Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.

TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...

[es] :: Wireless :: Wireless oprema :: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...
(TOP topic, by tox master)

[ Pregleda: 14262 | Odgovora: 10 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Autor

Pretraga teme: Traži
Markiranje Štampanje RSS

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...15.02.2014. u 23:46 - pre 1134 dana i 1h


Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com



Kada govorimo o proizvodima kineskog proizvođača mrežne opreme TP-Link mišljenja su podeljena - neki ih hvale, neki ih kude - ali činjenica je da su na našem tržištu veoma zastupljeni, bar kada se radi o proizvodima koji su namenjeni poluprofesionalnoj upotrebi i "best buy" cenovnom rangu.




TP-Link-ov ruter TL-WR740N, spada u "entry level" modele iz najjeftinije kategorije rutera. Deklarisan je za 150Mbps Wireless Lite N standard. Samo srce rutera čini Atheros-ov AR9331 čip koji "kuca" na 400MHz, uz 32MB RAM i 4MB flash memorije. Uz fabrički firmwer, svoje 100MB LAN portove i svoju neodvojivu antenu od 5dB - stiče se utisak da ovaj ruter nema mnogo šta za ponuditi i da je namenjen za ulogu access pointa u klasičnom kućnom "plug'n'play" scenariju gde ga LAN kablom vežemo za kućni modem internet provajdera i on nam obezbeđuje internet na našem laptopu,telefonu,tabletu i sl. Ovo generalno i jeste osnovna uloga koju je sam proizvođač dodelio ovakvim "entry level" modelima rutera, tj.da budu klasični access point uz dodatak WDS i QSS (WPS) funkcionalnosti.

Opcije koje postoje na skupljim modelima rutera kao što su kreiranje višestrukih SSID-ova (Multiple SSID ili Guest SSID), klijent način rada (gde se WiFi interfejs ponaša kao WAN interfejs) ili WISP Repeater način rada (gde je ruter istovremeno i wireless klijent i access point) ovde jednostavno ne postoje, bar ne sa fabričkim firmwerom. Međutim, uz upotrebu alternativnih firmwera za rutere, kao što je DD-WRT, sve ove mogućnosti koje sam ranije nabrojao i koje su nedostajale - postaju dostupne i na ovom TL-WR740N pretvarajući ga u ozbiljnog konkurenta mnogo skupljim modelima rutera. Ako se još uzme u obzir da se ovaj ruter može kupiti u prodaji već za oko 16 € onda priča ima još veći značaj.



_______________ Tutorijal 1. Flešovanje TP-Link TL-WR740N/WR741ND rutera DD-WRT firmwerom: _______________


Da bi otključali sve ove dodatne mogućnosti potrebno je ubaciti DD-WRT firmwer u ruter. Operacija ubacivanja drugog firmwera zove se flešovanje. Pre samog flešovanja bi trebalo pogledati kojom verzijom hardvera raspolažemo. WR740N se do sada pojavio sa 4 različite verzije hardvera. Da bi saznali koju reviziju hardvera ima vaš ruter, okrenite ga i pogledajte šta piše na nalepnici na dnu. Nalepnica bi trebalo ovako da izgleda:




Broj koji je na gornjoj slici zaokružen crvenom bojom- označava verziju hardvera. Sada obratite pažnju na donju sliku i levi donji ugao nalepnice gde stoji ovo:




Po ovom kodu se može zaključiti da ovaj ruter ima potpuno isti hardver kao i skuplji model TL-WR741ND, samo što se kod ovog drugog antenica može odvrnuti sa konektora ostavljajući nam mogućnost priključenja neke jače omni antene ili čak spoljne antene.



Prikaz antene kod modela TL-WR740N koja se ne skida





Prikaz antenskog RP-SMA konektora kod modela TL-WR741ND sa kojeg se antena može odvojiti.



Oba modela spolja izgledaju skoro potpuno isto kada se stave jedan kraj drugog, razlika je samo u odvojivoj anteni. Ja lično nisam rasklapao rutere da uporedim njihovu unutrašnjost jer sam ih dobio potpuno nove pre par dana i nisam hteo da upropastim garanciju na uređaje ali na forumima sam pronašao da su ih neki već rasklopili i videli da se unutra nalaze isti delovi, tako da sve ono što važi za model WR740N sa revizijom hardvera 4.XX- može da se sa uspehom primeni i na WR741ND 4.XX . Prikaz unutrašnjosti rutera WR740N :





Na slikama iznad se vidi uporedni prikaz štampanih ploča oba rutera, na gornjoj slici je prikazana ploča od WR741ND a na donjoj slici od WR740N. Deluju veoma slično sa manjim odstupanjima u rasporedu elemenata na ploči.


Konkretno ova dva rutera su mi došla sa revizijom hardwera v4.25 za model WR741ND i v4.27 za model WR740N.



Kada smo pronašli koja je verzija hardwera na našem uređaju, sledeće što treba naći je verzija DD-WRT firmwera (build), koja se za naš model rutera pokazala stabilnom u radu i sa što manje bagova. Da odmah bude jasno- ne postoji savršena varzija firmwera, jer svaka ima poneki bag koji se kod nekih rutera ispolji a kod nekih ne. Zato je potrebno "pročešljati" DD-WRT forum i informisati se o tome koji je build trenutno aktuelan i kako se pokazao u praksi. U vreme dok pišem ovaj tutorijal trenutni aktuelni build je r23503. Ja sam odlučio da ruter flešujem sa jednom od ranijih verzija firmwera, r22118, koja je dobila najviše glasova kao najstabilnija za ovaj model rutera sa HW 4.XX. Ukoliko vi imate WR740N sa drugačijom verzijom hardwera ,v.1, v.2, ili v.3 prethodno se na forumu informišite o tome ili upotrebite verziju r21061 koja je na Router Database označena kao "sigurna" za flešovanje ovog modela rutera za sve 4 hardverske revizije. Alternativno možete upotrebiti i noviji build r23138 koji se po iskustvima korisnika pokazao kao stabilan i za WR741ND i za WR740N, na vama je da odlučite kojim ćete firmwerom flešovati od ovih ponuđenih. Ja sam se, kao što rekoh odlučio za r22118.


Download firmwera

Na ovom delu uputstva bi mi bilo najlakše izbaciti direktne linkove za download pomenutih verzija firmwera, ali sa namerom neću to učiniti i proćiću kroz čitavu i detaljnu proceduru traženja firmwera jer vam to kasnije može biti od koristi ukoliko poželite da apgrejdujete firmwer na neku noviju verziju ili da ga vratite na neki prethodni build a možda čak i na originalni fabrički - ukoliko vam se ne svidi DD-WRT. Lokacija svih DD-WRT firmwera se nalazi na ftp serveru na OVOM LINKU. Firmweri su sortirani u nekoliko glavnih direktorijuma, prvo po godini izlaska, zatim po pojedinačnim verzijama buildova i na kraju se granaju za svaki model rutera i njegovu hardwersku reviziju ponaosob. Pošto za ovu 2014.godinu trenutno postoje samo 2 builda- preskočićemo je i otvoriti folder za 2013.godinu.





Zatim ćemo otvoriti folder željene verzije, u mom slučaju r22118, i prikazaće se direktorijum gde se nalazi lista svih rutera koji podržavaju DD-WRT. Potražiću model svog rutera u listi i kliknuti na njegovu verziju hardvera. Pošto je u pitanju verzija v4.27 klikćem na tplink_tl-wr740nv4 link



i otvara mi se poslednji direktorijum u nizu koji sadrži dva fajla za flešovanje, factory-to-ddwrt.bin i tl-wr740nv4-webflash.bin
Kada koji fajl upotrebiti? Prvi fajl factory-to-ddwrt.bin upotrebiti samo ako se ruter flešuje po prvi put,tzv. inicijalno flešovanje, dakle ako prelazimo sa fabričkog firmwera na DD-WRT. Drugi fajl sa webflash.bin sufiksom se upotrebljava ako na ruteru već imamo instaliran DD-WRT i vršimo upgrade ili downgrade postojeće verzije DD-WRTa. Postoji i fajl webrevert.bin koji se koristi ako iz nekih razloga želimo vratiti fabrički firmware u ruter. On se može pronaći na OVOM LINKU za oba modela rutera.
Da se vratimo na WR740N...dakle iz poslednjeg direktorijuma od ponuđena dva fajla ja biram onaj sa nazivom factory-to-ddwrt.bin jer prvi put flešujem ovaj ruter.







Nakon downloada .bin fajla ne kliktati dvoklikom na njega da ga neki program ne bi oštetio pri pokušaju učitavanja. (Kao što se sa priložene slike može videti- u mom slučaju je VLC plejer preuzeo asocijaciju nad njim).
Za korisnike koji flešuju WR741ND model sa verzijom hardwera 4.XX, ja preporučujem build r23138. Oni će dakle otići u direktorijum za build r23138 i tamo kliknuti na direktorijum WR741ND verzije 4, tplink_tl-wr741ndv4 i iz njega downloadovati factory-to-ddwrt.bin fajl.

NAPOMENA: Pošto fajlovi za inicijalno flešovanje kod TP-Linkovih rutera koriste ISTE generičke nazive "factory-to-ddwrt.bin" bez jasne asocijacije kojem modelu ili hardwerskoj reviziji rutera konkretno pripadaju - budite pažljivi da ne pomešate fajl jednog modela sa fajlom drugog modela rutera. Flešovanje rutera pogrešnim .bin fajlom može dovesti do toga da trajno oštetite ruter i učinite ga neupotrebljivim!





Hard reset

Posle downloada firmwera uradite reset rutera, takozvani "hard reset". To se radi tako što se reset dugme rutera, prikazano crvenom strelicom na slici gore, pritisne nekim oštrim predmetom (vrh hemijske olovke ili slično) i drži 30 sekundi a zatim se NE OTPUŠTAJUĆI RESET DUGME ruteru isključi napajanje i tako odbroji još 30 sekundi i onda JOŠ UVEK DRŽEĆI PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo prikači na napajanje i odbroji poslednjih 30 sekundi. Znači reset dugme se za vreme čitave operacije drži pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpuštanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sačekajte još 20tak sekundi da se ruter restartuje. Za prekidanje napajanja rutera možete koristiti ugrađeno ON/OFF dugme koje se nalazi odmah pored priključka za strujni adapter.

NAPOMENA: "hard reset" obavljati uvek PRE i odmah NAKON upgrejda firmwera (bilo koje verzije).


Priprema za flešovanje

Pre nego što pređemo na samu proceduru, potrebno je učiniti nekoliko stvari koje će omogućiti da sve teče nesmetano i bez potencijalnog rizika. Neko će upitati :"Kakav rizik postoji? Šta to može da se dogodi?" Da bi razumeli potencijalne rizike treba prvo reći šta je to flešovanje. Flešovanje je sleng koji se koristi za označavanje procedure pri kojoj se stari programski kod koji se nalazi u NVRAM čipu i koji služi za upravljanje svim funkcijama rutera- briše- i upisuje se novi kod u čip. Ukoliko prilikom upisivanja novog firmwera dođe do ometanja tog procesa - kod neće biti kompletan i biće samo delimično upisan, što će dovesti do nemogućnosti rutera da se butuje- tada mu se ne može pristupiti ni preko UTP kabla ni preko WiFi interfejsa i ruter je tada "brikovan" (brick=cigla). Da bi smanjili rizik od tog scenarija kao prvo isključite (onemogućite) programe koji rade u realnom vremenu i koji bi mogli da dođu u konflikt sa procedurom flešovanja trošeći resurse sistema u trenucima kada se novi firmware upisuje u NVRAM čip: npr. antivirus i antispajver programi,defragmentatori,programi za optimizaciju sistema koji kreću sa radom kada je računar u idle stanju, skrinsejveri i sl. Posebno obratite pažnju na "power management" opcije ako flešujete preko laptopa da se ne desi da se laptop ugasi usred procedure jer je baš tada otišao u "idle" stanje. Isto tako ne započinjite proceduru bez priključenog punjača da se ne desi da se isprazni baterija. Ukoliko se u toku flešovanja desi da nestane el.energije (za šta će se pobrinuti EPS) flešovanje će u tom slučaju biti neuspelo i ruter će biti "brikovan", tj.postaće igračka za decu. Zato bi bilo poželjno da imate pri ruci UPS na koji bi ste povezali ruter i računar pre početka procedure. Vama koji do sada nikada niste flešovali ni jednu komponentu, će sva ova priča o merama opreza možda zvučati kao preterivanje ali onaj ko je u svojoj karijeri flešovao bar jednu računarsku komponentu (matičnu ploču, grafičku karticu, i sl.) zna dobro o čemu govorim.


I pred sam početak modifikacije bilo čega, jedan mali "disclaimer" sa moje strane:

UPOZORENJE: Ne snosim nikakvu odgovornost ukoliko se desi da prouzrokujete bilo kakvu štetu na vašem ruteru pridržavajući se ovog mog uputstva!
FLEŠOVANJE RADITE SAMO NA SVOJU VLASTITU ODGOVORNOST !!!


1. Kao prvo - isključite (onemogućite) wireless adapter na vašem računaru (laptopu), i proceduru izvodite isključivo preko UTP LAN kabla! Ukoliko flešovanje izvodite preko wireless konekcije- možete oštetiti ruter i "brikovati" ga!

2. Da bi pristupili korisničkom interfejsu rutera, potrebno je da znamo koja mu je defaultna IP adresa. To obično piše na samoj poleđini rutera ali ako iz nekog razloga ne znamo taj podatak - možemo pustiti ugrađeni DHCP server da nam kaže koja je adresa u pitanju tako što ćemo pročitati IP adresu "Podrazumevanog mrežnog prolaza" (Default Gateway) i taj broj je onaj koji tražimo. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju:





3 . Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski (ukoliko je drugačije postavljeno) i dva puta kliknuti na "U redu":





4. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !). DHCP server u ruteru će zatim automatski dodeliti IP adresu računaru. Otići ponovo u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Status" pa kliknuti na "Detalji..." i pročitati broj za "IPv4 podrazumevani mrežni prolaz" :





5. Zapamtiti (zapisati) taj broj jer ćemo ga kasnije upotrebiti za pristup korisničkom interfejsu rutera. Kod mene je taj broj 192.168.0.1. Ako imate drugačiju reviziju hardvera može se desiti da je kod vas 192.168.1.1 . Ugasiti prozor na "Zatvori" i u prozoru ispod kliknuti na "Svojstva" i onda opet dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju. Čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti prethodno zapamćeni broj u prazno polje s tim što umesto poslednje cifre upišemo 10. Dakle u mom slučaju 192.168.0.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0





Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.
6. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.0.1 koji smo pročitali u "default gateway". Otvoriće nam se prozor za unos korisničkog imena i lozinke. Uneti "admin" za korisničko ime i "admin" za password. Tada će se učitati konfiguracioni interfejs od WR740N rutera:





7. Nakon toga sa leve strane menija kliknuti na "Firmware Upgrade" i sa desne na "Odaberi datoteku", pa otvoriti folder gde smo prethodno downloadovali fajl factory-to-ddwrt.bin i odabrati njega.





Sve što je preostalo je da kliknemo na "Upgrade" i procedura zamene firmwera će započeti uz vidljiv progress bar.





NAPOMENA: Kada započne proces flešovanja firmwera - ne dodirujte tastaturu i miša (ne radite ništa na računaru) i budite strpljivi par minuta dok se proces ne završi!

Sam proces zamene firmwera ne traje dugo kao što je to ranije trajalo sa starijim verzijama rutera (gde se čekalo i po nekoliko minuta) i procedura bi trebala biti gotova za manje od 1 minut. Kada se sve završi , pojaviće se dijalog za "refresh" stranice.





8. Pošto vam je računar još uvek postavljen na statičku IP adresu- vi ne možete uraditi refreš stranice, već ćete prvo morati otići u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju, i još jednom izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu",





9. Ovim smo pustili da DHCP server rutera automatski dodeli IP adresu računaru, proces će trajati nekoliko sekundi. Sada ćemo da se ulogujemo u korisnički interfejs novog firmwera. Defaultna IP adresa DD-WRT interfejsa je uvek 192.168.1.1 . Restartujte internet browser i kucajte u adress bar 192.168.1.1 . Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke:









10. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se otključan konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.





Ako "pročešljate" po meniju primetićete da postoji mnogo više opcija nego što ima u fabričkom TP-Linkovom firmweru.





Ako odete na tab "Status" pa na "Router" možete pročitati podatke o trenutnom buildu koji je upravo flešovan:





11. Nakon što ste se uverili da je zamena firmwera prošla kako treba, a iz taba sa informacijama pročitali da je firmwer updejtovan na željenu verziju - možete još jednom odraditi "hard reset" po metodi 30-30-30. Time je i procedura zamene fabričkog firmwera zvanično završena a ujedno i naš prvi tutorijal.

Čestitam! Sada možete da "vozite" DD-WRT na svom ruteru! :)


U pripremi: Tutorijal 2 . Višestruki SSID-ovi (Multiple SSID), Konfigurisanje rutera kao Access Pointa za kablovski modem, DHCP server




[Ovu poruku je menjao DaneM. dana 24.02.2014. u 20:00 GMT+1]
Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon Tutorijal 2 - Višestruki SSID-ovi (Multiple SSID) - Access Point za kablovski modem - DHCP Server15.02.2014. u 23:51 - pre 1134 dana i 1h
__________ Tutorijal 2 . Višestruki SSID-ovi (Multiple SSID), Konfigurisanje rutera kao Access Pointa za kablovski modem, DHCP server : _______



Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com


Uvod :

Sigurno ste se već često nalazili u situaciji da vam u posetu dođe rođak...drug...drugarica...i sl. i sa sobom ponesu svoje gadžete (telefone,tablete,laptopove i sl.) kojima bi želeli da se konektuju na WiFi signal vaše privatne mreže dok gostuju tu u vašem domu. Nakon učtivog upita sa njihove strane koji password da unesu da bi se konektovali na vaš WiFi - sledi isto tako učtiv odgovor sa vaše strane. I dok sa kiselom grimansom na licu kroz zube "cedite" koji je password - vi već u svojoj glavi razmišljate kako ćete nakon njihovog odlaska opet morati da menjate svoj password već 10ti put i to uvek iz istog razloga. A taman ste bili opet smislili zgodan password koji vaš komšija omladinac haker, "naoružan" reaverom kismetom i BackTrack Linuxom neće moći da provali- a eto došao je red da ga opet menjate i već vam ponestaje ideja za sledeći mogući password. I dok vam u glavi već odzvanjaju pitanja koje sami sebi postavljate: "Da stavim ime mog kućnog ljubimca?"...Nee, suviše prosto! "A da stavim nadimak svoje ljubavnice?"...Nee, biće ime sumnjivo mojoj ženi. "A datum rođenja moje tašte pomnožen sa njenom težinom?" Hmmm...nee, suviše mnogo cifara za pamćenje... i tako ukrug. I onda se setite da ste na svom ruteru instalirali DD-WRT firmwer po uputstvu iz prethodnog tutorijala i shvatite da je vaš problem rešen - više vas neće boleti glava jer u DD-WRT postoji opcija za kreiranje višestrukih virtualnih SSID-ova, takozvanih "Guest SSID"-ova sa različitim passwordima za svaki od njih. Password je inače nešto što treba često menjati,i to čisto iz sigurnosnih razloga, ali mislim da sam u pravu kada kažem da većina korisnika na svojim ruterima drži non stop istu šifru, jer mu je eto baš ona "omiljena" iz ko zna kojih razloga,kao da ne mogu smisliti nikakvu bolju od nje. I ja sam spadam u tu kategoriju. I evo uz pomoć DD-WRT-a ćete i stvarno biti u mogućnosti da ne odajete tu svoju omiljenu šifru ako dođete u situaciju maločas opisanu. Uputstvo za kreiranje virtualnog SSID-a odradiću na primeru konfigurisanja rutera da ima ulogu standardnog accesss pointa za kablovski internet.

Konfigurisanje :

1. Odradite hard reset 30-30-30 na vašem ruteru po uputstvu iz prethodnog tutorijala.

2. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !).

3. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" i u novootvorenom prozoru čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti 192.168.1.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0. Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.

4. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.1.1. Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.

5. Kliknite na Setup tab Basic Setup

Unošenje postavki za konekciju na kablovski modem:
WAN Setup
WAN Connection Type: Automatic Configuration - DHCP (Ukoliko vaš kablovski operater daje statičku IP adresu onda izaberite Static IP i unesite podatke koje ste dobili od vašeg internet provajdera)
Skrolujte do dna strane i kliknite na SAVE (a ne na APPLY SETTINGS)





Network Setup
Local IP Address: Unesite 192.168.10.1 (Promenite defaultnu IP adresu rutera i postavite na svoj željeni IP, recimo 192.168.10.1. To će od sada biti adresa DHCP servera vaše kućne mreže "Default Gateway")
Subnet Mask: 255.255.255.0
Kliknite na SAVE

DHCP Server: Enable
Static DNS1: ovde upišite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Kliknite na SAVE

Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative

Time Settings
Server IP/Name: upišite 217.26.64.149
Kliknite na SAVE





6. Idite na Setup tab Advanced Routing

Operating Mode: Gateway
Kliknite na SAVE





7. Kliknite na Wireless pa na Basic Settings tab

Physical Interface ath0
Wireless Mode: AP (izabrati da radi kao Access Point)
Kliknite na SAVE





Wireless Network Mode: NG-Mixed (Izaberite željeni mod rada vašeg access pointa)
Kliknite na SAVE





Channel Width: Turbo (40MHz) (Izabrati da koristi 40Mhz širinu kanala)
Kliknite na SAVE





Wireless Channel: 7 (Izabrati željeni kanal na kom će emitovati vaš access point, u mom slučaju ch 7)





Kliknite na SAVE
Nakon kliktanja na SAVE pojaviće se nova stavka u meniju:

Extension Channel: upper/lower (Ostaviti default vrednost ili podesiti po želji. Ukoliko neki drugi AP u okolini emituje na kanalu koji je iznad onog koji ste podesili za vaš AP u prethodnom koraku - onda postaviti na "lower", ako emituje na nižem kanalu postaviti na "upper")





Wireless Network Name: Uneti ime po želji. To će biti SSID vašeg access pointa
Kliknite na SAVE





8. U ovom koraku ćete postaviti šifru na vašu wireless mrežu. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab

Wireless Security ath0
Security Mode: WPA2 Personal (Izabrati ovaj mod enkripcije)
Kliknite na SAVE





WPA2 Algorithms: AES (Izabrati AES tip)
Kliknite na SAVE
WPA Shared Key: ********** (Unesite password za vašu wireless mrežu)
Kliknite na SAVE





9. Kliknite na Security pa na Firewall tab

Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE





10. Idite na Administration pa na tab Management


Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Routing: Enable
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira





11. Kada ste sve podesili kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER





Vaš ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke.
Zatvorite vaš internet browser.
Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju.
Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu":

12. Sada povežite kablovski modem vašeg internet provajdera sa ruterom pomoću UTP LAN kabla. Jedan kraj UTP kabla utaći u LAN port na kablovskom modemu, a drugi kraj kabla utaći u plavi WAN port na ruteru.





13. Ugasite kablovski modem i ruter i sačekajte par minuta.
Uključite kablovski modem, a tek nakon njega i ruter.
Ako je sve dobro podešeno za oko dvadesetak sekundi bi trebalo da se pojavi ikonica koja označava da imate izlaz na internet.








Pre nego što proverimo izlaz na internet, ovde možemo da zastanemo da vidimo prvo kako funkcioniše DHCP server.
Ako odemo u "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izaberemo "Status" pa kliknemo na "Detalji..." i pročitamo broj za "IPv4 podrazumevani mrežni prolaz" videćemo da DHCP server rutera sada radi na željenoj IP adresi 192.168.10.1 koju smo podesili u Network Setup sekciji, a računar je dobio automatsku IP adresu što se vidi iznad.





Ova automatska IP adresa će važiti sledeća 24 sata za ovaj računar. Ukoliko se u sledeća 24 sata ovaj računar ne pojavi na mreži - DHCP server će njegovu IP adresu proglasiti "slobodnom" i spremnom za "iznajmljivanje" sledećem klijentu. Ako se ovaj računar opet pojavi na mreži - dobiće neku drugu IP adresu koju će mu server dodeliti na sledeća 24 sata. Tako funkcioniše DHCP server. Vreme za iznajmljivanje IP adresa se podešava u SetupBasic SetupClient Lease Time. Startna adresa od koje server kreće da deli IP adrese i njihov maksimalni broj se podešava odmah iznad.

14. Sada ponovo startujemo internet browser i proveravamo da li imamo izlaz na internet.
Nakon što smo se uverili da računar dobija internet preko LAN porta rutera, što označava da je sve dobro podešeno i da je veza na relaciji kablovski modem→ruter ispravna - kucamo u browser novu adresu DHCP servera (statička IP adresa rutera), u našem slučaju 192.168.10.1 i logujemo se u DD-WRT meni.





Tu možemo sa donje leve strane videti podatke da naš access point radi na 7 kanalu, u NG-Mixed modu, sa jačinom signala od 18dB, 150Mb/s. A u gornjem desnom uglu možemo videti da je sve u redu i na WAN portu, tu treba da stoji IP adresa koja vam je automatski dodeljena od strane vašeg internet provajdera. (Sve dok na tom mestu stoji ispisana WAN IP adresa - sve je OK u vezi ka internetu a ukoliko na tom mestu stoje četiri nule- to je znak da nema konekcije ka internetu).

15. Došao je i taj trenutak da otkačite UTP LAN kabl koji je povezivao računar sa ruterom. Sada proveravamo WiFi interfejs rutera koji smo podesili u 7.tački tutorijala.





Klikćemo na WiFi interfejs i proveravamo dostupne bežične mreže. Vidimo da se SSID našeg access pointa pojavio na listi. Klikćemo na njega, konektujemo se i kucamo password koji smo uneli u 8. tački tutorijala.





Kada se nakon toga pojavi "izbor lokacije" za našu mrežu uvek birati "javna mreža". Nakon toga možemo probati kako funkcioniše internet otvaranjem neke stranice u browseru. U ovoj tački je završeno poglavlje konfigurisanja WR740N/WR741ND rutera kao access pointa za kablovski modem. Podešavanja za ADSL modem su ista kao i za kablovski, pa se uputstvo može primeniti i za njega.

16. Sada krećemo sa kreiranjem još jednog SSID-a, koji bi mogli nazvati kao "SSID za goste" tj. za privremene wireless klijente na vašoj mreži.





Idite na Wireless pa na Basic Settings tab
Pod Virtual Interfaces kliknite na ADD





Unesite ime vašeg novog SSID-a i kliknite na SAVE





17. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab





Virtual Interfaces ath0.1
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: ********* (Unesite password za virtualni Access Point)
Kliknite na SAVE

18. Idite na Administration pa na tab Management





Kliknite na dnu strane na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER

Vaš ruter se sada restartuje. Dati mu oko minut vremena da se butuje i da počne sa emitovanjem još jednog SSID-a.





Kliknuti da se prikažu dostupne bežične mreže. Vidimo da se pojavio još jedan SSID u listi, naš virtualni.





Konektujemo se na njega i kucamo password koji smo uneli u 17. tački tutorijala. Otvaramo internet browser i proveravamo vezu sa internetom preko virtualnog SSID-a našeg access point-a. Kada se uverimo da je sve u redu, možemo se ulogovati u DD-WRT meni i pogledati informacije o glavnom i virtualnom WiFi interfejsu našeg access pointa.





U odeljku StatusWirelessInterface možemo videti da oba SSID-a rade na istom kanalu, u istom modu, ali im je različito ime,MAC adresa,i bitrejt.
Ako odemo u StatusSys-Info možemo videti koliko je klijenata trenutno konektovano i na koji SSID su konektovani.
ath0 je glavni a ath0.1 je virtualni SSID.





Ako odemo u Mrežu da vidimo računare radne grupe, možemo pristupiti šerovanim fajlovima klijenata koji su prikačeni na virtualni SSID i obratno.





Ukoliko želimo da se klijenti "ne vide" međusobno - onda se treba vratiti na 16. tačku tutorijala i pod Virtual Interfaces ath0.1 kliknuti na Advanced Settings i u proširenom meniju pod AP Isolation čekirati Enable. Zatim kliknuti na APPLY SETTINGS u dnu prozora i restartovati ruter.
Može se dodati još virtualnih SSID-ova ali ja lično mislim da je sve preko 2 "overkill" i da nema potrebe.

19. Opciono: Nakon što ste sve podesili i videli da sve funkcioniše- možete sačuvati postavke trenutne konfiguracije, za slučaj da vam kasnije zatreba. Ovaj korak nije neophodan ali može biti od koristi ako želimo brzo da se vratimo na ove postavke da ne bi ponovo prolazili kroz postupak konfiguracije.

Dok se još uvek nalazimo u DD-WRT meniju, kliknuti na tab Administration pa na Backup





Pojaviće se meni sa dve opcije - za čuvanje (bekap) trenutnih postavki rutera, i za povraćaj (restore) već sačuvane konfiguracije. Pošto mi hoćemo da sačuvamo trenutnu konfiguraciju klikćemo na BACKUP dole levo, i konfiguracioni fajl nvrambak.bin će se sačuvati u download folderu internet browsera.





Sada bi bilo poželjno kreirati poseban folder sa imenom rutera i nazivom trenutnih postavki u koji ćemo ubaciti nvrambak.bin fajl. Ovo radimo da bi smo kasnije znali od koje konfiguracije je svaki sačuvani bekap, jer ruter nakon kliktanja na BACKUP dugme uvek generiše fajl sa ISTIM imenom, bez naznaka kojoj konfiguraciji specifično pripada, pa da ne bude zabune.





Sada kada smo sačuvali trenutne postavke- možemo ruter konfigurisati da radi u nekom drugom režimu a ako opet poželimo da radi sa ovim postavkama treba nam samo par klikova za učitavanje konfiguracije tako što odemo u Administration pa na Backup





i tamo pod Restore Configuration kliknemo na Browse i pronađemo sačuvani nvrambak.bin fajl i zatim kliknemo dole na RESTORE





Nakon učitavanja konfiguracionog fajla ruter će se restartovati i te postavke će biti aktivne.

UPOZORENJE: Konfiguracioni fajl nvrambak.bin učitavati samo u model rutera na kome je kreiran. Pri tome mora biti ista verzija firmwera (build) na ruteru u koji se učitava fajl kao što je bila i u trenutku kada je fajl kreiran. Ne pokušavati učitavati konfiguracioni fajl koji je kreiran na nekoj drugoj verziji firmwera, čak i ako su iste konfiguracione postavke. U slučaju da se u ruter učita konfiguracioni fajl od nekog drugog modela rutera,drugačije hardwerske verzije ili kreiran na nekom drugom firmweru - ruter u tom slučaju može postati neupotrebljiv!


U pripremi: Tutorijal 3 . WISP Repeater (ISP Client & Access Point)




[Ovu poruku je menjao DaneM. dana 26.02.2014. u 21:56 GMT+1]
Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon Tutorijal 3. - WISP Repeater (PPPoE ISP Client & Access Point)15.02.2014. u 23:54 - pre 1134 dana i 1h
__________ Tutorijal 3 . WISP Repeater (PPPoE ISP Client & Access Point) : ____________





Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com


Uvod :


Od svih režima rada u koje se može postaviti neki ruter koji na sebi ima instaliran DD-WRT firmwer- najzanimljiviji i najtraženiji je upravo ovaj režim u kom ruter ima ulogu Repeatera.
U ovom modu se ruter istovremeno ponaša kao običan wireless klijent koji je prikačen na AP nekog lokalnog bežičnog internet provajdera (recimo preko PPPoE konekcije) a istovremeno se ponaša i kao access point prosleđujući taj isti internet drugim bežičnim uređajima koji su konektovani na ruterov SSID, tako da ruter ustvari ima ulogu releja u komunikaciji između provajderovog Access Pointa i bežičnih klijenata sa druge strane. Na ruter se naravno mogu prikačiti i žični klijenti na njegove LAN portove (npr. desktop računari koji nemaju WiFi adaptere).





Ovaj mod je od posebnog značaja korisnicima bežičnog interneta, jer im omogućava da imaju internet na svim računarima (uređajima) u kući a ne samo na tom jednom, gde im se nalazi USB WLAN adapter ili PCI WiFi kartica preko koje primaju signal. Podrazumeva se da se svaka internet konekcija može deliti na druge računare ali to zahteva uključivanje ICS (internet connection sharing) na računaru (zvaćemo ga računar br.1) koji prima bežični internet lokalnog provajdera i zatim je šeruje preko UTP LAN kabla sa drugim računarom (računar br.2) u kući. Situacija postaje komplikovanija kada želimo da umesto žičnih klijenata delimo takav internet sa bežičnim klijentima ,recimo na neki laptop ili tablet ili na mobilni telefon. Tada se na drugi kraj UTP kabla prikačuje access point koji će to da obavlja. Kupovina access pointa iziskuje dodatni trošak. Ali trošak može da bude i veći kada poželimo da nam računar koji prima internet (računar br.1) ne radi non-stop 24 sata samo da bi prosleđivao internet računarima kojima šeruje svoju internet konekciju. Tada bi morali još dokupiti i ruter koji će da bude klijent i da on prima konekciju od provajdera pa da je prosleđuje uređajima preko access pointa. Sa fabričkim firmwerom ova klijent opcija na WR740N/WR741ND nije moguća. Ta opcija postaje dostupna tek od modela WR743ND/WR843ND koji su duplo skuplji od WR740N. Najjeftiniji klijent ruteri N klase, koji trentno mogu da se nađu u prodaji su oko 30€ (po ovim sadašnjim cenama na tržištu) + trošak za access point (od 16€ do 20€).
Uz pomoć DD-WRT firmwera ćemo sve to dobiti po ceni od oko 16€ za WR740N model. Ukoliko se predajna antena vašeg ISP-a nalazi daleko od vas i potrebna vam je spoljna antena za hvatanje signala onda upotrebiti WR741ND (21€) jer on ima RP-SMA konektor na koji se može prikačiti spoljna antena.

Postoje dosta prednosti kada ruter radi u ovom modu ali ima i nekih nedostataka. Prednosti su:
jedna bežična internet konekcija lokalnog provajdera se deli na više različitih klijenata (uređaja).
sloboda kretanja klijenata, nema kablovske infrastrukture pošto se konekcija odvija bežičnim putem
eliminisanje mrtvih zona gde signal od ISP provajdera inače ne bi mogao dopreti ili bi bio vrlo slab
ne postoji restrikcija po MAC adresi (ukoliko vaš ISP zaključava svaki nalog na jednu MAC adresu)

Jedan od glavnih nedostataka ovakve veze je taj što svaki Repeater žrtvuje polovinu svog propusnog opsega (bandwidth) na komunikaciju između provajderovog Access Pointa i klijenata koji su prikačeni na sam Repeater preko bežične veze. Takođe imajte na umu da ruter u ovom modu najbolje radi kada je signal od ISP provajdera dovoljno jak da ga on hvata sa svojom fabričkom antenom. U slučaju da se ISP nalazi dalje pa moramo upotrebiti WR741ND da prikačimo spoljnu antenu- kvalitet konekcije između rutera i bežičnih klijenata će varirati u zavisnosti od usmerenosti prijemne antene koju smo prikačili na WR741ND, ovo se dešava zbog toga što je ovo relejna komunikacija gde ruter mora podjednakom brzinom preko svog WiFi interfejsa da prosleđuje prijem i predaju i ka ISP-u i ka klijentima pa veza mora biti simetrična bez "uskih grla" na relaciji ISP→Ruter sa jedne ili Ruter→Klijenti sa druge strane. Ukoliko je spoljna antena omnidirekcionog tipa- biće najbolja komunikacija pošto ona zrači i prima u radijusu od 360 stepeni, a ako je antena tipa grid i sl.očekujte slabiju vezu sa klijentima jer je ona usmerenog tipa. Sve ovo naravno zavisi od slučaja do slučaja, možete da eksperimentišete. Još samo da napomenem da klijenti koji su na repeater prikačeni na LAN portove (ako ih ima) ne gube na kvalitetu veze, na njih ne utiče tip spoljne antene.


Konfigurisanje :

Hard Reset

1. Odradite hard reset 30-30-30 na vašem ruteru po uputstvu iz prvog tutorijala.

2. Povezati ruter sa računarom preko UTP lan kabla, jedan kraj kabla utaći u LAN konektor računara (laptopa) a drugi u jedan od žutih LAN portova rutera (ne u WAN !).

3. Na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" i u novootvorenom prozoru čekirati "Upotrebi sledeću IP adresu" i uneti 192.168.1.10 . Zatim u donje polje "Podmrežna maska" uneti 255.255.255.0. Kliknite u oba prozora na "U redu" i zatvorite i prozor ispod. Ovim smo uneli statičku IP adresu za naš LAN adapter.

4. Otvoriti internet browser i kucati u adress bar broj 192.168.1.1. Nakon učitavanja stranice sačekaće vas početni dijalog za unos novog korisničkog imena i lozinke. Logovati se sa novim korisničkim imenom i lozinkom i pojaviće se konfiguracioni meni DD-WRT firmwera.



Postavljanje rutera u ISP klijent mod

5. Kliknite na Setup tab Basic Setup





Unošenje postavki za konekciju na Access Point vašeg bežičnog internet provajdera. Odradićemo najčešći slučaj koji ide preko PPPoE konekcije:

WAN Setup
WAN Connection Type: PPPoE
Skrolujte do dna strane i kliknite na SAVE (a ne na APPLY SETTINGS)





Pojaviće se polja za unos username i passworda za PPPoE konekciju. Unesite podatke za korisničko ime i password koji ste dobili od vašeg internet provajdera.

Network Setup
Local IP Address: upišite koja će biti adresa rutera u vašoj lokalnoj mreži. Mora biti na drugačijem subnetu od provajderovog AP-a na kojeg se kačate. Npr. ako je AP na 192.168.1.1 – vi stavite 192.168.2.1. U principu bilo koja IP adresa koja je na drugačijem subnetu od AP-a bi trebala da „odrađuje posao“. Ja ću staviti 192.168.20.1
Subnet Mask: 255.255.255.0
Kliknite na SAVE





DHCP Server: Mora biti postavljen na Enable jer ruter mora dodeljivati IP adrese klijentima na svom subnetu.
Static DNS1: ovde upišite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220

Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative

Time Settings
Server IP/Name: upišite 217.26.64.149
Kliknite na SAVE

6. Idite na Setup pa kliknite na MAC Address Clone





Ukoliko vaš ISP provajder koristi MAC adresu za zaključavanje naloga na samo jednog klijenta, čekirajte Enable i u donji red polja upišite MAC adresu koja je registrovana kod vašeg ISP-a vezano za vaš nalog i kliknite na SAVE. U slučaju da kod vas ne postoji filtriranje po MAC adresi, ostavite opciju na Disable

7. Idite na Setup tab Advanced Routing

Operating Mode: Gateway
Kliknite na SAVE

8. Idite na Status pa na tab Wireless i pri dnu strane kliknite na Site Survey





Prikazaće vam se lista dostupnih bežičnih mreža u okolini. Biramo SSID lokalnog provajdera i sa desne strane kliknemo na JOIN





Nakon toga će nam se prikazati obaveštenje da smo uspešno povezani sa željenom bežičnom mrežom.








9. Kliknite na CONTINUE i tada će se otvoriti Wireless tab sa upisanim imenom vašeg provajdera u koloni Wireless Network Name (SSID)





Physical Interface ath0
Wireless Mode: izabrati Client
Kliknite na SAVE





Wireless Network Mode: izabrati mod rada koji koristi vaš provajder
Kliknite na SAVE

10. Idite na Security tab Firewall
Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE

SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE





11. Idite na Administration tab Management





Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Routing: Enable
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira








12. Kada ste sve podesili kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER

Vaš ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke. Sačekajte oko minut da se ruter asocira na provajderov AP.
Za to vreme možete zatvoriti vaš internet browser i na računaru otvoriti "Centar za mrežu i deljenje" , u desnom kliku na ikonicu LAN adaptera izabrati "Svojstva" i uraditi dvoklik na "Internet protocol version 4 (TCP/IPv4)" stavku u meniju.
Izabrati da se IP adresa i DNS server dobijaju automatski i dva puta kliknuti na "U redu"
Nakon nekoliko sekundi ikonica u systrayu kod sata, koja pokazuje status LAN konekcije bi trebala da izgleda ovako:





13. Sada ponovo startujemo internet browser i proveravamo da li imamo izlaz na internet.
Nakon što smo se uverili da računar dobija internet preko LAN porta rutera,što je znak da se uspešno konektovao na njega kao klijent- kucamo u browser njegov IP koji smo uneli u Network Setup sekciji, dakle u našem slučaju 192.168.20.1 .





Unosimo korisničko ime i lozinku u predviđena polja i logujemo se u DD-WRT meni.





U meniju StatusRouter možemo u desnom gornjem uglu gde stoji WAN IP videti da je ruteru dodeljena IP adresa od provajderovog AP-a. Sve dok u tom uglu piše neki broj umesto četiri nule 0.0.0.0 - znak je da je sve u redu i da ruter ima izlaz na internet.

U ovoj tački je završeno poglavlje konfigurisanja WR740N/WR741ND rutera kao ISP klijenta.




Postavljanje WR740N/WR741ND rutera u Repeater način rada

14. Sada krećemo sa kreiranjem još jednog SSID-a, virtuelnog, koji će omogućiti bežičnim klijentima da se konektuju na ruter i koriste izlaz na internet.

Kliknite na Wireless tab Basic Settings
Pod Virtual Interfaces sekcijom kliknuti na ADD








Unesite ime virtualnog interfejsa po vašoj želji.
Kliknite na SAVE

15. Idite na Wireless tab Wireless Security








Pod Virtual Interfaces ath0.1 za
Security Mode: izaberite WPA2 Personal
WPA Algorithms: izaberite AES
WPA Shared Key: unesite šifru po želji
Kliknite na SAVE

16. Idite na Administration tab Management








Kliknite na dnu stranice na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER

Ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke. Otkačite UTP LAN kabl koji je povezivao računar sa ruterom.
• Sačekajte oko 1 minut da se ruter asocira sa provajderovim AP-om.
• Nakon toga ponovo restartujte ruter prekidajući mu napajanje na adapteru ili pomoću ON/OFF dugmeta na poleđini rutera.
• Ukopčajte opet napajanje ruteru i sačekajte oko 1 minut da se konektuje na provajderov AP i da počne da reemituje signal.

Ponekad Repeater neće da se pokrene nakon prvog restarta, zato smo nakon ovog 16. koraka ruter restartovali dva puta.

17. Kliknite na ikonicu za wireless mrežu, potražite SSID vašeg rutera koji ste kreirali u 14. tački tutorijala, kliknite na njega, konektujte se i unesite šifru za pristup mreži.





18. Otvorite internet browser i proverite da li imate vezu sa internetom. Ako je sve OK sada možemo otići da pogledamo neke informacije o konekciji. Kucajte IP adresu rutera 192.168.20.1 u address bar browsera i ulogujte se u DD-WRT.
Idite na Status pa na Wireless tab








Pod Wireless Interface ath0 možemo videti informacije o provajderovom access pointu a pod ath0.1 možemo videti informacije o ruterovom virtualnom SSID-u koji reemituje signal. Sa priložene slike možemo pročitati da je propusna moć veze virtualnog interfejsa dva puta manja od one za koju je ruter deklarisan.
Pri dnu strane možemo videti jačinu signala koji repeater ostvaruje sa provajderovim AP-om, biće ispisana pod ath0 interfejsom, i ako se ukaže potreba možemo ga preneti na drugo mesto u stanu gde će imati bolji prijem. Pri tom pratiti jačinu signala ka provajderu sa svakog novog mesta na koje postavimo ruter. Ja sam svoj ruter postavio na prozor gde ima optičku vidljivost sa AP-om. Samo još da podsetim da na ruter možete priključiti i žične klijente preko UTP kabla ako imate potrebu.





19. Opciono: Sačuvati trenutne postavke rutera za slučaj da nam kasnije zatrebaju.
Otići u Administration tab pa na Backup





U donjem levom uglu kliknuti na BACKUP i nakon toga downloadovani nvramback.bin fajl sačuvati u posebnom folderu.






U pripremi sledeći tutorijali:
• WR740N Repeater Bridge mod (Range Extender)
• WR740N kao WDS Station
• Port Forwarding, Quality of Service





[Ovu poruku je menjao DaneM. dana 26.02.2014. u 22:07 GMT+1]
Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

yolja624

Član broj: 9380
Poruke: 1856



Profil

icon Re: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...16.02.2014. u 03:14 - pre 1133 dana i 22h
Temu top-ovati... Svaka cast na uradjenom tutorijalu.
 
Odgovor na temu

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon Tutorijal 4. : WR740N kao Repeater Bridge (Range Extender)19.02.2014. u 00:18 - pre 1131 dana i 1h
__________ Tutorijal 4. : WR740N kao Repeater Bridge (Range Extender) : __________



Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com


Uvod :

Ni jedan kućni Access Point nije savršen i nema veliki domet zračenja svojim signalom, bar ne onoliki domet koji bi svi mi želeli a to je da pokrije apsolutno sve lokacije našeg doma bez "mrtvih zona". Maksimalne snage zračenja svih radio uređaja,uključujući i rutere su regulisane zakonskom regulativom. To ima i svojih praktičnih razloga jer bi u protivnom pojedini kućni Access Point ruteri ometali ostale rutere u svojoj okolini na relativno velikoj udaljenosti i time napravili još veći haos u ovakvom,i inače prezagađenom, 2.4 Ghz etru. Ovako se sve svodi na "probijanje" signala kroz prostoriju ili dve, ili eventualno sprat ispod i sprat iznad. Već nakon te udaljenosti počinje slabljenje signala. Postoje naravno i ruteri koji mogu da zrače na udaljenost koja je dva ili tri puta veća od standardnih, tzv. High Power Access Point ali je njihova namena da služe za linkovske veze na većim udaljenostima i predviđeni su za spoljnu montažu. I njihova max.snaga zračenja je takođe regulisana zakonom.
I da se opet vratimo na kućni scenario gde vlasnik rutera sebi postavlja pitanje: "Šta da uradim ako moj glavni ruter ne može svojim signalom da zrači dovoljno daleko da bi pokrio sav prostor koji želim?"





U tom slučaju se postavlja još jedan ruter dalje od glavnog, blizu oblasti koju glavni ruter ne pokriva i moze se sa njim povezati putem dugog UTP LAN kabla i konfigurisati da radi kao još jedan Access Point. Time smo rešili problem pokrivenosti te oblasti signalom. Međutim, šta ako do te udaljene lokacije nemamo razvučenu kablovsku infrastrukturu ili ju je nezgodno postaviti? U tom slučaju se koristi bežična veza između glavnog rutera i dodatnog. Drugi ruter se postavlja blizu krajnjeg dometa prvog rutera i ruteri komuniciraju bežičnim putem pri čemu se dodatni ruter konfiguriše da radi u Repeater Bridge modu stvarajući link između wireless klijenata na toj drugoj lokaciji i našeg glavnog rutera.





Ovakav mod rada se još naziva i Range Extender, što u prevodu znači da taj dodatni ruter proširuje domet naše kućne WiFi mreže. Prednosti bežične veze među ruterima su naravno očigledne- sem toga što smo dobili veću pokrivenost signalom, dobili smo i to da drugi ruter možemo bez problema premeštati sa jedne lokacije na drugu jer nismo ograničeni postavljenim (ugrađenim) kablovima koji određuju samo jedno mesto gde može stajati taj drugi ruter. Ovako možemo eksperimentisati da dobijemo najbolje rezultate.

U ovom tutorijalu ćemo ruter TP-Link WR740N postaviti da radi u Repeater Bridge modu sa našim glavnim ruterom koji imamo u domu. Time ćemo od WR740N napraviti Range Extender. Moj ruter TP-Link WR941ND će u ovom tutorijalu poslužiti kao primer glavnog rutera.





Zbog potreba tutorijala sam mu promenuo SSID. On je već konfigurisan za prijem kablovskog interneta, onako kako smo uradili u Tutorijalu br.2. Dakle već znamo njegovu IP adresu koja je u mom slučaju 192.168.20.1 (vi ćete naravno koristiti IP adresu vašeg glavnog rutera koja je možda drugačija). Od podataka vezanih za glavni ruter potrebno je još znati njegov mod emitovanja, tačan naziv SSID-a, i šifru za pristup. Pošto sve to već znamo jer se ruter nalazi u našem domu - vreme je da krenemo sa konfigurisanjem.



Konfigurisanje rutera :

Ovoga puta nema potrebe ruter povezivati sa UTP LAN kablom jer ćemo sva podešavanja obaviti preko bežične konekcije.


Hard reset

1. Uraditi hard reset 30-30-30.
Podsetićemo se da se to radi tako što se reset dugme rutera, pritisne nekim oštrim predmetom (vrh hemijske olovke ili slično) i drži 30 sekundi a zatim se NE OTPUŠTAJUĆI RESET DUGME ruteru isključi napajanje i tako odbroji još 30 sekundi i onda JOŠ UVEK DRŽEĆI PRITISNUTO reset dugme ruter ponovo prikači na napajanje i odbroji poslednjih 30 sekundi. Znači reset dugme se za vreme čitave operacije drži pritisnutim punih 90 sekundi. Nakon otpuštanja reset dugmeta (nakon poslednjih 30 sekundi) sačekajte još 20tak sekundi da se ruter restartuje. Za prekidanje napajanja rutera možete koristiti ugrađeno ON/OFF dugme koje se nalazi odmah pored priključka za strujni adapter.

2. Otići u Mrežne Veze i kliknuti desnim klikom na ikonicu wireless adaptera i odabrati Svojstva.

Zatim uraditi dvoklik na Internet Protocol Version 4 (TCP/IPv4) i podesiti da vam se IP adresa i adresa DNS servera pribavljaju automatski. Dva puta kliknuti na U Redu i zatvoriti prozor.





3. Kliknuti na ikonicu dostupnih bežičnih mreža, i odabrati iz liste mrezu dd-wrt i konektovati se na nju. U novootvorenom prozoru za izbor lokacije kliknuti na Javna Mreža. Za to vreme DHCP server u ruteru će našem računaru dodeliti automatsku IP adresu.

4. Startovati internet browser i kucati default IP adresu DD-WRT firmwera 192.168.1.1. Nakon unošenja novog korisničkog imena i lozinke logovati se u DD-WRT meni.





5. Kliknuti na Wireless pa na Basic Settings tab








Physical Interface
Wireless Mode: Client Bridge (Routed)
Kliknuti na SAVE





Otvoriće se novi izbor gde biramo
Default GW Mode: Manual





Otvoriće se još jedan meni gde biramo
Gateway: 192.168.20.1 (Uneti IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE





Wireless Network Mode: izabrati isti mod rada kao i kod prvog rutera





Channel Width: izabrati kao kod prvog rutera





Wireless Network Name (SSID): uneti ime SSID-a prvog rutera, ne smete pogrešiti ni jedan slovni karakter
Kliknuti na SAVE








Ukoliko iz nekog razloga ne znate tačan naziv SSID-a prvog rutera- možete otići u StatusWireless pa kliknuti na Site Survey i tamo pročitati podatke.





Virtual Interfaces
Pod Virtual Interfaces kliknite na ADD i dodajte novi virtualni SSID na koji će se povezivati bežični klijenti koji nisu u dometu prvog rutera.





Uneti ime SSID-a koje se razlikuje od onog koje ima prvi ruter.
Kliknuti na SAVE





6. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab i tamo unesite passworde za konekciju drugog rutera na prvi, kao i password koji će služiti za konekciju bežičnih klijenata na drugi ruter.





Physical Interface ath0
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: unesite password za povezivanje na SSID prvog rutera
Kliknuti na SAVE

Virtual Interface ath0.1.
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: ovde upišite ISTI password kao i gore, dakle iskoristićete (prepisati) isti password za povezivanje na SSID prvog rutera i u Virtual Interface ath0.1.
Key Renewal Interval: upisati 15 (ovaj broj je experimentalan, ako se ostavi defaultnih 3600 to može da pravi probleme sa nekim klijentima)

Kliknuti na SAVE

7. Sada idite na Setup pa na Basic Setup





WAN Connection Type: Disabled

Network Setup
Router IP: 192.168.20.2 (za IP adresu drugog rutera poslednju cifru povećajte za 1, dakle u mom slučaju će biti 192.168.20.2)
Subnet Mask: 255.255.255.0
Gateway: 192.168.20.1 (ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Local DNS: 192.168.20.1 (i ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE
Assign WAN port to switch: čekirajte ako hoćete da iskoristite dodatni port kao peti LAN port za povezivanje žičnih klijenata na drugoj strani gde će biti drugi ruter

Time Settings
Server IP Name: 217.26.64.149 (upišite adresu servera za tačno vreme)
Kliknuti na SAVE

8. Sada idite na Setup pa na Advanced Routing tab





Operating Mode: Router
Dynamic Routing Interface: Both





Kliknuti na SAVE

9. Sada idite na Services tab





DNSMasq: Disable
Kliknuti na SAVE

10. Idite na Security pa na tab Firewall

u Block WAN Request ostavite čekirano samo Filter Multicast pa kliknite na SAVE
zatim SPI Firewall postavite na Disable pa opet kliknite na SAVE





11. Idite na Administration pa na Management tab





Routing: postavite na Disable
Kliknuti na SAVE

Ovde podesite opcije po vašoj želji:
Enable Info Site: Enable (ako želite da se pojavi stranica sa informacijama nakon kucanja IP adrese rutera)
Info Site Password Protection: Enable (ako želite da niko ne može da vidi informacije bez kucanja korisničke lozinke za pristup ruteru)
Info Site MAC Masking: Enable (Ako želite da sve vidljive MAC adrese budu maskirane u info stranici)
Web GUI Management: Enable (Ako želite da se ruteru može pristupiti sa udaljene lokacije)
Telnet Management: Disable (Ako ne želite da aktivirate mogućnost pristupa preko telnet komandi)
Router GUI Style: postavite željeni skin korisničkog interfejsa klikom na preview posle svakog odabira







U dnu strane kliknuti na APPLY SETTINGS pa kada se stranica nakon par sekundi refrešuje skrolovati opet do dna i kliknuti na REBOOT ROUTER.

Ruter se sada restartuje, pustiti ga da se butuje i da se prvi put asocira sa glavnim ruterom. Dati mu oko minut da to odradi a zatim ga još jednom restartovati na ON/OFF dugme na njegovoj poleđini. Sačekati opet oko minut vremena da se ponovo asocira sa glavnim ruterom po drugi put.

12. Ugasite internet browser i kliknite da vidite dostupne bežične mreže.








Sada ćemo u listi videti naš virtualni SSID drugog rutera koji smo kreirali u Virtual Interface sekciji. Klikćemo na njega da se konektujemo, unosimo password za konekciju na prvi ruter (jer je isti kao i za drugi) i za nekoliko sekundi će DHCP server prvog rutera našem računaru dodeliti automatsku IP adresu. U tom trenutku će ikonica wireless konekcije da ima ovakav izgled:





To je znak da imamo izlaz na internet, i da je je sve u redu na relaciji Glavni RuterWR740NNaš Računar .
Pokrećemo internet browser i proveravamo vezu sa internetom.

13. Ako je sve u redu onda je pravi trenutak da sačuvamo postavke trenutne konfiguracije tako što odemo u Administration pa na Backup tab





Klikćemo na BACKUP dole levo i zatim smeštamo nvramback.bin fajl u poseban folder





14. Nakon toga možemo pročitati dodatne informacije o konfiguraciji tako što kucamo u adress bar browsera IP adresu prvog rutera , u mom slučaju 192.168.20.1 i logujemo se u njegov DD-WRT meni.





U tabu StatusSys-Info prvog rutera možemo u gornjem desnom uglu pročitati WAN IP adresu koju je naš internet provajder automatski dodelio prvom ruteru, a na sredini iste stranice možemo pročitati informacije o našem prvom ruteru kao što su mod rada, naziv SSID-a, kanal emitovanja i maksimalnu propusnu moć veze.





Na istoj info stranici pri samom dnu možemo pročitati informaciju o MAC adresi, propusnoj moći veze kao i jačini signala veze sa drugim ruterom (extenderom) koga prvi ruter „vidi“ kao i svakog drugog klijenta. A ispod toga će se videti lista DHCP klijenata koji su prikačeni na oba rutera. U mom konkretnom slučaju su bili prikazani klijenti koji su bili konektovani samo na drugi ruter (kućni računar preko WiFi adaptera i laptop sa kojim sam pripremao tutorijal).

Ako u adresnu liniju internet browsera kucamo IP adresu drugog rutera, dakle u ovom slučaju 192.168.20.2 , i odemo na stranicu StatusWireless možemo videti kvalitet konekcije ekstendera ka glavnom ruteru od koga prima signal i kvalitet veze ka klijentima koji su na njega konektovani.





Na sredini info stranice, pod Interface ath0 , možemo videti da primarni bežični interfejs drugog rutera radi u Repeater Bridge modu, povezan na SSID sa nazivom „Glavni_Ruter“ u našem slučaju,da radi u NG-Mixed modu na kanalu 2 sa maksimalnom propusnom moći od 150Mbit/s.





Ako izaberemo ath1 interfejs, možemo videti da virtualni interfejs drugog rutera radi kao Access Point, možemo pročitati naziv njegovog SSID-a,mod rada ,kanal emitovanja i maksimalnu propusnu moć veze koja je uvek duplo manja od one za koju je ruter deklarisan, znači u ovom slučaju 72Mbit/s.
Pošto se oba rutera nalaze u mreži na istom subnetu, možemo im pristupiti kucajući njihove IP adrese bez obzira na koji od njih smo konektovani.
U slučaju da želimo svoju WiFi mrežu proširiti još dalje – moguće je dodati još nekoliko ovakvih rutera u lanac, pri čemu se svakom sledećem repeateru u nizu daje IP adresa povećana za jedan broj (192.168.20.3, 192.168.20.4 ... i sl.) Bitno je samo da DHCP server za početnu adresu ima broj koji se nalazi izvan opsega brojeva koje ima lanac Repeater-a . Pošto u DD-WRT firmweru DHCP server kreće sa dodeljivanjem adresa tek od 192.168.1.100 (default vrednosti) onda ni u kom slučaju neće doći do sukoba u praktičnoj primeni.

Pored očiglednih prednosti koju ima ovakav način veze između rutera, kao što su :
• proširenje dometa određene WiFi mreže i eliminisanje mrtvih zona gde signal od glavnog rutera inače ne bi mogao dopreti ili bi bio vrlo slab
• nema kablovske infrastrukture pošto se konekcija odvija bežičnim putem pa je moguće menjati lokaciju repeatera u zavisnosti od potreba


Postoje i neki nedostaci ovakve veze a to su:
nemogućnost roaminga između stanica, tj.pristupnih tačaka (glavnog rutera i repeatera) - bežični klijenti koji iziđu iz zone pokrivenosti glavnog acces point-a i prelaze u drugu zonu pokrivenosti (zonu repeatera) - moraju se diskonektovati sa prvog rutera pa zatim ponovo konektovati na repeater i obratno (kada se vraćaju u prvu zonu).
• i kao još jedan nedostatak ne treba zaboraviti da ruter koji je postavljen u Repeater Bridge mod, kao i svaki drugi Repeater, žrtvuje polovinu svog propusnog opsega na dvosmernu komunikaciju izmedju glavnog Access Pointa i bežičnih klijenata koji su konektovani na sam Repeater.


Zbog navedenih nedostataka wireless klijenti ne mogu nesmetano da se kreću kroz čitavu zonu pokrivenosti glavnog rutera i repeatera jer će postojati prekidi u konekciji na određenim mestima. Zbog toga se tamo gde postoji potreba nesmetanog kretanja kroz čitavu zonu pokrivenosti - koristi WDS veza među ruterima. Nju ću obraditi u jednom od sledećih tutorijala.




[Ovu poruku je menjao DaneM. dana 26.02.2014. u 22:19 GMT+1]
Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon Tutorijal 5.: WR740N kao dodatni Access Point, Roaming, Izolacija klijenata06.03.2014. u 01:11 - pre 1116 dana
___________________ Tutorijal 5. : WR740N kao dodatni Access Point, Roaming, Izolacija klijenata : __________________________




Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com


Uvod :

U prethodnom tutorijalu smo videli prednosti repeater bridge veze među ruterima za proširenje dometa wireless mreže. Pored očiglednih prednosti, taj tip veze donosi i glavne nedostatke kao što su:

- žrtvovanje polovine deklarisanog propusnog opsega rutera zbog dvosmerne komunikacije
- nemogućnost roaminga (slobodnog kretanja) između glavnog i dodatnog Access Point-a
- dodatni ruter se mora nalaziti u zoni dometa glavnog rutera


Svaki repeater mora imati dobru komunikaciju sa glavnim Access Point-om da bi preneo što veći propusni opseg veze ka klijentima na udaljenoj lokaciji. Repeateri se u praksi postavljaju na lokaciju koja se nalazi pri samom kraju dometa glavnog rutera pa traženje "sweet spot" lokacije za repeater gde bi on imao podjednako dobru komunikaciju i sa glavnim Access Point-om a i sa samim klijentima - zna biti mač sa dve oštrice. Pri tom eksperimentisanju dok tražimo pogodno mesto za repeater, možemo zapaziti dva slučaja:

1. Što se više približavamo krajnjoj tački dometa glavnog Access Point-a imaćemo sve lošiju komunikaciju između repeatera i glavnog Access Point-a a sve bolju komunikaciju između repeatera i udaljenih klijenata

2. Što više približavamo repeater glavnom Access Point-u komunikacija među njima je bolja i raste bandwidth koji repeater može preneti svojim klijentima- ali ujedno i slabi veza od repeatera ka klijentima.

Ako moramo da biramo između ove dve stvari, uvek treba odabrati ovu drugu jer treba imati na umu da je bolje žrtvovati kvalitet veze ka pojedinačnim klijentima nego žrtvovati sveukupan bandwidth koji repeater mora propustiti kroz sebe da bi ostvario vezu sa svojim klijentima. Naravno da dosta stvari zavisi i od situacije "na terenu" , pa ako je u praksi situacija takva da propusna moć repeatera prevazilazi sveukupne potrebe svih klijenata na udaljenoj lokaciji- tada možemo dati prednost prvom slučaju.

Kada se govori o repeaterima imajte uvek na umu da svaki repeater žrtvuje polovinu svog propusnog opsega, ali znajte da i ta polovina propusnog opsega može biti dodatno prepolovljena ukoliko se repeater nalazi veoma daleko od glavnog Access Point-a, jer u tom slučaju ruteri obaraju brzinu protoka (bandwidth) da bi se greške u slanju i primanju paketa podataka svele ne minimum. U slučaju da ruteri primete poboljšanje veze- oni će podići brzinu protoka srazmerno kvalitetu. Kvalitet veze možete povećati montiranjem jačih antena na sam ruter. Ako kao Range Extender koristite WR740N - ne možete ništa učiniti povodom toga jer je njegova antena od 5dB neodvojiva od tela rutera. Ali ako ste za ulogu Range Extendera odabrali WR741ND kojem se može skinuti fabrička antena, situaciju sa prijemom i predajom signala donekle možete popraviti ako na ruter prikačite omnidirekcionu antenu koja je nekoliko decibela jača od fabričke. Naravno da bi se najbolji rezultati u komunikaciji glavni Access PointRepeater postigli montiranjem neke antene usmerenog tipa, ali pošto bi u tom slučaju bila oslabljena komunikacija sa klijentima koji su na suprotnoj strani od strane zračenja antene - upotreba takvih antena ne dolazi u obzir.

Antene slične ovima na slikama ispod, koje su za unutrašnju montažu (jedna se zavrće na sam ruter a druga ima postolje i produžni kabl) ili kao što je ova za spoljašnju montažu bi došle u obzir kao zamena za fabričku antenu.



Dakle kao što se vidi sa priloženih slika- u obzir dolaze samo antene omnidirekcionog tipa pošto moraju da zadovolje uslov da primaju i šalju signal u radijusu od 360 stepeni jer ne smeju da favorizuju ni vezu ka glavnom Access Point-u a ni ka klijentima- već obe veze podjednako. Naravno kada bi se uzeli u obzir i troškovi ovakvog apgrejda antena, naročito onih za spoljnu montažu (uračunajte tu i cenu samog nosača na kojeg bi se kačala antena + cena kabla i konektora) postavlja se pitanje koliko bi se u kućnim uslovima uopšte isplatila ovakva investicija samo zarad toga da klijenti na udaljenoj lokaciji imaju "bežični most" do glavnog Access Point-a.

Ako postoji mogućnost razvlačenja UTP kabla do udaljene lokacije, ili ako do tamo već imate postavljene kablove - u tom slučaju bi trebalo razmisliti o korišćenju rutera u ulozi dodatnog acces point-a umesto u ulozi repeatera.



Tada bi i sve negativne osobine Repeater Bridge moda nestale i imali bi sledeću situaciju:

Ruter ne žrtvuje polovinu svog propusnog opsega jer se ne upotrebljava virtualni interfejs i dvosmerna komunikacija preko njega pa ruter radi u "punoj brzini" i koristi čitav svoj raspoloživi bandwidth
Klijentima je omogućen roaming (slobodno kretanje) između glavnog i dodatnog Access Point-a
Dodatni Access Point se ne mora nalaziti u zoni pokrivenosti glavnog Access Point-a, čak štaviše teoretski može biti daleko izvan nje (u praksi ne više od 100 metara udaljenosti)


Ostaje još samo jedna negativna strana kablovske infrastrukture a to je problematičnost njenog nahnadnog premeštanja (ponovno bušenje zidova, postavljanje kablovskih kanalica i sl.), ali ukoliko sve dobro isplaniramo i odaberemo dobru poziciju za dodatni Acces Point koja će se nalaziti na dobrom mestu da podjednako dobro opslužuje sve klijente udaljene lokacije- onda smo rešili i tu poslednju prepreku i možemo uživati u komforu koji taj mod veze pruža. Pri ovakvoj vezi ne moramo više brinuti o glavnom Access Point-u (da li imamo optičku vidljivost sa njim...kakav je nivo signala između repeatera i njega...da li imamo dovoljan protok između njega i repeatera..i sl.) pošto čitav bandwidth od glavnog Access Point-a putuje kroz kabl, pa se možemo skoncetrisati samo na klijente i na to kako možemo da ostvarimo što bolju vezu sa njima ne praveći nakakve kompromise kao što smo to morali da činimo u Repeater Bridge modu.

Da bi smo ruter koristili kao dodatni access point, potrebno je jedan od LAN portova glavnog rutera povezati UTP kablom sa bilo kojim LAN portom na drugom ruteru, kao što je prikazano na slici ispod:



Pri povezivanju koristiti UTP LAN mrežni kabl Cat5e kategorije koji ima propusni opseg do 1Gbit/s (1000 Mbit/s) pazeći da ne prekoračimo distancu od max.100 metara u dužini kabla između oba rutera. Pre samog povezivanja konfigurisaćemo drugi ruter da služi kao dodatni Access Point. Za potrebe tutorijala, kao glavni ruter sa kojeg vučemo internet konekciju upotrebiću svoj WR941ND koji je konfigurisan kao AP za kablovski internet (kao u Tutorijalu br.2, zaključno sa 15.tom tačkom tutorijala), a kao drugi ruter koristiću WR740N.


Konfigurisanje :

Za pristupanje DD-WRT meniju rutera koristićemo WiFi konekciju.

1. Hard Reset 30-30-30
Uradite "hard reset" rutera po uputstvu iz prethodnih tutorijala.

2. Otići u Mrežne Veze i kliknuti desnim klikom na ikonicu wireless adaptera i odabrati Svojstva.
Zatim uraditi dvoklik na Internet Protocol Version 4 (TCP/IPv4) i podesiti da vam se IP adresa i adresa DNS servera pribavljaju automatski. Dva puta kliknuti na U Redu i zatvoriti prozor.



3. Kliknuti na ikonicu dostupnih bežičnih mreža, i odabrati iz liste mrezu dd-wrt i konektovati se na nju. U novootvorenom prozoru za izbor lokacije kliknuti na Javna Mreža. Za to vreme DHCP server u ruteru će našem računaru dodeliti automatsku IP adresu.

4. Startovati internet browser i kucati default IP adresu DD-WRT firmwera 192.168.1.1. Nakon unošenja novog korisničkog imena i lozinke logovati se u DD-WRT meni.
Zatim kliknuti na Setup pa na Basic Setup tab



WAN Connection Type: postaviti na Disabled
Kliknuti na SAVE



Network Setup
Router IP: 192.168.20.2 (za IP adresu drugog rutera poslednju cifru povećajte za 1, dakle u mom slučaju će biti 192.168.20.2)
Subnet Mask: 255.255.255.0
Gateway: 192.168.20.1 (ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Local DNS: 192.168.20.1 (i ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE
Assign WAN port to switch: čekirajte ako hoćete da iskoristite dodatni port kao peti LAN port za povezivanje žičnih klijenata na drugoj strani gde će biti drugi ruter
DHCP Server: postaviti na Disable (DHCP server prvog rutera će se brinuti o dodeljivanju IP adresa klijentima koji su prikačeni na dodatni Access Point)
Kliknuti na SAVE

Use DNSMasq for DHCP: ostaviti prazno (odštiklati)
Use DNSMasq for DNS: ostaviti prazno (odštiklati)
DHCP-Authoritative: ostaviti prazno (odštiklati)
Kliknuti na SAVE

Time Settings
Server IP Name: 217.26.64.149 (upišite adresu servera za tačno vreme)
Kliknuti na SAVE



5. Idite na Setup pa kliknite na Advanced Routing
Operating Mode: postavite na Router
Dynamic Routing Interface: postavite na Both
Kliknuti na SAVE

6. Idite na Wireless pa na Basic Settings tab



Physical Interface ath0
Wireless Mode: AP (izabrati da radi kao Access Point)
Kliknite na SAVE



Wireless Network Mode: NG-Mixed (Izaberite željeni mod rada vašeg access pointa)
Kliknite na SAVE



Channel Width: Turbo (40MHz) (Izabrati da koristi 40Mhz širinu kanala)
Kliknite na SAVE



Wireless Channel: 7 (Izabrati željeni kanal na kom će emitovati vaš Access Point, u mom slučaju ch 7)
Kliknite na SAVE
Nakon kliktanja na SAVE pojaviće se nova stavka u meniju:

Extension Channel: upper/lower (Ostaviti default vrednost ili podesiti po želji. Ukoliko neki drugi AP u okolini emituje na kanalu koji je iznad onog koji ste podesili za vaš AP u prethodnom koraku - onda postaviti na "lower", ako emituje na nižem kanalu postaviti na "upper")



Wireless Network Name: Uneti ime po želji. To će biti SSID vašeg dodatnog Access Point-a ( u mom slučaju WR740N_AP2)
Kliknite na SAVE

7. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab



Wireless Security ath0
Security Mode: WPA2 Personal (Izabrati ovaj mod enkripcije)
Kliknite na SAVE



WPA2 Algorithms: AES (Izabrati AES tip)
WPA Shared Key: ********** (Unesite password za vašu wireless mrežu)
Kliknite na SAVE

8. Idite na Services tab



DNSMasq: postavite na Disable
Kliknite na SAVE

9. Kliknite na Security pa na Firewall tab



Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE

10. Idite na Administration pa na tab Management



Routing: postavite na Disable



11. Zatim kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER

Vaš ruter se sada restartuje i primenjuje nove postavke.
Zatvorite vaš internet browser.
Sada je trenutak da UTP kablom povežete jedan (bilo koji) LAN port prvog rutera sa jednim od LAN portova (ne u WAN) drugog rutera.



Klikćemo na WiFi interfejs i proveravamo dostupne bežične mreže. Vidimo da se SSID našeg dodatnog Access Point-a pojavio na listi. Klikćemo na njega, konektujemo se i kucamo password koji smo uneli u 7. tački tutorijala. I za nekoliko sekundi će DHCP server prvog rutera našem računaru dodeliti automatsku IP adresu i nakon toga će se pojaviti ikonica koja pokazuje da imamo izlaz na internet i da je je sve u redu na relaciji Glavni Access PointDodatni Access PointNaš Računar .
Pokrećemo internet browser i proveravamo vezu sa internetom. Ako sve funkcioniše, možemo se pozabaviti samim ruterima i pogledati informacije o konekciji. Dakle kucamo IP adresu drugog rutera, u mom slučaju 192.168.20.2, unosimo šifru za pristup i otvaramo tab StatusWireless



U Wireless Status sekciji možemo videti podatke o našem drugom Access Point-u; između ostalog možemo pročitati da ruter u ovom slučaju koristi čitav raspoloživi propusni opseg, znači svih 150Mb/s. Pri dnu stranice možemo videti listu bežičnih klijenata koji su konektovani na naš drugi Access Point i kvalitet veze ka njima, u mom slučaju tri klijenta.



U StatusLAN tabu, u Dynamic Host Configuration Protocol sekciji možemo videti da je DHCP server na drugom ruteru isključen i da se o dodeli IP adresa brine prvi, glavni ruter.



Sada kucamo IP adresu prvog rutera, u mom slučaju 192.168.20.1, unosimo šifru za pristup i otvaramo tab StatusWireless
U desnom gornjem uglu vidimo IP adresu koju je prvom ruteru dodelio kablovski modem, u sredini vidimo informacije o modu rada prvog rutera a pri dnu strane možemo videti koji su klijenti konektovani na prvi Access Point, u mom slučaju samo jedan klijent.



Ako odemo u StatusLAN tab možemo pročitati kompletnu, zbirnu, listu svih žičnih i bežičnih klijenata koji su prikačeni na oba rutera, o kojima se "brine" DHCP server prvog rutera.





Ako otvorimo Total Commander ili Windows Explorer i pogledamo pod Mreža možemo videti da su svi klijenti "vidljivi" međusobno u mreži, i mogu da šeruju fajlove međusobno jer se nalaze na istom subnetu.



Roaming

Sada kada u svojoj kućnoj WiFi mreži imamo dva Access Point-a možemo probati kako funkcioniše roaming klijenata između njih. Roaming nastaje kada bežični klijent krećući se po zoni dometa jednog Access Pointa krene da napušta tu zonu i ulazi u zonu koju pokriva drugi Access Point svojim signalom. Kada bežični klijent detektuje da je signal trenutne pristupne tačke počeo da slabi preko dozvoljene granice a da se on sada nalazi u dometu jačeg signala bliže pristupne tačke- on će prekinuti konekciju sa daljim Access Point-om i konektovati se na onaj bliži. U principu to je slobodno kretanje bežičnih klijenata između dve bežične pristupne tačke bez prekida u konekciji, ili bar ne onog prekida koji mi možemo primetiti. Prekid konkretno postoji, ali traje veoma kratko (oko pola sekunde) pa ne bi trebao da bude primetan, naravno da sve zavisi od toga koji protokol u tom trenutku troši najviše resursa na mreži pa će se prekid (prebacivanje na drugu pristupnu tačku) najviše osetiti u aplikacijama koje koriste govor (npr.Skype i sl.). Treba imati na umu da taj, gore opisani, trenutak kada će klijent odlučiti da "napusti" jedan Access Point i "pridruži" se drugom- direktno zavisi od samog klijenta a ne od Access Point-a. Sve zavisi od toga kako su u klijentu implementirani mehanizmi (algoritmi) koji odlučuju kako će se klijent ponašati u takvoj situaciji. Kada govorim o tom ponašanju ne mislim na sam operativni sistem i ona podešavanja u Network Manager sekciji kojim možemo podesiti prioritet mreže i sl. već konkretno mislim na sam hardver i drajvere koji njime upravljaju. Neke firme su se pozabavile ovim ozbiljnije i u podešavanjima samog hardvera (WiFi kartice) možemo pronaći opcije koje direktno utiču na poboljšanje roaming funkcije. Sam proces roaminga se sastoji od tri faze:

1. faza SKENIRANJE - bežični klijent se udaljava od trenutne bežične pristupne tačke na koju je konektovan i RSSI nivo signala počinje da pada. Klijent tada kreće sa skeniranjem pokušavajući da pronađe alternativne pristupne tačke. Kada ih pronađe, u zavisnosti od već prepodešenih parametara na samom klijent uređaju odlučuje se za jednu od njih.
2. faza VERIFIKACIJA - klijent šalje verifikacioni zahtev novoj pristupnoj tački i čeka od nje odgovor da li će biti "primljen" ili "odbijen"
3. faza PRIDRUŽIVANJE - kada nova pristupna tačka prihvati klijenta, klijent šalje staroj pristupnoj tački signal za prekid veze sa njom

U realnom radu ovaj prelazak (prebacivanje) sa jedne pristupne tačke na drugu može potrajati i duže od dela sekunde, sve zavisi od samog klijenta i taj proces je individualan za svakog od klijenata ponaosob.

Da bi klijentu omogućili da brzo pređe sa jednog Access Point-a na drugi bez zadržavanja, primenjujemo metod koji se često sreće u ovim situacijama a to je da drugom Access Point-u dodelimo isti SSID i metod enkripcije kao što ima i onaj prvi, a kanal emitovanja da bude različit. Pri tom se naravno podrazumeva da će klijentu (nakon prebacivanja na taj drugi Access Point) ostati dodeljena i ista IP adresa, a pošto jedan DHCP server opslužuje oba rutera - i taj zahtev će biti ispoštovan.

12. Kucamo u internet browser IP adresu drugog rutera, u mom slučaju 192.168.20.2 i idemo na Wireless pa na Basic Settings tab



Physical Interface ath0
Wireless Network Name (SSID): uneti ime prvog Access Point-a (u mom slučaju WR941ND_AP1)
Kliknite na SAVE

13. Zatim otići na Wireless pa na Wireless Security tab



WPA Shared Key: uneti potpuno isti password za konekciju kao što je i za prvi Access Point
Kliknite na SAVE

14. Idite na Administration pa na tab Management



Zatim kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER



Sačekati da se ruter restartuje i ponovo kliknuti na ikonicu network managera da skeniramo dostupne bežične mreže u okolini. Kliknuti na mrežu prvog rutera i konektovati se na nju.

Možemo primetiti da je SSID našeg drugog Access Point-a iznenada "nestao" sa liste dostupnih bežičnih mreža. Međutim to je samo prividno, onako kako ga naš sistem vidi. Naš drugi Access Point i dalje emituje ali je njegov SSID "sakriven" jer nosi isto ime kao i onaj prvi, pa ga Windows ne detektuje. Da bi smo ga videli upotrebićemo program InSSIDer, verziju koju sam ja koristio možete skinuti OVDE.



Startujemo program i u njemu će biti slikovito prikazane sve dostupne WiFI mreže iz naše okoline. Informacije se apdejtuju svake dve dekunde. U listi možemo za svaku pojedinačnu dostupnu mrežu videti podatke o njoj kao što su tip mreže, naziv SSID-a, njenu MAC adresu, jačinu signala, metod enkripcije i kanal emitovanja. Kao što se sa priložene slike može videti - naš drugi Access Point je prisutan, radi na 7 kanalu, u 40Mhz modu, sa max propusnim bandwidthom od 150Mbit/s.

Ukoliko se naša dva Access Point-a već nalaze na svojim pozicijama- možemo probati kako funkcioniše roaming. Konektovati se na prvi ruter i nakon toga udaljavati se od njega, krećući se ka drugom ruteru, sve dok jačina signala ne počne da opada. U jednom trenutku ćemo primetiti da se jačina signala naglo povećala, to je znak da se klijent asocirao sa drugim ruterom i da se konektovao na njega. Ovo vreme prelaska sa jednog na drugi ruter zavisi od mnogo faktora (algoritama) na osnovu kojih klijent odlučuje kada će i da li će preći na novi jači signal. Može vam se desiti da će jačina signala dosta opasti, a da klijent još neko vreme uporno odbija da pređe na jači signal iako se već uveliko nalazite u zoni njegove pokrivenosti.

Pošto ne možemo direktno uticati na ponašanje klijent uređaja na nivou hardvera (ukoliko takva opcija nije dostupna/implementirana), možemo bar uticati na neke opcije u samom operativnom sistemu, npr. podesiti da nam naša privatna WiFi mreža u listi mreža uvek bude prva u nizu zapamćenih mrežnih profila, ili još bolje da bude jedina na listi. A u Svojstvima bežične mreže čekirati prve dve opcije, da se klijent uvek automatski poveže sa tom mrežom ukoliko je dostupna.



Time smo osigurali da prelazak sa jednog Access Point-a na drugi traje što kraće.

15. Sada je pravi trenutak da sačuvamo postavke trenutne konfiguracije tako što odemo u Administration pa na Backup tab



Kliknemo na dnu strane na BACKUP i downloadovani fajl ubacimo u folder sa prepoznatljivim imenom trenutne konfiguracije.






Razdvajanje klijenata prvog Access Point-a od klijenata drugog Access Point-a

U prethodnoj konfiguraciji smo videli da su klijenti oba rutera umreženi i da vide jedni druge u Mrežnim Vezama, što znači da mogu i da dele fajlove međusobno i da pristupaju zajedničkim šerovanim folderima. Ponekad postoji potreba da klijente jednog Access Point-a odvojimo od klijenata drugog. Zamislimo kao primer sledeća dva slučaja:

primer 1Odvukli smo UTP LAN kabl sve do komšijinog stana/stambene kuće u susedstvu i tu postavili drugi ruter koji će njemu obezbeđivati konekciju na internet. Želimo da delimo svoju internet konekciju sa njim, da ona bude zajednička, ali pri tom ne želimo da on ima mogućnost pristupa našim šerovanim folderima; ili ne želimo da mi vidimo njegove šerovane foldere kada otvorimo Explorer na našem računaru (kao ni foldere ostalih klijenata konektovanih na taj drugi ruter).

primer 2U blizini našeg stambenog prostora/kuće se nalazi naš poslovni prostor i do njega smo odvukli UTP kabl i tamo postavili dodatni Access Point da opslužuje računare firme u svim kancelarijama poslovnog prostora. Prirodno je da ne želimo da se šerovani fajlovi/dokumenti umreženih računara poslovnog prostora vide na računarima u našem stambenom prostoru, a ne želimo ni obratno.

Dakle u oba slučaja želimo isto- a to je da se korisnicima dodatnog Access Pointa obezbedi konekcija na internet, kao i međusobno umrežavanje ali da sve to ne ometa mrežu računara na prvom Access Point-u.
Da bi to postigli moramo rutere povezati kao što je prikazano na slici ispod:



Pri ovoj vezi je jedan kraj UTP kabla spojen na bilo koji od LAN portova prvog rutera a drugi kraj UTP kabla se ubacuje u WAN (plavi) port na drugom ruteru. Da bi ovakva veza pravilno funkcionisala moraćemo napraviti i neke izmene u konfiguraciji na drugom ruteru i aktivirati njegov DHCP server.

16. Startujemo internet browser i kucamo IP adresu drugog rutera, u mom slučaju 192.168.20.2 i idemo na Setup pa na Basic Setup tab



WAN Connection Type: biramo Automatic Configuration - DHCP



Menjamo lokalnu IP adresu drugog rutera i postavljamo ga na sopstveni subnet koji se razlikuje od onog na prvom ruteru. Ja sam upotrebio broj koji ću lako pamtiti pa sam uzeo za primer 192.168.30.1 (vi možete upotrebiti neki drugi)

Router IP
Local IP Address: 192.168.30.1
Kliknuti na SAVE

Gateway: 192.168.20.1 (ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Local DNS: 192.168.20.1 (i ovde upišite IP adresu prvog rutera)
Kliknuti na SAVE

DHCP Server: postaviti na Enable jer drugi ruter mora dodeljivati IP adrese svojim klijentima (ono što je do sada činio prvi ruter)
Static DNS1: ovde upišite Open DNS adrese 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Kliknite na SAVE

Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative
Kliknite na SAVE

17. Otići u Setup pa na Advanced Routing tab



Operating Mode: vratiti na Gateway
Kliknite na SAVE

18. Ići na Wireless → Basic Settings



I tu promenuti ime SSID-a drugog rutera, uneti ime koje je različito od onog na prvom ruteru,
Kliknite na SAVE

U WirelessSecurity Settings promenuti password za konekciju.
Kliknite na SAVE

19. Zatim kliknuti na Services



DNSMasq: postaviti na Enable

20. Zatim otići na Administration pa na Management tab



Routing: postaviti na Enable



21. Zatim kliknite dole na APPLY SETTINGS. Kada se stranica nakon par sekundi refrešuje kliknite na REBOOT ROUTER

Dok se drugi ruter restartuje i primenjuje nove postavke, vaš računar će automatski da se konektuje na prvi ruter. Kucati njegovu IP adresu u browser, 192.168.20.1 i logovati se u DD-WRT meni.



Ako sačekamo dovoljno dugo da se drugi ruter restartuje i da se klijenti prikače na njega , u odeljku WirelessLAN možemo videti da je drugi ruter dobio automatsku IP adresu od DHCP servera prvog rutera preko koje mu prosleđuje internet konekciju. Ispod toga se može videti lista svih žičnih i bežičnih klijenata konektovanih na prvi ruter.



Ako u Exploreru otvorimo odeljak Mreža, možemo videti sve aktivne računare mrežne grupe prvog rutera, primećujemo da nema klijenata koji su prikačeni na drugi ruter.

Sve dok smo konektovani na prvi ruter nećemo moći pristupiti IP adresi drugog rutera jer se nalazi na drugačijem subnetu. Zato prvo moramo odabrati njegovu mrežu iz menija dostupnih bežičnih mreža i konektovati se. Zatim kucamo njegovu IP adresu 192.168.30.1 i pristupamo DD-WRT meniju.



U odeljku Status → LAN možemo videti listu svih aktivnih klijenata drugog rutera, koji se nalaze na svom subnetu i ne vide klijente prvog rutera.
Na istoj stranici u gornjem desnom uglu možemo zapaziti WAN IP adresu, to je ista ona IP adresa koju je DHCP server prvog rutera automatski dodelio drugom.



Možemo videti sve aktivne računare mrežne grupe drugog rutera, ako u Exploreru otvorimo odeljak Mreža.
Primećujemo da nema klijenata koji su prikačeni na prvi ruter, dakle postigli smo to što smo želeli - klijenti oba Access Point-a su od sada međusobno izolovani jedni od drugih i "vide" samo one u svom subnetu.







[Ovu poruku je menjao DaneM. dana 06.03.2014. u 16:50 GMT+1]
Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

DaneM.
Danijel Muharemović

Moderator
Član broj: 143803
Poruke: 30



Profil

icon Tutorijal 6: WR740N/WR741ND kao WDS station19.01.2015. u 00:19 - pre 797 dana i 1h
Tutorijal 6: WR740N/WR741ND kao WDS station


Tekst i fotografije pripremio: Majstor Dane
e-mail: majstor_dane@yahoo.com


Uvod :

U prethodnom tutorijalu smo videli prednosti konekcije među ruterima koja omogućava „roaming“ između dve ili više pristupnih tačaka. Međutim, ti ruteri su bili povezani LAN kablom (LAN to LAN ili LAN to WAN, u zavisnosti od želje korisnika), i ta veza je ostvariva samo ukoliko postoji razvučena kablovska infrastruktura do željene lokacije gde nam se nalazi drugi AP. U slučaju da želimo da zadržimo mogućnost roaminga- a nemamo razvučenu kablovsku infrastrukturu već želimo da to odradimo bežičnim putem – tada koristimo WDS tip konekcije među ruterima,pri čemu se prvi ruter konfiguriše kao „WDS AP“ a drugi kao „WDS Station“.



Klijentima je omogućen roaming između WDS AP-a i WDS stanice, ali se WDS stanica mora nalaziti u zoni pokrivenosti WDS AP-a, i u toku rada će žrtvovati polovinu svog propusnog opsega,to uvek treba imati na umu.
Da ponovimo još jednom ono što je već rečeno ranije- trenutak prelaska („hop“) klijenta sa jednog access point-a na drugi sa jačim signalom ne zavisi od samog access point-a već isključivo od klijenta i algoritama ugrađenih u njegov firmwer, pa će neki da reaguju brže a neki sporije. Ni jednog klijenta (laptop,tablet,telefon) ne možemo prinudno naterati da se zakači na drugi ruter koji ima jači signal sve dok on hvata prethodni,čak i ako taj prethodni ima veoma slab signal. Zato se uvek,kada je roaming u pitanju,služimo trikom da na tom drugom access point-u stavimo ISTI SSID,metod enkripcije i password (u ovom slučaju i isti kanal emitovanja) kao što ima i prvi access point. Time smo osigurali da vreme prelaska, tj.“skakanje“ na drugi AP bude što kraće bez primetnih prekida u konekciji.

NAPOMENA: Ovakav tip veze među ruterima je moguć samo između uređaja koji imaju čipset iste firme. Dakle ne mešati uređaje sa Broadcom čipom sa uređajem koji ima Atheros,Ralink ili neki drugi jer nisu kompatibilni jedni s drugima.


Konfigurisanje:

Za potrebe tutorijala koristiću WR941ND koji će biti WDS AP , a WR740N će biti konfigurisan kao WDS stanica. Oba rutera koriste Atheros čipset.



WR941ND (čip Atheros AR9132 rev 2) je 3.6 verzija,flešovan sa r23320 buildom.
WR740N (čip Atheros AR9330 rev 1.1) je 4.27 verzija, flešovan sa r25697 buildom.
Rutere ćemo konfigurisati bežično, pa nema potrebe da se prikačuje LAN kabl između njih i računara.
U mom slučaju,za potrebe tutorijala, prvi ruter će biti konfigurisan kao WDS access point vezan preko WAN priključka za moj glavni ruter MikroTik Routerboard RB951G-2HnD.

1. Odradite 30-30-30 reset na prvom ruteru. U „Network Connections“ proveriti da li se IP i DNS adresa za wireless adapter dobija automatski. Konektujte se na ruterov „dd-wrt“ SSID, u browseru kucajte 192.168.1.1 i unesite novi username i password.

2. Kliknuti na Setup pa na Basic Setup tab



WAN Connection Type: postaviti na Automatic Configuration – DHCP
Kliknuti na SAVE

Optional Settings
Router Name: izabrati ime po želji,u mom slučaju WR941ND_WDS_AP
STP: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE

Network Setup
Local IP Address: 192.168.1.1 (u mom slučaju ostaje default, ali ukoliko vi imate potrebe promenite defaultnu IP adresu rutera i postavite na svoj željeni IP, da se ne poklapa sa subnetom prethodnog podrazumevanog mrežnog prolaza jer će na WDS AP-u biti uključen DHCP server)
Subnet Mask: 255.255.255.0
Kliknite na SAVE

DHCP Server: Enable
Static DNS1: upišite adrese OpenDNS servera 208.67.222.222
Static DNS2: 208.67.220.220
Kliknite na SAVE

Proverite da li je čekirano:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative

Time Settings (ako imate stariji firmwer)
NTP Client: Enable
Time Zone: UTC +01:00
Summer Time (DST): none
Server IP/Name: 1.europe.pool.ntp.org
Kliknite na SAVE

Time Settings (ako imate novi firmwer)
NTP Client: Enable
Time Zone: Europe/Belgrade
Server IP/Name: (prazno)
Kliknite na SAVE

3. Kliknite na Wireless pa na Basic Settings tab

Physical Interface ath0
Wireless Mode: WDS AP
Kliknite na SAVE



Wireless Network Mode: NG-Mixed (Izaberite željeni mod rada vašeg access pointa)
Kliknite na SAVE
Channel Width: Turbo (40MHz) (Izabrati da koristi 40MHz širinu kanala)
U novijim firmwerima sada se to označava kao Wide HT40 (20+20MHz)
Kliknite na SAVE
Wireless Channel: 3 (Izabrati željeni kanal na kom će emitovati vaš access point, u mom slučaju ch 3)
Kliknite na SAVE
Wireless Network Name (SSID): dd-wrt_WDS_AP (uneti ime po želji)
Kliknite na SAVE



Čekirati Advanced Settings odmah ispod i
Short Preamble: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE



4. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab

Wireless Security ath0
Security Mode: WPA2 Personal
WPA2 Algorithms: AES
WPA Shared Key: ********** (Unesite password za vašu wireless mrežu)
Key Renewal Interval (in seconds): 15
Kliknite na SAVE

5. Kliknite na Security pa na Firewall tab

Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE

6. Proverite da li je u Services
DNSMasq: postavljen na Enable



WAN Traffic Counter
ttraff Daemon: na Disable
Kliknite na SAVE



7. Kliknite na Administration pa u Management tabu proverite da li je
Routing: postavljeno na Enable



kao i
Cron: takođe na Enable



Cron Daemon je važan za sledeći korak, zato je bilo potrebno proveriti da li je omogućen. WDS linkovi su ponekad skloni „smrzavanju“, tj.znaju da zabaguju bez određenog razloga. Da bi smo to sveli na najmanju moguću meru poželjno je s vremena na vreme restartovati link. U DDWRT firmweru, u AdministrationKeep Alive tabu je ugrađena opcija automatskog resetovanja rutera, a okidač za resetovanje može biti zadati vremenski interval, zadato vreme i dan, ili pingovanje željenih IP adresa nakon određenog vremenskog intervala -pa ukoliko one nisu dostupne – ruter se automatski resetuje i ponovo uspostavlja konekciju. Mi ćemo izabrati da nam se ruter resetuje svakog dana u isto vreme, kada se očekuje najmanji broj klijenata na mreži, i da se resetuje ukoliko nije dostupna IP adresa Google-ovog servera 8.8.8.8 (vi možete dodati i IP adresu Default Gateway-a vaše kućne mreže i slično). Može se dodati ukupno tri IP adrese za pingovanje s tim što se između svake upisane nalazi prazno polje (SPACE).

8. Kliknite na Administration pa na Keep Alive tab

Schedule Reboot: postavite na Enable
Kliknite na SAVE
At a set Time: u drop down meniju izaberite neko prikladno vreme, recimo 05:55 ujutru, svakog dana
Kliknite na SAVE

WDS/Connection Watchdog
Enable Watchdog: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE
Interval (in seconds): upisati interval u sekundama nakon kog će se uvek vršiti pingovanje zadatih IP adresa (u mom slučaju 6 minuta)
Kliknite na SAVE
IP Addresses: uneti željenu IP adresu (ili adrese) za pingovanje
Kliknite na SAVE



Vratiti se na Administration pa na Management tab i kliknuti na APPLY SETTINGS



pa nakon par sekundi na REBOOT ROUTER da bi ruter sačuvao postavke.




Nakon restarta rutera primetićemo da se u listi dostupnih bežičnih mreža pojavio naš WDS_AP SSID.



Sada možemo LAN kablom dovesti ruteru internet na njegov WAN port (sa drugog rutera, ADSL ili kablovskog modema i sl.), konektovati se na njegov SSID i proveriti izlaz na internet. Ovim je završeno konfigurisanje prvog rutera.

Sada ćemo podesiti WR740N da radi kao WDS stanica.

9. Odradite 30-30-30 reset , kao i na prvom ruteru. Konektujte se na ruterov „dd-wrt“ SSID



u browseru kucajte 192.168.1.1 i unesite novi username i password.

10. Kliknuti na Setup pa na Basic Setup tab



WAN Connection Type: postaviti na Disabled
Kliknuti na SAVE

Optional Settings
Router Name: izabrati ime po želji,u mom slučaju WR740N_WDS_station
STP: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE

Network Setup
Local IP Address: 192.168.1.2 (postaviti IP adresu drugog rutera u istom subnetu pomereno za jedan broj naviše)
Subnet Mask: 255.255.255.0
Gateway: 192.168.1.1 (upisati IP adresu prvog WDS-AP rutera)
Local DNS: 192.168.1.1 (i ovde upisati IP adresu prvog WDS_AP rutera)
Kliknite na SAVE

Wan Port
Assign WAN Port to Switch: čekirati po želji
Kliknite na SAVE

DHCP Server: Disable
Kliknite na SAVE

Proverite da li je odčekirano (da li su prazni kvadratići) na:
Use DNSMasq for DHCP
Use DNSMasq for DNS
DHCP-Authoritative
Kliknite na SAVE

Time Settings (ako imate stariji firmwer)
NTP Client: Enable
Time Zone: UTC +01:00
Summer Time (DST): none
Server IP/Name: 1.europe.pool.ntp.org
Kliknite na SAVE

Time Settings (ako imate novi firmwer)
NTP Client: Enable
Time Zone: Europe/Belgrade
Server IP/Name: (prazno)
Kliknite na SAVE

11. Idite na Setup pa kliknite na Advanced Routing
Operating Mode: postavite na Router
Dynamic Routing Interface: postavite na Both
Kliknuti na SAVE

12. Kliknite na Wireless pa na Basic Settings tab

Physical Interface ath0
Wireless Mode: WDS Station
Kliknite na SAVE



Wireless Network Mode: NG-Mixed (Izaberite željeni mod rada vašeg access pointa)
Kliknite na SAVE
Channel Width: Full (20MHz) (možete izabrati i Wide HT40 ali će stanica svejedno emitovati sa 20MHz širinom kanala)
Kliknite na SAVE
Wireless Network Name (SSID): dd-wrt_WDS_AP (uneti SSID mreže na koju se stanica konektuje,tj. SSID prvog rutera)
Kliknite na SAVE



Čekirati Advanced Settings odmah ispod i
Short Preamble: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE



Zatim u sekciji Virtual Interfaces odmah ispod, kliknuti na Add
I pod Virtual Interfaces ath0.1
Wireless Network Name (SSID): dd-wrt_WDS_AP (za virtualni SSID opet uneti ISTI kao što je na prvom ruteru)
Kliknite na SAVE



13. Idite na Wireless pa na Wireless Security tab i tamo unesite password za konekciju drugog rutera na prvi, i ISTI password koji će služiti za konekciju bežičnih klijenata na drugi ruter.



Physical Interface ath0
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: *********** unesite password za povezivanje na SSID prvog rutera, WDS AP-a
Kliknuti na SAVE

Virtual Interface ath0.1
Security Mode: WPA2 Personal
WPA Algorithms: AES
WPA Shared Key: ovde upišite ISTI password kao i gore,
Key Renewal Interval (in seconds): 15
Kliknuti na SAVE

14. Kliknite na Security pa na Firewall tab

Ostavite prazne (odčekirajte) sve kvadratiće sem kod Filter Multicast
Kliknite na SAVE
SPI Firewall: postavite na Disable
Kliknite na SAVE

15. Idite u Services
DNSMasq: postavite na Disable
Kliknite na SAVE



WAN Traffic Counter
ttraff Daemon: na Disable
Kliknite na SAVE



16. Kliknite na Administration pa u Management
Routing: postavite na Disable



Proverite da li Cron stoji na Enable i zatim klikom na Keep Alive tab podesite postavke slično kao na prvom ruteru, s tim što umesto Google-ove IP adrese unosimo IP adresu prvog rutera, tako ako on postane iz nekog razloga nedostupan – drugi ruter se automatski restartuje i obnavlja konekciju.



Schedule Reboot: postavite na Enable
Kliknite na SAVE
At a set Time: izabrati isto vreme kao na WDS AP-u (ili po želji)
Kliknite na SAVE

WDS/Connection Watchdog
Enable Watchdog: postaviti na Enable
Kliknite na SAVE
Interval (in seconds): izabrati isti interval kao na WDS AP-u (ili po želji)
Kliknite na SAVE
IP Addresses: uneti IP adresu WDS AP-a (u mom slučaju 192.168.1.1)
Kliknite na SAVE

Vratiti se na Administration pa na Management tab i kliknuti na APPLY SETTINGS



pa nakon par sekundi na REBOOT ROUTER da bi ruter sačuvao postavke i restartovao se.



Nakon restarta, WR740N će se konektovati na WDS AP i počeće da emituje. Naravno, njegov SSID će biti zamaskiran istim SSID-om koji emituje i prvi ruter pa on neće biti „vidljiv“ klijentu. Bar ne običnim skeniranjem. Za tu svrhu opet koristimo program InSSIDer i nakon pokretanja možemo videti da je WDS stanica počela sa radom, na istom kanalu, sa istim SSID-om, i istom metodom enkripcije i passwordom.



Nakon konfigurisanja prelazimo na testiranje. Za kratko ćemo ugasiti WDS stanicu (skinuti sa napajanja) i izmeriti brzinu konekcije preko sajta www.speedtest.net dok je klijent prikačen na WDS AP.
Rezultat bi trebao da pokaže pun protok koji mi isporučuje moj provajder, u mom slučaju 24MBit/2Mbit, kao na slici.



Zatim se udaljimo od WDS AP-a i odemo na lokaciju gde ćemo postaviti drugi ruter, tj.WDS stanicu, ali je još uvek ne uključujemo već još jednom merimo protok dok smo klijentom konektovani na WDS AP. U mom slučaju je rezultat pokazao nešto manje od polovine deklarisane brzine, srazmerno udaljenosti od prvog access point-a, negde oko 10Mbit-a.



Zatim još jednom pokrećemo program InSSIDer i pratimo nivo signala WDS AP a





Tek sada uključujemo WDS stanicu na napajanje i primećujemo da se za nekoliko sekundi pojavljuje pun signal, dok klijent i dalje „vidi“ samo jedan isti SSID, samo sada sa jačim signalom.





Merimo još jednom brzinu konekcije preko sajta www.speedtest.net i dobijamo rezultat koji sada zavisi od udaljenosti klijenta od WDS stanice, kao i od međusobne udaljenosti WDS stanice od WDS AP-a. Zadovoljan sam dobijenim rezultatom s obzirom da se radi o WR740N modelu rutera.



Isto merenje radimo još jednom, ali ovaj put uz ugašen WiFi na klijentu , dok je povezan na WDS stanicu preko LAN porta. Rezultat je sada mnogo bolji, tj. merenje pokazuje ISTI protok kao i u prvom slučaju kada je klijent bio vezan na WDS AP, dakle pun bandwidth.



U ovom slučaju razdaljina između WDS stanice i samog klijenta ne igra nikavu ulogu (jer je klijent konektovan preko LAN porta i ruter ne operiše sa polovinom svog propusnog WiFi opsega) pa se postiže maksimalna brzina koju isporučuje provajder.
Pošto se oba rutera nalaze na istom subnetu, moguće je pristupiti podešavanju oba rutera bez obzira da li smo prikačeni na prvi ili drugi. Kucanjem IP adrese WDS AP-a ( u ovom slučaju 192.168.1.1) u Status tabu ,Wireless sekciji, možemo proveriti jačinu signala sa WDS stanicom i po potrebi korigovati njenu lokaciju za što bolji prijem. U istom tabu možemo videti i listu konektovanih klijenata.



Ako se konektujemo na WDS stanicu (u ovom slučaju IP je 192.168.1.2) u istom tabu možemo videti jačinu signala sa WDS AP-om i listu klijenata konektovanih na WDS stanicu.






U pripremi: QoS (Quality of Service)



Linux "Ultimate Mint Live v1.5" Cinnamon 32/64bit

Registered Linux user #447762
Registered Ubuntu user #13886
UBUNTU - Linux for human beings !
 
Odgovor na temu

nemanjaxxl
Nemanja Skrbic
sam svoj majstor
Prijedor

Član broj: 327600
Poruke: 1



Profil

icon Re: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...31.01.2015. u 23:11 - pre 784 dana i 2h
Ovako opsezan i detaljan tutorial je za svaku pohvalu...

bolje jedno hladno pivo nego 4 mlaka...
 
Odgovor na temu

Kolins Balaban
Kolins Balaban
Srednja bosna

Član broj: 4847
Poruke: 1315
37.203.77.*

ICQ: 166070540


Profil

icon Re: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...18.06.2015. u 11:40 - pre 646 dana i 14h
Pozdrav radni narode :) ne znam koliko je ziva tema, ali da ne bih kreirao novu, a radi se o identicnoj tematici kao u ovoj temi, postavit' cu pitanje ovdje. Naime, imam router TP Link TL-WR743ND Ver 2.0. FCC ID: TE7WR743NDV2. Da li ga smijem flashat sa DDWRT "tplink_tl-wr743nv1" firmware-om? Posto na FTP serveru ne postoji firmware za WR743NV2
Hvala na svakoj pomoci :)
MyCoNfa:
CPU: AMD Phenom II X4 965 3,4GHz BOX
Maticna:Asus M4A89GTD PRO
RAM: Corsair 4x2GB 1600MHz, 9-9-9-24
Grafa: Diamond ATI 5870 1GB
HDD:3xWD 320GB AAKS, stripe raid
DVD/RW:LG,SATA
SilverStone SST-ST50F 500W
CoolerMaster CM690
LG 24" 2453TQ-PF
Tastatura A4Tech X7 G800
Stakor: A4Tech X7-755FS
 
Odgovor na temu

mrelusive

Član broj: 230507
Poruke: 161
*.dynamic.sbb.rs.



Profil

icon Re: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...29.11.2015. u 23:30 - pre 482 dana i 2h
Da li ovo znaci:

da su ruteri wr740n, wr741nd i wr743nd praktcno isti tj. isti hardwer samo 741 i 743 imaju skidajucu antenicu i plus 743 drugaciji softwer.?
 
Odgovor na temu

Dusan2510
Dusan Misic
Nis

Član broj: 67050
Poruke: 57
*.exe-net.net.

Sajt: www.elefmagazin.com


Profil

icon Re: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...02.01.2016. u 18:20 - pre 448 dana i 7h
Pozdrav svima,

Da li je moguće postaviti/hostovati slike na neki drugi server (jer dodaj rs više ne radi)?

P.S. Tutorial je fenomenalan, potpun, tačan i za svaku pohvalu.
 
Odgovor na temu

[es] :: Wireless :: Wireless oprema :: TP-Link WR740N WR741ND tutorijali - DD-WRT firmwer, Multiple SSID, WISP Repeater, WDS Station...
(TOP topic, by tox master)

[ Pregleda: 14262 | Odgovora: 10 ] > FB > Twit

Postavi temu Odgovori

Navigacija
Lista poslednjih: 16, 32, 64, 128 poruka.