U Srbiji je već duže vreme na snazi sistem "kokoška i jaje", odnosno jedan začarani krug, kada se govori o odnosu između zaposlenog i poslodavca. Naime, prosečan srpski radnik je u fazonu "ne mogu oni mene tako malo da plate koliko ja malo mogu da radim", a prosečni srpski poslodavac "ko mu je*e mater, ima ko će da radi umesto njega, ako on neće". To nije dobro ni za jedne ni za druge, jer u svakom slučaju podstiče nisku produktivnost. Recimo, dosta srpskih poslodavaca, rekao bih većina, koristi visoku stopu nezaposlenosti u zemlji da veštački poveća produktivnost tako što će naterati radnika da radi prekovremeno, da radi gomilu drugih poslova pored osnovnog (recimo, svako ko je nekada radio nešto vezano za IT, sigurno se susreo sa situacijom da mu poslodavac često uvalja da uradi neki dokument u Wordu, pravi nekakve tabele u Excelu, trči da sredi štampač kada isti prestane da radi, izdizajnira neku vizit kartu ili prezentaciju, ode po burek... a osnovni posao mu je nešto sasvim deseto), da bude dostupan i van radnog vremena kad treba nešto da se odradi, i sve to bez da mu se daju bonusi i druge beneficije, a sve pod parolom koju sam već pomenuo "ako neće on ima ko hoće". Tako dolazimo u situaciju da su radnici generalno nezadovoljni, izbegavaju da pokažu sav potencijal, jer se boje da će time dobiti još više posla, za koji naravno neće biti dodatno plaćeni, i otaljavaju posao kad kod mogu, jer znaju da im se "isto vata" da li će da rade punom parom ili će da se "vuku k'o gladna godina", a ne žele da napuste posao, jer ne mogu to sebi da priušte (možda imaju gomilu računa, otplaćuju kredit, imaju ženu i decu...). U prevodu, prosečan poslodavac se pre odlučuje da umesto psihologije koristi silu, i time ne da ne povećava produktivnost, nego je i smanjuje, iako prividno ne izgleda tako. Stvar je u tome da je su u ljudskoj prirodi, želja za napretkom i potreba za poštovanjem i osećajem važnosti veoma izraženi. Jednostavno, čovek da bi funkcionisao, mora da ima taj osećaj da napreduje, da ide napred, da se njegov rad ceni i pravilno vrednuje i da on ima neku ulogu u sistemu, nema ničeg goreg od osećaja stagniranja, pa prema tome da bi se povećala produktivnost radnika i iz njega izvuklo 100%, potreban je psihološki pristup. Što pre ljudi na bitnim pozicijama to shvate, to bolje za sve. Naravno, ima firmi koje tako rade i koje su prihvatile moderne standarde, ali one su nažalost još uvek u manjini. Daleko, od toga da su radnici cvećke, jer zaista ima toga da su kafići puni u toku radnog dana, da su radnici po prodavnicama i slično prilično neuslužni, da se otaljava posao, ali verujem da bi se mnogo toga promenilo ako bi se dobro odrađen posao vrednovao kako treba.
-Odracuonogakomijedrpiorazmaknicu.
-Ne rxdi mi txstxturx, kxd god hocu dx
ukucxm "x" onx ukucx "x".
-Ko kaaz e da ja neuummem da kuuca
m.
-Piše "Insert disk 3", a jedva sam i ova
dva ugurao u drajv
-Postoje samo dve osobe kojima
verujem, jedna sam ja, a druga nisi ti
Re: (Ne)Produktivnost u Srbiji
Re: (Ne)Produktivnost u Srbiji