xmmm,
ne motam se bas preterano po forumima, pa ne sagledam, bas svaku poruku kad treba
Posto si nam otkrio svoju "revolucionarnu" ideju, da malo pojasnim stvar:
Pronalazenje funkcije generatrise je poprilican problem, na nacin na koji si ti opisao i nije lako resiv. Posto sam tok diskusije gledao od pocetka ka kraju, u jednom trenutku sam pomislio da je tvoja ideja da napravis nacin modeliranja zapisa podataka, tako da u svojoj arhivi opises zapis, a zatim prosledis konkretan zapis podataka - da bi mogao da nadjes sto bolje univerzalno resenje za razlicite tipove podataka (ono sa slonom me je potstaklo na to). Ovde ne mislim na razlicite tipove kao slika, zvuk, itd, vec na uredjenje podataka - da li se ponavlja ovo ili ono ili sta vec. Sto se tice nalazenja tvojih funkcija, evo jednog malog objasnjenja. Naime, svaka funkcija (dokazano u matematici) se moze razloziti kao kombinacija parnih i neparnih funkcija (takve su npr. cos i sin). Algoritam za tako nesto postoji i poznat je pod nazivom FFT (Brza Furijeova Transformacija) i uglavnom se primenjuje kod A-D konverzije i ti od jedne funkcije dobijes polinom u kome figurisu dve adekvatne funkcije. Suludo bi bilo da pokusavam da ti ovde objasnjavam nacin rada FFT-a, za vise informacija o njemu savetujem da pogledas "knjizicu" Introduction to Algorithms (MIT Press). Nalazenje konkretne slozene funkcije nije uopste jednostavna - zapravo, ako sam te dobro razumeo zelis da neku krivu ili sta god prevedes u matematicki oblik, a to nije ni uvek izvodljivo. Osim toga, samo izracunavanje vrednosti funkcije nije uvek jednoznacno, tako da u pitanje dovodis validnost podataka koje preneses tvojim arhiverom. Posto si pominjao numericku analizu, verovatno si upucen u aproksimaciju (Tejlorov polinom i ostalo). To je upravo jedan od nacina pribliznog odredjivanja funkcije u nekom matematickom obliku, ali uzmimo za primer da prenosis jedan izvrsni fajl. Dovoljno je promeniti par bitova i nisi uradio nista (s tim u vezi ti je potrebna ona bijekcija koju si pominjao). Priblizne metode se koriste, ali kod podataka gde apsolutna korektnost istih nije presudna (npr. slike, zvuk, ...). Za to se koriste drugi algoritmi koji daju bolje rezultate uz prihvatljiva odstupanja (otuda potice vektorska kompresija - npr. LZW). Cak i realizacija takvih algoritama nije bash trivijalna - npr. fraktalna kompresija slika je manje-vise izvodljiva za crno-bele slike, ali vec uvodjenjem boja stvar se neverovatno komplikuje.
Ideje koje dobijamo su vrlo bitna stvar, za zdrav razvoj uma i sazrevanje i ima ih svako od nas. Medjutim kao i nacin razmisljanja, uglavnom su produkt okruzenja i iskustva tako da ces se za mnoge stvari razocarati, ali polako, ima vremena za prave stvari koje ces moci da primenis i unovcis - ne postaje se genijalac bash preko noci
nadam se da nisam bash mnogo smorio, pozdrav
Registrovani: 3 ( stil2, Nebojsa Milanovic, vjova )
algoritam za kompresiju