Pitanja vezana za pravopisne nedoumice - samo u ovoj temi!

Informacija potiče iz knjiga koje su tada bile aktuelne, i još uvek piše u njima.

Nisam se dobro izrazio kad sam napisao „obavezno prenosili“. Za prenošenje akcenata na predloge postojala su pravila koja su se obavezno poštovala, danas ta pravila nisu isključiva. Da bi stekao pojam na šta su ta pravila ličila, citirao sam ti jedno od njih u prošloj poruci.

Od tvojih primera koje „ne možeš da svariš“, u pravu si za pod putem i iza leđa; tu pravila zaista nisu predviđala prenošenje akcenta. Što se tiče ostalih primera, pod rukom se izgovaralo pòd rūkom, od ruke — òd rūke, uz stablo — ùz stāblo, uza stablo — uzà stāblo.

Evo ti još nekih, možda čak nelogičnijih primera (pišem ih kao rime, velikim slovima obeležavam mesto naglaska, da bi i oni što ne znaju akcente mogli pratiti ovu diskusiju): pred stadom kao „PREDstavljam“; bez koristi kao „BESkorisni“; iza grada kao „IZabrana“; preko stana kao „PREkopana“; iza kuće kao „i ZAkuca“; mimo starca kao „ni MOstarska“, između braće kao „i na ĐUbre će“.

Još sam jedna stvar: kažeš da se te reči izgovaraju kao jedna kad akcenat pređe na predlog. Zapravo, i kad akcenat ne pređe na predlog, ovakve reči opet se izgovaraju kao jedna, pošto se proklitike (predlozi u našem slučaju) izgovaraju zajedno s rečju koja sledi iza njih.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

To je i bila namera. ;)

Kada se imenica sa završetkom -lac dobija od glagolskih osnova i označava vršioca radnje, dolazi do prelaska l u o. Postoje izuzeci, Pravopis kaže da su praktično (ovo znači kako ćeš moći da smisliš još takvih imenica ako se baš potrudiš, ali u svakodnevnom govoru nećeš nailaziti na njih) jedina dva izuzetka imenice znalac i nevaljalac, pa su odstupanja od pravila „marginalna, i nimalo ne podrivaju sistemski karakter“.

S druge strane, za imenice sa završetkom -lac koje nisu od glagolskih osnova (tvoje: krelac, Novoselac, mulac, tobolac) do pretvaranja l u o ne dolazi. Ovde se pod izuzetke ubrajaju imenice talac—taoca i palac—paoca (žbica na točku, ne prst!).

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

da li je definitivno utvrđeno kako se kaže množina od imenice tele (životinja)?

čuo sam za ove varijante:
teoci
telad
telići

Potpis

svih mi dabrova ontaria

Evo jedan zanimljiv tekst na tu temu:
http://listserv.linguistlist.o...L=seelangs&D=1&P=10124

Potpis

"Verovatno da preko nje mnoge sile kontrolišu mnogo šta..." - GANDOR
"Kada bi ljudski mozak bio tako jednostavan da bismo mogli da ga shvatimo, onda bismo mi bili toliko glupi da ga ipak ne bismo mogli shvatiti."

Ispravne su sve tri varijante.

Teoci, kao što konstatuje Pravopis iz 1960. (budući da se u novom ne pominje ova imenica), množina je imenice tele (i ređeg telac).

Telad je zbirna imenica, i to je ono što nazivamo supletivnom množinom imenice tele.

Oblike množine poput telići gramatike takođe nazivaju supletivnom množinom. Zapravo, kod nekih imenica to nije prava supletivna množina jer imamo i oblike jednine koji se završavaju na -ć (recimo jarić, golupčić), ali u svakom slučaju i ova varijanta sasvim je ispravna.

Da ne bude kako je ovo jedinstven primer, postoji još imenica koje mogu obrazovati množinu na sva tri načina. Npr., množina od bure je bureta, burad, burići; množina od dugme je dugmeta, dugmad, dugmići itd.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Molim za pomoc u pitanju je opklada:)
Da li se kaze žvačite ili žvaćite?

Koliko god čudno zvučalo, ispravno je i jedno i drugo.

Naime, najčešće se u infinitivu govori žvakati, ali u licima žvaćem. Ovo ne odgovara našim glasovnim promenama, jer bi promena po licima od žvakati glasila žvačem (kao skakati—skačem), a žvaćem bi bila promena od žvatati (kao skretati—skrećem). Kako bi se ovo koliko-toliko saniralo, dopušteni su i oblici žvatati u infinitivu, odnosno žvačem u promeni po licima.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Evo sto sam nasla na vikipediji :
"Palatalizacija je jezična pojava u srpskom jeziku gde se suglasnici k, g i h menjaju u č, ž i š.
Sibilarizacija je glasovna promena u srpskom jeziku gde se suglasnici k, g i h u nekim oblicima ispred i menjaju u c, z i s."
Po ovome nema smisla da bude žvaćite, ali koga god da pitam svi govore da je tako, a ja sam opet 99 posto ubedjena da nije.

Na zalost, srpski jezik nije odredjen striktnim pravilima tako da postoje brojni izuzeci (kao ovaj slucaj, kao sto je Bojan objasnio).

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Da li se žvaćite kaže žvačite? Naravno da se žvaćite kaže žvaćite.
Neverovatno pitanje, kao i da si pitala, da li se kaže "eno autobusa" ili "eno ga autobus" (u poslednje vreme uglavnom tako govore). Kada bi se govorilo "eno ga Marko", umesto pravilnog "eno Marka", zamenom ličnog imena "Marko", ličnom imenicom "on", dobili bi užasnu rečenici "eno ga on". Kako je krenulo ne bi me iznenadilo da i do toga dođe. Ima još izmišljotina: izgasiti (neki uređaj), umesto isključiti.
P.S. Nadam se da je jasno da se kaže "eno njega".

Naravno da je u srpskom jeziku ispravno ono što piše u Pravopisu, ne ono što ti kažeš.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

To žvačite liči na hrvatsko pogrešno izgovaranje glasa ć. Zato sam tako reagovao. Primeri iz humorističkih serija: dodži, dučan, hočemo, nečemo...

Ama, može da liči i na kineski, ako u Pravopisu piše da to nije pogrešno, onda nije pogrešno. Dodži, dučan, hočemo, nečemo jesu pogrešni, žvačemo nije, sve lepo piše samo treba neko da uzme i pročita.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Šta znači: dopušteni su? Da li to znači da se negde tako izgovara ta reč, ili je to samo obrnut proces da bi se zadovoljilo pravilo??

’Dopušteno’ znači da neće pogrešiti onaj ko tako izgovori (ili napiše). Da li neko stvarno tako izgovara — ne znam (verovatno Tina, čim je ovde postavila pitanje), ali ko god da tako izgovori, ne može mu se reći da je pogrešio.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Ja sam iz Repubike Srpske, tacnije iz Banjaluke. Upotrebom srpsko-hrvatskog jezika, mnogi od nas vise nisu sigurni u ispravnost svog jezika. Mi, bosanski Srbi, izrazavamo se nepostojecim jezikom. Pokusavala sam da na nekom od sajtova nadjem rjecnik srpskih rijeci, ali nisam nasla.
Neka mi neko kaze za koji pojam se upotrebljava rijec "zagrizeno", te da li se kaze "studentkinja" ili "studentica"

U srpskom jeziku pravilno je reci studentkinja a ne studentica,to je
hrvatski izraz cini mi se.Oni tako govore.A sto se tice gde se moze naci
srpski recnik,ne znam,ja imam neki mini recnik koji je dosao uz
pravopis,medjutim ja kad sam dobio taj pravopis bio je srpsko-hrvatski
jezik,a ne samo srpski tako da to ne vazi vise...

Potpis

Backup not found: (A)bort, (R)etry, (P)anic.
Computers also eliminate spare time.
There were computers in Biblical times. Eve had an Apple.
Koristite Jabber

Da, u srpskim jeziku je ispravno studentkinja. Mozes da ukucas u Google prvi, a zatim i drugi termin. Cim vidis rezultate pretrage, bice ti jasno.


Molim?

Potpis

tyranBL