E-banking u Srbiji, kod pravnih lica

Pokusavam da shvatim zasto preduzeca koriste ili ne koriste e-banking.
Potrebne su mi vase studije slucaja i misljenja.
ps. zamoli bih kolege moderatore da topuju temu.

na primer
CRI koristi e-banking

prednosti

- ne mora da pise virmane, overava ih i nosi u banku, ne ceka red
- ima izvode i stanje na racunu 0-24h
- jeftinija je naknada banci
- stedi radno mesto kurira

mane
- softver koji se koristi nije najbolje izdizajniran, nije intuitivan i spor je
- softver ima bagove i tehnicka podrska je anonimna i nekomunikativna

+ firma ne mora da bude vasa, moze da bude i vasa analiza koriscenja ili ne koriscenja u drugoj firmi

Potpis

www.aikstednja.rs mesec stednje 2010/ www.snajper.rs servis za media planiranje na Internetu

Ja bih mozda mogao da navedem sliku:) pravnog lica:) u koju bi se uklopila vecina preduzeca koja koriste e-banking..
Tu bi se u svakom slucaju nasla vecina prednosti (ako ne i sve koje si naveo)
Sto se tice mana...mogu reci da ih zaista od korisnika e-bank resenja nisam cuo..(Ne kazem naravno da ne postoje) postoji do duse par resenja na trzistu (tako da su iskustva razna :).. i ja imena necu spominjati... necu spominjati ni ime e-bank resenja sa kojom su firme o kojima pricam zadovoljne...

Po meni dve su sledece dve cinjenice najbitnije... i glavni su razlog zasto neko preduzece instalira e-bank resenje

•Troskovi
•Povecanje produktivnosti

(opsirnije :)
Manje radnika je potrebno angazovati za realizaciju placanja (otklanja se mogucnost da firma po gotovo ako je mala--ostane bez jednog ranika na par sati ).. kako dinarskog tako i deviznog... smanjuje se ne potrebna papirologija u oba slucaja.. Manje naknade se placaju za naloge u platnom prometu...
Manja mogucnost greske i bolje sagledavanje trenutnog stanja (priliva, salda na racunu) i pustenih dnevnih naloga.. mogucnost ispravljanja nastale greske (storniranja) je takodje vredna mogucnost..

Sto se tice deviznog placanja.. Prednosti su slicne.. stim sto je na primer devizni nalog za razliku od dinarskog naloga velicine A4 formata (standardna ne elektronska varijanta), samim time je i popunjavanje istog malo komplikovanija stvar...

p.s Sto se mana koje si ti naveo kao sto je npr tehnicka podrska.. znam da ona nije organizovana na isti nacin u svim bankama (naravno da je ovo logicno), neke banke su za svoje klijente ogranizovale sopstvene sluzbe za tehnicku podrsku i instaliranje e-bank resenja... bez obzira sto e-bank resenje nije njihovo. Dok druge banke koriste tehnicku podrsku firmi cije je e-bank resenje. Tako da se verovatno i iskustva vezana za teh. podrsku razlikuju....

Treba imati u vidu da je veliki problem informaticka nepismenost u preduzecima. E-banking, ma koliko se to nekima ovde cinilo jednostavno, nije jednostavan za upotrebu. Radom u velikoj instituciji svaki dan se srecem sa korisnicima koji imaju probleme sa Word-om i Excell-om, pa bi bilo iluziorno traziti od takve kategorije korisnika da instalira digitalni setrifikat i IE6+ da bi koristili usluge e-bankinga.

Ja primarno govorim za male sisteme/firme.. Koje su pritisnute konkurencijom i gde se e-bank uvodi kao jedno od sredstava.. za povecanje produktivnosti... Veliki sistemi slabo trpe novine, ljudi zaposleni u njima ne vole promene.. i sve novo se teze uvodi .. u manjim firmama je to mnogo lakse, pa tako i instalacija e-bank resenja&prelazak na elektronski platni promet...

Pozz

Primer firme koja ne koristi e-banking je ona koja ima i promet u gotovini. Svakako moraš ići do banke da uplatiš pazar, pa već kad si tamo, ostaviš i virmane. A izvod uzimaš ili tada ili svako jutro pre dolaska na posao. Za one koji ne uplaćuju pazar, stvarno ne vidim razlog da se ne koristi e-banking, jer su administrativni troškovi (čitaj: provizija) daleko manji nego kad se radi u papirnom obliku.

E sad, ostaje pitanje kako se povezuješ sa e-banking uslugom, jer neko ko mora da plaća tel impulse i zakupljuje Internet sate samo zbog toga verovatno će brzo odustati od upotrebe servisa. Druga priča su firme sa ADSL uslugom ili iznajmljenom linijom.

Ma cuj, informaticka nepismenost se nivelise kvalitetnim uputstvom za instalaciju i upotrebu.
Znam ljude koji su isli od tacke do tacke i na kraju lepo sve instalirali a da pritom i nemaju neku predstavu sta je sertifikat i cemu on zapravo sluzi.
Nedostupnost je veci problem.
Konkretno, ukoliko do 09.00 casova ne skinem izvode necu ih ni skinuti do sutra.
Nastaje veliko zagusenje, pa sam opciju placanja tim putem pomnozio sa nulom jer mi je mnogo sigurnije da posaljem kurira.
Kartice su nekad prepoznate, nekad nisu, nekad je istekao sertifikat a nekad nije, nekad me zamole da ubacim karticu i ako je vec u citacu ... tako dalje.
Problem je sto te tretiraju kao da ti cine ogromnu uslugu pa dobijes osecaj da ih mnogo smaras kad pozoves zbog necega.
Mislim da je to jos na primitivnom nivou.
Niti je iko kadar da to uradi kako valja, niti postoje tehnicki preduslovi za takvo nesto kao ni plan neke adekvatne obuke za rad sa takvim aplikacijama.
Mislim, radi to, ali je to jako traljavo

Za razliku od usluge koju dobijam od svoje banke u kojoj imam svoj tekuci racun.
Tamo je identifikacija preko tokena i sve ide kao podmazano evo skoro vec godinu dana.
Svratio sam do banke onda kad je trebalo da promenim Visu i Dinu zbog isteka roka vaznosti.

Potpis

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Mozete li da konkretizujete banke sa pozitivnim i negativnim iskustvom, ili zamerkama?

Potpis

www.aikstednja.rs mesec stednje 2010/ www.snajper.rs servis za media planiranje na Internetu

Moze ;)

Konkretno, moje zamerke su se odnosile na aplikaciju koju je izradila Informatika AD a za potrebe Ministarstva finansija i trezor.
Prvo sto je padalo u oci je simpaticna aplikacija koja je toliko bila zapetljana da je trebala identifikacija preko kartice da bi se otvorio i ostampao preuzeti izvod.
To je na srecu, promenjeno, jer nekad ni jedna od kartica koje imamo nije uspevala da prodje identifikaciju iz samo njoj znanih razloga.
Onda smo poceli da skidamo izvode u extenziji .ispp a da bi mogli da postanu upotrebljivi potrebno je promeniti u .zip.
Unutar tog zip fajla nalazi se izvod u pdf formatu.
E sad, zamislite kako to izgleda jednom knjigovodji
A kao sto rekoh, uraditi nesto preko obaveznog dial-up povezivanja posle 09.00 casova je cista utopia.
Drugo, slanje virmana na placanje, ili ne daj boze vise njih, je cist poziv da obuces jaknu i sidjes do banke i sam predas na salteru.
Uputstvo je na vise desetina strana, prilicno detaljno sa dosta slika mada ima nekih saveta, kao da svi znaju gde se podesava ActiveX.

Prijatno iskustvo sam imao sa Jubmes Bankom
Uputstvo je na 2 A4 stranice, bez slika ali prilicno jasno i konkretno.
Program je intuitivan pa su se cak u njemu snalazili, da tako kazem, totalni "duduci"
Cini mi se da ga je radio Pexim.
Odradi se sinhronizacija, preuzmu izvodi, ostampa, napisu virmani, verifikuju, posalju ...
Divota

A sto se tice licnih racuna i token identifikacije, govorio sam o Jubanci tj. sada Alpha bank

Potpis

Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! ^tm

Pozdrav,

izmedju ostalog, u sklopu svog poslovnog sistema, imam i usluzni knjigovodstveni servis koji opsluzuje aktivno 50-ak stranaka mesecno, ostali povremeni su irelevantni za ovu pricu. Iz razloga skucenog prostora za ovoliki obim posla, neizvodljivo mi je izdvajanje posebne kurirske sluzbe zarad bankarskog poslovanja svojih stranaka virmanskim (tradicionalnim) putem. Stoga mi je E-banking dar sa neba, sto bi se reklo. Naravno, kao i svakoj novotariji, do potpunog uhodavanja postoji poseban niz problema svrstanih, po mojoj analizi, u "decje bolesti" i permanentna ometanja.

Prva grupa problema je uglavnom okarakterisana uslovima u kojima moji zaposleni tek uce da se sluze sistemima za daljinsko upravljanje bankovnim poslovima, tesko usaglasavanje racunara za rad sa FX-om (taj koristim) iz vise razloga, nestabilnost mreze vezana za upravo pristup internetu u momentima rada sa FX-om itd.

Ipak, i pored prevazilazenja ove grupe problema koja nimalo nije naivna (svaki dan neko od zaposlenih "poklekne" i pocne da minira proces odnosenjem virmana u banku jer ne moze da se natera da se izbori sa problemom), vremenom se diferenciraju neki permanentni problemi: nestabilne verzije programa, cesto odbijanje autorizacije iz nepoznatih razloga, problematicna (spora ustvari) modemska veza, narastajuca potreba da se za vise stranaka izlazi na internet za e-banking sto obustavlja stalni rad na racunaru koji je osposobljen za izlazak na internet itd. Ipak, sve ovo niposto ne preteze na svom tasu u odnosu na sve prednosti koje pruza e-banking uopsteno posmatrano.

...pod uslovom da imate saradnju sa odgovornom bankom koja ima adekvatnu i kompetentnu tehnicku podrsku. Ovo moze biti definitivno stavka zbog koje se odustaje. Objasnicu:

- vecina mojih klijenata pod nasim uticajem je registrovala svoje racune kod Intesa banke iz razloga sto im mozemo obavljati promet kao dopunsku uslugu bez angazovanja posebnih resursa (kurira) koji iziskuju i dodatne troskove. Naravno da smo tada imali u vidu licna iskustva sa Intesom/Deltom, kako u opstem poslovanju, tako i u e-bankingu. Na bazi tih iskustava smo uspeli da zajednicki danas izgradimo veoma funkcionalni vid saradnje koji karakterise izuzetno brza i efikasna intervencija tehnicke podrske u svim slucajevima kada je to neophodno. Jednom recju - sjajno (za sada, naravno).

- postoji deo klijenata koji je iz nekih razloga vezan za druge banke i kod pojedinih banaka imamo tolike probleme da je stvar zaista konstantno pred potpunim krahom mucenja sa e-bankingom. Najdrasticniji primer kod mene je Nacionalna stedionica posle fuziranja. Nista ne funkcionise a podrske vise i nema. Uporni mailovi kojima se navodno pokusava pomoci mojim radnicima (ovo je, da zlo bude vece, izdvojena kancelarija a ne u fizickom sastavu maticnog servisa) su ustvari copy/paste jednog te istog, onog prvog koji nikako nije uspeo pomoci da se ista sredi. Prve realne intervencije, koje nazalost jos uvek ne donose i rezultate ali su se makar pojavile, slede tek posle cvrstog stava o promeni banke ukoliko se nesto ne uradi po tom pitanju. Naravno, radi se o dnevnom protoku novca u dijapazonu od pola do milion dinara kao redovnom prometu, bez dana kada se desavaju velika placanja (takvih je 8-10 mesecno) u oba pravca, i najverovatnije je uspeh ove nase "ucene" bio determinisan tom cinjenicom. Ipak, kako vec rekoh, stvar toliko ne funkcionise u praksi da je pred kompletnim odustajanjem. Prelazak na kurirsku sluzbu u ovom delu sistema donosi nove glavobolje o kojima ne bih sada pa je zasad bas zadnja, zadnja opcija.



Eto, ja malo poduze ali i detaljnije o vlastitim iskustvima. Prednosti uglavnom znaju svi, nema potrebe prepisivati ih.

Da, ovo je najbitnije. Vecina banaka nude FX-client kao jedno od resenja za pravna lica, ali nije sve u klijent aplikaciji. Neke banke nemaju kompetentnu tehnicku podrsku, nemaju dobro resenu integraciju svojih proizvoda sa FX-clientom ili ne isporucuju azurno nove verzije aplikacije klijentima.

U svakom slucaju, ide se ka boljem, cini mi se :-)

Ja bih ponovio ovo pitanje, ako ima jos clanova sa prakticnim iskustvom u koriscenju e-bankinga za pravna lica.
Prav.lice ima otvoren racun u Zepter banci, tacnije sada OTP banci. Nismo do sada koristili e-banking. Odredjena prednost OTP banke nad rivalima vise ne postoji, u ovom konkretnom slucaju, tako da bi bez problema promenili banku zbog bolje ebank usluge.

OTP nudi e-banking iskljucivo za pravna lica, i usluga je kratko opisana na http://www.otpbanka.co.yu/privreda_ebank_uklj.php (<- kako vam se cini opis, Halcom Personal E-Bank?, pa deo o kupovini sw. paketa, citaca i kartica).
Prakticno iskustvo sa njihovim e-bankingom nemam. lancia88 je prilicno dobro sumirao kako ebank sistem treba da izgleda (interesantno i ovo je firma koja se bavi knjigovodstvom).
Jednostavnost koriscenja, pouzdanost, podrska.

Ne verujem da cu (niti mogu) isprobati sve aplikacije koje koriste razne banke, pa tu trazim vas savet. Preporuku. Koja banka nudi e-banking uslugu koja primetno odskace od ostalih, ako postoji takva. Na sta da obratim paznju.
Hvala.

Potpis

Pa u principu imas 2 aplikacije Halcom-ovu i Pexim-ovu. Neke banke su pokusale da naprave svoja resenja, ali to nije na nivou prethodna 2. Pomenuta 2 resenja imaju razlicitu logiku rada, pa ljudi bez izuzetka ono sto su prvo probali smatraju boljim, a drugo komplikovanim, nelogicnim i manje funkcionalnim.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

a SAGA ne radi e-banking?
k'o da postoji velika razlika izmedju e-bankinga za pravna i fizicka lica... ( u stvar, kad bolej razmislim, postoji, prosecno pravno lice ima vise papirologije sa parama nego prosecno fizicko)

Potpis

Žena u krevetu i vino na stolu nikako ne smeju da čekaju. Jer, vino se greje a žena hladi.

-vinolog

Koliko % banaka nudi njihovo resenje kao opciju?
Reda velicine 0%. Banke posvecuju ogromnu paznju izboru aplikacije koju ce koristiti, za to na neki rok plate stotine hiljada/milione EUR-a, tako da sigurno postoji neka veza izmedju zastupljenosti i kvaliteta.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Kada sam otvorio radnju postao sam deponent Nacionalne Stedionice, i to je bilo relativno ok do fuzionisanja sa EFG,kada su pocela duga cekanja u redovima,tada uzimam paket za e-banking FX Client od PEXIMA i to je radilo sasvim pristojno,dok banka nije odlucila da zameni tu aplikaciju nekom drugom kojoj sad ne mogu da se setim imena,i od tada pocinju muke npr:kartica je u citacu, a na ekranu poruka "ubacite vasu karticu u citac,kreiram nalog a on bude odbijen od servera, sutradan kreiram drugi a ono prodje i taj i onaj odbijeni ...itd. Kada pozovem teh. podrsku dobijem ovakvu pomoc "ako imate firewall i antivirus zatvorite ih i to ce vam resiti problem" i naravno to ne resava problem.Posle ovakvog iskustva najverovatnije da cu promeniti banku ,ali nazalost sve mi one lice jedna na drugu bar sto se organizacije rada tice. Jedino sto sam video da Komercijalna nudi dve aplikacije za e-banking,a jedna od njih jePEXIM-ov FX Client ,i verovatno je to nesto sto ce odluciti kojem cu se "carstvu privoleti".

Potpis

www.obucar.rs

Preduzeća koja koriste e-banking čine zbog produktivnosti i ažurnosti.
Preduzeća koja ne koriste ne čine to zbog neinformisanosti ili neznanja.

Niko me ne može ubediti da nekorišćenje ima makar i jednu prednost u odnosu na korišćenje, osim ukoliko na šalteru radi lepa službenica sa kojom možete proćaskati dok čekate na šalteru... :)

Najčešći uzroci problema:

80% korisnika nikada nije pročitalo uputstvo

70% korisnika nema najosnovnije znanje potrebno za rad na računaru (ne znaju da urade copy/paste, kada koristiti 2 a kada 1 klik, kada levi a kada desni taster...)

Bankarski službenici za podršku uglavnom slabo upućeni u svoj posao (što ne važi za podršku u firmi koja je tvorac rešenja za e-banking).

I na kraju maksimum 2-3% problema je usled tehničkih problema banke ili firme preko koje se odvija e-banking (Pexim, Halcom ili SAGA za retail korisnike. Ne računam u ovu priču firme sa kojima radi EFG ili NŠ)

I na kraju ću se složiti sa ovim:

Kao sto svi znamo glavni problem e-bankinga u Srbiji je taj sto mnogi ljudi nemaju predstavu sta je to. Iako je sve mnogo lako i veoma korisno o tome se malo prica. Bilo bi pametno svima da odu do svoje banke i raspitaju se sta kako i ZASTO, onda ce sve ovo dobiti lepsu notu.

Uf, muku mucim sa ljudima povodom ovoga. Ljudi uglavnom placanje preko interneta odmah okarakterisu kao prevaru, a ne hvataju da putem sistema za placanje putem iunterneta ne moze niko da ih prevari i da je to u potpunosti bezbedan sistem placanja bilo gde u svetu. Apelujem, ljudi koristite sisteme za internet placanje kao sto je Moneybokers i Alertpay, a jednog dana kada omoguce za Srbiju koristite i PayPal.

E-banking i sitemi za elektronsku naplatu kao sto su Monezbookers i AlertPay nisu jedno te isto.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

Koristim intesin EBank od 2006, i nikada mi nisu bili jasni ljudi koji ga NE koriste .....