Da li sam u pravu što se bunim na poslu?

U pravu si. Odoh da radim nesto korisno.

---

štreber...

NHF, stripy

:-) Hej, ne diraj mi Mbabane, bio sam tamo 2.5 godine i u dosta stvari su bili ispred nas.

---

Jok vala. Uopšte nisam mislio na emigrante. Primeri koje imam na umu (detalje preskačem) su čovek koji je u 45-oj ostavio posao higijenskog inspektora (ili kako se već to zove) i pokrenuo malu pekaru, a sad ima pravu fabriku peciva; ili drugi primer - čovek je 40 godina radio u jednom JP u unutrašnjosti, a onda je u 65-oj postao konsultant stranim ulagačima, a usput i doktorirao.

---

Divni primeri...a pozadina nepoznata....
Nego, prijateljice, najbolje sto mozes da uradis (sa obzirom na to da zivis tu gde zivis) je da cutis i trpis. Kad izaces sa posla, ne javljej se vise na tel, i ne mogu ti nista. Neka te imaju 8 sati i ni trena vise. Kad ne mozes lepo da im objasnis, pravi se englez, kao i sve tvoje kolege. Drz se ti tog preduzeca, samo malo izmeni svoje i njihove navike na kvarnjaka, stanje u Srbiji je mnogo gadno i bice sve gore, rizikuj jedino ako imas love u steku, pa ti i propas ne pada tesko....Tako ja mislim.

---

da cutis i da trpis to ti je najboljji savet sto ces dobiti ovde :D
trazi neki posao uporedo pa kad nadjes nesto bolje daj otkaz,
to uglavno svi i rade....samo problem je ici posle na te razgovore...

---

Ćutaće, trpeće... Proći će godine. Samo će biti starija, odvići se od rada i neće više poznavati struku. Gde će onda? Ako ima i malo šanse da se iščupa odatle, bolje da to uradi što pre.

---

Hvala svima koji su mi pomogli da sagledam situaciju i donekle mi otvore oči, ali sam se odgovora "ćuti i trpi" plašila. Zaista je teško izboriti se u takvim "bastionima korupcije i nerada", kad vidiš kako ljudi uzimaju lovu, padneš u još veći bedak jer si naučena da radiš pošteno.

Međutim, mi u provinciji ("unutrašnjosti") zaista nemamo mogućnost izbora, i to što sam se zaposlila u JP je ovde veeeeliki uspeh. Nema alternative tipa "traži bolji posao". Nema. Tačka. Samo ako hoćeš nešto "privatno", "na crno" i slično. Drugo je u Beogradu, tamo IMA izbora. Znači NEMA IZBORA što se tiče novog radnog mesta. Čak ni u prosveti. Živim ovde 30 godina i znam šta se dešava.

Mnogo smo svi otišli u out ovde (ne mislim na ovaj forum).

Cuj, ja sam otishao iz mog rodnog grada zato sto sam smatrao da nisam isti kao ostali i da ne mogu da se naviknem na neke stvari. Kasnije sam skontao da, ako bih ostao - morao bih se naviknuti ili bih poludio. Takodje sam shvatio da NISTA ama bas NISTA nije sigurno, a kad to shvatis dodjes do saznanja da se uvijek moras boriti i razmisljati ka boljem.
Ako u tvom mjestu nema posla, OK, nema ga... razmisljaj kako da pobjegnes odatle. Jeste, imas djecu i muza, ali ne znaci da si svezana. Trazi, raspituj se. Postoji u Srbiji tona poslova koja bi mogla da izdrzava tvoju komplet porodicu a ti da budes zadovoljna sa zaposlenjem. Oglas koji je neko pomenuo (JaHavram ili ko vetj) nudi 1400$ platu sto mislim da bi omogucilo tebi i tvojoj porodici sasvim fin zivot u bilo kom mjestu u Srbiji.
Ili ako stvarno mislis da ne mozes da odes iz tog mjesta (neke razloge koje ne zelis javno da izneses) onda nauci da budes kao i oni i bice ti lakse. Odustani od borbe protiv vjetrenjaca.

---

Eto, i miskO je u pravu...ne znam samo koliko je tebi to izvodljivo, ali evo i ja se pridruzujem podrsci da mozda pobegnes i iz mesta u kome zivis! Nije lako (cak sta vise, verovatno zvuci uzasno, pogotovo kada imas troje dece), ali vec se iz tvojih postova vidi da ni ti, kao ni miskO ni ja, ne pripadas unutrasnjosti. A Beograd...Pa, nije ni on meka, ne nadje se odmah ono pravo, treba cekati...Ovde strucnjaka ima koliko hoces, vidi samo ovaj forum, sve lutka do lutke! Lepota jedna kako su ljudi na ES-u OK, a tek koliko znaju!!! Ali nije svima sekira jos u medu, kopaju, seckaju, traze...i svasta rade, ko zna kakve poslove dok ne nadju ono pravo. Sta znam, ako se odlucis na takav korak, postavi novu temu i garantujem ti da ce ti kolege, bar sa ovog foruma, pomoci koliko god mogu (poseduju hrpe informacija, korisnih linkova, sopstvena iskustva...).
Toliko od mua.

---

Ja u stvari apsolutno ne razumem u cemu je tvoj problem...
Kakvu borbu pominjes? Cime je tvoja navika da radis posteno ugrozena?
Pored pazljivog citanja teme nisam uspeo da nadjem mesto gde je tvoj posten rad doveden u pitanje. Ocigledno posao ne dozivljavas na PRAVI nacin, kad kazem pravi mislim adekvatan situaciji. Ti bi da ispravljas krive drine, da cinis svet boljim, veoma si energicna osoba koja zna da moze vise, ali to ti u situaciji u kojoj si uopste nije vrlina... Shvati posao kao mesto gde treba da provedes 8 sati a ne kao mesto gde treba da se dokazujes i mesto gde treba ljude da teras da prihvate tvoj (ma koliko dobar bio) sistem vrednosti. Taktika cuti i trpi nije dobra za tvoje psihicko stanje, zato bih je ja malo modifikovao. Moj stav je da je covek srecan ako su mu mogucnosti vece od zelja. Vecina ljudi ceo zivot bezuspesno pokusava da poveca mogucnosti, zaboravljajuci pritom da postoji mnogo laksi nacin da budu srecni - treba samo da smanje zelje :-)
Tako i ti, sedi i obavljaj daktilografske poslove i budi srecna zbog toga - jer svaka otkucana strana znaci da ti ostaje sve manje vremena do odlaska kuci.

---

Znaš kako kažu fudbaleri - "Bolje biti centarfor u selu, nego otići u grad pa sedeti na klupi."

Ima tu mnogo istine... Ljudi su uglavnom skloni tome da precenjuju svoje mogućnosti, pogotovo ako nikad nisu imali prilike da rade u nekim kompetitivnijim sredinama, gde bi mogli da uporede svoje performanse sa drugima, pa često za sebe kažu da su odlični programeri, da su bogovi za određenu oblast, ali kada se uhvate u koštac sa realnim problemom tu se pokaže da su ustvari ispod proseka...

Nije sve ni tako sjajno-bajno ni u tom Beogradu... Tačno je da je veća ponuda poslova, ali je i konkurencija veća i jača... A to nas opet vraća na priču o fudbaleru koji više želi da bude centarforu u svom selu, nego da ode u grad i da sedi na klupi jer realno on i nije toliko dobar igrač...

Šta ti treba da uradiš je da stvoriš sebi uslove da postaneš taj 'centarfor' u selu, i da umeš da prepoznaš svoje mogućnosti i limite...

ma vas dvojica + dimkovic staslno nesto kontrirate. necu da kazem da vas je ukenjalo pa sad zivite
ok ali ajde malo se osvrnite oko sebe pa pogledajte gde se nalazite ( dimkovic nek dodje malo ovde
pa nek se osvrne) nista licno ali preterujete bas ...

---

Nisi bio dovoljno precizan pa sad ne znam da li sam mozda jedan od ove dvojice koje si prozvao, pa cu zato krenuti od pretpostavke da jesam. U tom slucaju, mogu ti reci da ne zivim nesto mnogo bolje od proseka zaposlenih u Srbiji, niti imam neke ambicije da budem nekakva "elita". Naprotiv, ovo mi je trece radno mesto i na svakom od ta tri su mi svakodnevna zaduzenja bila naj razlicitija moguca - od prenosenja monitora do rukovodjenja radnom jedinicom. Mozda je vama neshvatljivo da jedna ista osoba istog dana potpisuje vazne medjunarodne trgovinske ugovore i uhvati usisivac pa ocisti celu firmu, ali eto, ja sam taj. Nikada nisam bio uobrazen u smislu da mi je neki posao ispod casti i otvoreno sam protiv bilo cijih takvih nacina razmisljanja. Radnici treba da budu multifunkcionalni a ne da se ponasaju kao u poznatom vicu:
Mujo, Haso i Suljo radili u telekomunikacionoj kompaniji na postavljanju kablova. Mujo je kopao, Suljo polagao kabl u zemlju, Haso zatrpavao. Jednog dana krene sef da prekontrolise radove i vidi da Mujo kopa a Haso ide iza njega i odmah zatrpava. Kad ih upita sta to rade, oni odgovorise "Mi radimo svoj posao a to sto je Suljo na bolovanju, nas uopste ne interesuje".
Naravno, postoje kompanije gde je takva poslovna politika da svako radi usko specifican posao - znaci programer se zatvori u onaj box i tu programira i tako svakog dana, godinama. Po meni je to veoma neprirodno i nehumano - covek je stvoren za naj razlicitije radne zadatke, a ne za jedan specifican posao gde je stalno aktivna jedna ista nekolicina sivih celija i jedna grupa misica a ostatak organizma polako atrofira, zato ja volim razlicite radne obaveze, ali dobro, ocigledno pojedinci misle drugacije... Bilo kako bilo, to je nesto sto je deo poslovne politike kompanije, ako je poslovna politika da radis jedan posao, onda radi taj jedan, ako je poslovna politika da radis 100 poslova, onda radi 100 poslova, ako ti ne odgovara poslovna politika kompanije, onda menjaj kompaniju a ne poslovnu politiku. Kreiranje poslovne politike od strane radnika smo imali u blizoj istoriji ali se nije pokazalo kao naj bolje resenje, tako da se to polako ili sigurno prestaje da se primenjuje tamo gde je opstalo do danasnjih dana.

---

He, da rad i znanje niko ne ceni sam dva puta potvrdio u praksi.

Prvo sam se zaposlio u lokalnoj tv stanici i rdobio posao kao montazer.
Pored toga sam morao da idem da snimam, znaci kao kamerman, i to put o svom trosku, znaci ono, idi biciklom, peske i to.... Pa sam ubrzo posle poceo da radim i kao realizator.
Pa radis recimo drugu smenu, snimas voditelja za dnevnik, trazis pokrivalice, a u isto vreme pustas etar....
I onda dodje gazda, zalepi papir "Klima se sme upaliti samo od 14-16h". Iako imamo 5 kompova u prostoriji, miksete, video rekordere, DV koji komad, risiveri...... To greje nenormalno, leto, potkrovlje.... Tuga.
I onda kada ne stignes sve sam da uradis, ili ne daj Boze da se komp blokira ili resetuje... Gotovo, to je odmah zvanje telefonom, vredjanje....

Niko te ne pita nista, samo te bicuju. Tu sam bio par meseci, jednom prilikom, bio prenos neke utakmice, swicer se nesto zabagovao, nije pustio zvuk u etar.... I zove pocne da psuje, da vredja, da preti... I tu mi pukne film posle par meseci cutanja, i je8em mu sve po spisku. Tada dobih otkaz, i bilo mi je drago zbog toga. To bese 2001 za platu od 4500 dinara, koja je bila redovna, tj. sa redovnim zakasnjenjima.


Nadjem posao, kao dize se radio stanica, zove me ortak, hoces da radis, rekoh hocu, kaze ali narodnjacki radio, rekoh ma nije vazno, pare su pare.

Zovem ja vlasnika, kaze dodji da se dogovorimo....
Ja odem, kazem struka mi je audio video servis, radim racunare, radio sam na radiju i na tv-u, i jedno recju imam sve potrebne kvalifikacije za taj posao. Radno mesto tonca je bilo u pitanju.
Kaze da idemo da vidimo studio, ja sad ocekivao nesto extra, kad ono kuca u raspadu. Udjemo mi u jednu prostoriju, kad unutra dva stola i police na zidu. Pitam gde je studio, kaze ovo je studio. Rekoh, kako, gde je oprema, gluva soba...
Kaze, imam ja kuci dva kompa, a sta ce nam gluva soba.... Majko mila.... Trebao sam odmah otici odande, ali rekoh, da probam...
I od ta dva kompa, jedan je bio za upotrebu, drgi je bio krs. Nagovorim ga ja da uzmemo jednu konfu, za primarne potrebe, i kupimo. Onda smo isli kupovali ostatak opreme.
Moram da vam kazem da bih vam docarao "atmosferu i uslove" o cemu se radi. To je radio Rota-Tocak u Kikindi, ciganski [ili romski] radio.
E sad, verovatno svi znate kako je sa ciganima... Necemo da kupujemo pojacalo, zvucnike, cd plejer.... Donece Miki iz nemacke. Onda Miki dodje kroz neko vreme, donese opreme, od toga pola nije upotrebljivo, pola ne radi...Ma znate kako je.
Onda sam isao od cigana do cigana, da vidim sta ko ima od opreme, da "sastavim" radio. Jedino smo kupili predajnik, antenu, miksetu, slusalice, i komp [bez monitora]. Mada predajnik je bio rucni rad, "jeftinije je".

Onda je to sve pocelo sa radom, pa audicija za voditelja, voditeljku... Koliko li je tesko raditi sa ljudima... A dolazili su mnogo neskolovani... Perin sin, Djokinog suraka brat od strica... Dam jednom romu da cita novine, da vidimo dikciju, kaze, "Brate imas nesto na latinicu..." Tuga! Po 14-15 sati dnevno. Onda odem kuci premoren, tamo se skupe cigani, ponesu gajbu piva.... Naprave dzumbus, sjebu muziku, pa me zovu da dodjem da sredim..... Eh, kako sam se tu zajebao.

Onda je dosao jedan dan, kaze pusti dzingl, ja rekoh ne moze dzingl preko pesme, moze maska. Ne jel cujes ti sta ti ja kazem... Ja pokusavam da mu objasnim da je dzingl sa muzickom pozadinom, a maska bez... I ne slusa, vristi, ja popizdim pustim dzingl, on pocne da vristi sta si to pustio, ja kazem, pa lepo sam ti rekao da ne moze..... Molim te ostavi me da radim svoj posao, nemoj mi se mesati, ne razumes se, izadji napolje.

Aaaaa, ti si bezobrazan, lenj, ti si ovo ono.... I tu se popickamo... I ja odem.

Nije bilo sanse da dobijem platu, morao sam da ga zivkam, da ga smaram za 200+ €.

Da skratim pricu, izvukao sam 300 dinara kredita, 500 dinara kesa, woofer za kola, centalni zvucnik za 5.1 i 20kg polubelog brasna.

Moram i ovo da spomenem, trazili radnika za market, ja se javim odem na razgovor, kaze, od 7 do 15 radno vreme, vozim, idem u nabavku [po gradu], a po zavrsetku radnog vremena, idem kod gazde sat-dva da pomazem, covek gradi kucu. Pitam za platu kaze osam [8] hiljada.
Rekoh, pali brate... Neka gradi, ali preko mojih ledja nece sigurno....

Nema izbora, nemas gde da radis, moras imati vezu za sve....

KO SE MESA SA POMIJAMA, SVINJE GA POJEDU!

---

@pctel

ma opusteno, he he... bitno je da smo svi zivi i zdravi
nemam nista protiv bilo koga, samo shvatite, a verujem da vam je to jasno,
da okruzenje u kome zivimo nije bas zdravo. ostati normalan ziveci u bedi
je stvarno tesko boreci se za najosnovnije stvari svaki dan.
pozdrav svima, i srecno

---

@biotech
Da, kao sto vec rekoh:
"Moj stav je da je covek srecan ako su mu mogucnosti vece od zelja. Vecina ljudi ceo zivot bezuspesno pokusava da poveca mogucnosti, zaboravljajuci pritom da postoji mnogo laksi nacin da budu srecni - treba samo da smanje zelje :-)"
Ma koliko nama izgledalo da zivimo u bedu, treba biti svestan cinjenice da spadamo medju naj bogatijih 15% populacije planete:
http://www.globalrichlist.com

---

Ono sto ja pokusavam da kazem nije da ce neko da postane milijunas ako krene da se bori sa sistemom, niti da ce nesto preterano uspeti u zivotu. Ono sto ja pokusavam da kazem je da small-scale privatni biznis (dakle, pruzanje usluga - informatickih, grafickih, itd...) moze da prehrani porodicu ako se covek debelo potrudi.

Sta to znaci? Znaci da neces ziveti mnogo bolje a radices mnogo vise nego u drzavnoj sluzbi. Ali ces barem raditi za sebe, i imaces bar neku sansu da u buducnosti povecas svoj biznis. Kome ne odgovara.. e yebi ga, cekajte 20 godina da se stvari u Srbiji pomere malo za radnike koji rade za platu. Sta da kazem.

Nije moguce? Ma nemoj - a sta rade hiljade vodoinstalatera, vulkanizera, zavarivaca, mehanicara, frizera, grafickih dizajnera, prevodilaca, IT sistemskih inzenjera, itd.. itd... po Srbiji koji imaju male biznise i zive (jos nisam cuo da je neko od njih crkao od gladi na ulici) ? Nije moguce... nije nego.

Najteze je poceti - svi misle da im treba svemirski brod da pocnu nesto sami da rade a stvari ne stoje bas tako.

E sad, ako nekom, recimo, smeta sto nece raditi BAS ono na cemu je diplomirao i stekao cenjenu diplomu ili zato sto mora da radi gomilu administrativnih poslova i da se cima radi nalazenja musterija, okrece telefone, vuce ljude za rukav - sorry dude, you're in the wrong country, ako hoces ugodan, dobro placen 9-do-5 posao to moze u Srbiji samo ako si politicar, hi-end inzenjer, ekstra nadareni ekonomista ili dobar privatni stomatolog proteticar. Tako je i to se ne menja od danas do sutra i ne vredi o tome preterano jadikovati. Samo se trose zivci.

Jeste, sve je to prezivljavanje i daleko od normalnog zivota - al barem necete imati "gazdu" ili "korumpirani kolektiv" koji vas sprecava da radite i da se dokazete.

Toliko od mene.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 30.06.2006. u 09:08 GMT+1]}

---

Ti, Dimkovicu, nikako i dalje ne dolazis na zemlju...Privatni biznis, pa privatni biznis! Covece, ljudi jedva prezivljavaju i sastavljaju kraj sa krajem, postani svestan toga i spusti se sa trona!

---

U jbt... znaci ako pomenem kao privatni biznis, recimo vodoinstalatera koji sredjuje slavine i otpusava WC solje, ili racunovodju koji firmama sredjuje knjige ja sedim na kosmickom tronu i pricam gluposti - po tebi ti ljudi ne bi ni mogli da postoje vec bi do sad bili kao crnci iz bijafre ili mirisali zemlju odozdo ;-)

Ili ti pod "privatni biznis" ne smatras nista ispod voznje privatnog lear-jeta?

<sub>[Shadowed: obrisan nepotreban citat.]

[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 01.07.2006. u 20:47 GMT+1]</sub>

---