labaratorijski ispravljač napona

izmeri dužinu ove gornje ivice u cm i podeli sa 3. to ti je širina srednje noge.
izmeri debljinu paketa limova, tamo iznad šrafa, gde su stegnuti, opet u cm
pomnoži to i dobićeš poprečni presek. to na kvadrat i dobiješ odprilike snagu.

Evo prema ovome sam izracunao da je 203W. Dali sam u pravu? Koristio bih ga za ovaj lab. regulator.

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Mnogo korisnih podataka i proracuna za trafe i dimenzije standardnih
limova link

Na ovom sajtu prodaju trafoe i imaju na spisku trafoe sa ovim dimenzijama koje su napisane da mom EI 96/46. prema njima trafo ima 160W. Dali je to tacno ili onih mojih 200W.



http://indel.pl/tr_tsm.htm

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Koliko ja znam bitan je valjda i presek zice.Mozda i gresim.

Potpis

Zivot je nista ali alternativa je neprihvatljiva

Izracunao si maksimalnu mogucu snagu-teoretsku, za konkretni paket limova(200W).
Gubici kod trafoa male snage su ~20-tak %, sto ce reci da je stvarna snaga
trafoa pod opterecenjem oko 160W.

Eh da sve je to super dok nisam provalio da mi na sekundaru za ovaj ispravljac treba 33V a ne 24V. Pomesao sam sa onom grckom semom.

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Taj ispravljac ce raditi super i sa 24V AC, imaces nesto
preko 30V DC. Neznam sta ce ti veci napon?

E sada sam merio posto na primaru ima vise izvoda za 240 220 i 185 V kada primar prebacim na 185V dobijam na izlazu oko 29V. Misli da je to dovoljno.

Superiska idem da pravim plocicu.

'fala blejd

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

alobre, pa nije ti trafo od gume da ga razvlacis kako ti odgovara. izvod za 185 je za 185 volti a ne za 230. ostavi trafo takav kakav jeste i ogranici izlaz na 24vdc, vise ti retko kad treba.
uzgred, ispravljeni napon na elektrolitima je talasast a serijskom elementu treba nekoliko volti za stabilan rad, drugim recima ne treba da upadne u talasnost. 24v ac ne moze da ganja izlaz na 30vdc.

Ok. Gujo uvek se nadjes da ispravis nas mlade elektronicre.
Hvala na sugestijama Blejdu i tebi.

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Zna li neko kako se odredjuju R4 i R16. Ne parlam nemacki a vidim da izgleda na kraju clanka iz elektora postoji objasnjenje o njima?
Samo mi to jos fali da sklopim ceo ispravljac.

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Koliko sam shvatio, to se odredjuje eksperimentalno. Umesto R4 i R16 vezi
pot ili trimer kao reostat, podesi maksimalni napon i struju, izmeri otpornost i
zameni otpornicima najblize vrednosti.

jok. trimeri u celoj prici obicno sluze da pripomognu postavljanju zeljenog opsega a racunajuci TOLERANCIJU potija koja ume da zeza i +/-10% (to blejd dooobro zna iz iskustva) a matematika za idealizovane potije je prosta ko pasulj.
ajd nastavim kasnije "otkuce".
poz.

To je tacno, ali za konkretni primerak se moze izmeriti tacna otpornost ili jos bolje, uzeti viseobrtni, uostalom oni su za jednokratnu upotrebu.
Ako se ne varam, stavljanjem ta dva otpornika smanjuje se maksimalna vrednost napona sa 40V i struje sa 4A na neku nizu vrednost i ispravljac radi i bez njih jer su oni vezani paralelno sa R5, odnosno R16.
Bitno je da potenciometri za podesavanje napona i struje budu sto kvalitetniji.

Jos poodavno sam postavio jednu semu prostog ispravljaca koga imam vec preko 10 godina i radi savrseno. Vrlo je lak za izradu i dosta je pouzdan u radu, jos ni jednu jedinu intervenciju nisam imao sa njim.

Evo sheme:


Naravno, na ulazu se nalazi trafo i grec ispravljac. BD250 i LM317T je potrebno hladiti. LM317 trpi max 37V, 1A na ulazu a BD250 je tu kao strujno prosirenje i tada ispravljac moze raditi sa strujom cak do 20A, provereno sa 10A.

Moguce je odraditi i negativno napajanje tj. umesto LM317T i BD250 koristiti LM337T i BD249 i tako dobiti +/- napajanje. Ja sam moj ispravljac odmah napravio i sa negativnim i pozitivnim napajanjem tako da na izlazu imam +37V, masu i -37V i kada se napon meri na izvodima + i - napajanja dobije se 74V.

Pozdrav!!!

Potpis

::DFI LP DK 790FXB-M2RSH::AMD PhenomII [email protected] +100mV::TT BigWater735+BlackIce 360::4GB Corsair XMS2 Dominator 1066MHz::Gainward HD4870 512MB GDDR5::2xWD Raptor 74GB RAID::Auzentech X-Fi Prelude 7.1::BigTower TT Armor+::Enermax Galaxy 1000W PSU::LG Flatron W2252TQ 22"::APC SmartUPS 1500I::BluRay LG GBW-H10N::Logitech Z5500::Logitech Desktop MX 5500 Revolution::

obično najjednostavnija rešenja budu i najpouzdanija.
samo što stabilizator kojeg si prikazao nije laboratorijskog kvaliteta već radioničkog a možda ni to.
naravno radi se o običnoj terminologiji a pomalo i po karakteristikama i mogućnostima
da bi se pojedni ispravljač (izvor, napajač, zovi kako hoćeš..) svrstao u pojedinu kategoriju.

Uze mi rec iz usta. Ne znam uopste sta ce vam "laboratorijski" ispravljac, makar u formi da "lepite" nadimke bilo kakvim ispravljacima.

Kada pomislite na laboratorijski napajac, zamislite da mora na drugoj decimali da "drzi" zadati napon danima, da ne kazem nedeljama. Struja na trecoj decimali.

Pa kome to treba "za po kuci".

Dovoljno je da je zadavanje napona(struje) fino, da ripl ne bude preko 100mV, (50 je ekstra, 2-5 su "lab"), da je "otporan" na kratak spoj, i eventualno da "pri ukljucenju" ne "prebaci" zadati napon (za ovu "pojavu" nije lose da napajac ima "izlazni" prekidac, kao najjednostavnije resenje), i ne "umlati" neku elektroniku osetljivu na "overvoltage".

Poz.

Sastavio sam napajanje i jos je ostalo da odlucim sta cu koristiti za merenje struje i napona. U originalnoj semi za to su predvidjeni ampermetri mernog opsega 100uA. Ja bih tu ubacio digitalne instrumente sa kineske pijace ili
http://www.reber.si/dvm/index.htm
ili
http://www.electronics-lab.com/projects/test/022/index.html

Ono sto je bitno je kako da izracunam ove otpornike koje sam obelezio za neki drugi opseg ili za neko od resenja koja sam naveo.

Potpis

Moj sajt: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d
Besplatne knjige o elektronici: http://electronic-ebooks.blogspot.com/

Stvar je prosta, ako definises neke parametre. Recimo, merenje struje. Znaci instrument ima pun otklon za 100uA. E sada, definises sta ce da ti pokazuje pun otklon, recimo 6A. Pri struji od 6A na otporniku 0,22 ces imato oko 1,3V. Znaci "imas" napon, i 100uA za maksimalan otklon, pa racunaj sumu otpornika. Gledaj da ti pot bude sto manji, a veci deo vrednosti za fiksni otpornik, recimo 11k7, 1%, 0,6W i 2k trimer, imas "podesavanje" oko 15%. Mozes da se "igras", za preciznije ocitavanje i podesavanje, i sa trimerom par stotina oma, paralelno santu (o,22oma)...

Poz