Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

Ne može biti psihološkinja nikako, jer kod imenica s osnovom na -g pri dodavanju nastavka -kinja do palatalizacije dolazi samo u dvama primerima: sluškinja i Požeškinja (dakle, ovo su izuzeci, i takva pojava je protivna pravilima tvorbe reči).

Međutim, lako je reći šta nije pravilno, a malo teže je odgovoriti šta jeste pravilno. :)

Bitno je da reč bude izgrađena po jednom od nekoliko gramatičkih principa (psihološkinja, kao što sam gore objasnio, ne potpada ni pod jedan od njih), a koji će od valjanih principa biti upotrebljen u konkretnom slučaju zavisi samo od prakse. Prema tome, u ovom slučaju treba prepustiti ljudima koji vole da koriste slične nazive u ženskom rodu da biraju između nekoliko gramatički korektnih oblika: psihologinja, psiholožica, psihologica itd., ali ne treba gramatički nekorektnoj reči omogućiti da uđe u praksu.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ne kazem da je"psiholoskinja" pravilno, vec da se taj termin danas cesce koristi od "psihologica" ili "psihologinja".

Sluga je imenica gramatičkog ženskog roda, pošto se menja po III vrsti, kao žena, olovka, sudija itd.

S druge strane, prirodnog je muškog roda, tj. tipično označava osobu muškog pola. Otuda se, u jednini, kaže Onaj sluga je došao (slaganje po značenju), a ne Ona sluga je došla (slaganje po obliku). U množini je pak moguće slaganje i po značenju i po obliku, premda je češće po obliku: One sluge su došle i (ređe) Oni sluge su došli.

Upravo taj disbalans izmedju prirodnog i gramatichkog roda omogucava postojanost paradoxa na kom galet@world insistira:).
Nedoumica nestaje kada primetimo da prirodan rod subjekta prevladava i konstatujemo da je imenica mushkog roda.

Potpis

.

pa i nije. posto je strana rec, bilo bi valjda logicno da se ne menja, tj. koristi isto za sve rodove?
neke reci kao ministarka, profesorica/ka... su se odomacile, pa su "jestive".
ali ovaj novi pokret da se svakoj profesiji da i zenski rod, rezultuje novim nakaradnim pojmovima.

Potpis

kad imaš samo čekić, sve ti liči na eksere
postoje dve vrste ljudi: oni koji dele ljude na dve vrste i oni koji to ne cine

@Nenad Vranjanac:

Ja nisam rekao da se zalažem za to da svaka profesija ima i ženski rod, ali nije u redu ni to braniti ako žene koje se time bave žele da imaju „svoje“ ime. Treba samo pripaziti da ne skuju neku reč koja se ne može dobiti po pravilima srspkog jezika, a ako je jedini problem to što dobijeni pojmovi zvuče nakaradno, tu se može jedino sačekati pa videti hoće li se takve reči odomaćiti ili neće.

@galet:

Dozvoljeno je i slugi i sluzi, pa ako nekom smeta alternativno značenje drugonavedenog oblika, može i da napravi drugačiji izbor. :)

Palatalizacija je, kao što joj ime kaže, promena glasova u palatale. U osnovnoj školi se često potencira da je to promena „ispred e i i“, ali to je vrlo loše sročeno ograničenje, jer do promene u palatal dolazi u još mnogim primerima:
• ispred a: duh—duša, sluh—slušati...
• u pridevima: vojnik—vojnički, Čeh—Češka...
• postojale su mnoge rasprave o tome da li je u oblicima vikati—vičem i sl. reč o jotovanju ili je i tu posredi palatalizacija (još uvek su mišljenja podeljena) itd.

Sigurno sam zaboravio još neki primer, ovo mi je samo prvo palo na pamet.

U svakom slučaju, činjenica je to da se u nekoj reči glasovne promene ne moraju završiti palatalizacijom, tj. moguće je da tako dobijena reč zahteva još neku promenu (npr. jednačenje po zvučnosti; primer možda malo bliži od onih iz prethodne poruke bi bio knjiga—knjiški). Zanimljiva je tvoja teorija da je reč sluškinja nastala od reči slušati, ali bojim se da proces ipak nije tekao tim smerom.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

A sta je sa reci: pedagog u zenskom obliku?
Meni opet, pedagogica zvuci sasvim normalno i pravilno, mada sam cula da neki kazu pedagoskinja ili pedagoginja (ovo mi zvuci nekako nakaradno bas kao i u obliku psihologinja).

Jos nesto: da li se reci psihologica i pedagogica upotrebljavaju u hrvatskom jeziku? Ako da, sto se toga tice, posto su nam jezici srodni, ne vidim nista lose u tome preuzeti i neke reci iz njihovog jezika ili dijalekta u nas jezik.
Jezik se time moze samo obogatiti i kvalitativno i semanticki i estetski.

Mislim da: celo vreme nikako ne moze i da je to potpuno pogresno.


Ko zna?

S rečju pedagog potpuno je ista situacija kao i s rečju psiholog (i uopšte, celom serijom takvih profesija).

Što se tiče Hrvata, oni (koliko mi je poznato) redovno upotrebljavaju nastavak -inja.

Celo vreme je dozvoljeno (dakle, nije pogrešno tako reći), ali se preporučuje sve vreme kao bolje.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Nisu srodni, to je isti jezik.

Zapravo, ima ih 60, sve ide dva puta (zbog velikih i malih slova). :)

Akcenti:

Dugouzlazni: á é í ó ú Á É Í Ó Ú

Dugosilazni: ȃ ȇ ȋ ȏ ȗ Ȃ Ȇ Ȋ Ȏ Ȗ

Kratkouzlazni: à è ì ò ù À È Ì Ò Ù

Kratkosilazni: ȁ ȅ ȉ ȍ ȕ Ȁ Ȅ Ȉ Ȍ Ȕ

Dužine:

Ravni znak dužine: ā ē ī ō ū Ā Ē Ī Ō Ū

Uglasti znak dužine (cirkumfleks): â ê î ô û Â Ê Î Ô Û

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Imam pitanje.

Hrvati kazu diplomacija, a mi diplomatija. Po kom to pravilu se menja agent - agencija, a diplomat ostaje diplomatija, a ne diplomacija?
Ili se kod nas kaze diplomata, pa se zato ddesava tos to se desava?

Glas r je sonant, ne samoglasnik. Može biti slogotvoran, pa si ga možda zbog toga pobrkao sa samoglasnicima, ali slogotvorni ponekad mogu biti i l i n, što i dalje ne znači da su samoglasnici. Svejedno, evo simbola:

́r ȓ ̀r ȑ


Nije dovoljan samo jedan, postoje pravila kada se koristi jedan a kad drugi, ne možeš da stavljaš kad koji hoćeš. :) Razlika između dugosilaznog akcenta i cirkumfleksa je u tome što je prvi kružni luk, a drugi je uglast. Iz praktičnih razloga, budući da se u štampariji mnogo lakše nalazi cirkumfleks nego dugosilazni akcenat, dozvoljava se i obeležavanje dugosilaznog akcenta cirkumfleksom, ali to ne treba činiti kad god nismo tehnički sputani.


U pitanju je izbor sufiksa. Hrvati su odabrali jedan, mi drugi, ne možemo ni za njihov ni za naš izbor reći da je „tačniji“ ili „pogrešniji“. U našem jeziku postoje mnogi primeru upotrebe i jednog i drugog od pomenutih sufikasa (diplomatija, telepatija, psihopatija; agencija, institucija, konkurencija, rekonvalescencija), pa pomenuti primer nije nikakav izuzetak.


Diplomat i diplomata jednako su ispravni oblici, kao što je situacija s čitavim nizom imenica stranih porekla na -ist(a) i -at(a), zatim imenica grčkog porekla sa završetkom -et(a) i -ot(a). Da ne navodim sad primere, sigurno ih svako može pronaći koliko želi.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Pravopis koji citiraš je iz 1960. godine, a od tada su se neke stvari promenile. Danas se r, kao što sam napisao, svrstava u sonante. Nije to, dakako, ništa od istorijskog značaja, zavisi samo od dogovora; s druge strane, da su ranije definicije bile zadovoljavajuće, ne bi se ni promenile.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ako se složimo da se r svrstava u sonante (a svrstava se, hteo ti to ili ne), onda jednostavno ne može biti samoglasnik; sonanti su jedno, samoglasnici drugo, i nigde se u savremenijoj literaturi ne pominje „malo jedno malo drugo“.

Takođe, pre dve poruke sam napomenuo da r nije jedini suglasnik koji može biti nosilac sloga, ali vidim da ti je to promaklo; kao što sam tad rekao, i suglasnici l i n mogu biti nosioci sloga: Stlp, Vlča glava, Vltava, bicikl, sešn, Ibn...

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.