Pentagon upozorava Buša - klimatske promene će nas uništiti

DoD: Biggest NatSec Threat Is Climate (900KB) LINK (zipovan pdf dokument - 22 strane)

An Abrupt Climate Change Scenario and Its Implications for United
States National Security - October 2003 - By Peter Schwartz and Doug Randall

---

Globalno zagrevanje

Glečeri se tope

Prema novim podacima, veći broj masivnih glečera na Zapadnom Antarktiku ubrzano se topi i klizi u okean podižući morsku razinu. Glavni razlog - više prosečne temperature vazduha i okeana...

Debljina glečera smanjuje se dvostruko većom brzinom nego prošle decenije

Antarktički kontinet prekrivaju dva velika ledena prekrivača:
- veći Istočni antarktički ledeni prekrivač i
- manji Zapadni antarktički ledeni prekrivač.

Osnova Istočnog antarktičkog ledenog prekrivača većim delom se nalazi na kopnu, iznad nivoa mora, te je prekrivač prilično stabilan i sporo reaguje na promene u životnoj sredini.

Sa druge strane, osnova Zapadnog antarktičkog prekrivača leži ispod nivoa mora i on je mnogo nestabilniji.

Godine 2002, tim naučnika predvođen američkim glaciologom Robertom Tomasom nadletao je Zapadni Antarktik i radarom merio debljinu glečera koji se spuštaju u Amundsenovo more. Naučnici su pronašli da se debljina glečera smanjuje dvostruko većom brzinom nego što je zabeleženo devedesetih godina prošlog veka, kad su je merili evropski sateliti.

Za jedan uravnoteženi glečerski sistem količina leda koja se topi ili lomi i odlazi u more približno je jednaka svežoj količini leda koja se formira od snežnih nanosa. Sa gubitkom od 250 kubnih kilometara leda u okeanu svake godine, što je oko 60 procenata više leda nego što se nakupi od snežnih padavina, glečeri Amundsenovog mora svakako se nalaze daleko od stanja ravnoteže.

Ovaj gubitak odgovara globalnom godišnjem rastu nivoa mora od 0,2 milimetra. Naučnici su dalje pronašli da glečeri takođe ubrzavaju ka moru. Brzina napredovanja prema moru jednog glečera sa Ostrva Pajn u proteklih 30 godina povećala se za 25 procenata. Ustanovljeno je da su detektovane promene vezane za smanjivanje i slabljenje ledenih grebenova, koji inače deluju kao "kočnice" u napredovanju glečera ka moru.

Naime, gotovo polovina kontinenta okružena je ledenim grebenovima koji su ukotvljeni i vezani za stene sa svih strana, sem sa strane okrenute ka otvorenom moru, koja je slobodna. Kad topla morska voda erodira podnožje grebena, glečer koji se na njega naslanja nailazi na manji otpor na putu ka moru. Na ovaj način može se pokrenuti lančana reakcija, kao pukotina do više od 1.000 kilometara u unutrašnjost, što može da izazove kolaps ledenog prekrivača.

Naučnici još uvek nisu sigurni da li je glavni krivac promena u temperaturi vode morske struje pri dnu, ili se temperatura nije promenila, dok je vodena struja ubrzala. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za oko pet godina najmanje 690 kvadratnih kilometara veoma debelog leda sa glečera ostrva Pajn plutaće okeanom. Rad naučnika objavljen je u naučnom časopisu "Science".

Dve druge studije, objavljene u časopisu "Geophysical Research Letters", opisale su slične promene na Antarktičkom poluostrvu. Ovde je ledeni greben površine 3.250 kvadratnih kilometara, nazvan "Larsen B", pukao u martu 2002. godine, nakon što je oslabio usled pet puta bržeg rasta temperature od globalnog proseka tokom pet prethodnih decenija. Erik Rignot iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni, SAD, i kolege koristili su radarske podatke dobijene sa satelita za otkrivanje porasta brzine kretanja glečera.

Tri glečera pokazala su osmostruko povećanje brzine u periodu između 2000 i 2003. godine, dok su dva glečera pokazala trostruko povećanje. Gubitak leda iznosi više od 27 kubnih kilometara godišnje. Površina glečera nazvanog "Hektoria" smanjila se za oko 40 metara u proteklih šest meseci. U oblasti Zapadnog Antarktika, a posebno na severnom vršku kontinenta, južno od Čilea i Argentine, zabeležen je u proteklih 60 godina skoro najbrži rast prosečne godišnje temperature na svetu.

Rast razine

Sa pucanjem i raspadom ledenog prekrivača led se topi, a voda završava u okeanu podižući morsku razinu na globalnom nivou. Rast morske razine podrazumeva smanjenje obale svuda u svetu. Ukoliko bi se sav postojeći ledeni prekrivač na Antarktiku raspao, led bi završio u okeanu i istopio se, podižući morsku razinu za oko 66 metara.

Naučnici koji proučavaju ledeni prekrivač veruju da je Istočni antarktički prekrivač prilično stabilan, pošto se oslanja na kopno iznad nivoa mora. Osnova Zapadnog antarktičkog prekrivača leži, međutim, uglavnom ispod morskog nivoa. Naučnici veruju da je ovakav ledeni prekrivač nestabilan, jer su se u poslednjih 20.000 godina (od vremena poslednjeg ledenog doba) istopili svi ledeni prekrivači ovog tipa. Ukoliko bi se raspao Zapadni antarktički ledeni prekrivač, koji sadrži više od 3,2 miliona kubnih kilometra leda, nivo svetskog okeana porastao bi za oko 6 metara. Ukoliko bi se sav led na Zemlji istopio, razina bi se podigla za 72 metra.

Prema tome, nema mesta strahu, još uvek bi dosta kopna ostalo iznad vode - reklo bi se da slika nalik onoj u Kostnerovom filmu "Vodeni svet" nije baš verovatna. Ipak, čak i mala promena u nivou okeana uzrokovala bi velike promene u ljudskom društvu, ekonomiji i svetu prirode.

Promena klime

Globalno zagrevanje je izvesno, ali predviđeni nivoi zagrevanja možda neće izazvati promene koje bi se očekivale na Antarktiku. Temperature koje danas vladaju na tom kontinentu su izuzetno niske, te bi, i pored rasta od nekoliko stepeni, još uvek veći deo kontinenta ostao veoma hladan. Kako je Antarktički ledeni prekrivač veoma velik, posledice promene temperature ne bi se ispoljile tako brzo - na odgovor celog Zapadnog antarktičkog prekrivača čekalo bi se oko 50.000 godina.

Promene se brže ispoljavaju na manjim ledenim grebenovima i spoljnim glečerima, naročito u toplijim delovime Antarktika, kao što je Antarktičko poluostrvo. Tako je, tokom poslednjih nekoliko decenija, ovde nestao Vordijev ledeni greben, verovatno usled rasta prosečne temperature od dva stepena Celzijusa. Ukoliko se ovaj trend zagrevanja nastavi, slična sudbina očekuje i Larsenov ledeni greben za 300 godina.
Globalno zagrevanje moglo bi da delovati na Antarktik i na potpuno drugačiji način. Topliji vazduh može da prenese više vlage od hladnijeg. Nešto više temperature nad kontinentom mogle bi da znače više padavina - ledeni prekrivač bi u tom slučaju mogao i da raste.

Globalne promene ne odnose se samo na vazduh, već i na okean. Promene strukture okeana i morskih struje mogle bi da povećaju topljenje baza ledenih grebenova, što bi ubrzalo napredovanje glečera ka okeanu. Sa povećanim temperaturama okeana i vazduha, godišnji sadržaj leda u Antarktičkom moru značajno bi se smanjio, menjajući ekosistem.

O.T.

---

Hmm, samo, ako glečeri krenu da ubrzavaju i sa onog dela koji je na kopnu, smanjiće se težina koja pritiska antarktički kontinent i doći će do tektonskih poremećaja koji mogu da dovedu do lomova u antarktičkoj kontinentalnoj ploči, a izlivanje lave bi moglo da ubrza topljenje...

... A mozda sve to i treba da nam se desi?

Pozdrav!

---

Već nekoliko godina kritičari međunarodnih sporazuma namenjenih kontroli emisija gasova staklene bašte tvrde da složeni matematički modeli koji predviđaju globalno zagrevanje nisu sasvim ispravni. Poslednji pregled ovih modela pokazao je da bi kritičari mogli da budu u pravu. Atmosferska koncentracija ugljen dioksida, glavnog gasa staklene bašte koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, trenutno iznosi oko 380 ppm (delova u milion).

Danijel Skrag, profesor geohemije na Harvardu, predviđa da bi do kraja veka nivo mogao da poraste na 1000 ppm. Poslednji put u Zemljinoj istoriji tako visok nivo ugljen dioksida vladao je za vreme eocena, pre nekih 55 do 36 miliona godina. Na Antarktiku su tada rasle borove šume, a na Arktiku su živeli krokodili.

Zabrinuti zbog veoma dramatičnih klimatskih uslova koji su vladali pri pomenutoj koncentraciji ugljen dioksida, naučnici su izveli svoje procene trenda rasta temperature primenom postojećih matematičkih modela. Na opšte iznenađenje, za istu koncentraciju ugljen dioksida izračunata temperatura nije bila na visini temperature koja je vladala u eocenu. Uprkos neočekivanom razvoju događaja, naučnici nisu izgubli veru u modele - pretpostavili su da modeli moraju da prođu kroz fino podešavanje uzimajući u obzir činjenicu da je Zemlja mnogo osetljivija na povišene nivoe ugljen dioksida nego što se ranije mislilo.

Štaviše, rezultati nedavnih proučavanja pokazuju da postoji mogućnost da se promene temperature mogu desiti iznenada. Tomas Krouli, profesor sa Djuk univerziteta, izjavio je nedavno na konferenciji o globalnom zagrevanju koju je sponzorisala Američka asocijacija za unapređivanje nauke, da se upravo ovakav obrt desio u skorijoj istoriji. Naime, kombinovane studije godova na drveću i ledenih jezgara ukazuju na relativno visoke temperature u srednje visokim geografskim širinama.

Hlađenje, odnosno "Malo ledeno doba" koje je potom usledilo, predstavlja verovatno najhladniji period u poslednjih 8.000 godina. Postoji obilje fizičkih dokaza koji svedoče o tome da se upravo nalazimo u periodu brzog rasta temperatura. Neki od najočiglednijih su povlačenje leda u polarnim regionima kao posledica zagrevanja.

Promene se, međutim, ne dešavaju samo u polarnim regionima. Sudeći po trenutnoj brzini topljenja, snežna kapa čuvene planine Kilimandžaro u Tanzaniji mogla bi da potpuno nestane za svega 15 do 20 godina. Naučnici pokušavaju da ustanove zašto njihovi modeli globalnog zagrevanja ne uspevaju da predvide rast temperature u skladu sa rastom nivoa ugljen dioksida do 1.000 ppm.

http://www.elitesecurity.org/poruka/491624

---

http://www.usatoday.com/news/w...arming-cover_x.htm?POE=NEWISVA

---

Koliko sam shvatio, normalno je da se racunanje iskljucivo uticaja efekta staklene baste ne uklapa u rezultate posmatranja jer trenutno se krecemo ka vrucem kraju ciklicne promene temperature Zemlje o kojima je pisao Milutin Milankovic, sto sa jedne strane daje argumente onima koji odbacuju povisenu koncentraciju CO₂ kao ne-problem ("nismo mi krivi i nista nam ne vredi, ma sta uradili ne mozemo zaustaviti trend") a sa druge strane daje argumente pristalicama ogranicenja emisije gasova staklene baste - da je ovo najopasniji trenutak da "potpomazemo" prirodne trendove (odnosno, ometamo prirodne regulacione mehanizme), tj. da mozemo stvari mnogo pogorsati i uciniti nepovratnu stetu ("odbegli" ili "pusten s lanca" efekat staklene baste).

Ima mnogo nesuvislih komentara vezano za ovu temu!!!
Tema je vrlo aktuelna i vrlo zanimljiva.
Ono sta je bitno reci obicnom svetu i politicarima malih zemalja je da efekat staklene baste nece izazvati lagane promene klime i neprimetno povecanje temperature nekoliko stepeni, NE!!!
Posledice su potpuno drugacije, javljaju se 2 ekstrema, jedan hladni i jedan topli, zime ce biti nenormalno hladne a leta vruca,
sto ce jako uticati na zivi svet na planeti. Pitanje je sta bi od biljaka i zivotinja u takvim uslovima opstalo, a onda svaka prica o moci raznih drzava potpuno gubi smisao, jer iako se covek zastiti od vremenskih ekstrema on nije u mogucnosti da zastiti svoje izvore hrane i vode !!!
Ali sve je to veliko pitanje kako ce dalje ici!!! Videt cemo!!!

Cinjenica je da je u Oceanu zabiljezen porast temperature za jedan deo stepena ida je odredjeni br vrsta prosirio areal svog rasprostranjenja shodno tome, ali sve je to jos uvek u domenu spekulacija!!! Ipak je potrebna cvrsca naucna osnova i duzi monitoring, da bi se nesto sa sigurnoscu moglo reci!!!

Jos nesto, pojam ''odrzivi razvoj'' znaci doslovce, da se nerazvijene zemlje ne razvijaju,one u razvoju zaustave svoj razvoj a razvijene nastave gde su stale, tj. nastave sa zagadjenjem kao i do sada!!!
A ideja je bila se smanji emisija otrovnih gasova u atmosferu i da se ujednaci razvoj na planeti, i naravno uzmu u obzir i cistije tehnologije, ali...

---

DO 2100. - RAZINA MORA VIŠA ZA ŠEST METARA

Led na Arktiku i Antarktici mogao bi se topiti brže no što se do sada mislilo i do 2100. godine povisiti razinu mora za šest metara, objavljeno je u jednoj studiji u SAD-u. Taj bi proces uzrokovan toplijom klimom na Arktiku uslijed utjecaja stakleničkih plinova razinu oceana povećao na razinu posljednji put zabilježenu prije 130.000 godina, kažu u posljednjem broju časopisa Science znastvenici američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (NCAR) i sveučilišta Arizona.

Posljednji put kada su prosječne temperature bile ovoliko visoke razina mora povećala se za šest metara, napominje se u studiji. "Ledeni pokrivači su se i prije topili, a razine mora rasle. Toplina potrebna za to nije mnogo viša od sadašnjih uvjeta", rekla je Bette Otto-Bielsner iz NCAR-a. U posljednje vrijeme razine mora su se ubrzano dizale 2,5 centimetara po desetljeću, rekao je koautor studije Jonathan Overpeck.

Znanstvenici su u svojim istraživanjima koristili model koji simulira prošlu, sadašnju i buduću klimu na osnovu podataka o ranijim povišenjima temperature u povijesti zemlje dobivenih analizom ledenog pokrivača i koraljnih grebena. Na osnovu podataka iz razdoblja između posljednja dva ledena doba istraživači su zaključili da je jedan čimbenik koji je snažno pridonio povećanju razine mora bio to što je zagrijavanje i topljenje Arktika dovelo do propadanja antarktičkih ledenih ploča. Ako se to dogodi danas taj bi proces ubrzala samo činjenica da su staklenički plinovi doveli do povećanja prosječnih godišnjih temperatura, ocijenili su znanstvenici.

(Hina)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.03.2006. u 21:16 GMT+1]}

---

Naučnici tvrde da zbog zagađenja temperatura na Zemlji raste i da će za nekoliko decenija 400 miliona ljudi biti gladno, a tri milijarde žedno

Svetski dan planete Zemlje je sutra, a naučnici upozoravaju da nije vreme za slavlje. Naime, prema najnovijim istraživanjima, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku je porasla za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čim će se ljudska populacija teško izboriti: oko 400 miliona ljudi bi moglo da bude pogođeno glađu, a između 1,3 i tri milijarde bi moglo da se suoči s problemom nestašice vode. U periodu od 1968. do 1970. grupa naučnika okupljena u "Rimskom klubu" razmatrala je ekološku ranjivost Zemlje. U studiji "Granice rasta" ukazano je na opasnosti koje prete "ograničenom prostoru planete Zemlje" - rast stanovništva, industrijska proizvodnja, potrošnja prirodnih resursa, zagađivanje sredine, nestanak hrane i vode... Isti problemi, ali u još opasniji, Zemlji prete i danas.

Plava planeta je, kako naučnici procenjuju, stara oko 4,6 milijarde godina. Humanoidi postoje nekih 2,5 milijarde godina, homo sapiens se razvio tek pre 100.000 godina, ono što ljudi nazivaju civilizacijom poznato je oko 10.000 godina, dok je industrijski razvoj sa ekološkim posledicama poznat tek 200 godina. Zvona pozivaju na ekološku uzbunu u poslednjih nekoliko decenija, kada su Zemlju pogodile ekološke katastrofe širih razmera. Godine 1976. u Sevezeu (Italija) havarija u hemijskoj industriji ugrozila je živote 30.000 ljudi, 1979. se dogodio incident u nuklearki Tri milje u Pensilvaniji (SAD). Godine 1984. je u Bopalu (Indija) iz industrijskih postrojenja za proizvodnju pesticida izlili su se otrovi cijanid i fozgen, od čega je umrlo 15.000 ljudi, dok je 200.000 zadobilo trajne životne posledice. Iste godine je u Meksiku havarija u hemijskoj industriji izazvala ekološku katastrofu čije posledice nisu detaljno utvrđene.

Godine 1986. je u Sandosu (Švajcarska) oko 1.200 tona pesticida iz jedne hemijske fabrike zagadilo celu dolinu Rajne, sve do ušća. Iste godine se, uoči prvomajskih praznika, u Černobilju (Ukrajina) dogodila dosad najveća zabeležena havarija nuklearke, koja je ugrozila celu Evropu, čije se posledice i sad osećaju. Uz to, od kraja Drugog svetskog rata na Plavoj planeti izvršeno je preko 2.000 nuklearnih proba. Ovih dana ljude posebno brinu varnice između Vašingtona i Teherana, koje ukazuju na opasnost nuklearnim ratom.

p.s.
Šta je Dan planete Zemlje?

Dan planete Zemlje je najvećem praznik ljudske vrste, u okviru kog se organizuju akcije za promenu ekološke svesti. Međunarodnoj ekološkoj mreži pripada više od 12.000 organizacija i udruženja iz 174 zemlje. Stoga je Svetski dan planete Zemlje "jedini praznik koji se proslavlja, bez obzira na sve istorijske, verske i nacionalne razlike", tvrdi EDN. Istorijskim datumom buđenja ekološke svesti čovečanstva smatra se 22. april 1970, kada je oko 200.000 ljudi burno protestovalo protiv zagađenja životne sredine, od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.

TANJUG

---

Džim Hensen, vodeći američki klimatolog, oglasio se juče s dramatičnim upozorenjem vladama širom sveta, poručujući im da moraju preduzeti radikalne mere da bi sprečili ekološku katastrofu planetarnih razmera.

„Mislim da imamo veoma malo vremena na raspolaganju da se uhvatimo u koštac s klimatskim promenama... Najviše jednu deceniju“, rekao je Hensen.

Topljenje leda na Arktiku, najočigledniji znak globalnog zagrevanja, drastično je ubrzano, a to je dosad najzlokobniji nagoveštaj klimatskih promena. U dve odvojene studije NASA, naučnici su zaključili da je došlo do naglog ubrzanja u otapanju leda. Ističe se da je samo za godinu dana nestalo arktičkog leda površine Turske.

Od kada je 1979. počelo merenje topljenja leda, stopa otapanja iznosila je 0,15 odsto godišnje, ali se naglo ubrzala 30 puta.

Ukoliko se te promene ne zaustave, led na Arktiku će nestati već oko 2070, a ljudi će moći da plove sve do Severnog pola. Ali ako se sadašnja stopa zadrži, led će nestati nekoliko decenija ranije.

Implikacije su strašne. To takođe znači aktiviranje mehanizma smrtonosne „povratne sprege“, kojim se globalno zagrevanje ubrzava, jer bi „ogoljeni“ okean upijao Sunčevu toplotu umesto da je odbija, kao što to danas čini ledeni pokrivač.

- Postoji ogroman jaz između brzine kojom se menja klima i brzine kojom vlade na to reaguju - kaže Tom Berk, profesor na Imperijalnom koledžu u Londonu.

Topljenje leda u okeanu neće mnogo uticati na porast nivoa mora. Ali postoje ogromne količine leda na kopnu - na Grenlandu i Antarktiku - čije bi otapanje bilo kobno. Ukoliko bi se taj pokrivač otopio, nivo mora bi porastao za pet metara, što znači da bi voda prekrila dobar deo Bangladeša, Egipta i... London.

Sa ovom ocenom se ne slažu svi naučnici. Svetska meteorološka organizacija i Program UN za zaštitu prirodne sredine su saopštili da će se veliki delovi ozonskog omotača obnoviti do 2049. godine, odnosno vratiti do nivoa pre osamdesetih godina prošlog veka.


Nije Sunce krivo, nego ljudi

„Ne možemo da nađemo potvrdu da je isijavanje energije sa Sunca variralo u dovoljnoj meri da bi izazvalo promene klime u poslednjih 100, 1.000, pa čak i milion godina“, poručio je tim američkih, nemačkih i švajcarskih naučnika. Njihova je teza da su za klimatske promene na Zemlji daleko više odgovorni ljudi.

Oni tvrde da se energija koju oslobađa Sunce povećava ili smanjuje za 0,1 odsto u zavisnosti od ciklusa Sunčevih fleka, što je nedovoljno da bi dovelo do ozbiljnih klimatskih promena.

Zahvaljujući ovom istraživanju, Sunce je „abolirano“ od krivice za globalno zagrevanje.


CDC/JS

---

http://www.newscientist.com/ch...2-timeline-climate-change.html

---

Zapamtite jednu rečenicu: "75% elementarnih nepogoda, za koje mislimo da je prirodnim putem izazvana preko majke prirode...izazvana je ljudskom rukom".
Svi faktori narušivanja zemlje, njene litosfere, atmosfere, stratosfere i ostalog, pre ili kasnije uticaće na klimatološke promene, padavine...

Pre par dana na predavanju na RGF-u Opšte i regionalne Geologije, predavao nam je čovek koji je igraom slučaja pravio reportažne emisije o Geologiji na Diskaveriju (nisam zapamtio ime, ali ću se setii...valjda), Rekao nam je u celom tom predavanju jednu zanimljivost, a to da će se za nekih 20-ak miliona godina San francisko piti predgradje Los Andjelesa :)

A kada smo kod tog globalnog otopljenja, postoji i ona stara priča o CG koja kruži medju Geolozima... Kada dva crnogorca sede na vrhu planine iznad skadarskog jezera i pričaju : Vidiš li bratko moj onaj lokvanj pored one stene što izvire na sredini skadarskog jezera? Vidim!? E tu su bratko moj naši preci kosili i žito sadili!!!

Nastavak dosadašnje razine globalnog zagrijavanja imat će razorne posljedice za svjetsko gospodarstvo usporedive sa svjetskim ratovima i velikom ekonomskom krizom dvadesetih godina prošlog stoljeća, zaključak je studije o globalnim klimatskim promjenama koju je naručila britanska vlada.

Britansko Ministarstvo financija naručilo je prije nekoliko mjeseci opsežnu studiju globalnih klimatskih promjena koja se, za razliku od većine ostalih, usredotočila na gospodarske posljedice ekoloških promjena koje su pred nama. Predstavljajujći više nego alarmantne rezultate Sir Nicholasa Sterna, britanski premijer Tony Blair jučer je upozorio javnost da će klimatske promjene, ako se nešto ne učini odmah, svjetsko gospodarstvo koštati između 5 i 20 posto BDP-a, odnosno nevjerojatnih 5500 milijardi eura.

Posljedice takvog ekonomskog pada bit će jednake, pa i gore, od recesije krajem 30-ih godina prošlog stoljeća. Ekološke promjene, kaže Sternov izvještaj, zbog suša i poplava pretvorit će 200 milijuna ljudi u izbjeglice, što će dovesti do najveće migracije u modernoj povijesti. Prema Sternovim procjenama, svijet mora odmah potrošiti jedan posto svog BDP-a, odnosno oko 280 milijardi eura, na borbu protiv ekoloških promjena ako želi zaustaviti kataklizmični razvoj događaja, a Stern tvrdi i da nasljednik Kyotovu sporazumu o raspodjeli i smanjenju emisije plinova koji dovode do efekta staklenika mora biti potpisan iduće godine, a ne 2010./11. kako je sada planirano.

U 700 stranica dugačkom izvještaju Stern tvrdi da će za istinsku borbu protiv nadolazećih klimatskih promjena trebati međunarodni sustav unutar kojega će različite države naći najbolji način za sebe kako da se bore protiv emisije štetnih plinova. U Britaniji vlada ozbiljno razmišlja o zelenom porezu, ali je znatno veći naglasak dan na pokušaju Blairova kabineta da u Sternove nalaze uvjere predsjednika Busha i njegovu ekoskeptičnu vladu. U Ameriku će uskoro otputovati i sam Stern, a na listi britanskih lobista već se našao bivši potpredsjednik SAD-a i najpoznatiji borac za čistiji planet Al Gore.

Iz Londona Nataša Magdalenić-Bantić

---

Gledao sam ministra za ekologiju juce na BBC.

Kaze covek da je dovoljan 1% svetskog GDP da se problem resi (smanje stetne emisije za 60% do 2050). Izjavio je da ce Britanija povesti svojim primerom, i pokusati da animira USA, Kinu i Indiju, jer bez njihove akcije, nista nema smisla.

Ovde vec postoje znacajni penali za vozace vozila sa velikom emisijom, odnosno povlastice za "green" vozila. Najavio je da ce se kazne i povlastice znacajno povecati u bliskoj buducnosti.

---