Aleksandra Smiljanić ministar telekomunikacija i informatičkog društva

Slobodan Miskovic: Ipak mislim da Aleksandra nije prihvatila ulogu ministra jer je to "zvucno" nego zato sto misli da moze nesto da promeni a iskustvo govori da je sposobna tako da sam ja licno optimista.

Bogoljub Lazić, bivši zamenik direktora „Mobtela“ i bivši pomoćnik ministra Velimira Ilića, najverovatnije će uskoro početi da radi u novom ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo.

Sve ovo ne bi bilo toliko čudno da prva vlada Vojislava Koštunice 24. septembra 2004. nije smenila Lazića zbog sukoba interesa, jer je istovremeno bio pomoćnik ministra za telekomunikacije i pomoćnik direktora „Mobtela“. Lazić je, takođe, prema pisanju medija, 24. januara prošle godine bio priveden tokom istrage o kriminalnom poslovanju „Mobtela“ Bogoljuba Karića.

Kontaktirao sam Aleksandru, trenutno ima puno posla oko formiranja ministarstva ali je rekla da ce se po formiranju javiti i ukljuciti u ovu temu gde sam predlozio da predstavi plan rada i neke ideje u vezi informatickog drustva u Srbiji i razvoju istog a to ce prema njenim recima biti za oko mesec dana.
Samo napred Aleksandra!

06. septembrar 2007.

dr Aleksandra Smiljanić, ministarkom za telekomunikacije i informatičko društvo ukazala je na sledeće planove u oblasti informatike:

Moramo prvo implementirati Zakon o digitalnom potpisu, koji je preduslov za razvoj e-uprave i e-poslovanja. Na zahtev EU, do kraja godine ćemo predložiti i zakon o e-trgovini. Specifiraćemo zadatke za projekte NIP-a u oblasti e-uprave koji treba da kompjuterizuju državnu upravu. To će smanjiti njene troškove i povećati efikasnost.

Državni organi će komunicirati putem računarske mreže, a ne preko regularne pošte. Želimo da građanima omogućimo da razne administrativne poslove obavljaju preko interneta, a ne da budu poštari između dve državne institucije i da gube vreme ispred šaltera...

Prioritet je da svaki građanin ima telefonsku uslugu, da eliminišemo dvojnike, a sledeća stepenica jeste da Internet dovedemo u sve institucije sistema. Problem je što u Srbiji samo jedan odsto stanovnika ima taj širokopojasni pristup i što smo na tom polju na trećem mestu od pozadi u Evropi. Iza nas su samo Ukrajina i Albanija.

Za hitne službi – besplatni pozivi
Cene fiksne telefonije su kod nas znatno niže nego u okolnim zemljama, ali su cene međunarodnog telefoniranja i brzog Interneta dosta visoke, kaže Aleksandra Smiljanić, ministar za telekomunukacije
Aleksandra Smiljanić
(Foto L. Adrović)

Tržište mobilne telefonije u Srbiji je maksimalno konkurentno, ali u oblasti fiksne telefonije i Interneta, Telekom „Srbija” i dalje uživa dominantan položaj. Dok usluge mobilne telefonije pružaju tri operatera, fiksnu telefoniju karakteriše neprikosnoveni monopol Telekoma. Slično je i sa Internetom, jer su kapaciteti prvog provajdera iza našeg nacionalnog telekomunikacionog operatera – Telekoma gotovo sto puta manji.
Tako za „Politiku” Aleksandra Smiljanić, ministar za telekomunikacije i informatičko društvo, opisuje stanje na domaćem tržištu telekomunikacija.
– I u oblasti kablovsko-distributivnih sistema (kablovska televizija i Internet) postoji zdrava podela tržišta. Bez obzira na to što operater SBB, sa 300.000 korisnika, opslužuje gotovo 50 odsto tržišta, on ima jaku konkurenciju u „Ikomu”, Poštinom kablovsko-distributivnom sistemu i nizu manjih KDS provajdera. Koliko su pojedini od njih tehnološki uznapredovali, najbolje svedoči podatak da se već raspituju kada će moći da pružaju i usluge telefonije, govori Aleksandra Smiljanić.

Kada je reč o domaćim telekomunikacijama, uvek aktuelna tema su problemi i izazovi fiksne telefonije. Telekom „Srbija” je tokom proteklih nekoliko godina znatno unapredio infrastrukturu i digitalizovao sva veća mesta u Srbiji, ali veliki broj građana (reč je o desetinama hiljada) i dalje iščekuje priključke i razdvajanje od dvojnika.

– Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo upravo je započelo rad na prikupljanju podataka o stanju u fiksnoj telefoniji i socijalnoj strukturi korisnika. Cilj je dobijanje realne slike o fiksnoj telefoniji, na osnovu koje će biti definisan i uveden univerzalni servis. Taj termin podrazumeva usluge koje treba da budu dostupne svim građanima, i po pristupačnim cenama, objašnjava naša sagovornica.

Sredstva iz pratećeg fonda univerzalnog servisa (finansiranog sredstvima iz zarade operatera) namenski će biti usmeravana za uvođenje telefona u udaljene (po pravilu neprofitabilne) oblasti. Takođe, univerzalni servis će omogućiti da pozivi upućeni hitnim službama – policija, hitna pomoć i vatrogasci, budu besplatni.

– Cene fiksne telefonije u lokalnom i međumesnom saobraćaju su znatno niže nego u okolnim zemljama. Sa druge strane, cene međunarodnih poziva su dosta visoke, i ta ocena važi i za brzi Internet (protok iznad 128 kilobita u sekundi). Resorno ministarstvo zbog toga nastoji da iznađe način i te usluge približi najširem krugu potrošača – kaže ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo.

Prioriteti tog tela (do kraja godine) jesu usvajanje Predloga izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama, formiranje agencije za poštanske usluge, implementacija Zakona o elektronskom potpisu. Zatim, Predlog zakona o elektronskoj trgovini i utvrđivanje projektnih zadataka za projekte e-uprave, koji se finansiraju sredstvima Nacionalnog investicionog plana.

Formiranje Agencije za poštanske usluge važno je zbog uvođenja reda u oblast dostave pošiljki. Time se nekada bavila isključivo Pošta, koja je međuvremenu dobila konkurenciju u vidu mnogobrojnih privatnih kurirskih službi. Agencija za poštanske usluge propisivaće kvalitet usluga i izdavati dozvole za rad. Prema tome, dostavljanjem pošiljki ubuduće će moći da se bave samo oni koji budu ispunjavali neophodne standarde.

Predlogom izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama predviđeno je uvođenje telekomunikacione inspekcije, koja trenutno ne postoji. Taj zadatak sada obavljaju kontrolori Republičke agencije za telekomunikacije, ali taj sistem nije u potpunosti adekvatan. Često prođe i po više meseci do pravosnažnosti njihovih rešenja. Telekomunikaciona inspekcija će zato moći da odmah, na licu mesta, sprovodi svoje odluke.

Cene fiksne telefonije su kod nas znatno niže nego u okolnim zemljama, ali su cene međunarodnog telefoniranja i brzog Interneta dosta visoke, kaže Aleksandra Smiljanić, ministar za telekomunukacije