Biodizel - ekološko gorivo budućnosti?

Za biodizel druge generacije, koji bi uskoro trebalo da počne da se proizvodi u Nemačkoj, pored ploda biće korišćeni i poljoprivredni otpaci - stabljike i slama

U fabrici "Horen industries" u nemačkom gradu Frajbergu u Saksoniji uskoro će početi proizvodnja biodizela druge generacije. Kao sirovina, pored uobičajene biomase, biće korišćeni poljoprivredni otpaci - stabljike, slama i usitnjena slama. Do sada je za proizvodnju biodizela bio pogodan samo rod poljoprivrednih kultura - pšenica, krompir, uljana repica i repa. Autori nove tehnologije nazvane BTL (Biomass to Liquid) omogućili su preradu cele biljke, kao i slame i usitnjene slame.

Proizvodnja novog biodizela sastoji se iz dve etape. Prvo se biljna masa spaljuje i razlaže na molekule. Zatim se tokom filtracije iz gasa odstranjuju sumpor, azot i minerali. Kao rezultat, dobija se takozvani sintezni gas, koji se sastoji samo od oksida ugljenika i vodonika. U drugoj etapi se, na temperaturi od 300 stepeni Celzijusa i uz dodavanje katalizatora, molekuli vodonika i ugljenika sjedinjuju stvarajući novu supstancu. Pri tom, tehnologija BTL omogućava da se reguliše odnos tih dvaju gasova u konačnom proizvodu.

- Biodizel druge generacije je gorivo za gurmane - citirao je list "Berliner cajtung" Volfganga Štajgera, rukovodioca sektora za naučne razrade u koncernu "Folksvagen".

Nova tehnologija omogućava proizvodnju takozvanog dizajnerskog goriva, koje odgovara individualnim osobinama motora. Proizvodnja novog biodizela je ekonomičnija i u većoj meri ekološka od dosadašnjih vrsta jer se u biomasu prerađuje cela biljka, a ne samo njen plod. Na taj način se s jednog hektara uljane repice može dobiti 3.300 litara dizela, dok se uobičajenom tehnologijom dobija dvaput manja količina goriva. Trenutno se u Nemačkoj pod sirovinama za biodizel nalazi 1,7 od ukupno 12 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Evropska unija je pozvala farmere da se prelaze s proizvodnje poljoprivrednih kultura na proizvodnju takozvane energetske kulture.

Stimulišući proizvodnju biodizela EU se, sem toga, nada da će smanjiti energetsku zavisnost od isporučilaca nafte, između ostalih i Rusije. Eksperti ipak sumnjaju da će u dugoročno Evropa biti u stanju da se potpuno oslobodi te zavisnosti, s obzirom na to da je tražnja energenata u gusto naseljenim zemljama centralne i zapadne Evrope suviše visoka.

Proizvodnja 200.000 tona godišnje

Biodizel druge generacije probno je dobijen još 2003. godine, ali će se u fabrici koja se gradi u Frejburgu gorivo budućnosti po prvi put proizvoditi komercijalno. Proizvodni kapaciteti su predviđeni za dobijanje 15.000 tona biodizela godišnje. Direktor tog preduzeća Tom Blejds planira da u Nemačkoj izgradi još četiri fabrike ukupnog kapaciteta od 200.000 tona godišnje.

(Tanjug)

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

http://www.biodizel.hr/

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Iz pogona nove fabrike u Šidu, prve u Srbiji, godišnje moglo da izađe oko 100.000 tona biodizela, goriva koje se sve više traži
Prve količine biodizela proizvedenog u Srbiji trebalo bi da poteku u prvom kvartalu naredne godine: polje suncokreta u Vojvodini

Industrijski deo Pančeva danas najverovatnije ne bi bio u oblaku „otrovnog dima” – i ne bi se zbog zagađenosti vazduha u tom gradu sirene za hemijsku uzbunu oglašavale gotovo svaki čas – da je proizvodnja biodizela uzela maha 1994/95. godine. Tada je, naime, u Srbiji napravljen državni projekat za proizvodnju bioekološkog goriva budućnosti, koje je bilo uključeno u energetski bilans zemlje – sa planiranih 50.000 tona goriva godišnje. A da je to urađeno Srbija bi danas stajala rame uz rame sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i Austrijom – zemljama Evropske unije koje su se još pre tri godine posebnom direktivom obavezale da će obezbediti minimalne proporcije biogoriva i osloboditi ga poreza kako bi bio konkurentniji dizelu i benzinu.

Tehnologija prerade „običnog jestivog ulja” u biodizel bila je još pre jedanaest godina dovoljna za proizvodnju ovog pogonskog goriva. Međutim, kako i danas potvrđuju u Privrednoj komori Srbije, tada to očigledno nekome nije odgovaralo. (U želji da se domognu zarade, prodajući tih godina i dalje dizel u plastičnim bocama, mešetari su išli dotle, pričaju u komori, da su tržištu podmetali nedovoljno prerađeno ulje koje bi tek „malo” obogatili hemikalijama i pravim dizelom. Epilog je bio katastrofalan. Uništeno je više od 1.000 dizel-motora u zadrugama Vojvodine...)

Međutim, sada se stvari ipak menjaju. Prve količine biodizela proizvedenog u Srbiji trebalo bi da poteku u prvom kvartalu naredne godine, nakon što se završi gradnja fabrike u Šidu. Ali može se reći da se ovo visokokvalitetno ekološko pogonsko gorivo već „primilo” u prestonici, što je nedavno i potvrđeno na probnoj vožnji autobusima na linijama 511 i 55, koji su umesto nafte koristili alternativno gorivo dobijeno iz uljane repice i suncokreta. A ukoliko bi se proširila saradnja između GSP-a i Viktorija grupe, u čijem sastavu je i pomenuta fabrika, i ukoliko bi biodizel postao pogonsko gorivo javnog prevoza, Beograd bi uskoro bio uvršten u „zelenu mapu gradova Evrope”.

Procenjuje se da bi iz pogona šidske fabrike, najveće na prostorima bivše SFRJ, a prve u Srbiji, godišnje moglo da izađe oko 100.000 tona biodizela, kaže Jelena Mitrović, menadžer projekta u Viktorija grupi, dodajući da to neće zadovoljiti ni tri odsto potreba za tim proizvodom na tržištu Srbije.

Sporazumom o energetskoj zajednici Srbija je bila u obavezi da do kraja maja ove donese direktivu o uvođenju biogoriva, ističe ona. Argumenata za uvođenje tog goriva, inače, ima na pretek. Sva dosadašnja ispitivanja pokazala su, recimo, da motori sa pogonom na biodizel emituju manje dima i čestica za više od 40 odsto, a ugljovodonika za čak 65 odsto, kao i da biodizel ne oštećuje motor, već, naprotiv, da dobra mazivna svojstva ovoga goriva doprinose manjoj potrošnji... Sem toga, prosečnim prinosom od oko tri i četiri tone po hektaru, cenom od 200 evra po toni i zaradom od 800 evra po hektaru, uljana repica – od koje se pored ostalog dobija biodizel – spada u red najprofitabilnijih ratarskih kultura.

Biodizel je gorivo koje se dobija iz sirovog ulja soje, repice i suncokreta, energetski obnovljivih izvora. Izuzetnog je kvaliteta i koristi se umesto dizel-goriva fosilnog porekla u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i za loženje. Može se upotrebljavati samostalno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela biogoriva u mešavini biodizeli se nazivaju:
- B-100 (čist, 100 odsto biodizel),
- B-5 (pet odsto biodizel i 95 procenata fosilni dizel) i
- B-20 (20 odsto biodizel i 80 odsto fosilni dizel).

Kako još nije iskoristila sopstvene mogućnosti za gajenje uljane repice i proizvodnju biodizela, Srbija ima izvanredne uslove za razvoj ovog biznisa i odlične uslove da od njih stvori izvozne proizvode. Primera radi, samo je Nemačkoj potrebno 2,5 miliona tona biodizela godišnje, a cena je 450 evra po toni. Proizvodnja ovog goriva po Kjoto protokolu do 2010. godine treba da se poveća sa sadašnjih dva na 5,7 odsto, a do 2020. na čak celih 20 procenata.

Biodizel se, inače, može dobiti iz biljnih ulja svih uljarica, a planirane sirovine koje će se koristiti u Šidu za proizvodnju biodizela jesu soja – 40 odsto i suncokret i uljana repica – po 30 procenata. Takođe, biodizel se može dobiti od korišćenih biljnih ulja i masti, ali uz odgovarajući prethodni tretman, što ujedno utiče na smanjenje zagađenja prouzrokovanog ispuštanjem takvog otpada.

Stručnjaci procenjuju da se u Srbiji za period od pet do sedam godina mogu proizvesti sirovine za 30 fabrika biodizela do 10.000 tona korišćenjem 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je ogromna:
– 300.000 tona biodizela,
- 450.000 tona sačme,
- 36.000 tona glicerina,
- 180 tona lecitina koji je važan u proizvodnji lekova.

Razlog više da Srbija ne čeka s proizvodnjom biodizela i uzgajanjem uljane repice jeste i podatak da je njena izvozna cena ove godine bila između 185 i 195 dolara po toni, nasuprot cenama suncokreta od 175 evra i soje od 195 i s tendencijom pada zbog hiperprodukcije. Upravo to pokazuje da repica postaje i najskuplja uljana kultura.

U Srbiji je ove godine proizvedeno oko 5.500 tona uljane repice. Samo je Viktorija grupa ugovorila proizvodnju na 2.200 hektara. Međutim, sve količine su izvezene u Austriju i Nemačku kao merkantilno zrno, jer se gradnja fabrike u Šidu još privodi kraju. Realno je očekivati da će se naredne godine dobiti oko 20.000 hektara pod uljanom repicom, s tim što bi ovoga puta najveći deo trebalo da bude prerađen u prvoj srpskoj fabrici u Šidu.

Ciljne grupe na domaćem tržištu koje će, prema rečima Jelene Mitrović, koristiti biodizel jesu gradsko saobraćajno, komunalna preduzeća, transportni sektor i poljoprivredni proizvođači. Ukoliko se nađe zajednički jezik sa NIS-om (umešavanje od pet odsto u evrodizel, što rade sve svetske kompanije za proizvodnju mineralnog goriva) znatno bi se povećao i plasman na domaćem tržištu. Proizvodnja biodizela po toni, međutim, skuplja je dva i po puta od proizvodnje fosilnog goriva i zato je neophodno da bude on oslobođen akciza i da se nađe u grupi proizvoda sa manjom poreskom stopom. Takođe je značajno i povećanje stimulacije za setvu uljane repice poljoprivrednim proizvođačima. Biodizel, kao gorivo budućnosti, jeste korak napred na putu koji čeka Srbiju za priključenje Evropskoj uniji, ističe Jelena Mitrović.

Vojvodina sama može da proizvede vrlo velike količine uljane repice koja se koristi kao baza za proizvodnju, dok za ostatak Srbija ima mogućnosti da proizvede bioetanol koji predstavlja zamenu za benzin. A sve to zahvaljujući velikim prinosima pšenice i kukuruza, koji se mogu proizvoditi u još većim količinama.

Ovom proizvodnjom smanjila bi se i zavisnost Srbije od uvoza nafte, koja je sve skuplja. Osim toga, uljana repica može da se uzgaja i u centralnoj Srbiji, odnosno u krajevima do 700 metara nadmorske visine.

Jasna Petrović

Potpis

_{Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist}

Evo saljem Vam link na moj blog koji je posvecen biodizelu, a na njemu su fotografije koje sam napravio prilikom probne proizvodnje prve kolicine biodizela u Republici Srpskoj.
http://biodiesel.blog.ba
Kao sto cete vidjeti na blogu, amaterska proizvodnja je moguca. Do sad sam napravio i uspjesno potrosio dosta ovog goriva i prezadovoljan sam kako se ponasa u automobilu. Svima koji rade nesto slicno zelim uspjeh, a ostalima da probaju sami.

U Srbiji, tesxko...da je ovde nekoga briga za ekonomiju, ekologiju i sl. GSP bi odavno furao buseve na LPG...

Potpis

Josx dok sam bio klinac baba me je uchila da ne jedem zxut sneg, citamo se na mojoj svasxtari lnk: http://blogoye.org/djomlouns/

ZM0501 :)


//napustio [es]...

Malo sam se raspitivao i dosao do raznih recepata za kucnu proizvodnju biodizela. Zato me sada interesuje da li je moguca neka konkretna primena. Da budem realan - ne racunam da cu uskoro voziti auto na to gorivo (vozim yuga na plin), jer cak i ako nekako u kucnim uslovima postignem dovoljnu cistocu i kvalitet, ipak cena proizvedene litre prelazi cenu kupovnog dizela. U najboljem slucaju, kada bih koristeno ulje uspeo da dobijem iz nekog restorana ili slicno, opet bi sve ukupno kostalo oko 10 din. manje po litri...

Zanemarimo, dakle, pricu o automobilima. Ono sto je meni palo na pamet je primena u starim naftaricama. Tu nisu potrebna neka specijalna svojstva goriva, a bila bi to jeftina opcija za grejanje preko zime.
U ovoj temi zeleo bih da se javi neko, ko bi mi mogao reci nesto o proizvodnji ulja. Kako cediti ulje iz raznih biljaka, uljarica i da li je moguce koristiti drugacije biljke ili cak razne korove.
Zatim, interesuje me da li bi za takvu primenu goriva (sa cedjenim i koristenim uljem), mogla da se koristi univerzalna formula. Na primer 10 litara ulja, 2 litre metanola i 55 grama kausticne sode.
Pretpostavljam da za naftarice nije bitan kvalitet goriva.

Pa, ako neko zna nesto o ovome...
Unapred hvala

I? Ljudi sta bi sa bio dizelom?
Jel se voze ljudi na to?
Kazu da steti motoru, da nesto nagriza, ...
Ima li istine u tome?

Potpis

he he he

Radim diplomski na ovu temu ( student Tehnolosko-metalurskog fakulteta ). Interesuju me vrste rezervoara i cisterni za skladistenje i transport biodizela. Pronasla sam o ovome svega jedan pasus ( '' Značajna prednost biodizela u odnosu na konvencionalno dizel goivo je u znatno manjem riziku prilikom transporta. Biodizel je netoksičan i biorazgradiv, tako da, u slučaju ispuštanja iz cisterne, ne prouzrokuje ekološku opasnost. Takođe, biodizel je, za razliku od običnog dizela, manje iritantan po kožu. Prilikom transporta biodizela preduzimaju se zaštitne mere kao i u slučaju transporta biljnih ulja. Međutim, kada se transportuju mešavine običnog dizel goriva i MER-a preduzimaju se iste preventivne mere kao i u slučaju transporta konvencionalnog dizel goriva. Specifičnost transporta i skladištenja biodizela je u u oštrijem zahtevu da se izbegne izloženost goriva vlazi, jer je MER vrlo higroskopan. Biodizel ima nižu oksidacionu stabilnost, a takođe biokomponenta predstavlja pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Pored toga, biodizel ispoljava hemijsku agresivnost prema nekim meterijalima, o čemu treba voditi računa prilikom projektovanja instalacija " ) Trebalo bi mi nesto opsirnije o rezervoarima i cisternama, pa ako neko zna neki sajt, bila bih presrecna!

Hvala unapred!

Potpis

Topalovic Radmila

Hteo bi da postavim nekoliko pitanja. Zanima me kolika su inicijalna ulaganja, u masine za preradu tj proizvodnju biodizela? I na prvom kome mogu prodati glicerin, posto ga trenutno imam 16 tona... HVALA UNAPRED

Zainteresovani za proizvodnju u mini-pogonu? Javite se

Više ne,
tj. od 1. januara ušteda će verovatno biti 50%

Potpis

Kap vode...

Inicijalna ulaganja za kucnu varijantu (400-800lit/dan) proizvodnje biodizela po EN 14214 standardu, su nesto veca od 2000eur. Naravno, treba uvek dodati novca za prateci program kao sto su cisterne za skladistenje i nabavka repro materijala...dakle recimo 3000eur. Par firmi u Srbiji ima ovo u ponudi.
Glicerin se moze prodati, znam firmu koja ga otkupljuje. Negde su u BG-u. Pretpostavljam da to nije cist glicerin, vec tzv "glicerinska voda" koja nastaje kao nusprodukt u proizvodnji biodizela. Ja sam im nudio ali nisu hteli da uzmu jer sam imao male kolicine (10t).

Sto se tice matematike, danas po aktuelnim maloprodajnim cenama repromaterijala, proizvodnja jedne litre biodizela kosta 16din, plus cena ulazne sirovine.

Kada je u pitanju industrijska varijanta masine, koja ima dnevne kapacitete od min 5t, one kostaju oko 15 000eur i proizvodi ih nekoliko firmi u Srbiji.

Rezervoari za biodizel moraju biti ili od prohroma (najcesce 316L) ili od HDPE.

Da li mozete napisati koje firme prozvode opremu za biodizel u Srbiji.

--0-61729642-1300450951=:92793
Content-Type: text/html; charset=utf-8
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

www.bio-dizel.rs to je firma iz Banatskog Karlovca i jedina je u Srbiji koja proizvodi kucne masine za biodizel cenovnog ranga 2-3000eur. Druga firma je Nicro Tehna isto negde iz vojvodine, oni prave industrijske masine od 15000eur pa navise i u saradjuju sa Himelom iz Subotice. --- On Wed, 3/16/11, skove <[email protected]> wrote:From: skove <[email protected]>Subject: Re: Biodizel - ekološko gorivo budućnosti? [elitesecurity.pracenje.teme]To: [email protected]: Wednesday, March 16, 2011, 9:14 PMDa li mozete napisati koje firme prozvode opremu za biodizel u Srbiji.--http://www.elitesecurity.org/p2834000Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#43432Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!esauth:43432:75931fee9727533d4935a4316ba098d9

Ako neko ima višak iskorišćenih masnoća (bilo biljnog, bilo životinjskog porekla) neka se javi jer su mi potrebne veće količine za probu nove tehnologije koja bi trebalo da ima iskoristivost skoro bez ikakvog ostatka (jer se sve vraća u proizvodni proces) i nema nikakvog zagađenja okoline. Za uzvrat može očekivati 1l BD100 za 5kg masnoće.
Uskoro bi trebalo da se zakonski reguliše 5% umešavanja BD u dizel iz nafte, samo da odrede ko će to da radi i evidentira pošto je BD oslobođen akcize. Srbija bi trebalo da ima obavezu od oko 160.000t potrošnje BD godišnje ako hoćemo u EU.
Neko je pitao za "oštećenja". Samo treba zameniti dovodna gumena creva jer ih BD rastapa. U Americi se koristi BD20 (20%) a u Evropi se prodaje i BD100 (samo treba proveriti sa proizvođačima vozila koji modeli mogu da koriste čist BD).