Opet ja i OSS, nista tu meni nije jasno

pazi, ja jesam GPL programer, jer sve što napišem u takvim slučajevima, to je pod GPL licencom.. mene smo niko ne može da natera da ja dalje distribuiram (kao što ja ne mogu da zabranim da moj klijent distribuira....)

elem, mislim da sam se loše izrazio.. da objasnim malo bolje..

promene koje sam radio na nekim aplikacijama, ili su vrlo specifične da ne bi bilo zgodno da se ubacuju u glavni projekat, ili nisu nešto revulucionarno, pa me je mrzelo da moj kod dorađujem po coding practises samog projekta, da dopisujem objašnjenja i komentare, i to na engleskom i ostalo..

a ponekad sam samo koristio neki "komponentu" u svom projektu, bez menjanja, ali samo kao deo većeg projekta, pa nije bilo smisla da moj kod doprinosim toj komponenti jer nju nisam poboljšavao..


a nekoliko puta me i nije mrzelo, pa sam i slao kod kada sam mislio da može biti koristan većini... neki put je prihvaćen, a neki put nije..


elem, što se bežanja iz srbije tiče, pa desilo se bistvo premijera.. šta će mi veći događaj.. i još gore što se ništa nije promenilo od tad.. i zato želim da odem, sada bez sumnje..

a potpis je tu više onako.. ne mislim da će neko da vidi to i da mi pomogne, nego više kao vid protesta, ili saopštavanja stava o stanja u srbiji, ili... jebem li ga.. morao sam to negde da kažem...

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

Zombie, necu da ti stavljam reci u usta, ali deluje mi kao da ti nisi pare zaradio/ziveo od GPL izmena, niti od sopstvenog GPL koda, vec od (web?) projekata. Mene interesuje neko ko od toga zivi, ali izgleda da takvih nema. Osim onih 50tak koji rade u Red Hatu i mySqlu. :) ccc....

Sto se tice ubistva premijera, zar je posle svega ostalog to razlog da bezis iz Srbije?! Izdesavalo se stvarno mnogo gorih stvari. Interesantno je kako razliciti ljudi vrednuju razlicite stvari.

A ako te stvarno interesuje da ides, igraj GC lutriju, i kreni po ambasadama, salji rezimee... Cini mi se da svi koji zapravo zele da odu su na kraju otisli. (ova izjava ima vise od jednog znacenja).

hm.. pa zavisi kako gledaš na sve to.. ja recimo bez tog GPL koda ne bi zaradio te pare.. (dobro, našao bi nešto drugo verovatno, ali ...)


a za odlazak, hvala na savetima.. ja još gledam da završim školovanje ili nešto slično.. a i želim da odem tek od 13. marta..

btw, nisam siguran da sam najbolje razumeo sva značenja te rečenice... (ne radi mi mozak najbolje danas ;)

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

-zombie-:
ja recimo bez tog GPL koda ne bi zaradio te pare.. (dobro, našao bi nešto drugo verovatno, ali ...)
Mislis da neko drugi nije napisao taj GPL kod, ti sada ne bi imao te pare, tako da ti potpuno podrzavas da taj neko nastavi da pise taj GPL kod? Lukavo, nema sta :)

Pa da biste sagledali OSS mislim da je potrebno da dodate jednu dimenziju vise u razmisljanjima na ovu temu. Pre svega ti komercijalni softver pises sa jednom jedinom namenom a to je da ga prodas, zato je nekako GPL za "vas" nezamisliv. Kod GPL-a se provlaci jedna sledeca ideja a ona glasi "Ako ja ne mogu da imam stete sto ti ne bi imao koristi" i to je cela poenta price, meni treba softver za moje potrebe i ja ga napisem, ja svakako necu imati stete ako i ti zelis da koristis isti program a ti ces svakako imati koristi. sa druge strane ako tebi treba specifican program a ne znas sam da ga napises, ti ces mene platiti da ja to uradim za tebe. Prosto cisto i jednostavno, osim ukoliko ne gledas sve oko sebe u dolarima(kao sto Neo vidi one karaktere u matrixu :) ), no verovatno to je ideologija "trulog" zapada.

No ako pak gledas da napravis biznis model u celoj prici onda je fora da support uzima pare sto bi inace uzimao preko licence..... sto tebi izgleda ovako kao da drugi pokupe pare od tebe, ali nije tako firma tebe placa kao programera, a placa i support osoblje koji uzimaju pare korisnicima... i jedni bez drugih ne mogu. E sada sto su kod nas male firme pa nema dovoljno osoblja pa programer izigrava i support to je vec druga prica...

Potpis

http://speedy-order.com

Pa jeste na primer ja sam se jednako loše osećao kada je Koštunica došao na vlast i poželeo sam više puta zbog toga da ne živim u ovoj državi. Ali ubistvo premijera je kap koja je prelila čašu, i imam gomilu ljudi u okruženju koji isto misle i koji su upravo zbog toga odlučili da definitivno treba ići odavde.

A ti si u isto to vreme pitao mene što je loša stvar što je Koštunica pobedio na izborima?! I kako posle toga bilo šta da ti verujem :)) To je kao da me pljuneš u lice, ne znam nemam bolje poređenje..

E Gojko, Gojko, izvrces reci. Ako se dobro secas, ja sam tebe pitao 'sta je toliko lose sto je Kostunica pobedio, ne pratim vesti'. :D

Sto se tice atentata: nije razlog zasto je sada u Srbiji tako kako je to sto je Djindjic ubijen (to je mozda uzrok, ali sigurno nije razlog). Desetak godina rata, sankcija, kriminala, korupcije, bombardovanje, raspada sistema u svakom obliku i konacno kontinualnog brain draina su razlog da se bezi. Ubistvo premijera je vrlo nesrecan dogadjaj, ali mislim da je ovo ostalo mnogo gore. Izrazeno na drugi nacin, taj atentat ce skoro zanemarljivo malo uticati na tvoj zivot u poredjenju sa ovim ostalim sto sam naveo.

Znači model je "napisaću program ako mi treba, pa ću onda da dam i drugima da ga slobodno nadograđuju". Bojim se da to tako ne biva, osim za sasvim male i amaterske projekte. Niko neće da "sedne da napiše" AutoCad zato što mu treba, pa da "da drugima da ga nadograđuju", već postoji kompanija AutoDesk koja je uložila desetine godina i milijarde dolara u razvoj tog proizvoda i oni garantuju za njegov kvalitet. Zamisli da AutoDesk objavi AutoCad pod GPL-om i kaže: neka ga svako dograđuje prema potrebama? Smešno. Razvoj software-a je ozbiljna inženjerska disciplina koja uključuje (između ostalog) planiranje, kodiranje, kontrolu kvaliteta, dokumentaciju, a ne grupni seks.

Uostalom sav Open source software koji vredi nešto (BSD, Apache, PostgreSQL,...) ionako se ne razvija po modelu koji ste opisali, već ga razvijaju firme ili druge institucije koje primenjuju upravo onakav razvojni model koji sam pomenuo, a imaju svoje razloge što objavljuju i source. Sa druge strane imate zanesenjake kao što je RMS, ali je on izgleda bolji u pisanju političkih eseja nego u programiranju, s obzirom da ni posle 20 godina nije uspeo da razvije GNU operativni sistem do kraja.

Potpis

IOCC

Nažalost, upravo je Apache napisan po tom modelu (zapravo, prvo se skupilo par ljudi koji su nadograđivali NCSA httpd, međutim, kada je to postalo neprihvatljivo, osnovali su ASF/Apache Software Foundation, i bez plate napisali Apache HTTPd). Isto tako, GNU je najvećim delom napisan, i jedino što nedostaje je kernel (Linux je za to iskorišćen, a mislim da je sistem GNU/Linux prilično kompletan ovih dana, takođe imaš i GNU/FreeBSD, u planu je i GNU/NetBSD, pa nisi čak ni vezan za samo jedno jezgro). GCC i Emacs je razvijao i RMS, mada on sada svakako više političkih eseja piše, nego što programira; GCC (Gnu Compiler Collection) sadrži kompajlere za C, C++, Javu, Fortran, Pascal, Objective C, možda Adu i sigurno par jezika na koje sam ja zaboravio, uz to je sigurno jedan od C++ i C kompajlera koji najbolje prate najnovije standarde; Emacs je editor u kome se gotovo može implementirati i sam AutoCad :-). Ne zaboravi ni na jednu od najboljih biblioteka koje obezbeđuju POSIX kompatibilnost mnogim sistemima: GNU libc.

Zatim, dodaj i projekat GNU Octave, koji je praktično kompatibilan sa Matlab-om (izvršava skoro sav kod iz Matlab-a, a sadrži i neke dopune), Gnumeric (već nekoliko godina upotrebljiv spreadsheet program [i tu se ne misli na možeš da ukucaš nešto, već možeš čak i da učitaš Excel fajlove i sve sem VBA, OLE, i par fontova će raditi]) i još mnogo drugih programa koji se kvalitetom ne da mogu uporediti sa „vlasničkim“ softverom, već su i daleko ispred njega.

A sve od ovoga je počelo baš na taj način: sednem ja, napišem malo, i onda to drugi nadograđuju (pa tako je razvijeno i Linux jezgro). Period razvoja najozbiljnijih projekata je i u ovom slučaju preko 10 godina.

Zanimljivo je da ti toliko potcenjuješ amaterski (sa značenjem „nije plaćen“) razvoj softvera, i ne znam zašto misliš da „amateri“ nisu u stanju da „planiraju, kodiraju, izvrše kontrolu kvaliteta, napišu dokumentaciju“ (hm, najbolja dokumentacija dolazi upravo uz GNU programe; preporučujem da zaista razgledaš malo www.gnu.org, i iznenadiće te stotine hiljada stranica slobodne dokumentacije).

Ono što je tebe najverovatnije usmerilo na pogrešan put je to što kada jedan projekat slobodnog softvera postane dovoljno uspešan, onda finansijska podrška stiže „sama“ (tako je u slučaju Apache-a). U drugim slučajevima, koje je Reljam izričito tražio da ne navodimo, zaista preduzeća rade na razvoju slobodnog softvera, a po vrlo različitim principima i metodologijama (čitaj: X11, MySql, Plan9...). Takođe, imamo i one projekte na kojima rade univerziteti, a njih opet neću pominjati, pošto ni to ne ulazi u opseg „dozvoljenih“.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

...što nas opet vraća na priču o ovcama.



"Jedino kernel", posle dvadeset godina razvoja?



Linux je počeo da liči na nešto tek kad su uskočili profesionalci (IBM), i to pod uslovom da smatramo da je ona tužba SCO-a potpuno neosnovana.



Nije u pitanju znanje tih amatera (doduše, često jeste, ali ponekad i nije), već njihova motivacija. Znam koliko je meni "interesantno" kad mi se QA popne na glavu sa svojim "dlakama u jajetu", ali ću da odradim sve što oni zahtevaju jer moji prihodi najdirektnije zavise od toga. Šta može "amatera" da natera da dovede svoj kod u sklad sa standardima kvaliteta? Strah da ga ne otpuste?

Potpis

IOCC

Očigledno ne poznaješ šta se i kako dešavalo sa tim, i kako je birokratija odužila taj posao.

Kao prvo, sa razvojem GNU-a je početo oko 1985. ili '86. pa još nema 20 godina ;-)

Zatim, ono što je bitno je da je oko '91. dogovoreno da se za GNU jezgro iskoristi CMU Mach mikrokernel koji je u to vreme predstavljao zanimljivo rešenje. Zamisli, u to vreme je slučajno i Linus počeo da piše jedno zaista amatersko jezgro, a zbog svih peripetija oko licenciranja, tek posle '95. je bilo moguće početi sa pisanjem novog jezgra za GNU. Međutim, tada je već GNU/Linux sistem bio dovoljno kvalitetan, i koristili su ga mnogi širom sveta, i teško je bilo namamiti ljude da rade na potpuno novom jezgru. Ipak, i pored toga, dopunjen je Mach (GNU Mach) mnogim mogućnostima, i danas je GNU većinom upotrebljiv sistem (ostale su još da se srede „dlake u jajetu“, naravno). Međutim, zbog prirode rešenja, GNU Hurd serveri velikim delom se sastoje i iz istraživačkih projekata, i to dodatno usporava razvoj (npr. L4 se smatra jednim od najmodernijih mikro-kernela, a GNU Hurd se istovremeno portuje pored Mach-a i na „L4 Pistachio“ koji još nije ni završen).


Značajno pre nego što je „uskočio IBM“ je Linux počeo da „liči na nešto“. To se već moglo videti u serijama jezgra 2.0.x, a kod 2.2.x je itekako bilo očigledno (mnogi računari i danas „uspešno“ koriste to jezgro, jednako kako mnogi računari i danas koriste W98; njegov najveći nedostatak je loša SMP podrška, naravno veoma značajna za „enterprise“ nivo). IBM se uključio u to zvanično tek sa 2.4.x, a kao što možeš videti u temi o SCO-u, oni upravo i imaju primedbe na određeni kod samo u Linux jezgru 2.4.x.



Pa naravno. Zato sam i rekao da je slobodan softver najbolji za programere: oni jedino i znaju šta će sa njim. Onaj programer/(ili bilo ko) koji želi od toga da zaradi (u IBM-u, RedHat-u, Sun-u i slično) će dobiti posao da sredi te „sitnice“, i on će isporučivati program krajnjem korisniku.

Prema tome, programeri svoje vreme posvećuju samo onome što im je „zanimljivo“ (za ovo se sigurno slažeš da motivacija najčešće nije problem, jedino raspoloživo vreme može biti), a preduzeća imaju želju da to „ufine“ za krajnjeg korisnika, i upravo to rade. Naravno, još bolje bi bilo kada bi ti bio i plaćen da radiš samo to što ti je zabavno, a ne da sređuješ „dlake“, ali nećemo valjda preterivati u svojim utopijskim nastojanjima. ;-)

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Uostalom, i ovo je preuveličano. Npr. čim je oformljen Gnom HIG (Human Interface Guidelines), većina programera je rado prihvatilo da prati ova uputstva za izradu korisničkih interfejsa. To je bilo čak delimično i iznenađenje u Gnom zajednici, pošto su svi očekivali mnogo veći otpor („šta on da mi priča, valjda ja znam šta je najbolje za moj program“). Jedine nesuglasice koje se sada dešavaju su u slučaju programera koji nisu znali da postoji HIG, a oni to najčešće ispravo ubrzo po obaveštenju o istom.

Još kada se Sun uključio u priču, znatno dopunio HIG i počeo da razvija „accessibility“ mogućnosti, programeri ostalih paketa su rado dopunjavali sve što je trebalo kako bi to moglo da se složi u jednu celinu.

Prosto, sistem slobodnog softvera nije zasnovan na jednom čoveku, a među brojnim ljudima koji se uključe u jedan projekat uvek ima i „perfekcionista“ koji su spremni da završe „tehnikalije“. Uostalom, tu ti spada čak i sam prevod: zašto bi neko uložio „fizički“ napor da prevede nešto, kada je program koristan i bez prevoda? Realnost je drugačija: ljudi su i više nego spremni da u tome pomognu (kao primer, na prevod.org je za mesec dana prevedeno preko 50% Gnoma), ako već ne mogu programiranjem.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

ne.. nije meni ubistvo premijera razlog. meni je to posledica, i najočigledniji pokazatelj stanja u srbiji, i veoma jasan signal da ja više nemam šta ovde da tražim.. (kao da do sada to nisam shvatao ;).. dobro, možda samo sporo kapiram.. ;)


a što se tiče uticaja na život, mislim da je na moj život već mnogo uticalo.. ubistvo je otklonilo sve moje sumnje u to da treba da odem... zar je to malo?!?

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

http://www.gnu.org/music/free-software-song.html

Join us now and share the software;
You'll be free, hackers, you'll be free.
x2

Hoarders may get piles of money,
That is true, hackers, that is true.
But they cannot help their neighbors;
That's not good, hackers, that's not good.

When we have enough free software
At our call, hackers, at our call,
We'll throw out those dirty licenses
Ever more, hackers, ever more.

Join us now and share the software;
You'll be free, hackers, you'll be free.
x2

Moram da malo "upadnem"


Pare i mogu da se nađu - ali posredno - u implementaciji, instalaciji, održavanju....

Beše jedan lep primer uz GNUe.

A i ljudi koji su uradili sitemanager PHP framework su ga dali pod jednom od OS licenci da bi ga usavršili - njihov primarni posao je izrada dinamičkih web sajtova.

Suština je da ti uradiš softver nekome ko ima para a ne želi sam da ga radi, iskoristiš u izradi sve "rupe u saksiji" koje je već neko pre tebe izmislio (i publikovao) i to naplatiš. Ako neko ume ili želi da sam instalira - razvija - prepravlja - uči onda to može da radi za dž, ali ako ne onda plaća.



Plaćanje nije uopšte vezano za distribuciju. Kod OS softvera se naplaćuje usluga a ne sam softver. Kada se softver pusti uz OS licencu to ne znači da ja ne mogu da naplatim ništa za njega, jedino znači da sva prava koja ja imam pripadaju i onome koji taj softver dobija od mene, tako da i on dalje može da distribuira taj softver nekome drugom pod istim uslovima kao i ja.

Sad je pitanje zašto bi neko platio softver koji može za dž da skine sa net-a? Možda zato što ne zna ili ne želi da se "zanima" instalacijon, održavanjem.....

I zašto od mene? Možda zato što sam ja autor ili član razvojnog tima, a ne neko ko ga je samo "pokupio" sa neta. Uostalom ako ima para platiće bolju uslugu, a ako ne onda ne mora, neka se sam snalazi sa onim što je dobio.

ko nije neka pogleda:
http://www.catb.org/~esr/writings/magic-cauldron/
ovdo je text baš o tome kako se zarađuje na OS.

i normalno text koji je uticao na Netscape da publikuje browser:
http://www.catb.org/~esr/writings/cathedral-bazaar/

u ovim (i još ponekim textovima na sajtu) se može naći većina odgovora iz ove priče.

Potpis

Nebojša Đorđević - nesh
http://younify.nl

Mihailo, tvoj post me bas podseti na ovo, tematika je potpuno ista!

Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje sad ustaj!
Nek svijetu starom nema traga,
Svoj bijedi sutra bit će kraj!

To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod!

Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Tko trudom sve na svijetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak.


To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod!

Da li obavezno mora da može da se skine sa net-a da bi bio GPL? Koliko ja razumem, ne mora.. Ali svako ko ga ima kod sebe, ima pravo da ga postavi na net.

Ako ti (ili tvoja firma) napišeš neki softver kao GPL, ali ga ne objaviš, nego prodaš nekom za jezive pare (nazovimo to "transfer", kao u sportu :) ), taj neko neće biti voljan da ga ikome pokloni (iako ima pravo na to), pogotovo ako može da izvuče deo troškova preprodajom. To bi bilo kao pobacati džakove sa solju u more ili zlatnu prašinu u vetar ("Blago Sijera Madre" :) ).

Dok god si u posedu nečega što ima upotrebnu vrednost, a nemaju ga svi, imaš potencijal da zaradiš prodajom istog.

Isto važi i za sledećeg kupca, itd. , sve dok ga neko ne kupi za dovoljno male pare da mu ne bude žao i da ga pokloni/objavi, ili je štancer jeftinih CD-ova (koji u današnje vreme radi kao veliki "pirat", npr. iz Singapura) i zarađuje bukvalno od prodaje jeftinih kopija. Štaviše, fabrikanti CD-ova bi verovatno bili zainteresovani da i po većoj ceni dođu do kopije softvera pre svojih konkurenata i tako osvoje veće parče tržišta (i za štancovanje treba vremena).

GPL ti daje pravo da radiš sa softverom šta god hoćeš osim da ga izvedeš izvan GPL sveta, ali se ti možeš sporazumno privremeno uzdržati od nekih prava (na primer, da nećeš ponovo prodavati kopije tog istog softvera po ceni nižoj od one po kojoj ga prodaje tvoj kupac, tokom nekog perioda vremena), radi zaštite komercijalnog interesa učesnika poslovne transakcije i zbog sopstvenog poslovnog ugleda (želiš i sledeći put da zaradiš, a nećeš, ako znaju da ćeš da ih zezneš).

Moja poenta je da postoji način da se zaradi na prodaji softvera i kad je taj softver GPL, to samo po sebi nije ograničenje za komercijalizaciju, čak ni za profite srazmerne današnjim profitima 'non-GPL' softverskih kuća, ali eliminiše angažovanje države i para poreskih obveznika za zaštitu nečeg što je po svojoj prirodi nemoguće zaštititi, bez total(itar)ne državne kontrole nad stanovništvom (i autonomnim mašinama :) ) planete Zemlje. Uz to idu i sve prednosti GPL-a u smislu da korisnik nikad neće biti ostavljen na cedilu jer softverski paket xz nije više podržan, ne radi na novom hardveru, ne podržava neke nove formate fajlova, itd. , već uvek postoji udoban put za izlazak iz sličnih kriza (menjaj brate i dopisuj sve što ti treba ili plati nekog da ti to uradi).

caveat/catch: Ne može svako na ovaj način da zaradi debele pare. Velike softverske kuće, kao Microsoft ili Adobe bi zaradile i na ovaj način, jer imaju reputaciju, kao i poznati autori uspešnog i proverenog GPL softvera, ali početnici bi morali prvo da se dokažu objavljivanjem svojih radova da bi mogli da postignu visoke cifre. Ali sa druge strane, ko je mali i siromašan, ni proprietary licenca mu ne pomaže, jer neće finansijski izdržati da se sudi sa Microsoftom, na primer (to se već događalo).

Reljam, mislim da si ipak otisao predaleko - postoji velika razlika izmedju GPL pokreta i, uslovno receno, "komunizma" - tj. sistema koriscenog iza "gvozdene zavese"

- Ne postoji "nuzna diktatura proletarijata" (slobodnih programera? lol :-)

- Ne postoji sistemska "drzavna diktatura" (KP, centralni komitet?), GPL softver mozes a i ne moras da koristis niti da radis bilo sta sa njim, ni jedan sistem niti grupacija te ne forsiraju da koristis GPL.

- Ucestvovanje u GPL-u je potpuno stvar licnog izbora i afiniteta

- Osim napaljenih klinaca koji tek treba da steknu predstavu o zivotu, niko ozbiljan iz GPL "tabora" ne vidi komercijalni razvoj softvera kao "pretnju" i "tlacenje" "proletera" (developera)


Tako da "internacionala" i nema puno smisla - RMS-ova politicka aktivnost je na nivou diletantske i ponekad je potpuno bezukusna i smesna, kao ta pesmica recimo.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ne čitaš pažljivo, ili ne znaš šta znači „distribucija“ ;-) Distribucija je upravo usluga, i to ona usluga koja se najčešće naplaćuje u svetu GPL softvera.


Već ti je odgovoreno da taj softver može da ne bude dostupan na „net-u“. GPL takva ograničenja ne nameće.

Usput, na FSF se ESR uglavnom smatra „open-source“ manijakom, tj. motivi su mu drugačiji od onih sa FSF, i zbog toga nije „autoritativan“ u pogledu ideje GPL-a.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Relja, umalo mi suze nisu krenule na oči kad sam čitao tvoj citat "Internacionale" - eh stara dobra vremena kad su svi pioniri morali da znaju takve pesmice.

U devetnaestom veku, radikali su imali neku sličnu himnu koja je išla:

"Protiv Boga i vladara
Protiv popa i oltara
Protiv Krune i skiptara
I trgovca kajišara
Za radnika, za ratara
Borimo se mi.

Ustaj seljo, ustaj rode
Da se spaseš od gospode"

Tako bi "OSS - radikali" mogli da pevaju:

"Protiv M$-a i Windows-a
Protiv IE-a i Office-a
Protiv VB-a i VC-a
I Bilija kajišara,
Za hackera, za crackera
Borimo se mi."

Potpis

IOCC