1) resis svoje zablude oko strategije
2)trazis izmenu od strane konstruktora da lakse proizvedes deo

a pomocni softwer sem EXCEL da poredjamo tih 100 delova po nazivu ,br.dokumenta
dim ,tezini i kvalitetu materijala NEZNAM i nisam upoznat te bi ja volio da se neko javi
sa softverom koji moze sve to da odradi osim specijalnih CAM softvera koji kostaju oko 20.000 po jednoj instalaciji.. i odrade samo deo ovih zahteva do ispravnog PRVOG dela.

I zato mislim da ovaj konkretan posao tehnologa je dosta ZAMETAN i konkretan tako da takvi ljudi tesko da imaju vremena da citaju ova nasa baljezganja i zato se NIKO ne javlja

pozdrav sa porukom ;

BOLJE BITI DOBAR nego BITI U PRAVU

Ne znam u čemu je tvoj problem? Lepo sam napisao da :


Al dobro...
I takodje znam da je posao tehnologa itekako "ZAMETAN I KONKRETAN" kako ti kažeš, jer sam ga nekada i radio...
Zato i pitam jer me interesuje ima li pomaka od one silne papirologije(specifikacije, tehnološke karte, izvadnice materijala, trebovanja.....), zavisi sve gde i šta se proizvodi..

CAM softver ne moze odraditi ovako kompleksan problem, osim pojedinacnih "partova"-delova...
Pre ce biti jedan specijalizovani INFORMACIONI SISTEM (ERP) koji funkcioniše kao celina kroz celu firmu. Ovo kažem jer danas svi sve i svašta nauivaju informacionim sistemo. Konkretno mislim na sistem gde počev od magacina-ulaza materijala, preko sastavnica, specifikacija, tehnoloških karata, troškovnika itd...pokriva celu proizvodnu firmu. Npr. Microsoft Navision Expres nema modula za proizvodnju, samo trgovina. Microsoft Navision-"veliki" uslovno receno ima...
Očekivao sam da se javi neko ko koristi takav ili sličan softver...

Takodje ne smatram ovo naše pisanje ovde baljezgarijama....naprotiv, ima korisnih ideja informacija...kako za koga...

@ivostar, pozdrav i tebi sa porukom u mome potpisu:
"Biti u zabludi je ljudski, zato su životinje retko kada ili nikad u zabludi. Biti velik, znači biti neshvaćen."

..sumnjam da neka firma(proizvodna ili ne), 'kod nas' koristi spec.softwer za tehnolosku pripremu itd, uglavnom se sve svodi na
word, excel itd.

a to je sasvim dovoljno, sto bacati uzaludno pare, zar ne?

Potpis

ZNAM!!!!!!!!!!!
http://www.youtube.com/watch?v=_MkA1UeHi_4

U Užicu postoji firma INFOSYS, koja se bavi projektovanjem i razvojem informacionih sistema.
Imaju program PUP (Praćenje i Upravljanje Proizvodnje) koji se koristi u jednoj metaloprerađivačkoj firmi u Užicu, za pojedinačnu i maloserijsku peoizvodnju.
Program obrađuje zahteve za izradu, otvara radne naloge, prati izradu pozicija po operacijama, evidentira škart, lansira ponovo pozicije ako su škart ...
Teholog pravi tehnološki postupak, određuje vremena izrade (pripremno i završno), program sam određuje potrebnu količinu materijala i ukupno vreme, ako se radi više pozicija, ... Sve je razbijeno do nivoa operacije. Izveštaji se odnose na završenost radnog naloga, učinci radnika, učinci mašina (pojedinačno ili zbirno), količina vremena po operacijama (napr. struganje, brušenje, termička, ...) do završetka radnog naloga, itd.
Pogledaj www.infosys.co.yu za osnovne podatke, ali PUP nećeš naći na sajtu, jer aplikacija nije gotova do kraja, radi se na trebovanjima i na terminiranju operacija, što je neophodno za planiranje kapaciteta. Momci rade odlično, profesionalno se odnose prema poslu, što obećaju to i urade.

Pozdrav.

@shojab, hvala na informacijama, upravo sam to želio čuti.

A ovo što si nabrojao zvuči dosta ozbiljno i možda jednom preraste u pravi SAP.
Hvala još jednom, imaš piće od mene.
Pozdrav

Zdravo,
Evo da se i ja prikljucim ovoj temi. Na masinskom fakultetu u BG. je radjen tzv. "ekspertni sistem" koji je trebao da automatizuje sve ovo sto si ti pomenuo sanibo. Njim je trebalo formirati CIM preduzece, kompletno kompjuterski upravljano, cak i u segmentu proizvodnje. Radila ga je katedra za proizvodno masinstvo i profesori svih predmeta su ucestvovali u tome. Nama su samo pominjali taj sistem. Mislim da nikad do sada nije zaziveo u potpunosti. Mozda i zbog toga sto je to vrlo kompleksna tema, pa da ga do kraja jos nisu ni razvili, a verovatno je problem i lova.
Inace, ja sam iz Uzica i znam neke ljude koji rade u pomenutom Infosys-u. Oni su prvenstveno usredsredjeni na knjigovodstvene stvari, dok je proizvodnja minimalno zastupljena (cak u tragovima). Mislim da oni nisu u mogucnosti da naprave tako nesto, a i nemaju interesa jer bi cena bila vrlo visoka, a i ko bi to kupio (privatnici su vrlo skrti). Inace, samo segment propisivanja tehnologoje izrade i klasifikovanja delova je izuzetno kompleksan, a kamo li ceo sistem upravljanja proizvodnjom. Koliko se secam, pominjali su nam neki sistem STEP koji se koristi za grupisanje slicnih delova. I taj sistem nije savrsen i pokazao je da ne moze sve da se grupise onako kako bi mi hteli. Mislim da su ga pravili Nemci.

Mislim da je to super tema za razmisljanje, ali za ostvarivanje toga je potrebno mnogo vremena i para!
Pozzz.

Ovo si dobro rekao ČAK i u segmentu proizvodnje. To i je problem jer postoji toliko sistema koji pokrivaju uglavnom trgovine.

Slažem se da je problem kompleksan i skup za razvoj. Prema tome i sam softver bi bio izuzetno skup. Al dugoročno gledano on bi se otplatio al to našim novopečenim vlasnicima firmi nije jasno nikako.
Da pojasnimo kako bi se otplatio.
1. smanjile bi se greške u specifikacijama za nabavku materijala
2. Preciznije bi se mogli izraditi planovi materijala
3. optimizovati pojedine stavke i svesti škart na minimum itd...
4. Detaljnije planirati nabavku materijala

Neko će reći pa šta ako se nabavi koji kilogram više ili manje.
Npr. Potreban proizvod je težak 22 tone i takvih je potrebna serija od 300 kom. Za nabavku potrebno cca 24,5 tona zavisno koliko može da se napravi iskoristivost materijala.
Recimo da je greška samo tih 500 kg što i laički gledano na 22 tone proizvoda i nije nešto. Ali 0,5x300=150 tona materijala za ceo projekat. PA ako je grška i samih 100 kg to je 30 tona materijala. Sad zavisi koji kvalitet čelika se traži prosečno cene su od 0,6-1 eura po kilokgramu. Dakle u ovom sličaju bi bila ušteda oko 100 000 eura za celi projekat što bi možda pokrilo cenu softvera ili barem njegovu polovinu.
Pitate se otkud ovoliki projekti, nema tako velikih projekata. Nema ih puno ali ih ima. Ali zar mora biti veliki projekat koji traje 3-4 godine da bi se video efekat uštede. Nekoliko manjih projekata čine ovaj veliki...