Srednjoškolci iz Srbije nalaze se pri dnu tabele sa rezultatima istraživanja o obrazovanju

Cujte ljudi,eto ima vec sedam godina da sam zavrsio skolu i mogu vam reci da mi ne treba 70% onoga sta sam ucio!to je i najveci problem naseg skolstva,uce te gomilu gluposti koja ti najverovatnije nikada nece ni trebati.

STELLANOVA: Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu.

Škola nije samo obrazovna, već i vaspitna ustanova, a to, vele, „pisa” nije merila.

Nabukodonosor: Evek nam je neko drugi kriv, ali nikad i nikako mi! Pa za vreme moje srednje skole, vise sam bio u dvoristu nego u skoli

INTERVJU POKRAJINSKI SEKRETAR ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ PROF. DR DRAGOSLAV PETROVIĆ
Vojvodina uvodi naučničke legitimacije

Novo Izvršno veće Skupštine AP Vojvodine u opštim planskim okvirima aktivnosti, a sada već i s budžetskom podrškom, afirmisalo je do kraja ofanzivnu orijentaciju u odnosu na maksimalno korišćenje svih naučnoistraživačkih kapaciteta koje Pokrajina ima, i to u širokom spektru neposrednih potreba razvoja nauke, razvoja tehnologije, pa i visokog obrazovanja, s obzirom da je u našoj pokrajini nauka upadljivo dominantno orijentisana na univerzitetske kapacitete, kaže za “Dnevnik” pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović. Vojvodina je sada za nauku i tehnološki rezvoj izdvojila novca u onom nivou u kojem izdvaja i Republika Srbija. To, kaže Petrović, nije bog zna šta, ali kada se uzme u obzir da omnibus zakonom Pokrajini nisu preneta ovlašćenja u ovoj oblasti i da izvorni prihodi nisu “transferno” upućeni ka ovome, pokušaće se da se iz drugih izvora obezbedi taj novac, čime je i odgovornost nove pokrajinske uprave veća.
- Naravno, naše naučne institucije i dalje će s punim pravom biti ravnopravni korisnici republičkih sredstava, a na nivou regiona podstičemo izdvajanje novih sredstava, u opštinama u gradu Novom Sadu... Mislim da je to dobar sistem. Mi smo sada, za 2005. predvideli 110 miliona dinara za nauku, što je spram 43 miliona koliko je bilo prošle godine povećanje od čak oko 250 posto. Moram istaći da smo imali punu podršku i razumevanje Izvršnog veća da to učinimo.
Kako je planirano trošenje ovog novca, kakva je strategija naučne politike i koji su njeni prioriteti u narednom periodu?
- Pedeset odsto tih sredstava, znači više od 50 miliona dinara, biće usmereno na nove regionalne projekte, računamo na šest do osam, koji će, decidirano biti usmereni na susedne regione. To znači da kapaciteti Vojvodine moraju da se udruže s kapacitetima, odnosno naučnim institucijama pre svega iz susednih zemalja na rešavanju zajedničkih problema ili korišćenju zajedničkih mogućnosti u tom poslu. Za očekivati je da ćemo otvoriti makro projekat, koji će verovatno tretirati više problema, sa Rumunijom, Mađarskom, Ukrajinom, Austrijom, Slovačkom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i sa Nemačkom, koja jeste malo dalje ali s regionom Štajerske, kao i sa svim ovim zemljama koje sam nabrojao imamo, po našim procenama u ovom trenutku, interesa da otvorimo regionalnu saradnju. Ti projekti će, po sistemu po kojem smo izvršili izmene u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj, biti podeljeni na posebne sektore: društveno-umetničke nauke, medicina... U svakom tom sektoru imaću po jednu ekspertnu komisiju, sa troje do petoro ljudi, koji će biti zaduženi da naprave projekciju prioritetnih istraživanja prema svakom projektu, prema svakom susedu i da mi sugerišu kome da se odobri novac i koji iznos . Neće to biti nikakvo samoupravno odlučivanje, nego tim koji je formalno savetodavan, a suštinski će odlučivati. To znači da ja donosim odluku da li hoću ili neću, ali ću imati sistem koji će mi omogućavati da donesem odgovarajuću odluku. Ići ćemo i dalje od toga, napraviće se pravilnici o načinu korišćenja tih sredstava, koji će biti obznanjeni i javno dostupni, poslati naučnim institucijama da se to vidi.
Koji će biti prvi korak u ovom velikom poslu?
- To svakako mora biti valorizacija kompetencije istraživača pojedinaca. Nameravamo da napravimo baznu ekspertnu mrežu Vojvodine i pozvali smo sve istraživače, sa državnih i privatnih fakulteta, viših škola, iz naučnih jedinica... da dostave svoje osnovne podatke, stručnu biografiju i spisak istraživačkih rezultata i radova kao i citiranosti. Na Univerzitetu u Novom Sadu formalno je već završeno prikupljanje podataka o istraživačima. U našoj bazi podataka trebalo bi da se nađu svi magistri i doktori nauka u APV. Svaki od njih će biti vrednovan po barem dva merila kompetencije. Jedno će biti citiranost, i taj posao će uraditi Matica srpska, a drugo su sadašnja merila Republičkog ministarstva za nauku i tehnologiju u odnosu na R-faktore, što su različiti istraživački rezultati, objavljeni radovi, knjige, tehnički rezultati...
S obzirom da istraživači iz društveno-humanističkih nauka smatraju da su ta dva kriterijuma jasna pre svega kod tehničkih, tehnoloških i prirodnih disciplina, uveli smo i treće merilo. Napravili smo poseban projekat, koji ćemo takođe finansirati, gde će se citiranost i kompetencija u društvenim naukama iskazati isključivo preko domaće produkcije. Zato je 60 domaćih časopisa ponovo u bazi podataka, kao i sve monografije iz društvenih i humanističkih nauka objavljene u poslednjih 15 godina. Tako će svaki pojedinac dobiti svoju naučničku “legitimaciju” i kada se budu pravile istraživačke ekipe za svakog pojedinca moći će da se proveri šta mu piše u legitimaciji. To će biti osnovni kriterijum, a onaj ko ne bude ispunio propisane kriterijume neće imati legitimaciju da učestvuje u ovom našem sistemu. Takvi neće moći da dobiju projekat, bar dok sam ja na ovoj funkciji, pa bili oni akademici srpski, vojvođanski, ukrajinski ili francuski. Bogme ne.
Onaj akademik srpski ili vojvođanski koji po tom kriterijumu bude na petstotom mestu može da računa da ću ga dati u štampu! Pa nek se vidi po kojim kriterijumima je nako dospeo u akademiju. Onaj ko je kvalitetan nema razloga da se boji nabrajanja svojih istraživačkih rezultata. Ta baza podataka o vojvođanskim istraživačima i njihovoj kompetentnosti ne pravi se samo da bi nama olakašala posao, već je smatram prvim projektom ovog sekretarijata.Ona će biti na raspolaganju i drugim sekretarijatima, ministarstvima i svima koji ovamo dođu, a podaci će biti dostupni i preko interneta.
Šta će biti presudno u odabiru istraživačkih tema i projekata?
- Prednost će imati aktuelni problemi i već sam od nekih opština u Vojvodini tražio, a i od ostalih ću, da nam kažu šta je to njima goruće. Očekujem, na primer, da će se kao problemi pojaviti zagađenost Begeja i Tise, a to očito traži neku saradnju sa Mađarskom ili Rumunijom. Medicinari su mi govorili da postoje neke bolesti bubrega karakteristične za stanovništvo Slavonije i Vojvodine... Ovakvi aktuelni problemi imaće prednost, ali će odlučujući faktor za pokretanje određenog projekta biti postojanje uslova za direktnu saradnju s nekim iz pomenutih regiona. Imam eksplicitna obećanja ministra za nauku dr Aleksandra Popovića, da će svaki ovakav međuregionalni projekat i Republika Srbija finansirati sa još 25 posto. Očekujem već u martu velike aktivnosti u dogovaranju ovakvih projekata, u maju ugovaranje i rad na regionalnim projektima kakvi u poslednjih 15-20 godina nisu zabeleženi ovde. Ako se to ne desi smatraću to svojim propustom i svojim neuspehom.
Koliko će biti mesta za mlade istraživače u tim projektima?
- Neophodno je kadrovsko osvežavanje u nauci i ja očekujem da i u ovim projektima o kojima sam govorio učestvuju mlađi ljudi. Ne može neko kome je do penzije ostalo tri godine da kaže da su mu se baš sad otvorili entuzijazam i perspektive. Stariji su tu da, sa svojim iskustvom, znanjem, idejama, poznanstvima, budu organizatori, koordinatori svega toga, ne treba sada u zrelim godinama da iskazuju svoje komplekse zbog nečeg eventualno propuštenog u proteklim teškim godinama. Oni koji će trošiti novac, odnosno neposredno razvijati projekat, trčati, raditi moraju biti mlađi ljudi. Mi, na žalost, u ovom trenutku, iz raznoraznih razloga nemamo dovoljno takvih ljudi. Zato ćemo iznova raditi projekat za “400 mladih istraživača”, koji smo pokrenuli pre dve godine. Taj projekat ćemo osvežiti i mislim da je realno, ako ovo Izvršno veće potraje četiri godine, da u tom periodu nauka u Vojvodini dobije 350 novih mladih istraživača do 30 godina, a da nam se vrati još 50 onih koji su proteklih godina otišli u svet. Ovi povratnici mogu biti stariji, 40-50 godina, dakle u najzrelijim stvaralačkim godinama. Mislim da ćemo sledeće jeseni raspisati konkurs za prijem u radni odnos 30 mladih istraživača i za povratak 20 naših naučnika iz inostranstva. Imam već pet-šest pisama istraživača koji su zainteresovani da se vrate. Prema tome nije istina, kako to neki tvrde, da oni koji su otišli ne žele da se vrate.
Odmah po dolasku na funkciju pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj razgovarali ste s rukovodstvima najznačajnijih institucija u nauci i kulturi Vojvodine. Kakvu saradnju sa njima očekujete?
- Sa Maticom srpskom koja je institucija od izuzetnog ugleda i značaja za našu nauku i kulturu već smo potpisali protokol o saradnji. S njom smo dogovorili mnogo značajniju saradnju nego što je dosad bila, a i finansijski i na druge načine ćemo više pomagati aktivnosti Matice. Sa Ogrankom Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu takođe smo spremni da potpišemo protokol o saradnji. To je respektabilna institucija, a po kriterijumima po kojima su izabrani njeni članovi apsolutno uliva poverenje u njihov naučni i umetnički kvalitet. I sa Ogrankom SANU očekujem veću saradnju nego što je to bilo dosad.
Posebno bih želeo da naglasim da će, u okviru preuzimanja inicijativa oko podsticanja pre svega visokog tehnološkog razvoja Vojvodine, ovaj sekretarijat pre svega učestvovati u organizovanju istraživačkih ekipa za dva strateška projekta, koja očekujemo u okviru 14 međunarodnih strateških projekata ove godine. Vojvodina kao značajan evropski region mora popuniti neki prostor visoke tehnologije i zato ovo Izvršno veće mora identifikovati i pokrenuti neku takvu proizvodnju, u okviru državnih kapaciteta ili s privatnim partnerima.

Dve akademije, a „ne divane”

- Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ušla je u budžet za 2005. kao mogući korisnik, a ne kao institucija koja se budžetski finansira, to mora biti jasno svima koji podržavaju VANU, a posebno njenim članovima i rukovodstvu. Članovi VANU će po automatizmu dobijati svoje akademijske dodatke, koje ja ne sporim, ali ova institucija ne može napraviti finansijski plan pa da im se za to da novac iz vojvođanskog budžeta. A to da li će dobiti novac za pojedine aktivnosti zavisiće od toga na koji način oni dokažu svoj kvalitet, organizovanost, kompetenciju, kako pojedinačnu tako i istraživačkih timova koje će praviti. Nikakvih izuzetaka ni povlašćenog položaja neće biti, a tako će biti sve dok se konačno ne reši status VANU, o kojem odlučuje Ustavni sud Srbije. Na ovom malom vojvođanskom prostoru ne možemo imati dve ustanove koje će biti konkurentne u negativnom smislu te reči, a one danas to jesu. O načinu na koji je konstituisana VANU i kako su izabrani njeni članovi sada ne treba raspravljati jer je to prošlo, već moramo rešavati ovu “geometriju” koju imamo i propuste sanirati. U tome očekujemo odgovornost i spremnost za ovakav pristup svih strana, kako bi se problem rešio racionalno, na način koji odgovara interesima i Vojvodine i Sekretarijata za nauku i naučnih potencijala koje ovde imamo.

Vesna Čekić

Ivan Dimkovic: Vecina dece pre osnovne skole zna da cita i pise na srpskom u svakom slucaju.

Pa kako ce dete da uci engleski jezik kada jos ne zna gramatiku ni maternjeg jezika.

"smanjenim tempom" - tj. to u prvom razredu ti je kao "englesko obdaniste" - bez gramatike ili tako necega, ili strogog ocenjivanja - vec samo upoznavanje sa jezikom, sto je dobro jer se u tim godinama formira taj aparat najbolje.

zato mislim da je mnogo efikasnije uvesti standardizovane testove na nivou drzave, ako to vec nisu uradili, cisto tacnosti radi - a i mogla bi da se radi analiza uspeha na testovima tokom godina kao direktno merilo usvojenog gradiva.

Nabukodonosor:
Zamislite kada oni uvode engleski jezik u PRVI razred osnovne skole?!? Ej bre!! Pa kako ce dete da uci engleski jezik kada jos ne zna gramatiku ni maternjeg jezika. Prosveta je na istom nivou na kom su i ucenici, na dnu!

A jel neko zna zašto je tako? Nepoverenje roditelja u učitelje? :)

Lično smatram da je nepotrebno učiti decu tome pre polaska u školu (osim ako dete to zahteva).

STELLANOVA:
Vidis, ne moze skola da tebi odredjuje cime ces se baviti, zato i u stucnim skolama postoji opsirnost u gradivu. Ako ti nesto nekada zatreba a skola to nije tebi obezbedila ti ces pljuvati skolu a ovako su svi zadovoljni, skola-koja je obuhvatila vecinu onoga sto ce ti trebati i ti kao ucenik jer si naucio sve sto ti ikada moze zatrebati. Od viska glava ne boli, narocito ne od znanja...