[Nauka]: Pitanja Filozofije - Vaša zapažanja, ideje i razmišljanja

Zamisao mi je da oni koja imaju neka znanja iz oblasti filozofije ili neke zanimljive tekstove postuju to na ovom topicu. Nije bitno da li su to tekstovi vezani za pojedine filozofe ili neke filozofske pravce. Ne znam puno o filozofiji, nije mi to opredelenje u pogledu skolovanja ali volim da citam i istrazujem u slobodno vreme pa me zanimaju i vasi stavovi i vasa saznanja.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 20.09.2006. u 12:47 GMT+1]}

Citam ovo vec par dana:
http://www.principiadiscordia.com/

a na wikipediji sazeto:
http://en.wikipedia.org/wiki/Discordianism

kako ja to vidim Malaclypse the Younger se odlucio da svoju filozofiju izgradi na temeljima platonistichkog(nadam se platonistickog, ispravite me ako greshim) vidjenja sveta, gde mi samo mozemo da vidimo 'sjaj' istine kroz ulaz one njegove pecine, pa tako on nema ulaz od pecine, vec 'prozor' kroz koji mi ljudi posmatramo Haos, ali zbog, nashih jel'da ogranicenih umnih mogucnosti mi postavljamo 'gridove' na prozor i tako samo prividno uvodimo Red u Haos. Kroz 'grid' koji izaberemo do nas dolaze delici Haosa, i iako nam on tada izgleda kao red, to je i dalje (nepobitno) Haos. To Discordianci nazivaju Aneristichka iluzija.
Discordianci (sledbenici Eris) ne postavljaju nikakav 'grid' vec Haos posmatraju neuredjeno! Ali i 'neuredjenost' kao i 'uredjenost' je koncept! reci da je 'uredjeno' posmatranje istinitije od 'neuredjenog' je Aneristichka iluzija. Tvrditit isto za 'neuredjenost' je Eristicka iluzija!

Sve u svemu ludilo

---

A mozes i da se pomiris sa tim da haos jeste jedini red i postanes taoista...

Evo nekog kratkog i nesredjenog teksta o stoicizmu-moze biti koristan:

Stoicizam deluje od 4.-2. veka.p.n.e.

Osnivač ovoga pravca je Zenon iz Kitiona (nije elejac), a ostali predstavnici su: Hrizip, Seneka, Epiktet (koji je bio rob) i car Marko Aurelije.

Seneka (4. p.n.e.-65. n.e.) je bio stoik. Njegovo najpoznatije delo su spisi "Pisma o moralu" (Epistole Morales). Zbog raskida braka sa nećakom rimskog imperatora Klaudija, Seneka je bio proteran na ostrvo Korziku. Izvršio je samoubistvo.

Epiktet (oko 55-135 n.e.) je bio jedan od najpoznatijih stoika svog vremena. Bio je rođen kao rob, ali je slobodu dobio oko 68. godine. On u svojim djelima naglašava milosrđe, pokornost i poniznost, ali takođe i sposobnost i dužnost čovjeka da oblikuje svoj karakter u nastojanju da ovlada sobom i postane nezavisan od spoljašnjih okolnosti.

Imperator Cezar Marko Aurelije Antonije August (april 26, 121- mart 17, 180) bio je rimski car od 161. do smrti 180. godine nove ere. Rodio se kao Marcus Annius Catilius Severus, a nakon vjenčanja prihvatio je ime Markus Annisu Verus. Kada je proglašen carem, dobio je ime Marko Aurelije Antonie; "Aurelije" znači "zlatan".
Marko Aurelije je imao reputaciju, verovatno preuveličanu tokom historije, kao stoičkog filozofa. Njegovo primarno djelo su "Meditacije".


Stoici su zagovarali ravnodusnost prema svim dobrima spoljasnjeg sveta i samodovoljnost.

Mudar covek prihvata nuzan poredak sveta i zivi prema njemu.

Dusevni mir postize se vrlinom AUTARKIJOM (tj. dovoljnost, samim sobom ).Blazen je onaj koji se zadovoljava onim sto ima-siromasan je onaj ko zudi vise,a ne onaj ko malo ima.

Stoičari dele filozofiju na: logiku, fiziku, i etiku. Tvrdili su da svijetom vlada logos (svetski um, sudbina) i zbog toga je sve nužno određeno. Centralni problem kojim se bave je etika.

Osnovni moto stoičara je:" Život u skladu sa prirodom". Mudar čovjek živi u skladu sa prirodom i vlastitim razumom, jer tako postiže mir duše. Najznačajnije cetiri vrline su: razumnost, pravednost i umjerenost I hrabrost.


stoicizam (nlat. stoicismus)
fil. učenje Zenona, osnivača stoičke škole, i njegovih sledbenika, koje traži život u strogoj vrlini, suzbijanje mekušnih i slabih osećanja, preziranje bola i ravnodušnost prema svakim bolu i životnim nedaćama; fig. duševni mir, mirnoća, ravnodušnost, neuzbudljivost, neuzrujanost, nepokolebljivost.


Stoici su isticali dve svoje poznate maksime: mudrac je srećan i sve pripada mudrom, - ističući tip mudraca kao primer svima ljudima. Ali sva stoička mudrost i sva sreća jeste u ideji o dužnosti. Najveće dobro jeste čast; čast nam niko ne može oteti, a sve drugo nije naše. Stoik smatra da kad izgubimo imanje i porodicu, mi smo ih samo vratili Bogu; a jedino naše imanje, to je vrlina, čast za koju treba živeti i umreti. Stoicizam je moral bez Boga, i ne priznaje besmrtnost duše, niti veruje da išta drugo treba čekati od Boga. Bog stoika je Proviđenje, duša sveta, Jupiter koji je Bog-Sve, koji nije personalan ni moralan, nego fatalnost hladna i nemilosrdna. Stoici su bili čovekoljubivi; i Epiktet govori o ljubavi prema neprijatelju, kao da je odista hrišćanin. Ali ovo je stvarno jedna religija gospode, sujetne na svoj ponos i ideal, koji su bili daleki i nepristupačni gomili, i niko nije išao da tu doktrinu širi i neukim nameće. Čak i Epiktet, koji je bio rob, piše o malim ljudima: “Ko je ikad mislio da se zabavlja s magaretom, i da s njim pase travu.“ Stoicizam je bio filozofija samo za filozofe i obraćala se samo pameti, protivno od hrišćanstva, koje se obraćalo nečem višem: srcu, i zato je pobedilo. Stoicizam je hladan i prek, svodeći celu mudrost na čuvanje dostojanstva. Stoici su propovedali samoubistvo kao sredsvo da se iziđe iz života neukaljan. Plutarh kaže da je ljubav za život sramna bolest. On sa preziranjem govori o poslednjem makedonskom kralju Perseju koji, pobeđen od Rimljana, nije hteo da izvrši samoubistvo. Ceo stoicizam tvrdi jedino da je sreća čovekova samo u časti čovekovoj, ali ništa više.


Temeljno pitanje tog vremena bilo je: da li mudrac može postići svoj duševni mir?
Seneka kaže: "Nije siromašan onaj koji malo ima, nego onaj koji žudi više". Takođe stoici kažu: "Koliko ću živeti to je stvar tuđe volje, ali od mene zavisi da dokle god živim živim kao čovek". Tim rečima oni potvrđuju činjenicu da siromašan čovek može biti mnogo pametniji i bogatiji od onog bogatog ukoliko ga nadmašuje mudrošću i duševnim mirom.

Stoici razrađuju prvi ideju kosmopolitizma (svetskog građanstva). Oni tvrde da i među robovima ima pametnih ljudi. Smatraju da svi ljudi trebaju da budu jednaki, bili oni slobodni ili ne.
Stoička je škola razrađivala velike teme i velika pitanja. Njihova filozofija je u delovanju a ne u proučavanju. Stoici su prvi razradili temu o slobodi i pravu jednog čoveka.

Ako sledis nacela stoicizma, zena ce se sigurno razvesti od tebe, ... ali ces barem lako to podneti!

Ne sledim :), barem ne u potpunosti. Ima zanimljivih stvari, a i to mi je bilo najlakse da izvucem.

Evo kratko nesto i o Platonu:
PLATON (427-347)-ucenik Sokrata

Pravo ime filozofa Platona bilo je Aristokle, ali je on ostao poznat po nadimku koji oznacava coveka sirokih pleca ili sirokog cela, ili sirokog u izlaganju.

Rodjen je u aristokratskoj porodici u vreme peloponeskih ratova.

Platon je osnovao filofsku skolu Akademiju u istoimenom gaju ili telesnom vezbalistu “gymnasia”

Akademija nije samo prva filozofska skola, vec je ona prva gimnazija I prvi univerzitet, a to ime su nosile najvise vojne, naucne I druge kultujne institucije sirom sveta.

Akademija je radial skoro 10 vekova, sve dok je dekretom nije zabranio rimski car Justinijan.

Platon je napisao mnoga filozofska dela u tzv. Sokratskom periodu. Mladi Platon pise mnogo o Sokratovom zivotu, radu I njegovoj smrti, baveci se moralnim problemima (vrlina, pravednost, prijateljstvo, poboznost, hrabrost….). Pise uglavnom dela u dijaloskoj formi pri cemu je Sokrat glavna licnost. U ovom periodu je napisao dela: Ija, Odbrana Sokratova I Hipija.

U prelaznom periodu pise dela u kojima Sokrat ostro polemise protiv sofistickog relativizma: Protagora, Gorgija, Menon.

U periodu zrelog doba Platon formulise cuvenu teoriju ideja, teoriju o saznanju, teoriju drzave I poeticku teoriju podrzavanja (mimesis): Gozba(O ljubavi), Fedar (O lepoti), Fedon(O dusi), Drzava ( O pravicnosti).

Pozni period Platonovog stvaralastva karakterise dijalekticko umovanje: Parmenid, Sofist, Trzava I Zakoni.

Dragi prijatelju Mr. Freedom,
nadjoh malo vremena te posetih sajt elitesecurity.org i nadjoh ovu temu. S obzirom na moje "telepatske sposobnosti" znam da studiras na Pravnom faksu, te verujem da ce i tebi i drugima ovaj tekst koji sam pronasao na netu o filozofiji politike biti od koristi.
Meni se svidja Makijeveli, sto ne znaci da to primenjujem u praksi ili da ga podrzavam, jednostavno mi je njegova teorija zanimljiva. Mada ni ja nisam procitao ceo ovaj fajl.

---