Visoka klasa: Canon EOS 5 D i pet vrhunskih objektiva - veliki test

Pridodao bih svoje zapažanje koje nekima možda može biti korisno... na nekom mini-testu koji sam ja sproveo, količina i preciznost informacija koje se mogu uslikati pojedinim fotoaparatima, ovaj Canon 5D je prvi digitalni aparat s kojim sam uspeo da dobijem više podataka nego sa analognim EOS300, uz korišćenje istog objektiva, naravno. Prethodno su EOS 400D i Nikon D50 (sa fantastičnim objektivom 17-55) ladno otpali. 400D je bio gotovo na granici da bi se moglo reći da je u rangu analognog EOS300. Ne govorim o kvalitetu slike, rasponu boja, balansu belog, samo o prostoj rezoluciji, npr. ako slikam auto na 300m da li ću moći da razaberem registarski broj... i upoređujem kod klasičnog filma ne one skenove koje dobijamo u fotoradnjama nego pravo skeniranje na dram-skeneru, jer, kao što rekoh, mene zanima broj detalja koje ću izvući iz snimka.
Dakle, EOS 5D je prošao ovaj meni vrlo bitan test i time je prestala da postoji potreba za filmovima, razvijanjem i svim ostalim smaranjem koje su negdašnje radosti fotografije bile sastavni deo.

Naizgled deluje da ovde dileme ne bi trebalo da bude, ali ipak sagledajmo ovaj problem sa raznih strana.
I, razgovora radi, ponašajmo se kao da cena nije bitna. Samo kvalitet snimka, oštrina...

Šta snimamo sa 16-35? Pejzaže, arhitekturu, skupove ljudi.
Gledajući testove ovog objektiva koje su radili ljudi i kod nas i napolju, uzimajući u obzir da je zum nužno zlo, te znajući da mi je malo puta u životu zatrebalo ispod 24 mm (posebno što mrzim vitoperenja na krajevima koja se javljaju na ultramalim žižnim daljinama), najednom sam došao na ideju da je kupovina 24mm (f 1,2 npr.) drastično bolji izbor. Oštrina koju može da postigne fiksni vrhunski objektiv 24 mm je sigurno tolika da čak i ono što bih snimao sa 35mm ako snimim sa 24 i cropujem na isto vidno polje verovatno ću dobiti bolji rezultat.

Zum ima nekog smisla ako pokriva veliki raspon, ali ovaj 16-35 uopšte ne daje velike mogućnosti, niti mi u realnosti išta znači da umesto 24mm snimim isti prizor sa 30 mm.

Voleo bih da čujem poneko mišljenje u ovom pravcu jer najednom imam poprilične dileme oko svega ovoga; naime, posle duge dileme oko kupovine nekog DSLR Canona, odlučio sam da načinim bezumni potez i umesto 400D ili 30D častim sebe sa 5D. Poptuno sam oduševljen mogućnostima aparata i sa ovim trećerazrednim objektivima koji su se zatekli kod mene... nisam baš imao para i za neki vrhunski objektiv, a ostavio sam sebi prostora da što je moguće više isprobam okolo šta nađem; no, svi ljudi koje znam da imaju Canona koriste ne baš sjajne objektive, tako da mi nisu ni od kakve pomoći.

Evo jednog snimka od večeras, iz grada, Srpska Akademija, u 21.15, 28mm f/4... ISO 1600 (objektiv je 28-90, realno nikakav na krajevima raspona) sa 24mm bih mogao da uhvatim svaku zgradu u Knezu bez problema. To mi je i dalo ideju za ovaj topik.

http://www.paramecijum.com/foto/IMG_0348a.jpg

Krop sa te iste slike:

http://www.paramecijum.com/foto/IMG_0348b.jpg

Sjajan rezultat s obzirom da je snimljeno praktično u hodu iz ruke sa objektivom koji doslovno nema fizičke predispozicije za ovo čemu je bio izložen.
Canon 5D jednostavno izvlači neočekivani maksimum iz svakog stakla koje mu se prinese.

Nevolja je što čovek većinu stvari nema priliku da proba.
Prva dva sata po nabavci 5D bio sam gotovo siguran da će mi osnovni objektiv biti 24-105 L, ali sada više nisam pametan.
Imam mogućnosti da plasiram baš dosta fotografija nezamislivo raznorodnih tema, ali mi je neophodan najmanje solidan kvalitet.
Za pretežnu većinu stvari (portreti, snimanje hrane, građevinskih mašina, industrijskih predmeta...) uvek imam vremena i mogućnosti da se primaknem ili odmaknem potreban broj metara pa mi je recimo mnogo upotrebljiviji fiksni 135mm f/2.0 L nego 70-200 ukoliko je zaista toliko oštar i dobar kao što se priča.
Idealna kombinacija bi bila fiksni 20, fiksni 135 i taj zumić 24-105 za reporterske uslove, ali to dođe možda malo previše para.

Ništa nije tačnije od ovoga.
Imao sam danas raspoloženog vilinog konjica koji me je pustio da se vrtim na 30 cm od njega i to čitavih deset minuta, te sam uspeo da napravim 80 snimaka sa svim mogućim kombinacijama blende, ekspozicije i ISO vrednosti.
Sve u svemu ćorak, ovaj objektiv (28-90) jednostavno nije u stanju da uradi išta suvislo; najbolji rezultat je doslovno neupotrebljiv:

Pa to je meni potpuno jasno od samog početka, s tim da teleobjektiv koji je korišćen za pčelu ipak ima znatnu prednost u odnosu na ovaj 28-90 na bilo kom aparatu i u bilo kojim uslovima snimanja.
Ja sam i rekao da sam pukao sve pare koje sam imao na fotoaparat (pre neki dan doslovno) i da ću neko vreme da se snalazim sa raznim priručnim rešenjima dok ne stigne trenutak da kupim nešto ozbiljno, a zaista razmišljam samo o najboljim objektivima. Jednostavno mi se ta odluka činila ispravnijom, bolje komponenta po komponenta vrhunskog kvaliteta nego sve odjednom prosečnog.
Nekada davno bavio sam se mnogo više fotografijom nego u poslednjih desetak godina, ali sada opet imam priliku da malo više uđem u fotografiju i hoću da to bude onako kako treba da bude. Sredinom osamdesetih sam imao dosta fotki objavljivanih tu i tamo, čak i veliku kolor reportažu u Ilustrovanoj politici, beše to vreme Canona A1 i mnoštva fiksnih objektiva.
Digitalna era je nešto sasvim drugo, malo sam promuljao po rukama nekoliko srednjih aparata (400D, D50...) i zaključio da to sve nije dovoljno dobro za najviše domete, te je izbor pao na 5D i potpuna sam oduševljen mogućnostima aparata, ali i zapravo iznenađen koliko nemoć objektiva dolazi do izražaja.

U ovom trenutku, prevashodno me zanima oštrina i što bolja rezolucija snimaka i otud dilema iz naslova topika.
Bilo bi zaista idealno kada bi postojalo rentiranje objektiva, da čovek lepo može da podvrgne svako potencijalno staklo krajnjim dometima i vidi šta zadovoljava.