Kakav je život u Americi?

@GRocky

Porez ti je u USA daleko veci recimo nego u mom slucaju u Svicarskoj (npr. za istu sumu zarade u USA ces platit 40% a u Svicarskoj 10%, ne znam za druge zemlje u Evropi osim Njemacke da je porez otprilike kao i u Americi). U Americi porez placas svaka dva tjedna (placa se dobija u dva dijela tj. svakih 14 dana dok je ovdje na kraju mjeseca, a u Svicarskoj porez placas na kraju godine.Tocno je da u Americi penziosko placas sam, sto znaci nije obavezno ali takodjer ti poslodavac placa jedan dio (ne znam za sve industrije, znam za banke i financije), dok je ovdje to obavezno da jedan dio placas sam a drugi/veci dio poslodavac. Za zdravstveno je u obadva slucaja isto ako imas visu poziciju onda ti je sve placeno od kompanije.

Koliko znam, trenutni predsednik Francuske je sin madjarskog imigranta. Toliko o tome da se ne moze integrisati...

Zivot je u USA strava, samo sto ga nema. Evo ja sam vec 36 sati zaredom ispred monitora, nisam oka sklopio kljukam se tabletama i kafom, ali dobicu za 7 dana mogu da zaradim za mjesecnu otplatu velikog stana sa bazenom, teretanom i velikom televizijom, samo je problem sto necu imati vremena da uzivam u takvim zadovoljstvima.

pa predji u manji stan, bez bazena, kupi manju televiziju i auto za kesh (pa makar polovno) pa da vidis kako se uziva u zivotu!
godisnji odmori i vikendi su zivot, a ostatak je samo sredstvo da se ostvari cilj :-)

Potpis

>>> ThatsOnlyMe <<<

Kratko al' jebitacno :) WORD!

Ma vrlo cesto se stvari svedu na to da je zivot i tamo i ovde onakav kakvim ga osmislite. Nisu tudji zivoti onakvi kakvim ih vi vidite, nego onakvi kakvim ih oni ciji su zive. Nisu svi tamo (gde god to bilo) srecni niti su ovde svi nesrecni. Ljudi gde god da odete uvek sebe nosite tamo.

Upravo to - ako si otisao da izivis sebe i to sto si, onda nema boljeg mesta.

Ako ne znas sta si i sta hoces, obicno pustis da od tebe sistem pravi nesto sto
nisi, i onda zacas upadnes u masinu iz koje je bolje bezati.

Da li su uslovi za skilled worker isto samo formalnost (ali ne i zaista potrebni) za USA kao sto su za Kanadu? Da li i u USA nakon evaluacije svoje diplome ipak moram da imam USA degree i USA experience u IT-u, ili se ipak sa evropskim bachelor's degree-jem nakon evaluacije u USA moze dobiti posao u IT-u?



Heh, kad god sam otisao u Severnu Ameriku, uvek sam se osecao drugacije i bio sam drugaciji, u pozitivnom smislu. Verovatno je samo podsvesno, ili sam mozda samo prevelik snob... :-) Ali definitivno mi je uvek lepse bilo tamo nego ovde, i kad sam odlazio na krace, a i na duze.

Od nase raje koja trenutno radi u Silicon Valley, najmanje 65% njih je dobilo prvi posao sa evropskom diplomom bez relevantnog USA iskustva.

Citao sam malo o H1B vizama i dual intentu, i koliko vidim, dual intent je "dozvoljen" u slucaju da imas H1B.

Super, ako je tako - Ako je evropska diploma priznata, kako formalno, tako i de facto.

E, sad, koliko je izvodljivo otici u USA sa H1B vizom, ako tamo nemas bas nikoga? Da li su oni koji tamo imaju nekog od rodbine (dakle, ne otac, majka, brat, sestra) u nekoj minornoj prednosti, ili u mnogo vecoj? U stvari, jel' se uopste moze dobiti H1B viza ako tamo nemas nikoga?

Nije rec o snobizmu. Srbija nije sve ono sto si ti a pogotvo ne ono sto mozes biti. :-) Da ima uslova za to i u Srbiji bi ti bilo podejdnako dobro. Tako da jeste da uvek treba da nosimo sebe ali nesto ces o sebi tek na drugom mestu nauciti. Ne zbog drugog mesta u prostornom smislu nego zbog druge situacije, drugacijeg medjuljudskog odnosa.

Potpis

Zainteresovani za Energy Management Software Beta Test posetite: www.cenable.com

Vrlo tesko, gotovo neizvodljivo.

Surovi gleceri, neprelazni planincki klanci, nigde traga civilizacije. Tu i tamo mozes da naidjes oglodane kosture neustrasivih istrazivaca zlehude sudbine koji su u nepreglednoj divljini
ostali bez hrane, vode, majcinog milovanja po obrazu...

Da stvari budu gore, gotovo niko ne zna leskovacki naglasak, a o cevapima da i ne govorim...

Salu na stranu...

USA je civilizacija - ne treba ti niko sve dok imas pare u dzepu i znas jezik. Apsolutno sve ukljucujuci i pranje vesa i spremanje hrane se moze obavljati
samostalno.

Cak i ako ne znas apsolutno bas nikoga, ako znas sta hoces i gde ides, mozes da resis problem.

Cinjenica je da je daleko lakse ako nekoga vec poznajes da te doceka na aerodromu i pruzi bar minimalan smestaj za prvih par nedelja, medjutim,
veruj mi da se i bez toga moze preziviti (jedino sto kosta znatno vise, jer se spava po motelima, svugde ide peske, jede suva hrana,...).

Ako si vec zapucao negde a ne poznajes nikoga, jos u prirucnicima iz doba pre prvog svetskog rata savetuju da prvo pronadjes nasu crkvu. Vrlo je moguce da
ces dobiti nekakvo prenociste. Vece crkve (na midwestu sasvim sigurno) imaju cesto nekoliko gostinskih soba za namernike za prvih par dana, a na ostalim mestima
(manje parohije) imas sigurno bar gde da spustis kofer. Standardna stvar je da ako ostanes na zakusci posle sluzbe da ce te svestenik predstaviti parohiji, i da
ces moci da stupis u kontakt sa ljudima i da odnekle zapocnes zivot. Svestenik obicno zna parohijane, i zna na koga da te uputi za prvi korak, zavisno od tvoje
profesije, backgrounda, i/ili na kraju krajeva na bazi geografskog porekla - posalje te kod zemljaka. Iako smo prilicno nesolidaran narod, za te prve korake se uvek
nadje neko ko hoce da ti pomogne.

Par mojih prijatelja su spavali u prostoru iznad automehanicarske radnje koju je drzao jedan nas covek. Njemu je bilo super da ima neko da je fizicki tu prisutan preko
noci, a davao im je i neku kintu, pogotovo kad su uzeli da mu brinu o kompjuterima, pokazali mu kako se koristi softver za biznis. Posle nekog vremena (oko mesec,
mesec i po) ti momci su nalazili posao, iznajmljivali svoj apartman, i posle je sve islo svojim tokom.

To je kad bas apsolutno ne znas nikoga.

Sve su sanse da danas, petnaestak godina posle cetvrtog velikog talasa imigracije znas bar nekoga po bilo kakvoj liniji koji je vec situiran u USA.

Sve zavisi gde zivis i koliko para zaradjujes/koliko si obrazovan.

Da li je Amerika obecana zemlja za imigrante, kao sto je nekada bila?
Nije!

Da dodjes i napravis na brzinu dosta para i da se vratis u Srbiju-nece da moze! ;)

Ako nekako legalno dodjes u Ameriku, ako si obrazovan i imas srece da nadjes dobro placen posao, onda zivot nije toliko los.


Ono sto meni nedostaje je zivot.

Na papiru pravim 100X vise nego sto sam u Srbiji, vozim bolji auto, kupio sam kucu na kredit............
Nema razloga da se zalim.

Ali manje zivim nego u Srbiji.

U opste ne izlazlim, jer nemam vremena, ne mogu da odem na odmor u Grcku, kao sto sam mogao kad sam bio u Srbiji ;) ),
jednistavo se sve svodi na posao, kuca.

I ako izgubis posao, mozes da se slikas, jer ces izgubiti kucu, auto...i da ako nemas auto u Americi, bukvalno ne mozes da ides nigde.

Evropa je mnogo bolja za zivot i da je situacija u Srbiji bolja ekonomski, sutra bi se vratio

Eto toliko za sada.

http://www.laserbs.com/html/serblish.php
;-)

Potpis

--
ES is the bes' ! ;)

slazem se da amerika nije obecana zemlja, ali ipak mislim da nudi vise opcija od ovih nasih ex-yu drzavica.
sve zavisi koliko se covjek spreman zrtvovati. znam covjeka koji je bio vozac limuzina, spavao je u autu par godina, radio k'o konj i stedio a onda je otvorio svoj biznis. sad ima kapital preko milion dolara, ali i dalje ne zna da zivi!
problem ovdje je sto svako ima otvorene mogucnosti i onda pohlepa za parama natjera ljude da se lome ne bi li zaradili sto vise.
ja eto ne pravim 100x vise nego sto sam pravio u bosni, nemam kucu i auto na kredit, ali to mi svakako nije ni cilj u zvotu. radim nekih 10 sati dnevno, 5 dana u nedjelji tako da imam vremena i za druzenje i za izlaske, a povremeno spojim 5-7 slobodnih dana i onda putujem sa djevojkom posto to volim. napredujem polako ali sigurno i nista ne propustam u zivotu.
ne druzim se puno sa nasima, posto su ljudi izuzetno sujetni i svi se takmice ko ce imati bolji i noviji auto i vecu kucu!

slazem se da ako izgubis posao gubis sve, ali samo ako je sve sto imas na kredit! ja imam dovoljno ustedjevine da prezivim par mjeseci bez posla posto su mi jedini izdaci renta za stan i racuni.

a sto se tice zivota u americi bez auta i to nije ravilo. ako zivis u urbanoj sredini auto ti ne treba. problem je sto ljudi kad kupe kucu, kupe je u sub-urbanim sredinama posto tako dobiju vecu kucu za manje para i onda ne mogu nista bez auta. ja se upravo selim iz suburb-a u downtown chicago i planiram zadrzati samo jedno auto za mene i djevojku i to samo za vikende i putovanja. nasli smo posao na deset minuta setnje od novog stana tako da uopste necemo biti ovisni o autu. malo planiranja ne skodi u zivotu. ne razumijem ljude koji su zarad vece kuce spremni svaki dan putavati sat do posla i onda sat nazad. naravno da onda nemaju vremena za zivot.

slazem se da je evropa bolja za zivot, humanija i sve je nekako blize, ali meni ni ovdje nista ne fali i ne bih se vratio u bosnu cak ni da ekonomska situacija procvjeta. ovdje sam dosao vise zbog mentaliteta nasih ljudi u bosni nego zbog para i dok se to ne promjeni ja se ne vracam. iskreno, ne vjerujem da ce se to ikad dogoditi. ne znam kakvo je stanje u srbiji tako da o tome ne mogu komentarisati.

u svakom slucaju moj zakljucak je da ljudi koji trce iskljucivo za parama nece biti sretni nigdje na svijetu. jednacina je jednostavna: vise para=manje zivota i obratno svako ima svoj izbor.

Potpis

>>> ThatsOnlyMe <<<

To je sve sto mi treba. Samo nedelju-dve da budem kod nekog od kako sletim. Valjda bih za to vreme nasao neki smestaj i posao od kojeg bih mogao da ga placam, kao i da imam za hranu i ostale sitne potrebstine. Cim bih to obezbedio sebi, onda bih vec trazio posao u struci. Eto, za pocetak, valjda nemam neka previsoka ocekivanja. :]



Pa planiram da to bude preko H1B vize, sa bachelorom iz ITa.



Bojim se da to nije opcija.

Uvek mozes da bukiras neki hostel od $15 na dan i da tu ostanes koliko god ti treba u pocetku. Logicno je da ces pre selidbe sacuvati neki novac (bar za prva dva meseca) tako da ne vidim potrebu da spavas po crkvama i automehanicarskim radnjama nasumicnih poznanika. Kad se ubacis u hostel, odmah prvi dan krenes da skeniras craigslist i sl za prvi posao i bolji smestaj. Nema teoretske sanse da ne nadjes nesto u prvoj nedelji ako si u gradu sa milion+ stanovnika.

Potpis

OV SM
LA PK

Ima i gorih situacija, zavisi od toga koliko je covek plitke pameti - znam za tipove koji su odmah po dolasku
pokupovali skup namestaj, kozne garniture, velike TV-e, a jedan je odmah pljunuo 500 USD za Versace odelo,
da ne misli Amerika da je to stigao neki primitivac sa sela. Posto im se nije bas posrecilo sa nalazenjem posla,
bilo je bas veselo posle nekoliko meseci.

Normalniji svet obicno kupuje stvari (ukljucujuci auto, kucu, kamione, avione, aerodrome, NBA klubove, i ostale
sitnice koje vole mladi) tek kad se finansijski ucvrsti toliko da moze nekoliko meseci da bude bez posla a da ipak
uspeva da odplacuje kredite. Onda obicno nema prevelikog straha, i stvari su pod kontrolom.

Polako dolazimo do starog zakljucka - u Ameriku se ne dolazi da bi se covek prepustio lepoti zivota i cekao da mu
se desi nesto lepo - za te stvari se odlazi na ostrvo u Mediteranu, leskari preko godine, ide na pecanje, pijucka sa
drustvom i cekaju dobre ribe sa kontinenta da dodju na godisnji odmor.

U Ameriku se ide kad si pun energije, planova, zelja za koje vidis kako se asimptotski priblizavaju realnosti, i resen
da probleme koje nanosi zivot boksujes u facu dok ne padnu pa makar u petnaestoj rundi. Za takve psihe i takve
situacije nema boljeg mesta jer se okolnosti mogu neograniceno modelirati prema zahtevima svog zivota.

Posto niko od nas nije 100% jedan od ta dva dijametralna tipa, povremeno se mora bezati u manje naporna okruzenja
na punjenje baterija. Kad u takvom kracem egzodusu covek pogleda unazad, obicno vidi da je napravio prilicno veliki
pomeraj u svom zivotu, i obicno jedva ceka da se vrati nazad.

U principu, ovo resenje uvek postoji, jedino je problem sto nisu svi troskovi samo hostel, nego uvek ustreba jos toga sto nije samo hrana.
Naci posao u prvoj nedelji se ne desava bas tako cesto, cak ni u milionskim gradovima tipa Chicago ili NYC, a ljudi koji dolaze obicno nisu
prepuni para.

Slazem se da u milionskim gradovima nije pametno tumarati po stanovima nasumicnih poznanika. Mada, u konkretnom slucaju San Franciska
mislim da je svaka druga varijanta daleko bolja od hostela za 15$ dnevno gde su gosti obicno sa samog dna drustvene lestvice.



Ako si pazljivo citao sta su do sada ljudi pisali o H1B vizi, mogao si da zakljucis da je prestalo da bude bas lako da se dobije,
pogotovo od spolja (tj. da nisi vec u USA). Kad sam pominjao gomilu nasih ljudi koji su dobili posao sa nasom diplomom bez
americkog iskustva, mozda sam trebao da naglasim da su vec imali zelenu kartu po nekom osnovu, najcese preko visa lotary.
Naravno, nije nemoguce to sto planiras, samo da znas da nije bas ni sasvim prosto kao sto je bilo pre 10-15 godina.

Da li je tesko dobiti H1B vizu zato sto je tesko naci poslodavca koji ce ti to omoguciti ili je tesko dobiti je u ambasadi cak i ako imas takvog poslodavca?

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac