Teorije o multiverzumu

Ova tema nije obrađivana na ovom forumu a mogla bi da bude interesantana.

Andrej Linde (ruski savremeni naučnik,predaje na univerzitetu Stenford u Kaliforniji, rodonačelnik savremene kvantne kosmologije i haotične inflacije) između ostalog kaže:
"Kada na nekom mestu vlada ekstremno visok pritisak u odnosu na okolinu, onda nastaje vetar; kada postoji ekstremno visoko naelektrisanje, pojavljuju se varnice.
Slično tome, kada univerzalno skalarno polje koje se naziva inflatonskim poljem ima u nekoj oblasti veoma veliku vrednost u odnosu na okruženje, dolazi do naglog širenja samog prostora. Kvantna mehanika nam kazuje da, baš kao i svi drugi sistemi u prirodi, i skalarna polja moraju imati nepredvidljive fluktuacije kao rezultat slavnog Hajzenbergovog principa neodređenosti. Ako se negde pojavi mesto gde ove slučajne fluktuacije daju inflatonskom polju ekstremnu vrednost, na tom mestu počinje nagla inflatorna ekspanzija svemira koja stvara veliku količinu novog prostora, gde, između ostalog, i mi možemo živeti.
Fluktuacije koje generišu inflaciju mogu nastajati neprestano iznova na raznim mestima, sasvim nepredvidljivo, zbog suštinske neizvesnosti koju princip neodređenosti unosi u naše jednačine. Ovo čini univerzum (ili multiverzum!) samo-reprodukujućim; on naime stalno iznova generiše nove kosmološke domene najrazličitijih osobina. Moglo bi se tvrditi da standardna, pre-inflatorna kosmologija Velikog praska opisuje homogeni svemir nalik na jedan jedini mehur prostorvremena. Ali, ako uzmemo u obzir kvantne efekte, sugeriše Lindeov rad, samo-reprodukujući inflatorni svemir je poput mehura koji rađa nove mehuriće, koji sami proizvode nove mehuriće, itd. u beskonačnost – poput beskonačne pene."

Potpis

http://www.mdexplorer.rs

Pored kosmološkog ili Lindeovog multiverzuma možemo razmatrati i astronomski ili Fridmanov multiverzum.
Evo jednog članka o tome:
"Astronomskim multiverzumom se može nazvati sveukupnost domena koji postoje prostim “nastavljanjem” svemira iza granica onog koji nam je dostupan (“vidljivog svemira”) i u njemu nema ničeg problematičnog... bar naizgled. Svakako je jasno da vidljivi svemir mora biti ograničen – površ koja ga ograničava naziva se kosmološkim horizontom, isto kao što sa na dvodimenzionoj površi Zemlje linija koja odvaja vidljivi deo od ostatka naziva (običnim) horizontom. Horizont postoji – veoma grubo govoreći – zato što konačnoj brzini prostiranja svetlosti, i bilo kog drugog uzročnog dejstva, odgovara samo konačna udaljenost za vreme proteklo od Velikog praska do danas.
Šta se nalazi iza horizonta? S obzirom da ne može biti nikakve kauzalne veze sa tim regionima, možemo biti skeptici i tvrditi da je potpuno nevažno, pa čak i nenaučno postavljati to pitanje jer se nijedna hipoteza o tome, pa čak ni hipoteza da je iza horizonta svemir ispunjen ružičastim plišanim zečevima velikim poput galaksija, ne može ni u principu empirijski opovrgnuti. Pošto ovakav ekstremni falsifikacionizam danas malo ko zastupa, gotovo je izvesno da će vam svi kosmolozi na ovo pitanje odgovoriti da se iza horizonta nalazi isto što i “sa ove strane”: naime pre svega galaksije, jata galaksija i druga struktura na velikoj skali koja izgleda slično, ako već ne u dlaku isto kao i ova koju posmatramo našim teleskopima.
Dokle se to prostire? Pa, najjednostavniji i najpopularniji kosmološki model današnjice – a koji je direktni naslednik klasičnih rešenja koja je 1922. dao veliki ruski kosmolog i meteorolog Aleksandar Fridman – sugeriše da je odgovor u beskonačnost.
Ovaj Fridmanov model predviđa da svako od nas ima dvojnika u galaksiji koja je udaljena približno 1028 metara odavde. Ova udaljenost je daleko, daleko veća od svih uobičajenih astronomskih udaljenosti, i mi sasvim sigurno čak ni u principu ne možemo videti dalje od našeg kosmološkog horizonta (koji je na skromnih 1032 metara udaljen!), ali to ne čini ni tu galaksiju, ni našeg dvojnika u njoj ništa manje realnim.
Ova procena načinjena je uz pomoć elementarnog računa verovatnoće i čak ni ne pretpostavlja ništa od spekulativne moderne fizike (kao drugi multiverzumi, vidi dole), samo da je prostor beskonačan (ili čak samo dovoljno veliki) i da važi princip homogenosti i izotropije materije na velikim skalama, što posmatranja unutar našeg horizonta obilato potvrđuju (uključujući i najnovija i najspektakularnija merenja anizotropija kosmičke mikrotalasne pozadine korišćenjem WMAP satelita).
U beskonačnom svemiru, čak i najneverovatniji događaji se moraju negde odigravati! Postoji beskonačno mnogo galaksija, beskonačno mnogo zvezda, beskonačno mnogo nastanjivih planeta (pa makar postojala i samo jedna po galaksiji!), uključujući i onaj sićušni podskup gde žive bića sa istim izgledom, imenom i sećanjima kao i vi, koji predstavljaju sve moguće permutacije događaja i izbora koje ste tokom života učinili!"

Zanimaju me Vaša mišljenja i komentari na ova dva posta.

Potpis

http://www.mdexplorer.rs

Znaš kako, i mene su nekada interesovale takve teorije,ali sam na kraju ukapirao da su to
teorije o teorijama i hipoteze o hipotezama.U suštini, mi ljudi smo (još uvek) sami sebi
tajna-i to nikakve teorije u holo-svemirima,multiverzumima,kvantnim crvotočinama neće pro-
meniti.Danas su takve teorije vrsta mentalne onanije koja pomaže zanemoćalim profesorima
da ostanu u centru pažnje izigravajući neke kvazi-gurue:samo je žalosno ako
studenti počnu da nasedaju na takve trikove.Nas u suštini mrzi da se bavimo svojim unutraš-
njim bićem i bežimo od toga izmišljajući kojekakve koncepte (kao što je ovaj gore) koje onda
možemo patentirati i širiti unaokolo kako nekakvu mudrost.A da ne pominjem odsustvo bilo kakve
praktične vrednosti takvih "otkrića"...Uzmi bilo kakvu religioznu knjigu i pročitaćeš manje-
više to isto,samo bez tehničke terminologije.

Potpis

^{Ag + Na -> Xe}

Ma ok. Razumem ja da je većina ako ne i sve teorije o multiverzumu cista spekulacija ali mi se čini kao zanimnjiva tema za debatu i suprotstavljanje mišljenja.
Pozdrav.

Potpis

http://www.mdexplorer.rs

Ne bih rekao da je baš tako.Dobro je razmišljati o svemu,
a praktična vrednost se nikada ne bi trebala postavljati kao
nešto presudno u domenu nauke.Svakako da je to špekulacija,
ili nazovi kako hoćeš,ali mene zaista interesuje odakle ovaj svemir potiče,
pa u okviru njega i moje unutrašnje (i fizičko) biće.
Ako ništa drugo,zašto ne pokušati dati objašnjenje na neke
stvari koje vidimo oko sebe.Onaj koji sve uzima zdravo za gotovo,
nije zaslužio datu inteligenciju.Mene prilično nerviraju ljudi sa stavom :
'ma ko ga *ebe važno je da ima,a sad kako,eeee...'
Sigurno si puno razmišljao o tim stvarima ranije.Ponekad
takva razmišljanja mogu dovesti u raznorazna stanja,koja btw
nisu uvek lepa i dobra.Naročito ako povežemo ili suprotstavimo
nauku religiji.Vidim da te ova tema interesuje bez obzira na to
kakvo je tvoje mišljenje o njoj.Neko će reći da je mlaćenje prazne
slame pravi naziv za ovu temu,ali to je već sukob filosofija.

Potpis

C++, Pascal i ASM programiranje, mreže (lan, wlan i www), gamedev, audio
obrada, obrada slika, baze (Access + VBA)...

Ja mislim da potiče iz naše glave

Potpis

^{Ag + Na -> Xe}

I ja mislim da je 99% ovih teorija plod mašte njihovih autora.
Međutim između gomile pogrešnih teško je prepoznati i one koje bar malo vrede.

Potpis

http://www.mdexplorer.rs