Ja sam se ranije prilično nervirao oko takvih stvari. Nerviralo me kad kolega uzme 10 dana bolovanja (obično kad ima najviše posla), a ja ga sretnem kako se šetka ulicom. Nerviralo me kad se svi naprave blesavi i odu kući, a ja ostanem još 3-4 sata jer znam da projekat mora da se završi u roku, a posle toga imam iste bonuse kao i ovi što su odlazili kući na vreme. Nerviralo me kad se kolega napravi bolestan, pa ja da posao ne bi trpeo ostanem i prvu i drugu smenu. Nerviralo me i to što se često dešavalo da dam 150% od sebe, a neko drugi ni 20%, i na kraju umesto bonusa, ja samo dobijem još više posla, jer je poslodavac uvideo da brže radim od ostalih i da mogu da postignem (a plata naravno ista kao i kod ovog ko je džabalebario). Onda sam se trgnuo i shvatio da od nerviranja nema ništa i da ne treba da se trudim da promenim firmu, već treba da promenim sebe, odnosno shvatio sam da se ne treba previše isticati ako uvidiš da nema šansi za napredak, nego se lepo prilagoditi timu. Ako vidiš da ostali rade manje od tebe, i ti malo usporiš, a ako vidiš da rade više od tebe, onda malo ubrzaš i sve tako. Kad dođe do toga da se ostaje duže, ako vidiš da ostali redovno ostaju, ostaneš ponekad i ti... ako vidiš da svi pale kućama posle radnog vremena, pališ i ti... i ne interesuje te šta će biti dalje, ni sa projektom, ni sa firmom. Naravno, ovo ne važi ako je poslodavac takav da može da uvidi tvoje angažovanje i to bogato nagradi. U tom slučaju, vredi davati i više od 100% svojih mogućnosti, u suprotnom... ili radiš kao svi ostali... a ako ne možeš ili nećeš tako, iz bilo kog razloga (moralna barijera, vaspitanje, radne navike, profesionalnost...), nema druge nego promeniti firmu. Ja sam ih promenio 9, i to uglavnom baš zbog takvih stvari... i šta sad... ako budem nezadovoljan promeniću i desetu ili ću početi privatan biznis (svakako već odavno radim na tome). E da, i jedan savet... ako tražite profesionalnost, odnosno profesionalan odnos među zaposlenima, kao i na relaciji poslodavac-zaposleni, jurite posao u manjim firmama koje su u razvoju, jer kod njih nema mesta opuštenosti, već se u najvećem broju slučajeva radi ozbiljno i profesionalno. Veće firme mogu sebi da dozvole luksuz i da ostanu bez radnika, jer će brzo da nađu drugog. Razlog je jednostavan, većina ljudi se gura u te velike firme, jer misle da su tamo uvek veće plate i bolji uslovi, iako je u najvećem broju slučajeva upravo suprotno, dok sa druge strane manje firme u razvoju često imaju problema da nađu kvalitetnog i profesionalnog radnika i kada ga jednom nađu teško će ga pustiti tek tako.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Registrovani: 5 ( I AM BORGS, Marcony, sikira069, bordzija, bojanum )
Re: Da li se u Srbiji igde vise ceni profesionalnost? :(
Re: Da li se u Srbiji igde vise ceni profesionalnost? :(
