Troboj u srednjoj DSLR klasi: Nikon D80 vs. Canon 30D vs. Nikon D200 - veliki uporedni test sa više

[ ]

_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 27.07.2014. u 01:08 GMT+1]}

Veoma dobar test. Mnogo toga se vidi a dosta toga se da zakljuciti.

Interesantno je poredjenje ca Canonovom 15-icom. Diskusija moze da se nadoveze na pricu oko VR 18-200. Sigma u istom cenovnom rangu skoro redovno “pobedjuje” visokobrendirane proizvode najpoznatijih firmi. Situacija bi izgledala sasvim drugacije da je u igri Canonova 14-ica.
Medjutim to nije ta cena,...
Vise puta sam se u ovo licno uverio, a najprijatnije me je iznenadila zum verzija 100-300. Neverovatno ostar objektiv; gotovo bez mana. Nisam siguran da u toj kategoriji postoji bolji bez obzira na cenu.
Mozda bi bilo dobro da se i on istestira.

Radio sam sa Canonom 10-22, ali ga nisam imao pri ruci tih dana tokom testa Sigme, da ih direktno "sudarim". To bi bio pravi "rat" :)

Ipak, čini mi se da je Canon 10-22 bolji onoliko koliko je skuplji. To je stvarno izuzetan objektiv.

Generalni pad cena digitalne foto tehnike doveo je do toga da i DSLR aparati postanu pristupačniji znatno širem krugu korisnika nego što je to bio slučaj pre par godina. Još jedna dobra vest je da istovremeno sa pojeftinjenjem, raste i upotrebljivost aparata, i što je vrlo važno, kvalitet kit objektiva koji se najčešće dobijaju prilikom kupovine tela.

Interesantno da Canon čak i uz model 30 D, koji je nekoliko generacija iznad 300 D, uz koji se prvi put pojavio, i dalje isporučuje praktično istovetni 18-55mm, objektiv koji ne može da posluži maltene ni za probu.

Nasuprot tome, Nikon je već za D 70 ponudio sasvim solidni AF-S Nikkor DX 18-70 f/3.5-4.5G ED, koji je u vreme svog pojavljivanja bio znatno ispred konkurencije. Ubedljivo je nadmašivao kit rešenja ostalih proizvođača, posebno najljućeg protivnika - Canona.

U poslednje vreme Nikon ide još dalje i uz svoj novi bestseler, model D 80 - isporučuje objektiv još većeg raspona, od čak 27-202,5mm (ekv.), uz dodatno obećanje da će njegove optičke karakteristike biti sasvim solidne...

Nikon AF-S Nikkor DX 18-135 f/3.5-5,6G ED



_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:44 GMT+1]}

Zaboravih - lep test, zanimljiv objektiv.
Zanimljivo, Nikon ima 5 zum objektiva koji pokrivaju 18-55mm područje: 18-55, 18-70, 18-135, 18-200 VR, 17-55/2.8, a tu je i FF 17-35/2.8. Sjajan izbor, šteta samo što nema f/2.8 IS modela.

Odlican test

Drago mi je da si potvrdio ono sto odavno tvrdim da su D80 i 18-135 odlican izbor za svakog naprednog fotografa.
Veoma ostre slike koje daje kit objektiv 18-135 su stvarno vrh.
U normalnim uslovima sa dosta svetla ja skoro i da ne primecujem razliku izmedju 18 - 135 i VR 18 - 200 !!!
Tek kod smanjenog svetla i ukljucene stabilizacije VR 18-200 ima prednost.

Pozdrav Peky

Potpis

PEKY

DreamBox 7020 S full AU CS
DreamBox 7000 S full AU CS
DreamBox 500 S full AU CS

NIKON D80 + Nikkor AF-S VR 18-200mm F/3.5-5.6g IF-ED
Nikon AF-S VR 70-300 mm Objektiv F/4.5-5.6 G IF-ED
Nikon AF-S DX 18-135 mm F/3.5-5.6 G IF-ED
Nikon AF 50mm F 1.8 Prime
SB800 + SB600 2 x 2 GB Extreme III 20MB/s

i meni se svideo test. Inace sto se tice geometrijskih distorzija koje se zameraju ovom Nikkoru, u Nebojsinim primerima ja sam distorzije na 18-135 primetio tek na fotki koja je namenski napravljena da ih ukaze. Na bilo kojoj drugoj to se ne primecuje. Inace i te distorzije sam u roku od minut uspeo da ispravim pomocu PTLensa.

Distorzije su kurvasta stvar tj. ne primecujes ih dok ne naprave veliko s***** tj. ne smetaju one stalno ali kada ulete onda naprave krs...

I manje upućenima je poznato da L serija Canon objektiva predstavlja sam vrh optike, mehanike i elektronike. Obuhvata vrlo širok spektar modela najrazličitijih raspona i svetlosnih jačina. Cene onih najskupljih (npr. EF 1200mm F5,6 L) se izražavaju šestocifrenim (nije greška) dolarskim iznosima, pa to dodatno pojačava žudnju svakog foto-zaljubljenika da u svojoj foto-torbi ugosti nekog od njih.

Međutim, ako malo bolje pogledate celokupnu L paletu videćete da ima i daleko dostupnijih modela, koji takođe poseduju odlične osobine. Oni najpristupačniji se nalaze ispod granice od 1000 dolara, a zadržavaju svu ekskluzivnost koja krasi daleko skuplju braću. Naravno, takvi nemaju stabilizaciju, raspon im je uži, a svetlosna jačina manja, ali i oni nose crvenu liniju na sebi kao zaštitini znak. Bez obzira na, u apsolutnim merilima, i dalje visoku cenu, njihov odnos kvalitet-cena je veoma povoljan. To ih čini interesantnim za širok krug, kod nas naprednijih korisnika, a na Zapadu čak i amatera...

Canon EF 17-40 f/4 L - test




_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:45 GMT+1]}

Odlican posao Nesho... tvoj nacin pisanja testova je odlican. Mogu samo da zamislim koliko bi bio posecen sajt da je test pored srpskog i na engleskom.

Drago mi je sto imas toliko ambicija, i sto toliko sebe unosis u tvoje testove. Extra uradjen posao.

Inace po meni jedine mane ovog objektiva su sto nema umesto F4 konstantnih F2.8 i sto nema stabilizaciju, posto bi tad bio best buy, ali kome to treba ostaje mu EF-S 17-55 ali on nije L.

Odlično urađeno, svaka čast !

Nebojsa imam pitanje, posto na testu nisi okacio, kakva je reprodukcija boja na fotkama koje su uredjene sa integrisanim blicem? Da li postoji onaj problem sa losim bojama (narocito lica) ili su boje kao na PRO1 (perfektne).

Reprodukcija boja je tipična L, znači realna, bez dominanti, a sa živim bojama.

Inače, što se tiče intenziteta boja generalno, nijedan DSLR ne daje takve boje kao Pro 1. U njemu se sabiraju dva efekta:

L objektiv koji sam po sebi daje realne (tj. žive) boje, plus što je kod njega po default-u saturacija malo odvrnuta. Ko voli, kod DSLR je moguće ići na naknadno napucavanje, ali zavisi od konkretnog modela koliki su koraci podešavanja i koliko koraka uopšte ima. Canon je u tome generalno bolji, Nikon je slabiji.

Svi znaju da je objektiv jedna od najvažnijih karika u lancu nastajanja kvalitetne fotografije. Delimo ih na fiksne i zum, pri čemu oba vrste pokrivaju najrazličitije vrednosti žarišnih dužina. Cene su im veoma različite, ali generalno pravilo postoji: ako gledamo kvalitet slike, zum objektivi u proseku znatno zaostaju za fiksnim. Kažem u proseku jer ima i obrnutih situacija, ali tada je razlika u ceni enornmo velika.

U analogna vremema za koji god refleksni aparat da ste se odlučili, prvi objektiv koji ste kupili, ili sa njim dobili u kompletu bio je 50mm fiksni. Zašto baš 50mm? Zato što je to žarišna dužina koja na analognom (takođe i na full-frame digitalnom) aparatu daje perspektivu najbližu ljudskom oku. Osim toga, važan razlog je i što za izradu 50mm objektiva ne treba puno stakla, a u jeftinijim izvedbama konstrukcija im može biti i plastična. Svaki brend je imao najmanje po dva predstavnika tog tipa koji se u se razlikovali u kvalitetu izrade i svetlosnoj jačini. Kod slabijih ona je iznosila f1,8-f1,7 (retko, a najviše kod u to vremo popularnih Ruskih aparata i f2), a kod jačih f1,4. Velike serije u kojima su oni izrađivani dodatno su smanjivale cenu, pa se sa sigurnošću može tvrditi da jeftinije varijante 50mm objektiva daju ubedljivo najviše optičkog kvaliteta za svoju cenu.

Nastankom digitalne ere u kojoj dominiraju modeli sa APS-C veličinom senzora, značaj "normalaca" je donekle opao, jer je njihova efektivna žarišna dužina u tim slučajevima 75-80mm (75 za 1,5, a 80 za 1,6 "krop" faktor). Time oni u određenoj meri gube svoju raniju namenu, ali im se povećava upotrebljivost u portretne svrhe, uz standardno nezamenljivu ulogu u situacijama kada je svetla vrlo malo. Zato se i danas neka od verzija 50mm objekiva nalazi u foto-torbi svih iole naprednijih korisnika DSLR aparata...

Canon EF 50mm f/1,8 II vs. Nikon AF Nikkor 50mm f/1.8D - uporedni test



_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:46 GMT+1]}

U poslednje vreme se uočava trend pada cena tela sa punim (24x36mm) formatom senzora, što potencijalne vlasnike tela APS formata stavlja pred dodatnu dilemu. Naime, da li je pametno kupovati objektiv za manji senzor koji u slučaju upgrade-a tela na puni - neće biti upotrebljiv, ili ići odmah samo na objektive koji već odgovaraju punom formatu?

Onima koji se odluče za ovu drugu beskompromisnu varijantu biće veoma zanimljiv sledeći objektiv na testu. On i na telima sa APS senzorima ima širok ugao gledanja, a na eventualno budućem full-frame telu pružiće redak užitak tzv. riblje-oko vidnog polja širine 180 stepeni!

Canon EF 15mm f/2,8 fisheye - test



_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:46 GMT+1]}

Fish-eye su zanimljiva stakla. Međutim, diskutabilno je koja imaju veća prirodna izobličenja - ona ili rektlinearna. Oba zapravo imaju problem da naprave planarnu projekciju 3D okruženja, sa drugačijim kompromisima.
Rektlinearna ("obična") stakla čuvaju linearnost (zato se tako i zovu), ali ne i udaljenosti. Fish-eye stakla obrnuto - linije se krive, ali su zato proporcije zadržane. Dobar primer ima u ovom Nebojšinom testu - sa automobilima. Automobili na kraju kadra kod Sigme 10-20 su potpuno izduženi i neprepoznatljivi, dok kod ribljeg oka zadržavaju proporcionalnost i dimenzije. Zato je ona žičana konstrukcija postala obla..
Zato u nekim situacijama riblje oko može da da zapravo prirodniji kadar, ali mislim da je naše oko ipak osetljivije na prave linije za koje znamo da treba da su prave.

Generalni pad cena digitalne foto-tehnike uslovljava da i na siromašnijim tržištima, poput našeg, srednja DSLR klasa postaje sve zanimljivija, ne samo za profesionalce, nego i za širi krug naprednijih korisnika.

To je sloj modela koji krasi vrlo dobar odnos ukupan kvalitet-cena. Ono što je možda još važnije - sve osobine su im vrlo dobro izbalansirane: uvek imaju senzore poslednje generacije, kvalitetno, najčešće magnezijumsko telo, velik broj manuelnih kontrola i dosta komandi na telu za brzi pristup njima.

Samim tim, svaki proizvođač teži da u srednjoj klasi ponudi što kompletniju mašinu. Canon je krenuo sa 3 Mp D 30, a nastavio sa 6 Mp D 60 i 10 D. Njega je nasledio veoma unapređen 20 D, koji je u momentu predstavljanja bi daleko iznad konkurencije. To je dovelo do toga da je njegov naslednik 30 D samo dodatno usavršen, a senzor, procesor i telo su ostali isti kao kod prethodnika.

Nikon je u toj klasi trenutno još bolje profilisan, jer u njoj ima čak dva predstavnika: D 80, namenjen prvenstveno naprednim amaterima, i D 200 koji se ne plaši ni ozbiljnijih profesionalnih izazova.

Nakon odluke o nabavci aparata srednje DSLR klase, nema potencijalnog kupca koji se ne dvoumi upravo između ova tri modela...

Nikon D 80 vs. Canon 30 D vs. Nikon D 200 - uporedni test




_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 06.07.2009. u 01:44 GMT+1]}

alal vera za tekst!

Odlican tekst

Neso stvarno extra test!!!