Postoji još jedan faktor o kome se nije razmišljalo u analogno vreme, osim kod specijalno namenskih objektiva (snimanje terena iz aviona i takve stvari), a to je fizičko ograničenje određenog objektiva.
Fotografima je bitan odnos prečnika i žižne daljine i to se često može čuti da je primarna karakteristika. U velikoj većini slučajeva to jeste tako zato što je razdvojna moć objektiva glatko veća od razdvojne moći filma ili sadašnjih digitalnih aparata, ali... pokušaću da pronađem formulu za obračun razdvojne moći, tj sitnoće detalja koju određeni prečnik objektiva može da pokupi (f nebitan), nekada davno, u vreme bavljenja astronomijom i teleskopima ovo je bio ključni podatak za kvalitet objektiva, ne f. f određuje ekspoziciju, što je dakako bitno, ali nema nikakve veze sa razdvojnom moći koju objektiv nudi.
Naravno da na sliku utiče i gomila drugih faktora, prozirnost vazduha i broj sočiva u sistemu, svako sočivo ma kako savršeno bilo unosi određene distorzije i apsorpcije, pa otuda nama oštrije izgledaju fiksni objektivi (jer su u osnovi jednostavniji za napraviti) nego zumovi (gde ima mnogo više sočiva i da bi se sa njima postigao bolji kvalitet, neophodno je da budu drastično bolje izrade i konstrukcije sistema, te su otud i mnogo skuplja)... ali ajde da zanemarimo sve te faktore, koji su takvi kakvi su. Skoncentrišimo se samo na rezoluciju. Kada se npr. sa objektivom 100mm/f4 snima maksimalnog otvora blende, on na svojih 25mm prečnika daje recimo 50000 informacija (piksela, zrna...), ako nam je objektiv 20mm/f4 on daje 10000 informacija po prečniku.
Analogni aparati i filmovi normalne osetljivosti imaju potrebu za 3600 informacija po širini i oba ova objektiva će ga napuniti bez problema.
Digitalni aparati praktično svi koji su u narodskoj upotrebi su daleko ispod te granice. Čak nam i zatvaranje blende na f8 objektiva od 20mm i dalje daje više informacija nego što je npr. potrebno za 5D. Ali šta će se dogoditi kada dobijemo za koju godinu duplo sitnije senzore i aparate od 50 megapiksela? Sočiva koja imamo neće moći da ih "napune" informacijama.
Postoji prost test koji će vam ukazati na granicu objektiva koji koristite. Stavite aparat na stativ, zalepite list novine na pet metara i isprobajte razne blende.
Evo kako to izgleda u mom slučaju:
Prva tri snimka su sa 5D, 90mm, blende kao što piše 8, 32 i 5.6. Uveo sam 8 jer na 5.6 (koja je maksimum otvorenosti za ovaj objektiv) postoji nedovoljnost oštrine usled te otvorenosti (zaista jadan objektiv). Jasno se vidi da je na 32 rezolucija objektiva nedovoljna za detalje, pad u ovom slučaju postoji već ispod 11. Zamislite samo šta onda rade kompaktni objektivi koji koriste prečnik otvora od milimetar-dva, evo, donja dva primera su sa 710, prvo sa kadrom koji je otprilike ekvivalent ovog od 90mm i najdonji sa 6x zumom koji taj aparatić nudi. Neiskusnom oku sve ovo može izgleda da je tu negde, i da je cela ova priča mlaćenje prazne slame, ali je daleko od toga.
Na digitalnom telu koje ima 6 Mp sve ove stvari bi se mnogo manje uočavale i granica između 8 i 32 možda jedva da bi se uočavala.
A zamislite onda kakva će razlika da se pojavi na nekim budućim telima koja budu hvatala 20 Mp ili mnogo više.
Kao što su ovi najjeftiniji zumovi izgubili smisao sada za 5D, tako će redom, godinama, kako senzori budu sve sitniji i Mp sve više, otpadati jedan po jedan objektiv, pa će doći red i na neke koji se sada smatraju ultimativno dobrim.
Re: Za EOS 5 D: 16-35 L ili fiksnih 20 ili 24mm?
