Ezoterija: Nikon D 3 (full frame) u Beogradu

Šta ste svi zapeli za taj visoki ISO, kao da je to smisao života i fotografije?

Daj test u najboljim uslovima, da vidimo krajnje domete, mada je to dosta teško izvesti zbog nemogućnosti da se koristi identična optika na oba tela.

to je ta srpska muka da bi svi da se pruže dva koraka dalje nego što im okolnosti dopuštaju.

da sam neka vlast, pravio bih inspekciju na stadionima i ko nema adekvatnu opremu za rad, oduzimao akreditacije i kažnjavao medijsku kuću koja ih je poslala

da se zaštite pravi profesionalci koji su uložili pare u opremu od svakojakih mutivoda koji nekim smešnim aparatićima i objektivima uzimaju leb ljudima koji od toga žive.

A da ti dobro razmisliš šta sam ja zapravo rekao.
Šta je loše u izjavi da svako treba da se bavi poslom za koji je dorastao i za koji ima opremu.
Tebi verovatno ne smeta ni da te vozi taksista u razdrnadanom autu za koji nije sigurno koliko još metara će preći pre nego što mu otpadne pod?
Deluje surovo prema ljudima koji nemaju od čega da žive i snalaze se, ali deluje još surovije prema onima koji jesu uložili lovu u opremu a razni svadbari im kradu posao.
Ta politika uravnilovke je i upropastila ovu zemlju jer je sposobnima stavljala kamen oko vrata, a kilavce vukla nagore.
Ja i dan danas na svim proslavama, dečijim rođendanima ili štagod koje ja organizujem, plaćam fotografa i kamermana da odrađuje posao sa strane a da ja i svi moji možemo da se prepustimo bez bojazni da će nešto biti propušteno ili mutno ili štagod.
Zaista, šta je loše u tome da se forsiraju oni koji imaju najbolju opremu i da se ne dopusti šoderu da se ugurava preko reda na manifestacije i zauzima mesto nekome ko bi stvar odradio bolje?

neka sedne Šumaher u razdrndanog keca, a ja u BMWa i da se trkamo od Beograda do Novog Sada.

Fotozanat, kao retko koji zavisi od opreme, posebno sada kada se većina stvari može rešiti automatikom.
Ajde neko vreme pre 30 godina, spoljašnji svetlomeri, nema autofokusa, nema direktnog pogleda kroz objektiv... čovek je stvarno morao da bude mnogo bolji majstor nego danas da bi dobio tehnički dobru fotografiju (oštru i pravilno eksponiranu).
Sada se većina razlika svodi na kvalitet senzora i objektiva... džaba tebi sjajan kadar ako nije dovoljno oštar ili nema dovoljno detalja, osim ako nisi reporterski uhvatio neki raritetan trenutak.

Pa šta će ti zum, uzmi fiksni 2.8 neki 400-500-600 pa da vidiš kako radi.
Ne treba ti na utakmici da snimaš strip, scenu po scenu i sve događaje, treba da doneseš nekoliko vrhunskih slika, namestiš se na mestu koje ti je pripalo, vidiš na kom delu terena treba da budu igrači da dobiješ optimalnu veličinu i loviš situacije oko tog mesta.

Mogao bih da kažem "mnoge" i da to bude istina, ali reći ću "nijednu" jer je i to istina. Nikada nisam bio u gomili fotoreportera. Nikada nigde. Ja imam svoje staze i bogaze.
Ali bi pravo pitanje bilo koliko sam fotografija sa utakmica pustio u štampu, koliko fotografa, koliko različitih kombinacija opreme.
Iskreno, najzanimljivije scene koje su mi prošle kroz ruke su bile mutnjikave ili prezrnaste; obično su snimci sa režućom oštrinom sterilni i retko hvataju pravi momenat.
Ali to je do naše psihologije; kada neko ima dobru opremu zna da šta god uradi njegova je naslovna ili udarna strana i boli ga q. da se lomi i hvata "situacije".