Kako sam dizajnerski problem pretvorio u fotografski
Za neka izdanja knjiga, tri su u ovom trenutku u planu, ali verovatno ih bude i više posle, došli smo (ekipa koja radi sa mnom i ja) do nekakve zamisli o različitim i specijalnim počecima tih knjiga, tj. da se knjiga koje su inače crnobele, ubaci na početku po 32 strane u koloru i sad tu nešto svašta, za svaku različito.
Posle raznih pokušaja u kompjuterskim programima, zaključio sam da će ipak fotografisanje dati najbolji rezultat. I možda jedini moguć rezultat.
Zamislite knjigu kojoj je prva strana crna, a zatim kako listate dalje, ta crna kao da progoreva na sredini, rupa se širi jer plamen nadire i ispod mi se pojavljuje naziv knjige, vidljiv u celosti na strani 31. pokušao sam da veštački u PS simuliram taj efekat, ali nisam zadovoljan, želim da se vidi pravi plamen, garež, papir koji se uvija i cvili pod crvenim jezicima koji ga gutaju.
Prvo sam zamislio da to snimim kamerom; uzmem crni akvarel pričvrstim ga iznad roštilja, koliko treba gore stavim kameru i podložim vatricu, posle razložim snimak u froncle i uzmem 15 reprezentativnih komada. Ali kamera daje nedovoljan kvalitet za štampu. Hoću da se vidi struktura plamena i gareži, kamera to ne može da da...
Na kraju je 5D ono što će to odraditi.
Da li iko ima ikakvo iskustvo sa snimanjem vatre, sa kontrolisanim širenjem vatre... pretpostavljam da će taj papir da dimi, a ako je fotoaparat tačno iznad dobijam dim koji mi ne treba. Neću dim. Možda dim koji se razilazi bude jedna od narednih varijanti, ali ovde mi dim ne treba. Ima li neka fora ili neka materija koja je crna i gori a ne dimi?
Znam da su ova pitanja sva na granici ili izvan fotografskih, posebno digitalnih pitanja, osim možda oko ekspozicije za vatru.
Jasno mi je da moram da stavim manuelni fokus i da škljocam kolko god...
Možda da papir koji progoreva ne bude normalan na podlogu, možda pod 45 stepeni.
Neophodno je dnevno osvetljenje da vatra ne bi bila mnogo svetlija od svega ostalog.
Druga dva primera su izranjanje iz vode koja ne sme da bude totalno prozirna jer bi se u tom slučaju prerano pročitao natpis, a ni baš mutna jer se onda natpis ne bi video do pred samo izranjanje. Možda voda sa nekim odsjajem, sa suncem pod određenim uglom koje daje odsjaj koji ne dopušta jasno čitanje pre vremena.
Mreškanje vode iz koje izranja tabla veličine 15x20 cm na kojoj je naslov knjige.
Treći primer je pesak, to čak znam kako ću da uradim. Odštampam natpis kako treba da izgleda, prekrijem ravnomernim slojem peska ili prašine, stavim aparat, uključim jak ventilator koji će da oduva pesak i pokaže ono ispod.
Možda zbirna stvar od ove dve, natpis plitko zakopan u pesku na samoj obali mora i onda talasi speru pesak u nekoliko navrata...
Tu postoji i problem postavljanje aparata tačno u položaj koji je potreban, nit imam studio, nit bi bilo realno ložiti vatru ili zasipati peskom, a tripod koji ja imam je star nekih 40 godina i nema baš mnogo položaja. Jasno mi je da će i tu morati da padne neka dovitlancija i konstrukcija.
Ja ovde kao razmišljam naglas, a voleo bih da mi se neko pridruži bilo u razmišljanju bilo u konkretnom savetu.
Mada ova tema samo ovlaš dodiruje namenu ovog podforuma, čini mi se da će zapravo ljudi koji se u fotografskom smislu dovijaju na razne načine (a fotografija zahteva mnogo dovijanja bilo da je meta vaška na listu ili orlovo gnezdo na vrhu litice) najpre doći na ideju kako ponešto od svega ovoga odraditi.
 |  |
 |
Re: Kako sam dizajnerski problem pretvorio u fotografski
