Diplomirani, master, magistar???

Ne znam zasto sam danas kupio politiku, tek hemijski fakultet je objavio konkurs za master studije. SKolarina 125000.

Svi fakulteti su poceli sa masterima, da bi uzeli kesh ljudima dok se ne resi situacija.

Šta bi sa protestom?!

---

Evo šta neki kažu na naše argumente


**************************************************************
Evropska merila su jasna

Ljubiša Rajić

Međunarodne konvencije o ekvivalenciji (pojedinačnih ispita) i nostrifikaciji (celih diploma) operišu nekolikim merilima, a najvažnija su trajanje, sadržaj i prava koja se stiču. Stara evropska konvencija danas je zamenjena prenosom bodova, a nazivi diploma konkretizovani za pojedine struke zamenjeni su univerzalnim nazivom bakalaureat (bachelor), koji se stiče sa 180 bodova ili tri radne godine, bez obzira koji je sadržaj studija, i master, koji se stiče sa 300 bodova ili ukupno pet radnih godina, a uz pisanje i odbranu jednog samostalnog naučnog rada. Iz dodatka uz diplomu vidi se šta je svršeni student konkretno studirao. Semestri i školske godine su u tom sistemu samo načini organizovanja nastave, a ne merila količine znanja i rada. Naše četiri godine studija daju 240 bodova, jednu radnu godinu više od bakalaureata, odnosno jednu radnu godinu manje od mastera. Odstupanje od toga znači odstupanje od osnovnog merila izračunavanja bodova.
Međutim, u našim raspravama se iznose drugi argumenti: a) naše studije su bolje od inostranih, jer je gradivo obimnije; naši studenti imaju apsolventski staž, a to je onda još jedan semestar; c) naši studenti studiraju i do dva puta duže od normiranog vremena zbog obimnog gradiva. d) naši fakulteti žele da zarade na upisu na master studije.
Normalne četvorogodišnje studije trebalo bi da se okončaju polaganjem ispita u junu mesecu, eventualno u septembru ili oktobru. Apsolventski staž je samo produžetak poslednjeg semestra, a ne deveti ili bilo koji drugi dodatni semestar. A to što naši studenti studiraju i do dva puta duže od predviđenog normiranog vremena, samo je znak loše organizacije studija, loše nastave i lošeg studiranja. Jedini problem je kako preračunati u bodove i zvanja diplome stečene na onim studijama koje traju 9 do 12 semestara, ali bi valjalo razmisliti i o tome da li te osnovne studije baš treba da traju toliko dugo ili su naduvane bez ikakve stvarne potrebe.
Obim gradiva, kod nas po pravilu izražen obimom udžbenika i priručnika, ne znači ništa; bitna je relevantnost izložene građe za konkretni studij. Ogroman broj naših udžbenika sadrži irelevanatnu, preobimnu ili zastarelu građu, veoma često uz višestruko ponavljanje, te sa lošim uputama na dalju literaturu. Naši udžbenici su često veoma obimni ili zato da bi više koštali ili zato što autor ne ume da napravi selekciju i didaktički obradi građu; spiskovi obavezne literature sa desetinama knjiga i hiljadama stranica pokazuju nesposobnost nastavnika za izbor relevantne građe, a literatura na stranim jezicima je skoro potpuno odsutna. Osim toga, mnogo je predmeta podeljeno na dva ili uvedeno samo da bi se našao predmet za nekog novog docenta ili da neko ne bi ostao bez posla, a ima i besmislenih predmeta
Zbog načina na koji je nastava organizovana - od čekanja pred šalterima, preko vežbanja, do rada čitaonica - studenti troše neuporedivo više vremena nego što bi trebalo, a stiču manje znanja od nužnog minimuma. Ogroman deo nastave se ne drži, oprema je često ispod svakog merila, studenti nemaju pristup literaturi i internetu, način držanja nastave je u ogromnoj meri sveden na katedarska predavanja, ogroman deo nastave počiva na gostujućim profesorima, popularno zvanim putujućim trgovcima univerzitetskom robom, na ispitima se proverava pamćenje, a ne veština upotrebe znanja i tako dalje. Naši studenti ne znaju mnogo; njihovo znanje je prvenstveno faktografsko bez razumevanja, uz to često zastarelo, a njihova sposobnost upotrebe tog znanja prečesto je jednaka nuli, jer uglavnom nemaju organizovanu praksu.
Kvalitet naših nastavnika je često sporan; dovoljno je pogledati njihovu citiranost za one nauke za koje je to merilo, koliko često naši profesori učestvuju u međunarodnim komisijama za pisanje izveštaja (peer review), koliko često ih pozivaju da održe plenarna predavanja na značajnim naučnim kongresima, naravno, uz sve kritike koje se mogu uputiti scijentometrijskim metodama.
Postojanje jednog malog broja briljantnih studenata koji se kasnije probiju negde u svetu i steknu ime, te postojanje jednog broja briljantnih nastavnika sa svetskim ugledom i dobrim i naučnim i nastavnim rezultatima ne menja tu osnovnu sliku. Ona je suštinski potvrđena pre nekoliko godina eksternom, krajnje dobronamerno urađenom institucionalnom evaluacijom, ali koja je ovde dočekana na nož, jer mi znamo da smo dobri, u stvari najbolji, a ko drugačije kaže, taj kleveće i laže. Od svih naših državnih i privatnih univerziteta ozbiljnim procesom evaluacije i akreditacije moglo bi se napraviti dva koji valjaju i koji bi kroz desetak godina, uz odgovarajući ozbiljan rad, mogli da konkurišu da uđu u spisak 500 najboljih.
Kod nas je čak i sama organizacija univerziteta još uvek mnogo bliža nekadašnjim složenim organizacijama udruženog rada nego savremenim univerzitetima, odnosno mi smo u najboljem slučaju haos sa zajedničkom telefonskom centralom.
Nema nikakve sumnje da se mnogi naši fakulteti bave više trkom za novcem nego nastavom i naukom, delimice zato što vlada neće ozbiljno da finansira visokoškolsko obrazovanje, delimice zato što nas prečesto sem naših plata ne zanima ništa drugo. Ali, ključno je to da smo kod naših studenata stvorili stav da kada jednom završe fakultet - ne moraju više nikada ništa u životu da nauče. Njihov zahtev je suštinski izraz želje da se izbegne nužno permanentno obrazovanje, trenutno izražen kroz odbijanje nužnosti da studira još jedan semestar i napiše jedan rad da bi stekao zvanje master.
Diplomirani studenti treba da zadrže prava iz radnog života koja su stekli diplomiranjem, ali je isto tako jasno da poslodavac ima puno pravo da od svojih zaposlenih zahteva da se dodatno obrazuju i da im da otkaz ako oni to neće. Kod nas postoji ogroman strah od toga da će neko sa 35 ili 55 godina morati da se vrati u školsku klupu i još nešto nauči zato što se znanje potrebno za obavljanje određenog posla promenilo. A kod ne malog broja nastavnika postoji strah da će i oni sami morati da se modernizuju, da i sami nešto dodatno nauče, ako ništa drugo, ono bar kako se drži savremena nastava.
Pozivanje na to kako u odnosu na bolonjski proces postupaju neki nemački univerziteti ili Oksford ili Kembridž ne stoji: niti smo mi na tom nivou niti smo na putu ka tom nivou; takva poređenja deluju jednostavno kao visokoškolska varijanta pokondirene tikve.
Autor je profesor Beogradskog univerziteta

http://www.danas.co.yu/20061123/dijalog2.html


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 29.11.2006. u 14:03 GMT+1]}

---

Potpisujem.


Pravo pitanje je da li Srbiji treba 30 izuzetnih studenata koji ce svake godine da upisu jedan od 20-tak najboljih univerziteta u svetu ili 30.000 bachelora koji ce moci da se ukljuce u privredu odmah posle diplomiranja.

pa jel to na kraju znaci da ljudi koji treba da diplomiraju po starom programu (kao sto sam npr. ja) a studije traju 5 godina i imaju diplomski automatski dobijaju titulu mastera

---

U prevodu: ko vas je8e sto ste se razbijali uceci nepotrebno, obimno i zastarelo gradivo. A sto sam pored tih gluposti morao da ucim i stvari kojih uopste nema na fakultetu a koje se traze prilikom zaposljavanja? Da ne navodim primere, ima ih puno, narocito na prirodno-matematickim i tehnickim fakultetima.
OK, hajmo da uradimo tako. Ali ako dovode u pitanje kvalitet diploma, da li mi onda (studenti) imamo pravo da dovedemo u pitanje kvalitet diploma, magisterijuma i doktorata svih tih "uvazenih" profesora? Nema problema, dacu pare i polagati razliku ispita i diplomski rad ali pod uslovom da svi profesori ponovo rade doktorske i magistarske radove!
Bagra jedna komunisticka, muka mi je vise od ove usrane zemlje.


Ovo je vec demagogija. Pa naravno da cu nakon zaposljavanja morati PERMANENTNO da ucim da bih postao bolji u svom poslu i da bih isti uopste i zadrzao! I za to cu biti iskljucivo zasluzan JA, a ne dodatna masterska godina ili master rad.

Bruka, upravo smo se posrali na sopstvene diplome i fakultete.
Ispadose bolji Megatrend, Singidunum, razne vise poslovne i elektrotehnicke skole...

---

Na Filozofskom fakultetu, na jednom od smerova su izracunali broj bodova u okviru cetvorogodisnjih studija i ispalo je da je ukupna opterecenost nesto manja od 400 ECTS, umesto 240.

@biotech
Da, trebalo bi, mislim da za njih uopste nije sporno. Ako si zavrsila Bioloski fakultet (sudeci po nick-u), oni ove godine vec su poceli sa upisom doktorskih studija, nista master.

"Autor je profesor Beogradskog univerziteta"

Svaka cast autoru!

Mislim, vidi se da je genijalac.

Jednostavo moram da analiziram dotičnog druga.

Kada su se studenti bunili zašto je gradivo preglomazno, nepotrebno i zastarelo dobijali smo odgovore da je to rađeno na osnovu analiza (to kažu i za diferencijane ispite za master), da mi imamo najbolje školstvo, da nije naše da o tome razmišljamo...
Sad čovek javno kaže da sve što je rađeno nije potrebno znanje koje diplomirani XY treba da poseduje da bi kvalitetno radio. Pa mi to svi znamo. Nakon završenih studija morali smo da se osposobljavamo za određene poslove, da polažemo državni ispit, razne kurseve. Da smo se oslanjali na to što smo stekli na fakultetu davno bi ostali bez posla.
Drugo, zašto dotični i ostala družina to pitanje nije pokrenula pre recimo 5, 10 ili 15 godina. Zašto je potreban proces usaglašavanja sa bolonjskom deklaracijom da bi neko izašao i rekao da nam školstvo ne daje kvalitetan i moderno osposobljen kadar. Naravno tada je bila sasvim druga priča i tad je naš sistem bio vrhunski, a kao potvrda za to su bili oni sami. „Ako sam ja mogao da se zamajavam sa tim nepotrebnim stvarima moraće te i vi.“
Ako ljudi koji su stekli VII-1 stepen terba da polažu diferencijalne ispite, diplomske radove i čuda iz radno raznih razloga (demagogiji nikad kraja), pa valjda bi prvo predavači trebali da nostrifikuju svoje diplome u inostranstvu (uz polaganje dodatnih ispita, izrade naučnih radova), pa onda tako osposobljeni šire bolonju i stvaraju visokoobrazovan kadar. Kako neko ko ne može da nostrifikuje diplomu u evropi može da stvara kadar koji će po toj istoj bolonji biti priznat?
Ako uzmemo demagoški princip 4+3=7 i 3+2+3=8 istim tim profesorima fali studija i bodova (ako tako paušalno gledamo problem), a to da su pre nas završili i studirali po starijim programima i da ne govorim.
Gde to u svetu postoji da je neko i rekao da svi oni koji su završili fakultet trebaju ponovo da se jave na fakultet jer stečene diplome neće garanrovati opstanak na određenim poslovima. Da li to igde u normalnom svetu iko može da izgovori i da pri tome bude uvaženi profesor? Pa mi nismo protiv usavršavanja znanja, naprotiv. Mi smo protiv tapkanja u mestu. Dozvolite nam da upisujemo posdiplomske studije kao što smo imali pravo i pre (mada nam stalno govorite da ostaju naša prava ipak ona su ovde uskraćena). Svaki posao sam po sebi nameće usavršavanje i sticanje novih znanja.Nismo mi veći deo života proveli u komunizmu pa da nam to imputirate. Svi mi smo više za reforme od nazovi reformatora. Po onoj narodnoj od glave riba smrid, kao što rekoh profesori moraju biti priznati u svetu pa onda krenuti da svaraju priznat kadar, inače mi možemo studirati i po teset godina i osta će isto.

---

Pomenuti gospodin profesor je pomenuo kako naše studije traju 4 godine a master traje 5 bez bez obzira koji je sadržaj studija. E pa ja sam završio tih 5 godina (elektrotehnika)

I inače, pošto sam u BiH ali sam završio u faks u bg, pa nisam uspio da ispratim šta bi od ovih protesta, interesuje me da li su protestanti uspjeli šta? Čujem samo da su postigli neki dogovor u vezi smanjenja školarina, a šta je sa osnovnog zahtjeva izjednačavanja diploma mastera i diplomiranog. Konkretno na mom faksu sam čuo da traže nekih 300 evra za upis na master (za nas koji smo završili po starom programu) plus razlika nekih ispita. Čuo sam da bi ti ispiti mogli da se izaberu, otprilike se vidi da su oni tu samo pro-forme a da je suština u onih 300evra. Inače prof.Kovačeviću nije na čast što je zauzeo ovakav stav o svemu pomenutom. Do sada sam mislio da je uvijek radio u interesu studenata (možda zato što nije bio dekan dok sam ja studirao - ili samo pred kraj mojih studija).

http://protest.zbrka.net/taxonomy/term/21

---

Rezime argumentacije za izjednačavanje starih diplomskih sa novim master studijama
EKVIVALENCIJA

Prilikom odlučivanja o kriterijumima za usaglašavanje akademskih naziva stečenih prema ranijim propisima sa nazivima iz novog zakona, mora se primeniti adekvatan opšti princip koji će jednako tretirati sve imaoce diploma. Primenom nove, evropske nomenklature akademskih naziva, neophodno je sačuvati stečena prava diplomiranih i time sprečiti njihovo degradiranje na tržištu rada, kao i obezbediti im direktnu prohodnost na doktorske studije. Ovo je već učinjeno u mnogim evropskim zemljama, koji su imale sličan problem: Hrvatska, Holandija, Belgija, Estonija...

Diplomirani = Master

Imajući u vidu osnovne karakteristike master studija (prohodnost na doktorske studije, obim opterećenja od 300 ESPB i trajanje od pet godina), one su suštinski istovetne sa ranijim diplomskim studijama i to na osnovu sledećih pokazatelja:
- Nakon završetka diplomskih studija postojala je mogućnost direktnog upisa na doktorske studije, uz odgovarajuću prosečnu ocenu, ali se ova zakonska mogućnost nije primenjivala, jer u praksi doktorske studije na univerzitetima nisu bile organizovane (doktorat se sticao na alternativan način – završetkom magistarskih studija i odbranom doktorske disertacije);
- Raniji propisi nisu imali instrumente za ograničavanje obima opterećenja studenata, usled čega ovaj obim znatno premašuje vremenski period koji imaju na raspolaganju za njegovo savlađivanje, odnosno – obim ranijih diplomskih studija premašuje obim novih osnovnih i odgovara master studijama;
- Sve ranije diplomske studije su i fomalno trajale duže od četiri godine, jer upis apsolventskog staža ima iste pravne posledice kao i upis bilo koje godine studija, zbog čega se i on, pravno gledano, tretira kao godina studija (studijski programi su projektovani sa ciljem da se realizuju zaključno sa istekom apsolventskog roka);
- I ranije diplomske i nove diplomske-master studije vode sticanju akademskog naziva, za razliku od magistarskih i doktorskih, koje vode sticanju naučnog;
- I stare i nove diplomske studije vode sticanju titule „diplomirani“, dok nove osnovne studije prvog stepena ne sadrže ovu odrednicu.

Magistar ≠ Master

Naziv magistra nauka ne može se poistovećivati sa zvanjem diplomiranog-mastera, pre svega zbog razlike u opterećenju nastavnim sadržajem i trajanju studija, ali i zbog samog karaktera studija – magistarska teza je rezultat samostalnog naučnog rada, pa je neposredna priprema za doktotrat, dok je akademski naziv mastera rezultat diplomskih studija koje osposobljavaju za primenu i razvoj naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća (slično kao „diplomirani“ po ranijim propisima). Upravo iz tog razloga Zakon o visokom obrazovanju i štiti magistre, odnosno priznaje njihovu prednost u odnosu na diplomirane-mastere. Magistri u skladu sa zakonom imaju pravo da „preskoče“ pohađanje doktorskih studija i da do 2012. godine direktno pristupe izradi i odbrani doktorske disertacije. Posle isteka ovog zakonskog roka magistri će upisivati doktorske studije, ali će im biti priznate godine magistarskih studija, tako da će im i tada realno preostati samo izrada dotorske disertacije, koja traje godinu. S druge strane, masteri će biti u obavezi da pohađaju ove izuzetno zahtevne trogodišnje doktorske studije da bi stekli titulu doktora nauka.

Pored toga, magistri nauka ni na tržištu rada neće biti oštećeni izjednačavanjem diplomaca sa diplomiranim-masterima. Naime, oni će biti u mogućnosti da izvrše usaglašavanje svoje diplome osnovnih studija sa odgovarajućim zvanjem iz novog zakona (diplomirani-master), pa bi nakon magistriranja bili nosioci i akademskog naziva mastera i naziva magistra nauka. Time bi bili u istoj meri kvalifikovaniji od novih diplomiranih-mastera, kao što su danas kvalifikovaniji od diplomaca.

Pitanje retroaktivnosti

Pogrešno se navodi da bi izjednačavanje diplomaca i diplomiranih-mastera predstavljalo kršenje zabrane retroaktivnosti. Oni koji na ekvivalenciju gledaju kroz tu prizmu tvrde da ne može biti retroaktivnog priznavanja diplomaca za mastere (jer su, naizgled, nejednaki), a za uzvrat zahtevaju retroaktivno poistovećivanje diplomaca sa „bachelorima“ (koji jesu nejednaki na osnovu više parametara). Ovde se, međutim, uopšte ne radi o retroaktivnom priznavanju, već o zakonskoj obavezi po kojoj KONUS mora da propiše opšte kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje da nazivi stečeni po ranijim propisima, odgovaraju nazivima iz novog zakona. Pritom, poistovećivanje diplomaca sa „bachelorima“ (osnovne studije prvog stepena) bi zaista vodilo narušavanju njihovih stečenih prava, jer novi „bachelori“ nemaju isti tretman u daljem školovanju i na tržištu rada kao nosilac titule „diplomirani“.

Diferencijalni ispiti

Zagovornici uvođenja diferencijalnih ispita za diplomce koji žele da steknu akademski naziv mastera zapravo predlažu narušavanje principa zaštite stečenih prava. Svi koji su stekli VII-1 stepen stručne spreme, stekli su ista prava i ne mogu im se dodeljivati različita prava nakon usaglašavanja starih sa novim akademskim nazivima. Odnosno, ukoliko se makar jedna diploma VII-1 stepena stručne spreme prizna kao diploma mastera, onda sve diplome istog stepena moraju dobiti naziv diplomiranog-mastera.

Neki tvrde da kriterijum za usaglašavanje ne treba da bude trajanje studija, već samerljivost novog studijskog programa sa starim. U tom slučaju bi raniji diplomci morali da polažu ispite iz novih predmeta koje oni nisu imali prilikom studiranja. Ovde se, međutim, previđa da se izmene programa redovno vrše i da nikada u dosadašnjoj istoriji imaoci diploma nisu bili pozivani da polažu ispite iz dodatnih, novouvedenih, predmeta da bi time potvrdili prava koja su već stekli diplomiranjem. Isto tako, i u budućnosti, umesno je pretpostaviti da će se sadržaji u studijskim programima menjati usled naučnog progresa, ali Zakonom nije predviđeno nikakvo doškolovavanje u ovom pogledu.

Neophodno je imati u vidu da uz diplomu master studija neizostavno ide i tzv. dodatak diplomi u kojem stoje svi podaci o savladanom studijskom programu. Na taj način se sve razlike u studijskim programima očitavaju u samoj diplomi, odn. njenom dodatku.


http://protest.zbrka.net/node/220

---

Ukoliko se desi situacija, što ja lično nebih voleo, da master <> diplomirani (VII-1), da li je neko razmišljao o rezervnoj varijanti izjednačavanja master = diplomirani (VII-1) u nekoj drugoj zemlji npr. Hrvatskoj?

1. Da li je to moguće?
2. Kako se to može ostvariti?
3. Gde se može više informisati: sajtovi, kontakti, telefoni...?

---

DANAS, utorak, 5.decembar 2006.god.

Beograd - Akti univerziteta i fakulteta moraju biti izmenjeni tako da zvanja diplomiranih i mastera budu izjednačena, dogovorili su se juče predstavnici Ministarstva prosvete i Studentske unije Srbije i Saveza studenata Beograda, saopštilo je resorno Ministarstvo.
Studeti i Ministarstvo zajednički su uputili molbu Konferenciji univerziteta Srbije sa preporukom da sa predstavnicima studenata u što skorijem roku pronađe rešenje za praktičnu primenu člana 127. Zakona o visokom obrazovanju, a na osnovu tumačenja Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Srbije. Ovim tumačenjem predviđeno je da bi u praksi trebalo da budu izjednačeni nazivi koji su stečeni do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju s nazivima koje novi zakon predviđa. Drugim rečima, oni koji su stekli VII-1 stepen stručne spreme prema ranijim propisima (zvanje diplomirani pravnik, diplomirani inženjer) trebalo bi da budu izjednačeni s onima koji steknu naziv master.

E sad da li je kome jasno da li to daje pravo bivšim studentima da od fakulteta traže i dobiju novu diplomu na kojoj će pisati da je to master diploma?

Meni se čini da je ovo opet jedno izvrdavanje, tako da kažem. Kao bićete izjednačeni, ali i nećete...

Protest akademaca je bio uzaludan
Studenti prevareni



Ne obazirući se na zvanično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju koje je dao Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije u kojem se kaže da u praksi sva lica koja su stekla VII 1 stepen stručne spreme prema ranijim propisima treba da budu izjednačena sa onima koji steknu naziv master, Univerzitet u Beogradu raspisao je konkurs za upis studenata na master i doktorske studije u školskoj 2006/07. godini.

Na zvaničnom sajtu Beogradskog univerziteta stoji da će na diplomskim akademskim studijama, o trošku države moći da studira 547 studenata, dok će 2.084 budućih mastera sami finansirati sticanje diplome. Master studije, na primer, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu koštaju 1.000 evra, a iznos se može platiti u četiri jednake rate. Studenti koji su od početka akademske godine protestovali tražeći da se izjednači postojeće zvanje diplomirani sa novom diplomom mastera kažu da je to još jedna bezočna pljačka.

- Oni krše zakon i ne interesuje ih tumačenje Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije. To što rade je čista pljačka. Studenti su prevareni, a dekani su zloupotrebili njihovo poverenje. Daju protivurečne informacije samo da bi uzeli novac od studenata. To je skandalozno - rekao je juče za „Blic“ Tadej Kurepa, član odbora studentskog protesta, najavivši nove štrajkove u vreme izbora rektora.

Predstavnici Konferencije univerziteta Srbije imaju svoje objašnjenje.

-Ne možemo pauzirati sa master studijama čekajući prvu generaciju koja će završiti po novom sistemu. Drugo, pošto nema magistrature, master studije su jedini način da se stekne dodatno zvanje pre doktorata. Ono što je nesporno je da će se izjednačiti prava ranije diplomiranih studenata - rekao je za „Blic Sima Avramović, profesor i predsednik statutarne komisije Beogradskog univerziteta.

Ministarstvo prosvete je prebacilo pare na fakultetske račune namenjene za master studije, bez obzira na tumačenje o zvanjima.

- Vlada je ranije stipendirala određen broj magistarskih i doktorskih studija, pa je taj novac prebačen za master studije - kaže za „Blic“ zvanični portparol Ministarstva prosvete.

V. Nedeljković

Naknadno mišljenje
U Ministarstvu prosvete i sporta kažu da su se njihovi predstavnici zajedno sa predstavnicima Studentske unije Srbije i Saveza studenata Beograda uputili molbu Konferenciji univerziteta Srbije sa preporukom da u što skorije vreme pronađu rešenje za praktičnu primenu člana 127 Zakona o visokom obrazovanju, a na osnovu tumačenja Sekretarijata za zakonodavstvo. Međutim, i u Ministarstvu prosvete su potvrdili da autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju može dati samo Narodna Skupština jer je ona donela Zakon.


--------------------------------------------------------------------------------


http://www.blic.co.yu/blic/danas/broj/strane/drustvo.htm

---

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=14058

---

I dokle je sve ovo otislo d... www.puskice.co.yu

---