Graficki Radovi Altai i Konstrukcije

Pozdrav svima

Da li neko ima nesto u vezi sa konstrukcijom alata za prosecanje lima, imam graficke radove iz te oblasti pa ako neko ima nesto u elektronskom obliku bilo bi lepo da postavi, potrebna pomoc

Hvala unapred

Imam moj, samo hoćeš DWG ili u 3D-u za SolidWorks.

Ima u knjizi Racunari u masinstvu od Radise Cirkovica
kompletan uradjen primer sa proracunom i tehnickim
crtezima

Evo ti moje.Pa ako ti nešto odgovara.

@ture27

Hvala znaci mnogo.

@cirra

Jel ta knjiga postoji na Masinskom fax-u (Beograd)?


Meni je najveci problem sta da radim,znaci znam da uradim proracun sile,stepen i korak iskoriscenja trake, e sada ovo teziste sile me malo zeza kao i dimenzionisanje nekih delova to mi je problem.

Ako neko zna gde jos sta mogu da nadjem ili neko ima nesto slicno neka javi.

Hvala svima

Knjiga Profesora Ljubomira Tanovića koji predaje Alate I Pribore.

Ok danas idem na Masinski ali imam sada drugi problem,da bi izracunao silu potrebna mi j epovrsina,e sada imam malo komplikovanji deo o cemu se radi.....http://www.elitesecurity.org/t288747-Izracunavanje-obima

Vec 18 godina se nista neproracunava rucno pa tako ni sila potreba za stancu(rezanje i stambiljanje).
Imaju danas stoftware-i kao sto su PAM-STAMP 2G ili Autoform 4,07 koji su specijalizirani za to.

Nazalost vidim da je ista stvar i na masinskom u Bg,Nisu,Kragujevcu,Sarajevu i Banja Luci a i
na FSB Zagreb (kojega ja studiram) gdje se i danas u 21 vijeku rucno vrsi proracun. Nisu krivi studenti vec profesori
koji jos zive u socijalizmu i nemaju apsolutne nikakve veze za danasnjom tehnologijom,jednostavno ih je pregazilo vrijeme.

Zato ti preporucujem da si nabavis stranu literaturu i software koje se bave deformisanjem kao sto su gore navedeni
koje koriste sve svjetske alatnice, pocevsi od Unior,EMO orodjarna,GORENJE orodjarna i MAGNA Graz (najjaca alatnica na svijetu).

Pozdrav!!!!

Potpis

dragan

u AutoCad-u mozes da izracunas povrsinu, tako sto ces koristiti naredbu REGION i kliknuti na svaku liniju ove konture, pa zatim ukucas u komandnoj liniji
MASSPROP, lupis ENTER i dobijes povrsinu i momente inercije( ako ti i oni zatrebaju)

Kolega Babicu
Tacno je da postoje softveri za sva izracunavanja ali sustina nije u tome da se neko nauci da ih koristi vec da shvati sustinu
racunice.Ako neko rucno izracuna teziste ,silu, nacrta delove alata itd. i to shvati i razume vrlo lako ce kasnije preci na koriscenje specijalizovanog softvera.
Konkretno na Masinskom fakultetu u Nisu se prvi graficki radovi rade ,, rucno,, a ostali uz pomoc odgovarajuceg softvera
Mislim da je u redu da se ucenici ili studenti nauce kako a onda uz pomoc cega to sve uraditi sto se trazi.
Pozdrav
PS. Inace ja sam student na doktorskim studijama

Kolega Babicu gde bih mogao da skinem programe koje ste naveli u vasem tekstu?

Kolega cirko sa masinskog fakulteta u Nisu!!!

Ja razumijem da Vi branite svoju struku i svoj fakultet ali to sto ste rekli nema veze sa stvarnoscu. Samo mi navedite
jedan fakultet u EU koji rucno racuna i rucno crta, molim Vas samo jedan.
Po toj logici ja bi se trebao brijati nozom kao kauboj da vidim kako je brijati se nozem pa onda preci na Mach 3.

Kao drugo svaki specijalizirani software posjeduje teoretske manuale i user manuale u kojima je objasnjena i teorija
i principi na kojem radi sa gomilom primjera i postoji technical support. A nas najveci problem i problem bivse ex yu (osim slovenije) sto nema industrije masinske,nema novih tehnologija pa tako su i zaostali masinski fakulteti (svaki fakultet prati industriju, jaka industrija jak i fakultet). Tako da je kod nas masinski fakultet dno dna, gomile bespotrebne teorije bez ikakve veze sa stvarnom praksom. Mislim da je bivsa ex yu najveci uvoznik rapidografa.

Isti takav slucaj je i sa FSB Zagreb na koji ja idem, uveden je Bolonjski proces ali ustvari sve je ostalo po starom,zastarjelo i nepotrebno. Jedino za razliku od ostalih masinskih fakulteta na www.fsb.hr imaju gotovo sve skripte za sve predmeta za skinuti, sto je bar neko olaksanje studentima. I u Munchenu su uveli Bolonjski proces ali tako sto su paralelno uz njihovo studiranje ga uveli, na upisu mozes birati Bolonja ili po starom, sto kod nas nije slucaj.

Potrebno je samo ugledati se na komsije Slovence,koriste Catiu,Abaqus,Autoform,PAM-STAM,Nastran,PRO-e........a
na fakultetima necrtaju rucno niti za probu, a na moj pomen da rucno racunamo i crtamo jednostavno su se od srca
nasmijali tako da mi je neprijatno vise spominjati.

Potpis

dragan

Ne znam da li je potrebno pominjati prvi razred srednje skole, ali ovo je
stvarno smesno.

Potpis

Ako ne govorim, to ne znači da ne moraš da me slušaš

Ko spominje srednju skolu i prvi razred.
Alati i konstrukcije se izucavaju na fakultetu .

Imam jos dva pitanja u vezi ovi grafickih radova!

*Na osnovu cega odredjujem dimenzije prosekaca, mislim na visinu, jer kontura prosekaca je kao i kontura izradka koji treba da dobijemo prosecanjem.

*Kako da odradim teziste konture (racunski),znam onu formulu Yc=A1*l1 + A2*l2....../l1 +l2.......
E sada me zanima jel A1 obim ili povrsina lika u kome trebam da nadjem teziste? l1 je rastojanje po Y osi
Sve ovo nadjem i za X osu.

Koliko se ja secam Alati i Konstrukcije se izucavaju i u srednjoj skoli 3 ili 4 razred(zavisi od skole), tacan naziv predmeta je KONSTRUKCIJA ALATA I PRIBORA!!!Takodje, kvalitet ovog izucavanja zavisi isto od skole, a pouzdano znam da je valjevska tehnicka skola jedna od kvalitetnijih!!!

[quote]Yamahaf: 
*Na osnovu cega odredjujem dimenzije prosekaca, mislim na visinu, jer kontura prosekaca je kao i kontura izradka koji treba da dobijemo prosecanjem.
quote]

Pa sve zavisi koje ces kuciste da koristis, moras da uzmes u obzir debljine gornje ploce, medjuploce(ako je imas), donje ploce, debljine lima izratka,... i to sve kada saberes otprilike dobijes visinu prosekaca.


Evo ti i formule
Xs=(X1*L1+X2*L2+...+Xn*Ln)/(L1+L2+...+Ln)
pri cemu je L duzina konture pojedinih elemenata!

A može i preko površina:
Xs=(X1*A1+X2*A2+...+Xn*An)/(A1+A2+...+An)

u prilogu ove poruke sam prikačio jedan fajl koji preporučujem da se pogleda. U njemu je do detalja objašnjena tehnika određivanja težišta, momenata inercije, štajnerova teorema i još štošta što nisam ni pogledao. Sad sam je skinuo sa www.google.com ;-)

A dužina radnih organa, (probojaca, prosekača, koračnih noževa) se određuje na osnovu kriterijuma izvijanja tih delova. Znači usvaja se najmanja dužina radnog organa koja se dobila u proračunu, zaokružena na prvu manju standardnu vrednost, ili ceo broj. Ovaj proračun zavisi od vođenja radnih organa (da li je korišćena vodeća ploča), načina vezivanja, načina ojačanja itt.

Bokisha je u pravu, u srednjim školama postoji predmet "Konstrukcija alata i pribora". I može da se nauči štošta ;-)

S poštovanjem,
Milija MARKOVIĆ

Potpis

Esnahija tetrahoza eksi !!! http://www.tehnorad.co.yu

Cirko, mislio sam na "komplikovanost" obima koji treba izracunati na osnovu slike koju je neko prikacio uz neku od prethodnih poruka. To jeste srednja skola, odnosno prvi razed i matematika za taj uzrast. I nije smesno nego tragicno.

Potpis

Ako ne govorim, to ne znači da ne moraš da me slušaš

Tacno je da u srednjoj Tehnickoj skoli zanimanja Masinski tehnicar
postoji predmet Konstrukcija alata i pribora gde se izucavaju osnovni principi
konstruisanja alata.
Kao pomoc svima dajem Vam jedno poglavlje iz Knjige
Racunari u Masinstvu od prof. Radise Cirkovica
gde je obradjen jedan primer proracuna alata za prosecanje i probijanje
Ukoliko ima nejasnoca tu sam

Pitanje za moderatora
Zasto ne mogu da prikacim fajl (pdf) 600 kb