postdiplomski u Americi

Moras polagati TOEFL test , za postiplomske ti treba 580 bodova. Sedi, zagrej stolicu i polozi to, imas svaki mesec cini mi se polaganje u BG-u, raspitaj se malo , zaboravih gde je tacno.

To ti je prvi korak da bi mogao da apliciras a posle idu sve ostale stvari..........

Duzina trajanja studija zavisi od struke, jedna moj adrugarica je radila 3 godine na postiplomsklim u Bostonu za neku kostimografiju. Takodje, sto se tice novca, vidim ovde opet neki pricaju gluposti na staru temu oko ustede para, ne bih se zadrzavao na tome..............to je relativna stvar, postoji sansa da dobijes stipendiju, slucaj ove moje drugarice, i to puna stipendija za sve tri godine skolovanja. Ali to nije pravilo, moras aplicirati, pa sta bude.

Offtopic: Da ti drugarica slucajno nema inicijale J.S. ?

Prika, ponasas se suvise infantilno..........ovde smo da pomognemo coveku sa informacijama a ne da lupatamo gluposti.

Ne mogu da se setim gotovo nikoga iz svoje generacije ko je platio celo postdiplomsko skolovanje. Velika vecina je od drugog ili treceg semestra bez
problema dobijala neku asistenturu koja podrazumeva placenu skolarinu + neku crkavicu od koje se moze platiti soba ili stancic i mozda jos nesto preko.
Studenti tehnickih nauka su obicno dobijali research assistantship, dok su teaching dobijali obicno studenti filologije.

Odredjenom broju ljudi (meni, naprimer) se posrecilo pa su uspevali da dobiju stipendiju od samog pocetka. U mom slucaju je bilo presudno specificno
predhodno obrazovanje + radno iskustvo koje je bilo izuzetan match za to sta je profesor radio u svom research-u, koje nije nikako mogao da nadje
na kampusu.

Za undergraduate studije je ovo daleko teze - na postdiplomske ulazis sa nekom potvrdom kvaliteta (ocene, prosek, radno iskustvo) pa se lakse
odlucuju da ti povere nesto. Naravno, to je bilo u neka vremena kad je sve u Srbiji imalo neku priznatu vrednost.



Sebe ubrajam u klikerase, medjutim, siguran sam da sam svoj prvi semestar izgurao na zdravu fiziku. Da je potrajao jos dve nedelje, sigurno bih dobio
srcani udar od napora da sve stignem. U kasnijim semestrima sam nastimovao i ubrzao neke od svojih svakodnevnih rutina, pa je sve bilo mnogo lakse.
Opet, dok sam studirao, mogao sam sve cime se inace bavim da radim na strpkanja (sada pa ko zna kada). Najgore od svega je perpetualni osecaj da
si stalno u zakasnjenju (koji me prati sve ove godine), ali sam shvatio da onaj ko ne odustaje i samo gura napred na kraju sve nekako stigne.



Studentski zivot nalik onom kod kuce (malo ucis, obuces se, izadjes, juris ribe, sedis sa drustvom do kasno, pa se negde mesec i po dana pred ispit
bas bacis na ucenje) zaboravi. Ovde presing traje od prve nedelje, i ne izbijas iz trenerke i dukserica, i tako je manje-vise za sve, kako za dodjose tako
i za Amere.

Za razliku od Srbije, ovde obrazovanje dise za vrat desavanjima u industriji. Profesori osim sto predaju pod obavezno moraju da imaju projekte koje rade
za industriju, jer je zapravo to lova od koje zive a ne njihova bazicna plata. Svi skolu uzimaju vrlo ozbiljno, i kao ludi grabe da sto vise toga nauce (sto vise
predmeta, vise projekata), jer je sve nauceno direktno proporcionalno sansama da se na velika vrata udje u industriju za dobru lovu. Jedan covek koga
znam je direktno sa postdiplomskih studija gde je radio za ona vremena izuzetno znacajnu temu (timing skew u procesorima) uleteo na poziciju staff member
u Sun Microsystems, za platu oko 35% vecu od nas ostalih.

To bazicno pitanje (gde je jos zivot i kojesta) je direktno uticalo na odredjen broj ljudi (na mene sasvim sigurno) da napuste otvorenu priliku za doktorat i
odu u industriju.

bogami gadno.

Da li to znaci da ja sa srpskim faksom mogu da se u Americi ubacim na neki nastavak skolovanja i da jos ocekujem tu neku varijantu. Mislim da mi je mozda bolje to nego nostrifikacija, ali oduvek su me plasile skolarine posto sam sebe izdrzavam dakle moram da radim.

Potpis

102>77+30+20 !

Dobro-de, uzecemo se u pamet, vreme nam je ... no izgleda ne mozemo dok nas neko autoritativan ne podseti.

BTW, ko je 'prika' ?

I nisi odgovorio - je li u pitanju J. St. ili nije ?

Ne znam, jer nisam 100% u toku. Vrlo je verovatno da moze, jer i dan-danas dolaze deca iz Srbije na studije.

Mada, siguran sam da je to najefikasniji nacin da legalno udjes u USA i da posle dobijes posao, papire, i ostalo.

U svakom slucaju, pokusaj - bez obzira sta ispalo, iz tog napora moze samo nesto dobro da izadje.

mislim pitanje je prilicno uopsteno, ali mislim za primer Italija je koliko vidim tu negde izmedju Srbije i SAD. U Italiji postoji skolarina, ali stranci upadaju u trecu kategoriju (po defaultu zbog malih primanja) i to mu dodje skolarina od nesto vise od 500€. Medjutim vi ostvarujete prava na jeftinu ishranu pa se to sve vrati.

Amerika je ipak brutalna valda zato i ne priznaje nista tudje ?!

Potpis

102>77+30+20 !

Ovo je malo prestroga ocena - priznaje se gomila toga, pogotovo iz zemalja EU.

'Brutalno' je malo prestroga rec - mozda je bolje reci 'Amerika sve shvata ozbiljno i igra muski'.

Nije uopste tesko doci sa tudjom diplomom i upisati faks - jedini problem je kako resiti pitanje para.

Znatno je redje (ali ne i nemoguce) doci sa doktoratom iz druge zemlje i odmah dobiti profesuru na fakultetu.

ne znam malo me pokosilo ovo sa američkim studentima, a to se dešava svako malo. radije bi možda na neki fakultet u Engleskoj. A da li se priznaju engleske diplome u Americi? Za svaki slučaj, ako ikad poželim tamo. A glede toga da bi me profesor trebao uzeti i voditi, to ne mogu baš očekivati. boli naše profesore kita za nas.. čak su možda i ljubomorni, ako osjete da bi meni moglo biti bolje nego njima. ili možda pucam na krivog profesora da mi pomogne? Možda ima i boljih kojima ne bi bio problem malo pomoći na neki način, da se ukrcam na "vlak" za van i dođem kao stručnjak iz neke zemlje, sa sjajnim znanjem engleskog, ali boli briga naše profesore.. bitno je da je njima dobro i da ih se jako poštuje, a šta ću ja nakon studija sociologije je manje bitno.. njima.. tako da nema nikakvog uspjeravanja. nisu to američki profesori, koji kao mentori usmjeravaju svoje studente, gdje će i kako će. ovo možeš biti sretan da te ne izvrijeđa, ako mu postaviš pitanje glede običnog diplomskog rada..

Mislis: lepo sednes u metro u Londonu, a oko tebe obicni ljudi sa ruksacima ?

Nemoj mnogo da se bojis - nema smrti bez sudnjeg dana.



Naravno.



To je jedna sasvim druga prica - mentalitet malih, ogranicenih, i neprotocnih sredina gde svako gleda da zauzme mracni cosak i da u njemu bude glavni pauk.

Licno jako dobro poznajem ljude koji su se vracali sa fenomenalnim doktorskim radom, sa oko 12+ objavljenih naucnih radova u najuglednijim casopisima kojima
je indirektno receno da za njih na maticnim fakultetima nikada nece biti mesta. Ako racunas da ces doci sa ugledom od spolja i da ce te neko cekati sa cvecem,
uzalud se nadas.

Tamo gde iz celog sveta dolaze sposobni ljudi, gde ima mali milion slicnih strucnih pozicija, ljudi se trude da budu prijatni, dobronamerni. Nije retko da od studenata
dobijaju anonimne ocene na kraju svakog semestra za strucnost, kvalitet predavanja, prijatnost karaktera i slicno, pa koga izvizde moze da polako kupi prnje.

jel mi može još netko reći samo jednu stvar? meni nije jasno to sa tim prosjekom kako se to računa? Amerikanci imaju nekakvu skalu od 1 do 4. rekao mi je jedan dečko da se ta skala računa tako da su tu bitni i satovi predmeta i da se oni množe sa ocjenom i poslije dijele. jel to točno? znači ako imam recimo 5 iz predmeta koji smo imali 4 sata to je 20 bodova, a 2 iz predmeta koji smo imali 2 sata to je 4 boda i onda se to množi = 24 i poslije dijeli sa 6 i dobijem da je to 4. da li je to točno? Mislim nije mi uopće jasno. Ali to bi onda promijenilo stvari. a i ne kužim kako bi onda 4 bilo ocjena a kad imam jednu dvojku uz jednu peticu. nije mi jasno, pa ako mi to može netko objasniti da li su njima toliko bitni ti satovi i da li ako po tim satovima imam prosjek 2.5 da li je to prosjek b ili c?

i još jedno za mene važno pitanje. kako se šalju dokumenti sa kojima se želi aplicirati na sveučilište? putem maila ili kao pismo? da li šaljem svoj indeks ili kopiju indeksa ili kako? strah me to slati u Ameriku!

Naravno da se ne salje index, koji je dokument od lokalnog znacaja za fakultet.

U moje vreme je bilo ovako:

Kad se zavrsi (a moze i pre) salje se tzv. transcript na kojem je lista svih polozenih predmeta.
Ta lista (bi trebalo da) se standardno vadi u sekretarijatima fakulteta, na kojoj je potpis i pecat.
To se zatim odnese kod ovlascenog sudskog tumaca da prevede, zatim u sud da se udari verifikacioni
pecat (apostil) posle cega to mozes da saljes sa dokumentima za upis.

U svakom slucaju, mora da informacije o tome postoje na sajtu univerziteta na koji apliciras.

a šta je ovo? nađoh to, a zanima me informatika. jel ovo nešto informatički, da poslije toga mogu raditi ko informatičar? traje samo dvije godine
http://www.infoplease.com/edu/...390/expenses.html#dataColleges
jel možeš malo pogledati? piše da poslije radiš još dvije godine za njih? da li nešto zaradiš ili šta? i inače me zanima informatika, ali naš fakultet traje 5 godina! kako se to može upisati?

http://www.aitel.hist.no/engli...ostgrad.php#Whoisthisstudyfor?
a ovo? uglavnom me zanima neki informatički fakultet koji traje dvije godine? kakve su mi mogućnosti poslije?

Reci cu ti posteno:

Nije mi tesko da ti iz prve ruke prepricam sopstvena iskustva, medjutim konkretan research ces ipak morati sam
da uradis.

Ako ti tesko pada, verovatno cu ti znatno olaksati ako ti kazem da u moje vreme nije bilo interneta i da je potraga
za informacijama znacilo da se uzme ogromna debela knjizurina u Americkom Kulturnom Centru u Bgd-u i da se satima
lista i prave beleske.

A mozda bi mogli malo i mladji kadrovi da priskoce u pomoc ?