Neovlašćeno korišćenje Microsoft patenata?

Ma jes' kako da ne...
Fedora i slicne distribucije dolaze sa slobodnim kodecima-ogg,theora,speex i to iz dva razloga:

-da bi se izbegli problemi sa patentima i eventualne tuzbe

-da bi se u isto vreme popularisali ti isti slobodni kodeci od koji neki poseduju nesporan kvalitet(flac i ogg npr)



Fedora ja zamisljena kao distro koji ce se sastojati iz 100% GPL/GNU/free softvera,narvno beplatan za koriscenje i kopiranje
To im prilicno dobro polazi za rukom,a vec nije njihov problem sta se korisnik instalirati naknadno
Tesko da tako nesto moze da nosi epitet komercijalno :-)

Potpis

Power of simplicity - http://www.archlinux.org

Mogu da distribuiraju i MP3 dekodere u GPL obliku.. Ako me pamcenje drzi, MPG123 je GPL.

E, sad, naravno - patenti... jasno je da MP3 patenti nisu kompatibilni sa GPL-om, ne zato sto MP3 dekodere jeste moguce distribuirati za $0 ako je proizvod free - vec zato sto GPL ima klauzule o patentima koje nisu bas najkompatibilnije sa ovim modelom :)

Doduse, time su iskljucili 95% nacina distribucije muzike - al eto, nek popularisu Ogg :-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Sto da ne?
Ogg je tehnicki superioraniji,takodje i WMA i AAC i to po skoro svim aspektima
Mp3 dodje vise kao trademark-njegova rasprostranjenost nije vezana iskljucivo za kvalitet :-)

Potpis

Power of simplicity - http://www.archlinux.org

Vidi, poenta operativnog sistema je da sluzi korisnicima, ne da bude dovoljan sam sebi ili da bude platforma za razne politicke kampanje :)

Sa tim u vidu, cisto sumnjam da OS bez MP3 podrske moze da bude ozbiljan desktop pokusaj ;-)



MP3 svakako nije najkvalitetniji codec, ali definitivno jeste najzastupljeniji - moj portable player ne pusta nikakav Ogg, vec MP3 i AAC... i to je sve sto mene kao korisnika zanima.

Da li je format navodno patent-free, da li je pisan u duhu slobode govora i ne znam ti ja sta me zaista ne dotice - kao ni 99.99% ljudi koji koriste racunar :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Gresis za ogg-sve je vise zastupljen(ne zbog ideologije vec zbog kvaliteta),a polako ali sigurno se pojavljuju uredjaji koji ga podrzavaju



To znaci da je ljudima svejedno da li je u pitanju ogg ili mp3 dokle god im radi :-)

Potpis

Power of simplicity - http://www.archlinux.org

Please ljudi, Linux i ostali GPL softver nisu uopste free. Besplatno je samo popd odredjenim uslovima, tj. kada GPL kod ne koristis u komercijalnom programu, a to sto je to besplatno za onih 99% koji ne programiraju, ne menja nista.

Jeste free: slobodan, otvoren. Nije uvek free: bespalatan. (Mnogo puta rečeno.)

Ogg je totalni niche market - cak i na hard-core audio community-ju, kao sto je Hydrogenaudio.org, Ogg ima oko 23% pristalica - u ostatku sveta je ta cifra verovatno bliza 1% ako i toliko.

Inace Ogg nije bas projektovan sa portable playerima (koji koriste ARM-ove i DSP-ove) u vidu, pa mu dekoder koristi stotinjak kilobajta kojekakvih tabela - prosto dusu dalo za jeftine cipove, taman toliko da je sam Monty morao da radi na DSP verziji dekodera za jednog customera ;-) Dok, sa druge strane, MP3 i AAC dekodera imas portovanih za svaku platformu... AAC dekoder koji mi imamo trci na oko 20 MHz... svega 50% manje od Ogg-a sve i da nadjes cip koji je u stanju da se izbori sa Ogg tabelama :)



Na 128+ Kbps, nema sustinske razlike izmedju Ogg, MP3 i AAC codeca (pricamo o najkvalitetnijim referentnim enkoderima)- sto potvrdjuju HA testovi. Dakle, na 128+ Kbit/s je potpuno irelevantno za 95+% ljudi da li je stream kodiran Ogg-om ili MP3-jem... ono sto je bitno da ce im stream raditi na 99.9% playera ako koriste MP3, i na 0.01% playera ako koriste Ogg :)

Ispod 128 kbps Ogg jeste bolji od MP3, ali opet, ispod 96 kbps je HE-AAC bolji od Ogg-a... i to mnogo bolji ;)

A da... Ogg je patent-free - to puno znaci, posto MP3 patenti isticu za par godina ;-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Hardver stalno pojeftinjuje, Ivane. Meni se cini da Ogg na prenosne plejere i telefone dospjeva ne zato sto je premnogo popularan, nego sto je dzaba. Jos jedan feature, "you have it, we can play it", ti radovi.

Ne tvrdim da ce pomraciti slavu MP3, koji jeste de facto standard, ali mi cifra "podrzan na 99.9% playera" strahovito sumnjivo vec danas zvuci (iRiver, Rio, linux telefoni, gomila kineskih flash plejera), a skoro sam siguran da to tako nece bit u buducnosti. Zbog gore opisane logike da se forsiraju "multipraktik" plejeri, MP3, WMA, AAC, udri-me-do-zore... Ma kakav da je "niche" market, u "cut-throath" industriji kao sto su muzicki plejeri se to ne ignorise.

Inace, ja licno ogg trosim samo "upakovan" (linux zvuci su svi ogg, igre koje klinci igraju). MP3 jeste standard danas, za sjutra cemo da vidimo.

Pa imaju jos mozda 2-3 godine max da postanu bitniji, jer tada isticu MP3 patenti - i onda hipoteticka prednost Ogg-a (Patent Free) nestaje...

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Mozda im te 2-3 godine nece ni trebati.
Apple, Samsung, Sandisk sued over MP3

Potpis

Programmer is an organism that turns coffee into software.

Naravno, da Ogg postane iole popularniji - on sigurno ne bi bio meta submarine patenata ;-)

How yes no...

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

eh joj Win vs. Lin

imam i XP Home Sp2 i Vector Linux 5.8 na jednom kompu - XP kilavi, vuce se, zakucava, ali sve radi out of box - Vector radi kao mina ali nisam uspeo da poteram zvuk tako da moram ostavim Win na kompu (naravno legalan)
na drugom kompu imam Xp Pro Sp1 i Slackware 11.0 - XP ponovo zna da zabrlja i da zakuca ali opet sve radi out of box - Slack opet radi kao sat sa jednom falinkom - modem nece da radi kako treba da ga ubijesh
ni na jednom kompu nisam uspeo da poteram nijednuy distribuciju Linuxa da sve radi kako treba - cekao sam 6 meseci da Ati izda normalne drajvere za grafiku koji rade pod Linux-om
ali spremanje ispita iz programiranja sam radio pod Vector-om (i tako izbegao ultra smorno okruzenje Borland TP 5.5) - sta ce mi tu gomila servisa koji nista ne koriste onome sto radim - samo txt editor kompajler i ja - milina...
i tako razmishljam da li da spremam C iz KDE IDE-a ili opet samo gorepomenuta trojka.....
ah da ona prica - nema virusa, spyware i gomile gluposti sa neta kod mene nije ni isprobana - jednostavno net nisam ni uspeo da poteram ni pod jednom distribucijom (to je do win modema znam - al dzabe)...
p.s. Amarok i MPlayer ne bih menjao ni za shta...

Potpis

nije lako biti trezan medju pijanima

Ha ha ha... Baš si me nasmejao Froiibaad... Glupavo, ali istinito... Međutim to nije do linuxa. Zamisli kako bi bilo da uđeš u prodavnicu i tražiš da ti daju MACa sa instaliranim XP-om ili recimo 486 sa Vistom. Kada želiš neki sistem da poteraš moraš pod obavezno da vidiš koji hardware funkcioniše na istom. Recimo Solaris sam instalirao skoro mesec dana, ali ne zato što je tako težak, nego sam sklapao mašinu od nule, sa obzirom da ovde (Srbija) gotove konfiguracije dolaze gotovo isključivo spremne za Windows. Recimo ne moraš da se odrekneš Win modema... Dovoljno je samo da kupiš onaj koji je dobro podržan (Intel 536EP, Lucent). Druga opcija je da kupiš neki od onih skupljih ali po meni nenadmašnih externih modema (nikako da se vezuju preko USBa), ali to onda nisu WinModemi i sve jedno je malte ne na kom sistemu pokušavaš da ih poteraš jer su gotovo svuda generički podržani... Što se zvučne tiče... Tu ne znam u čemu je problem sa obzirom da u linuxu je u novije vreme podržan gotovo sav hardver. Moguće da modul baš za tvoju nije ubačen...
Većina onih protivnika Linuxa su odustali na prvoj prepreci (ako su uopšte došli do nje) i zato sada iz sve snage pljuju po njemu a pri tome ne vide sve pogodnosti koje on pruža (ovo se ne odnosi na tebe Froiibaad).
Kao greh mu ističu da je besplatan, da se ne mogu pokrenuti sve WINDOwS-ove igrice pod linuxom, ali zaboravljaju da oni kada bi pokušali tako nešto (Linuxovo) da pokrenu pod Windowsom, procenat uspešnosti bi bio 0% ili za koji procenat više. Odbrana nije da se kaže šta će to meni.
Svi (sve jedno koja platforma) ističu prednost ovog onog programa, ali zaboravljaju da je taj program pisan samo za tu platformu na kojoj se i pokreće ili eventualno još neku. Ako želiš da se profesionalno baviš nečem moraš prvo videti zahteve struke pa tek onda divaniti o računaru. Naopčke ne valja rabota.

Natrag na temu patenti.
Izgleda da je sud u Njemackoj Microsoft-ov FAT patent proglasio nevazecim.
Volio bih da neko sa dobrim znanjem Njemackog prevede (objektivno) o cemu se
radi. Koliko sam ja uspio da skontam, Microsoft je nesto "pozajmio" iz UNIX-a.

Bundespatentgericht erklärt FAT-Patent von Microsoft für nichtig

Potpis

Programmer is an organism that turns coffee into software.

Ne znam nemački, ali ima ono Google-ovo "Translate page into English" u IE (irony):

itd...

Microsoft plaća 1,5 milijardi dolara kompaniji Alcatel-Lucent

Okružni sud u San Dijegu, u Kaliforniji, doneo je prošle nedelje odluku
kojom se kompaniji Microsoft nalaže da isplati kompaniji Alcatel-Lucent
odštetu u iznosu od 1,5 milijardi dolara zbog kršenja patentnih prava,
što je najveća odšteta ikada dodeljena u jednom sporu oko patentnih
prava. Radi se o patentima iz oblasti tehnologije za šifrovanje i
dešifrovanje MP3 datoteka.

Kompanija Lucent Technologies (kompanija Alcatel-Lucent formirana je u
decembru 2006. spajanjem kompanija Alcatel i Lucent Technologies) podnela
je 2003. godine tužbu protiv Microsoftovih klijenata, kompanija Dell i
Gateway Computer, zbog navodnog kršenja njenih patenata. U tužbi se
navodilo da su sporni patenti iskorišćeni u razvoju Microsoftovog Windows
Media Playera. Da bi sprečio buduće dodatne tužbe protiv svojih
klijenata, Microsoft je tužio kompaniju Alcatel-Lucent, međutim ishod te
borbe koja se vodila uz pomoć pravnih trikova i smicalica, bio je da je
kompanija Alcatel-Lucent tužila Microsoft zbog zloupotrebe 15 njenih
patenata.

Sud je odbacio navode kompanije Alcatel-Lucent u pogledu kršenja dva
patenta, a preostalih 13 patenata podelio u šest grupa. Prošlonedeljna
odluka odnosi se na prvu grupu patenata, dok zloupotreba patenata svrstanih
u ostale grupama, tek treba da bude razmatrana. Očekuje se da će narednih
pet rasprava biti održano do kraja ove godine,a zasada je poznato da će
se na prvoj raspravi koja će biti održana u martu ili aprilu, razmatrati
kršenje patenata u oblasti tehnologije za prepoznavanje govora, kao i da
će se na optuženičkoj klupi naći kompanije Microsoft, Dell i Gateway.

Treća grupa patenata odnosi se na korisničko okruženje (tuženi
Microsoft, Dell i Gateway), a u šestoj se nalaze patenti iz oblasti video
tehnologije (tuženi, ponovo, Microsoft, Dell i Gateway). Za kršenje
patenata iz četvrte grupe optuženi su Dell i Gateway, dok je Microsoft
optužen za kršenje patenata iz pete grupe koji su zloupotrebljeni u
razvoju igračke konzole Xbox 360.

Predstavnici Microsofta su odbacili sve navode suda izjavom "da presuda
nije zasnovana ni na jednom postojećem zakonskom propisu" i najavili da
će se žaliti na donetu odluku. "Kao i stotine drugih velikih i malih
kompanija, mislimo da smo licencirali MP3 tehnologiju od njenog vlasnika
kompanije Fraunhofer, na propisan način. Presuda je tim više sramna, ako
se zna da smo za licencu kompaniji Fraunhofer platili 16 miliona dolara",
izjavili su predstavnici kompanije Microsoft.

Predstavnici kompanije Alcatel-Lucent su, razumljivo, zadovoljni presudom.
U saopštenju kompanije se navodi da je sud "uvažio snažne argumente koje
smo izneli u toku rasprave".

Visokotehnološki (i višemilionski) sudski spor sa kompanijom
Alcatel-Lucent nije jedini te vrste u kome je Microsoft trenutno
angažovan. Primera radi, prošle nedelje je pred Vrhovnim sudom SAD
održana rasprava u sporu dugom šest godina koji Microsoft vodi sa
kompanijom AT&T.

**********************************************************************************

A pricaju da im je neko pokrao patenete.
Koliko ja znam,vise su bili tuzeni,nego sto su tuzili.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Koliko mi je poznato, lame encoder se distribuira u vidu izvornog koda samo da bi se izbegle tužbe, jer se source tretira kao "free speech". U tom slučaju, ne vidim šta sprečava kreatore novijih distribucija da u istom obliku ubacuju mp3 dekoder na diskove, pa nek korisnici sami kompajliraju...

Zato sto bilo koji komercijalni entitet (a to vecina Linux Distro firmi, jesu) - ne zeli da testira taj "free speech" argument na sudu kada su patenti u pitanju ;-)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Kratak doprinos diskusiji, koliko mi vreme dozvoljava .....

"Covek" koji radi u MySQL AB sam ja, Sinisa Milivojevic ...

Ja sam jedan od vodecih developera na serveru i tehnicki direktor globalnog support-a.

Sem mene, tu je i jedan kolega koji radi na najvaznijem delu X servera. Tu je zatim i Misha Pavlovich,
direktor projekta "Video for Linux", koji jeste treca generacija u SAD, ali zna nas jezik i dopisujemo
se na srpskom. On je glavni i odgovorni za DVD na Linux-u i objavio je kod DVD-Jona , zasta ga
ganjaju po sudovima.

Nasih, ukratko, u OSS, ima premalo. Bugara, Ukrajinaca, Madjara itd, ima jako puno.

Razlozi za to su pre svega u jako losim skolama kod nas, a od nedavno i poprilicni nedostatak
ambicije. Ne mogu vise o tome, Google ceka na svoj odgovor ....... ;o)