Opet ja i OSS, nista tu meni nije jasno

Svakih 6 meseci meni nesto nije jasno oko OSSa, doslo je to vreme ponovo, a gde da postavim to pitanje ako ne ovde. ;) Dakle, evo pitanja:

E da, ovo pitanje se pre svega odnosi na OSS programere, i to pre svega na profesionalce, ili one koji planiraju da ce to biti uskoro. Dakle, interesuje me kako oni koji podrzavaju OSS pisuci programe misle od toga da profitiraju? Razlog zasto ovo pitam je to sto ja razumem zasto administratori zele OSS - naravno da bi bilo super kada bi taj deo posla neko radio za dz., a da posle admini budu oni koji sve to povezuju i uzimaju pare. Takodje mi je jasno zasto ljudi koji rade u supportu zele OSS - neko je odradio 'tehnikaliju' pisanja programa za dzabe, a onda oni mogu da vrte pare na supportu (valjda). Ali mi nije jasno zasto bi programeri zeleli OSS - tipa ja uradim nesto za dzabe, ostali zaradjuju na tome, a ja od toga nemam nista. Mozda sam zastraneo od ovog kapitalizma, ali nesto je tu meni sumnjivo.

Naravno, ima ona prica da ce jelte kompanije da zaposljavaju developere da im prave programe, a da ce u stvari te developere da placaju od supporta, ali ne znam. Pre svega nigde ne mogu da iskopam statistku koliko takvih poslova ima, ali po onome sto sam nasao do sada izgleda da ima jako malo. Uostalom, istorija pokazuje da onaj ko zaradjuje pare (u ovom slucaju support) vodi celu pricu. To mi sve deluje kao mazanje ociju radnicima u doba komunizma, samo vi radite, vi radite za sve nas, sve je to nase, a pare... eeeee...

Dakle, pitanje je za profesionalne programere ili one koji ce to uskoro da budu, znaci za one koji nece da budu admini ili da rade u supportu: zasto vama odgovara OSS?

Hvala na paznji :)

Hmm.. ja mogu da odgovorim u svom domenu (digitalna multimedija), koji jeste vrlo mali deo IT industrije, ali je recimo lep primer cemu OpenSource tu moze lepo da posluzi za generisanje profita.

Naime, obicno velike kompanije odrade OSS implementacije za stvari koje bi bilo pozeljno videti na sto vise sistema, a po mogucnosti "za dzabe" - bez placanja portovanja. Taj posao obicno odrade studenti ili postgraduates koji rade magistarski na primer, lepa besplatna radna snaga :)

Najbolji primer su, na primer, MP3 dekoderi, ili implementacija RTP/RTCP streaming servisa i, uopste uzevsi, sve sto se moze nazvati "client side". Lepo, raspise se OpenSource implementacija dekodera, RTP multiplexera i ceka se da se to lepo integrise sa svim mogucim playerima, browserima i slicno.

Primeri su MP3 dekoderi, IJG (Independent JPEG group) JPEG implementacija [koju koristi i MS IIRC], zatim razne implementacije streaming protokola i sistema signalizacije, itd.. - jednom recju, nesto sto je "javno dobro" - a sto siri trziste za...

Prave pare se, naravno, zaradjuju ili na contentu, na authoring aplikacijama ili na pruzanju servisa. Dekodere/playere ne konstatuju mnogo, osim ako se ne radi o referentnom dizajnu za neki DSP ili VHDL kodu za VLSI kola.

Tako se propagirao MP3, raznorazni networking standardi i jos mnogo slicnih projekata.

Druga mogucnost je da korporacija ima nezaobilazna patentna prava na nesto, i onda kroz neku OSS licencu nudi implementaciju svima, dok se ne prave pare od toga - za sve komercijalno se mora platiti, samo na drugi nacin - kao patent fee.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

To jeste dobar primer, ali ne za programere - sam si rekao da se koristi lepa besplatna radna snaga, aka postgraduates. Moje pitanje ostaje i dalje sta programeri imaju od toga? Jasno mi je sta ce ti koji zaposle postgrads da imaju od toga, ali neko mi programeri ispadaju zeznuta strana u svemu tome.

Jedino gde vidim stvarno velike primene su akadamske stvari. To je dusu dalo za OSS. A sve ostalo gde neko drugi zaradjuje na racun programera koji rade za dz., tu ne vidim sta ti programeri imaju od toga. I to je ono sto pokusavam da shvatim.

Postgrads to naravno rade zbog degree-a , a istini za volju i ja retko kad vidjam da neka firma placa svoje programere da rade OSS softver - iz nekoliko razloga:

1. Kompanija svakako smatra da je source njen, i da ako nekom treba uvek se moze prodati - a algoritmi licencirati kao "trade secrets"

2. Biznis modeli gde se od OSS softvera generise profit su i dalje magloviti i manje-vise osudjeni na neuspeh

3. Problem sa kradjom ideja koje mogu biti intelektualna svojina i competetive advantage neke kompanije


Sto se programera tice, ne vidim da ima neke razlike ako su placeni za ono sto rade - problem je sto je takvih slucajeva malo u slucaju OSS softvera. Ako nekog firma placa, recimo $100K godisnje - njega bas briga pod kakvom ce licencom izaci to sto on napise. Ako namirise jos vece pare, reg-ovace patent jer po zakonu ima pravo na deo profita od patenata, itd...


Pretpostavljam da je core ekipa koja pise, recimo, Linux kernel placena od svojih kompanija za posao koji rade - pa mi je njihova motivacija vise nego jasna :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Naravno, i to je sasvim ok. Ali kao sto i sam kazes, tih poslova ima toliko malo da je gotovo zanemarljivo. Ta core ekipa je vrlo, vrlo mala (u poredjenju sa ostalim programerima). Ono sto mene interesuje zasto se ne-core ekipa time bavi? Znaci sto se neko mlati da pravi OSS i da se bori protiv komercijalnog softvera kada ce verovatno od toga posle da zivi?

Hmm... nekoliko stvari mi padaju na pamet:

1. Zelja za afirmacijom kroz "community", radis "dobru stvar" za "opste dobro"

2. Najlaksi nacin za skupljanje poena za CV... OSS projkat je ipak projekat, jos ako valja...

3. Verovanje u softver kao "opste dobro" (sto i nije nesto posebno... neki dele imovinu, pa cak i svoje telo.. sve zavisi od licnih ubedjenja)

4. Potpuna nezainteresovanost za materijalne vrednosti

5. San da ce jednog dana neka velika firmetina otkupiti tvoju ideju, i da ces postati mali whiz-kid milioner sa 20/25/30 (dopisi sam)... a kasnije i CEO nekog dotcom sranja :)


Eto.. to mi pada na pamet :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

1, 3 i 4 stvarno ne shvatam, ali to je valjda samo moj problem :)

Ostaju 2 i 5 kao moguci odgovori. 2 je posledica nepostojanja pravih poslova kod nas, tesko je naci dobar programerski posao tako da su ljudi nazalost nezaposleni pa to rade. Druga varijanta je da su jos studenti, sto je takodje ok i skupljaju poene. A ovo pod 5 je vrlo lepa stvar, i ja sam o tome mastao, ali nazalost nista. Opet, samo moj problem :D

Zato me i interesuje, ajde neko ko je u toj situaciji - neko ko se bavi programiranjem OSSa - da nam kaze zasto to radi!

Postoje dve izdvojene grupe o kojima ovde treba pričati: oni koji podržavaju otvoreni kod, i oni koji podržavaju slobodan softver.

Motivi onih koji pišu slobodan softver su veoma jasni i najčešće nisu vezani za novac: slobodan softver omogućava da se „ne izmišlja topla voda“, i da se iskoristi ono što je već napravljeno. U tom slučaju je novac „nužno zlo“, a mnogi od njih pišu softver van posla (na kome zarađuju), ili već pod patronatom nekog udruženja za slobodni softver (i sa platom kod njih) ili neke osobe kojoj baš neka opcija u programu treba (opet, plaća se taman toliko potrebno da motiviše programera da nešto ubaci :-). Znači, u ovom slučaju nema „profitiranja“ kako ti kažeš, već „opstanka“ programera, i zadovoljstva da je on „vratio zajednici za ono što je od nje uzeo“. Takođe, prodaja slobodnog softvera nije retkost, ali na takav način da se sloboda kupca ne narušava: on može i dalje da softverom raspolaže potpuno slobodno, dok god ne naruši tu slobodu nekom drugom.


Kod programa otvorenog koda, situacija je nešto drugačija. Nije retkost ni „dvostruko“ licenciranje kojim se omogućava slobodna upotreba samo nekima, a nameću se neka ograničenja (primeri: Qt, MySql). Načini profitiranja u ovom slučaju su brojni: najčešće se radi u preduzećima koja plaćaju programere kako bi dobili gotova rešenja koja se nude na „enterprise“ nivou (v. Sun+Gnom, IBM+Linux), a zatim preduzeća profitiraju (programeri ovde zarađuju više nego na slobodnom softveru, ali bitno je da veliki profit ide matičnim kućama). Osnovni cilj ovih programera je da zarade razvijajući softver otvorenog koda, a prvih da razvijaju slobodan softver uz mogućnost opstanka.


Napomenuću da „otvoreni kod“ i „slobodan softver“ predstavljaju „zakonski“ istu stvar, samo ih razne grupe ljudi koriste za označavanje toga, time iskazujući svoje motive.

Takođe, postoji i mnogo drugih motiva, ali ovo su dve osnovne grupe, i šta novac čini svakoj od njih.

Uostalom, sigurno ti je poznato da su se ljudi popularnih „shareware“ paketa dobro snašli i pored „otvorenog“ pristupa prema korisniku („ako vam se sviđa, pošaljite mi $20“), a slobodan softver je samo korak dalje („ako vam se sviđa, pomognite i vi: napravimo zajedno još bolji program i za mene i za tebe“).

I da istaknem: ovo je moje viđenje situacije, i može biti skrooooz pogrešno.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

I da dodam zašto je RMS zapravo počeo sa FSF-om koji je (osnovna) preteča svega ovoga: želeo je da ima slobodu da menja, deli softver koji koristi. I pre GPL-a je bilo slobodnog i softvera u javnom vlasništvu (TeX, X, ...), a neki od tih su bili vrlo komercijalni (Knuth je sigurno dobro zaradio kada je napisao TeX i u njemu složio TAOCP koji je posle prodat u 1+ milion primeraka; X su razvijale velike firme kako bi imale proof-of-concept za sve svoje komercijalne grafičke interfejse koji bi mogli da sarađuju).

Uopšte, program se piše zato što ima upotrebnu vrednost za onoga koji ga piše, a ne zato da bi se zaradio novac.

Uostalom, sačekajmo leku, on je najaktivniji programer koji pod sličnim uslovima objavljuje svoj kod.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Steta, nekima i podje za rukom, pogotovu u proteklih nekoliko godina za vreme dotcom ludila :)

Ja mogu slobodno reci da razumem i jedne i druge, a i poznajem ljude kojima materijalne vrednosti nisu nikakav imperativ, a boga mi i one kojima jesu :)

Recimo, desavalo se u nekim pregovorima sa ljudima koji rade GPL da ne postoji ni jedna sansa da se oni kupe, novac je bio potpuno irelevantna stvar i verujem da bi se svakom nasla cena, ali - eto, njima to nije imperativ i na taj nacin se sa njima ne moze napraviti posao. Nekima to moze izgledati neverovatno, a opet nekima je to skroz normalna stvar.

Cilj OSS razvoja je OSS razvoj, a ne profit koji bi proistekao iz njega - vrlo interesantna pojava.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Postoji jos jedna grupa ljudi koja pravi OSS, a to su ljudi koji su zaradili dovoljno novca da mogu da rade stvari koje su slobodne za druge ljude, i da u medjuvremenu uzivaju praveci tako nesto..

Takvih primera ima puno, a najbolji primer je Andrew Carnegie :) (ne, on nije radio SS ali bi ga radio da je tako nesto postojalo u njegovo vreme).

hm.. reljam, sve mi se čini kao da te je ona diskusija o browserima navela da postaviš ovo pitanje, ali meni nije jasno baš zašto ;), i ne znam kakve veze ja imam sa tim ;)

elem, prvo, ja sam tzv. "web developer" pod moranje (tj glumim jednog na forumu ;), da bi plaćao račune), i zato moram da se bunim, i kukam na nekog ko mi svakoga dana otežava posao.. (vezano za ie)

e sad, ja tamo uopšte nisam nastupao kao OSS programer, već sam samo bio iznerviran politikom m$-a.. nema mnogo veze sa ovom temom..


a sad i o ovoj temi. prvo, ne znam zašto ne možeš da razumeš ivanove razloge 1, 3 i 4. pa mnogi ljudi ili daju dobrovoljne priloge, ili volontiraju na raznim poslovima za opšte dobro, ili spašavaju ugrožene životinje, ili se bore protiv zagađivanja, aktiviraju se u raznim NGO-ovima....

ja bih radi sve te druge stvari, ali mislim da tzv. "opštem dobru" mogu najviše da doprinesem kao programer, a uz to, to i lično najviše volim da radim. da sutra zaradim $1M+ (što reče neko), ja bih nastavio da programiram, da li za svoju dušu, da li za OSS. (zar nije svejedno).


dalje, postoje dobri razlozi recimo zašto bih ja npr radio nešto u pomenutom mozillinom framework-u kao OSS. to bi mi bila dobra prilika da dok još ne znam sistem, upoznam ga bolje, ili najbolje, onako iznutra..

u sledećoj fazi, kada bih upoznao framework programirajući malo u njemu, i kada bih smislio šta želim/mogu da isprogramiram kao finalan proizvod (uz većinu OS licenci, moguće i komercijalan i/ili zatvorenog koda), mogao bih i to da započnem kao OS, zato što bih mogao da dobijem pomoć drugih programera.. kasnije, ako taj projekat preraste u nešto ozbiljnije i veće, i bar malo zanimljivo nekoj većoj firmi, šta misliš, koga će prvo da probaju da zaposle da radi na projektu, ako ne mene kao pokretača projekta..

e sad, ja sam mogao da počnem taj projekat i sam za sebe, da završim sam (pitanje koliko je moguće, zavisi od veličine programa), i da počnem da ga reklamiram i prodajem sam (a bez velikih sredstava, ne bih daleko stigao).

treća opcija je da ga razvijem sam, i ponudim većim firmama da se prodaje pod njihovim imenom.. to je isto moguće, ali mnogo je teže stići i upasti u oči firmama tako sam, jer verovatno ne mogu toliko da razvijem i popularišem projekat kao u prvom (OSS) primeru...


postoji i slučaj programiranja nekog manjeg programa za jednog klijenta, čija bi dalja prodaja bila vrlo nesigurna (i isplativost iste, kao što si valjda ti skoro pomenuo za $5/kopiji, od čega banke uzmu $4.99 ;). u tom slučaju, jedino pametno za uraditi je publikovati taj kod za dž, u nadi da bar neko drugi ne mora da izmišlja toplu vodu (ako već ja ne mogu da imam više koristi od njega)... a to se može vratiti i materijalno, i nematerijalno...


i za kraj, još jedan *vrlo* čest slučaj je da ja kao programer u svom radu (ili već zabavi, šta god ;) koristim neki OSS program, i zafali mi neka funkcija/opcija.. programiranjem te opcije, i slanjem glavnom timu ne samo da ja dobijam tu opciju, nego i mogućnost da neko treći još više nadogradi tu opciju nego što bih ja ikada mogao, i ona meni time postane još upotrebljivija...

Potpis

blogče :: unescaped beta
^{» go-paste extenzija
　 » reč dana: backup
　 » bočne koalicije}

Razumem ja nematerijalne potrebe, ali one dolaze posle materijalnih [Maslow]. Ali meni se cini da vecina ljudi koji ovde pricaju o OSSu, i na koje se moje originalno pitanje odnosilo cini mi se da ne spada u kategoriju da im je jos ostalo da samo ispune potrebu samoaktualizacije (cast izuzetcima).

U svakom slucaju, broj ljudi koji imaju sve ostalo sredjeno u zivotu i onda sede i rade OSS sa strane je mnogo manji od ove druge kategorije. Ali da mi ne bi ovde nagadjali o tome, ima li neko ko se time bavi i sta misli o onom pitanju odozgo?

>da sutra zaradim $1M+ (što reče neko), ja bih nastavio da programiram, da li za
>svoju dušu, da li za OSS. (zar nije svejedno).

Nije. Uz OSS varijantu nekom tamo programeru cupam hleb iz usta. Uz ovu drugu, to ne radim. :)

Vrlo je zanimljivo sto se ovaj fenomen pojavljuje samo u softveru, mislim ne vidis muzicare da pisu muziku za dzabe ili nema dzabe filmova ili dzabe knjiga (makar da se distribuiraju u e-formatu da bi zanemarili troskove distribucije). Sigurno ne ni u priblizno istom broju kao ljudi koji to isto rade sa softverom.

Dzabe knjiga ima...a i muzike, samo je ne zelis :) .

Salu na stranu, uvek moze da se naplati ono sto radis, ako to nekom treba. To nema veze sa licencom. Licenca je samo "prodati kravu a zadrzati ular" (pri tom ne odvezujuci kravu), sto bas i nije posteno. Transakcija bi trebala da bude kraj interakcije :). To sto su cene free softvera nula nije propisano GPL licencom, vec je to dobra volja programera koji su ga napisali, ali ono sto meni smeta kod nje je da nije dozvoljeno naplatiti naknadnu doradu GPL softvera, cime su svi kasniji doprinosioci stavljeni u polozaj da moraju da svoj rad poklone. S tim u vezi, ako bi GPL postao jedina licenca, da bi profit ostao na nivou na kom jeste, definitivno bi cena prvog izdanja intelektualne svojine morala da bude vise redova velicina veca nego sad, ali bi zato preprodajom stigla do korisnika po nizoj ceni nego sada.

Knjiga, muzika i svega ima za „dž“, a ponešto je čak i „slobodno“ (tj. možeš i da menjaš).



Pa ovo prosto nije tačno. Ogromna količina GPL softvera je baš dorađena uz naplatu. RedHat programeri su plaćeni da dorađuju GPL kod, a i sam RedHat na tome zarađuje.

Takođe, GPL garantuje slobodu i svim narednim korisnicima, a nisu „doprinosioci stavljeni u položaj da moraju svoj rad da poklone“. Znači, ti bi da iskoristiš tuđi rad i slobodu koju ti je on doneo, a istu bi da ukineš drugima? Još ćeš mi reći da je to „pošteno“.



Hm, GPL garantuje samo slobodu, i onemogućava ukidanje te slobode. Cena je potpuno proizvoljna stvar, i RedHat prodaje svoj Advanced Server po ceni od nekoliko hiljada dolara, mada sve to isto ti možeš i da skrpiš sam kod kuće. Isto tako, FSF je pre naplaćivao $5.000 da ti kompajlira sav GNU softver za tvoj izbor arhitekture i da ti pošalje na diskovima (sada možda i više naplaćuje).

Druga je stvar što ova „sloboda“ teži i da smanji cenu, pošto uvek možeš da odeš kod prijatelja i da od njega uzmeš program koji ti treba (ako ti je „zvanično“ izdanje suviše skupo).

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Procitaj ponovo, ali ovaj put pazljivo: GPL ne postavlja cenu na originalni program (moze biti i 1000000$ i ipak biti GPL), a ko god ima kod sebe program pod GPL-om ima pravo da ga menja i doradjuje, ali je duzan da svoje izmene, dopune, poboljsanja itd. objavi bez naknade, tako pise u GPL-u.

Znaci: pises nov GPL, naplati koliko hoces, pod uslovom da ne uskracujes korisnicima ni jedno moguce pravo, osim prava ogranicenja prava, ali ako dopisujes, cena = 0.

Dakle, ja necu da se okoristim tudjim nego svojim radom. Ako su sva prava garantovana svima, zasto onda i ovo nije? Ionako bi vec prvi kupac (ili velika grupa zainteresovanih kupaca koji ce podeliti troskove kupovine) nove verzije imao pravo da ga deli i besplatno ako zeli, i da ga objavi na internetu ako zeli, tako da to sto bi programer naplatio jednom svoj rad je verovatno sav novac koji bi od toga video, a softver bi bio slobodan (ne nuzno i besplatan sa svakog izvora, ali vrlo verovatno ubrzo dostupan i po ceni 0) i dalje.

A ti isto to, samo neka ti štivo bude GPL licenca. :-)


Hm, možda u tvom primerku GPL-a tako piše.

U ovom mom kaže da ti, ukoliko distribuiraš svoje izmene (znači samo onda, ako ne distribuiraš, možeš i da ih nikome ne pokazuješ), moraš da distribuiraš pod istim uslovima, tj. ti te izmene možeš da naplatiš ali ne možeš da uskratiš drugima slobodu da dobiju izvorni kod tvojih izmena i da i njih dalje menjaju.


Kao što rekoh, pročitaj pažljivije GPL, nije sve baš tako kao što misliš.

Ono na šta ti misliš je najverovatnije odeljak 2b GPL licence:


Znači, odnosi se samo na distribuciju i licenciranje (tj. davanje dozvole za upotrebu) — nigde se ne pominje da ti ne smeš da naplatiš samu uslugu koliko ti duša ište.

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

(potcrtao salec)


Daaaaaa! Na to mislim! Zar tu ne pise upravo ono sto i ja kazem? Ako distribuiras ti, to mora za dz. Ali ako ga prvi put objavljuje/nudi na prodaju originalni autor, [preterivanje]makar to bio potpuno nefunkcionalni i nedovrsen softver koji vapi da bude popravljen i prosiren[/preterivanje], on ima pravo da nalepi cenu iako ga objavljuje pod GPL-om.

Ako ja sam koristim prepravljeni softver to je OK, ali ako hocu da nesto zaradim od njega, moram da ga nekom prosledim. Zar taj cin transfera nije distribucija, za koju pise eksplicitno "at no charge"?

Ukratko:

1. GPL ne sprecava originalnog tvorca da naplati svoj rad.
2. GPL ne sprecava korisnike da unose ma kolika poboljsanja u originalni rad
3. GPL sprecava korisnike koji unesu ma kolika poboljsanja u originalni rad da naplate svoj rad, ako nisu sklopili ugovor sa nekim da to usluzno urade za njegov racun (originalni programer je mogao da okaci cenu i ceka kupca da se pojavi).

Po meni, sasvim dovoljan uslov bi bio kad bi svaki izvedeni rad iz neceg pod GPL mogao da se prenese dalje (objavi ili distribuira) iskljucivo pod GPL, sa svim odredbama koje stite otvorenost koda, slobodu izmene i distribucije, kad GPL ne bi imala klauzulu o visini cene "at no charge". Ako je nesto GPL, cena ce mu ionako dostici 0 u konacnom vremenu. Ali cena uopste i nije poenta. Poenta je u ocuvanju prava. Prvi autor je imao pravo da proda program ne krseci GPL, cak iako to pravo nije iskoristio. Zasto se jedno od prava gubi posle pocetne distribucije?

Ne, to znači da „licenciranje“ mora biti besplatno, ali i originalni program se licencira besplatno (to je zahtev slobodnog softvera). Ako licenciranje ne bi bilo besplatno, to bi značilo da nije moguće deliti softver sa prijateljima (pošto „licenca“ predstavlja dozvolu za upotrebu jednog primerka softvera), i jedna od osnovnih sloboda bi bila narušena.

Pogledaj 11.:


Znači, tu je došlo do nesporazuma: licenciranje je prenos prava (koji se mora obaviti besplatno), a „fizički“ prenos koda je nešto što se može naplatiti, i što se uveliko naplaćuje.

Kao što već rekoh, na tom principu rade mnoga preduzeća (pa i IBM, Sun, RedHat,...).

Potpis

Možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu.

Zato im je simbol ona ovca (gnu), jer dozvoljavaju da ih administratori i support šišaju.

Potpis

IOCC