IZLAGANJE BRANISLAVA ANDJELICA - MOGUCNOSTI UNAPREDJENJA TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI
Stanje u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji moze se okarakterisati kao alarmantno. A najalarmantnije je da vecina onih koji se bave telekomunikacijama nije toga ni svesna.
Postoji nekoliko razloga za ovakvu ocenu, i ja cu pokusati da ih ukratko iznesem i na taj nacin odgovoim na pitanja koja nam je Ekonomist ovde postavio.
Ne postoji konsistentan, strateski pristup u ovoj oblasti. Drzava nema jasno artikulisanu viziju, kao ni politiku razvoja ove oblasti. To se vidi i iz cinjenice da se telekomunikacije kod nas i dalje posmatraju kao izdvojena oblast, iako ju je Evropska Unija vec pre tri godine redefinisala u «elektronske komunikacione mreze i pripadajuce usluge», cime su se objedinile klasicne telekomunikacije sa uslugama Interneta, elektronske trgovine, obrazovanja, zdravstva, nacionalne bezbednosti i zastite zivotne sredine.
Neodgovarajuca paznja drzave ovoj oblasti ogleda se i u cinjenici da resorno ministarstvo za «elektronske komunikacione mreze» posvecuje samo mali deo svoje energije telekomunikacijama (odnosno posvecuje 95% saobracaju) i da je za celu ovu, izuzetno kompleksnu i obimnu problematiku zaduzen samo jedan strucan covek. Za drugi deo ove oblasti, takozvane «pripadajuce usluge», koje su takodje samo sporedna delatnost drugog velikog ministarstva, takodje je zaduzen samo jedan covek.
Ni «elektronske komunikacione mreze» ni «pripadajuce usluge» nemaju mesto za stolom za sednice Vlade, i samim tim nema prilike da se jednom nedeljno ministrima ukaze na ovu problematiku, prokomentarisu predlozi iz drugih oblasti iz ove perspektive, i sprece pogubne inicijative dobronamernih, ali neupucenih u ovu oblast.
Drugacije receno, strateski se informatikom i telekomunikacijama u drzavi niko ne bavi.
Otpor svakoj reformi unutar Telekoma Srbija, kao i otpor donosenju novih propisa koji bi istinski bili u skladu sa direktivama i politikom Evropske Unije su direktna posledica nedostatka drzavne inicijative i privatizovanja ove oblasti.
Mracna strana sile
Tuzna cinjenica je da su pozivanje na strane partnere za lose poslovne poteze i destruktivno ponasanje u Telekomu samo izgovori. Osnovni problem je u nasem rukovodstvu, i zbog toga smatram da ce se kupovinom 29% akcija od Italijana situacija samo pogorsati.
Poslednjeg dana prosle godine, uglavnom zato sto za ovakvu politiku nisu mogli da dobiju podrsku grckog partnera koji vodi Direkciju za poslovne korisnike, rukovodioci Telekoma su osnovali posebnu grupu u ciju su ingerenciju stavili dotadasnje nadleznosti tri direkcije koje se odnose na Internet, multimedijalne usluge i iznajmljene veze. Za strucnog savetnika ove grupe odredjena je privatna firma.
Ova polu privatna ekipa je kao svoj prvi strucan posao krenila da trazi «limitere», u svari ometace, koje planiraju da stave na poprecne veze korisnika i onemoguce ih da koriste vodove na brzini vecoj od 64K.
Kada Evropa govori o sirokopojasnom Internetu, a cak i Slovenci u svojoj strategiji kazu da mogucnost za prikljucak na sirokopojasni Internet mora da ima svaki gradjanin do kraja 2005, nas Telekom planira da spreci i ono malo korisnika koji to danas mogu kod nas da urade.
Gusenje Interneta politikom cena je mozda jos bestidnije. Cene pristupnih linija Internet provajderima povecane su 20 puta, na vec najskuplju osnovu u Evropi. Dok iznajmljeni vod od 155 MB od Londona do granice nase zemlje sa Madjarskom, ukljucujuci i pristup Internetu, kosta 86 hiljada Evra mesecno, Telekom za takav isti vod od Beograda do granice trazi 170 hiljada Evra mesecno.
Za nauku, odnosno potrebe akademske mreze, Telekom nudi, po fenomenalnom popustu, zakup optickih kablova po ceni od preko 5 Evra po metru. Za trecinu manje moguce je kupiti i postaviti sopstvene kablove i opremu.
Zloupotrebe i privatizacija su na svakom koraku. Nedavno je, posle ostre intervencije nadleznih organa, ponisten tender za nabavku zastite na mrezi. Telekom je posao dodelio firmi od dva coveka, ekspozituri jedne strane firme, koja je prodala resenje koje je do nedavno moglo da se besplatno skine sa Interneta, i to za 3 miliona Evra skuplje nego najpovoljniji ponudjac. Sigurna zastita podataka je vitalno pitanje svake zemlje, pitanje njenog suvereniteta, i ni jedna zemlja ne dopusta da se za te svrhe koriste u potpunosti strani proizvodi.
Vec legendarna i jos nezavrsena saga o nabavci opreme za mobilnu telefoniju preti da poremeti odnose nase zemlje sa Kraljevinom Svedskom. I posle tri puta proglasavanja Eriksona za pobednika, rukovodstvo insistira da posao dodeli Simensu.
Telekom ima sansu da bude pokretac razvoja u nasoj zemlji, da omoguci jeftin i univerzalno pristupacan Internet koji bi doveo do eksplozije razvoja softvera i elektronskog poslovanja; da uposli nase firme za proizvodnju opreme i zajedno se potrudi da se ona plasira u svetu (kao Telekom Slovenije sa Iskrom); da obezbedi Internet za skole, zdravstvo i nauku.
Umesto toga, rukovodstvo Telekoma svoje korisnike smatra neprijateljima
Na svakom koraku, destruktivnost, neposlovnost, zloupotreba polozaja.
Zakon
U odnosima sa Evropskom Unijom nasi ljudi se ponasaju kao junaci onih viceva: sreli se Srbin, Rus i Amerikanac, i onda treba da nesto urade kako bi nesto dobili, i ova druga dvojca nadrljaju, a Srbin ih zajebe i dobije i jare i pare.
Preko godinu ipo dana pise se taj nesrecni Zakon o telekomunikacijama i preko godinu ipo dana Evropska Unija nam govori sta u njemu ne valja. Ne pisu taj zakon amateri. To su sve vrsni strucnjaci, za pravo i telekomunikacije, neki od njih i ovde prisutni, koji apsolutno znaju sta rade i potpuno razumeju sta se od njih trazi.
Svaki put kada se dobiju primedbe od EU, umesto da se one ugrade u Zakon (a ne bi ni trebalo da bude primedbi, jer su direktive Evropske Komisije jasne) trazi se nacin da se tekst zakona izmeni tako da EU pomisli da smo ih poslusali, a da mi u stvari ostavimo sve onako kako mi mislimo da treba.
Ko da su oni pali s marsa, pa nece da primete.
Mozda su nasi strucnjaci i u pravu. Mozda znamo bolje od njih sta je dobro i kako zakon stvarno treba da izgleda. Ali mi smo od njih trazili da se uclanimo u njihov klub, koji ima svoja pravila. Cak i da su najgora i najgluplja, to su pravila i moraju se u potpunosti ispuniti.
Ja sam se upravo vratio iz Brisela gde mi je na najvisem nivou receno da je zakon o telekomunikacijama bio jedan od tri probna balona koja su nam data da se oceni nasa istinska spremnost da krenemo putem pridruzivanja (deklarativne izjave kod njih ne pale). I da smo spektakularno lose prosli.
Mozda ce neke ovo i obradovati da cuju, ali ovih dana u nadlezno ministarstvo stici ce pismo Evropske Komisije u kome nas obavestavaju da dizu ruke, da se vise nece nama baviti u ovoj oblasti, da donesemo kakav god hocemo zakon i da ih vise o tome ne konsultujemo.
Casu je prevrsilo kada je samo dva dana posle primanja dopisa od strane EU da je nacrt zakona ne samo neuskladjen sa direktivama EU, vec i u sustinskoj suprotnosti sa njenom politikom, on ipak predstavljen Vladi kao uskladjen sa EU i prosledjen parlamentu na razmatranje.
U zvanicnom izvestaju Evropske Komisije o nasoj spremnosti za pisanje Studije izvodljivosti o pridruzivanju, koji ce biti publikovan u martu, i koji ce biti negativan, opisan je i ovaj slucaj kao jedan od glavnih razloga.
Posledice samouverenosti, tastine i tvrdoglavosti platice svi gradjani ove zemlje. Ali nema veze, pokazali smo mi njima.
Mogucnosti razvoja
Svet se nalazi na prelasku iz industrijskog u informaciono drustvo – promena uporedljiva sa prelaskom iz feudalizma u kapitalizam. Sve se menja, i sve se menja sve brze.
Informacione tehnologije, elektronske komunikacione mreze i pripadajuce usluge predstavljaju ne oblast privredjivanja, vec osnovu razvoja. Postojanje univerzalno pristupacnog, brzog i jeftinog Interneta je od strateske vaznosti za opstanak.
Mislim da je veoma mali broj politicara i strucnjaka iz oblasti telekomunikacija procitao evropske programe eEvropa i eEvropa Plus, ili regionalni sporazum koji je nasa zemlja potpisala u oktobru prosle godine, «Plan rada za razvoj informatickog drustva u Jugositocnoj Evropi», a jos manje ih je koji razumeju o kakvoj se fundamentalnom pomaku ovde radi.
Ovi dokumenti su master plan, mapa puta koji treba preci da bi se ne samo opstalo vec i napredovalo u skoroj buducnosti. Evropska Unija je od 2000 do 2002 promenila skoro sve svoje direktive na osnovu ovih planova, kao i organizacione oblike drzavne administracije. Sve zemlje u regionu su ili vec osnovale, ili osnivaju, ministarstvo ciji je jedini zadatak da upravlja ovim promenama. Zakoni o telekomunikacijama, elektronskom potpisu i poslovanju, zastiti informacija, privatnosti, kriminalu u virtuelnoj stvarnosti, u potpunosti usaglaseni sa Evropskom Unijom su ili u procesu donosenja ili vec doneseni svugde u nasem okruzenju.
Kod nas, sa ovakvim stanjem, mogucnost razvoja ne postoji.
Pitanje da li ce biti monopola ili ne, i da li ce se Telekom podeliti na vise firmi ili ostati jedna, je potpuno irelevantno ako se ne promeni nacin razmisljanja u rukovodecim strukturama u oblasti telekomunikacija, i u Telekomu i u drzavi. Dok se to ne dogodi, milsim da se i domacim firmama crno pise, jer se opsti interes za njihov opstanak i razvoj ne podudara sa privatnim interesima onih koji donose odluke.
 |  |
 |
Re: IZLAGANJE BRANISLAVA ANDJELICA - MOGUCNOSTI UNAPREDJENJA TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI
