Filip je u pravu. Ovde nije problem u približnosti fizičkih teorija, već u nedorečenosti iskaza koje koristiš. Reci mi da li živiš na levoj ili desnoj strani ulice. Sve zavisi odakle se posmatra, i to nema veze sa približnošću neke teorije, već sa nedorečenošću takvog pitanja. Da, sada će Sprečo da interveniše sa stavom da ovakav primer nije originalan, jer se već nalazi u nekim knjigama. No, to nikako ne može biti protivargument, jer protivargument mora da sadrži neko obrazloženje zašto izrečeni stavovi nisu osnovani. Hteo bih time da stavim tačku na razne etikete tiipa "ne razmišljaš svojom glavom", "ponavljaš tuđe rešenice" i slične. Bitno je da li su stavovi osnovani ili ne, a ne da li su ponovljeni ili izrečeni prvi put. Civilizacija ne bi daleko stigla da nije koristila dotadašnja dostignuća, nego da je svako morao za sebe morao da izmišlja točak.
Što se tiče primedbe na atomski časovnik, radi se o sledećem: Nama nisu poznati svi prirodni zakoni,. Postojeće teorije predstavljaju samo sliku našeg trenutnog viđenja prirode, mada je i to relativno, jer ljudi iste stvari vide na različite načine. Dakle, i tu ima raznih "posmatrača". Sprečo je recimo jedan vrlo specifičan "posmatrač", što nije argument da on nije u pravu. Lično ne smatram da je u pravu, ali to mislim da obrazložim na način koji je odgovarajući. Dakle, mi ne znamo šta sve utiče na elektron, ali za sada se smatra da se subatomske čestice ne ponašaju na način kojim opisujemo makroskopske objekte. Drugim rečima, klasična mehanika se razlikuje od kvantne. Kvantna mehanika je opštija, i reprodukuje klasičnu kao graničan slučaj. Recimo, starinski sat bi prestao da kuca u liftu koji pada, ali elektron u atomu koji se nalazi u liftu koji pada ne bi prestao da osciluje oko svoje putanje. No, to i dalje ne znači da ubrzanje nema nikakvog uticaja na rad atomskog časovnika.
Međutim, konkord ima ubrzanje samo prilikom poletanja i sletanja. Najveći deo puta se kreće ravnomerno i pravolinijski. Izmereno odstupanje u vremenu koje su pokazala dva časovnika se kvantitativno u granicama tačnosti merenja poklapalo sa predviđanjima TR. Ako bi vreme bilo apsoutno, a izmereno odstupanje bilo posledica nekih drugih uticaja na rad atomskog časovnika, malo je verovatno da bi se to odstupanje kvantitativno poklopilo u granicama tačnosti merenja baš sa predviđanjem TR (da ne bude ni veće ni manje). Naravno, i to se može uvek pripisati slučajnosti.
Ipak, to nije jedini eksperiment koji ide u prilog TR. Utvrđeno je na primer da čestice koje kratko "žive" (jer se ubrzo raspadnu), imaju duži "životni vek" kada su ubrzane. I opet se rezultati merenja kvantitativno poklapaju sa predviđanjima TR u granicama tačnosti merenja. Naravno, i to se može uvek pripisati nekim drugim uticajima, a kvantitativno poklapanje u granicama tačnosti merenja sa predviđanjima TR slučajnosti. Međutim, što je takvih "slučajnosti" više, takva objašnjenja su sve manje verovatna i manje ubedljiva. Do sada je izvršen veliki broj eksperimenata u Fizici i rezultati svih su se poklopili sa predviđanjima TR, čak i kvantitativno, u okvirima tačnosti merenja. Stoga je najosnovanije pretpostaviti da poklapanja nisu plod slučajnosti, čak i u slučaju da je TR samo teorija koja je približno tačna pod određenim okolnostima, što ona najverovatnije i jeste. No za sada niko nije otkrio okolnosti pod kojima bi se moglo izmeriti odstupanje ishoda eksperimenata u odnosu na TR, što ne znači da će tako i ostati.
U cilju lakšeg razumevanja Sprečovih stavova nacrtaću jednu sliku o kojoj će on trebati da se izjasni da li je to ono na šta je mislio. Ovih dana nisam imao vremena, a izgleda da ga neću ni imati do subote. Dotle, uživajte bez mene.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Re: Teorija Relativnosti
Re: Teorija Relativnosti
