Serbian+USA+Science=Success aka Miodrag Mićić Life Story

- Naučio je da čita sa nepune dve godine,
- kao 14-godišnjak prijavio je svoj prvi patent,
- diplomirao je na Fizičkom fakultetu i završio Politehničku akademiju
- Iako je bio najbolji kandidat kada je konkurisao za mesto asistenta na Univerziteta u Beogradu nije primljen zbog ...
- Ovaj 30-godišnjak svoju budućnost definitivno vidi u Americi, gde ima sve uslove za napredovanje i usavršavanje


Miodrag Mićić, koji svoje snove ostvaruje u dalekoj Americi

O Miodragu Mićiću, devetogodišnjem detetu geniju, kojeg su novinari nazvali, nekada su pisale sve novine, pravljene su specijalne emisije, snimljen je i dokumentarni film, zvali su ga i dolazili mu u goste...

Međutim, kako je rastao, tako je i njegova posebnost prestala da bude interesantna za medije. Ali, to i nije toliko strašno. Tužno je to, što za njega koji je škole završavao pre vremena i bio najbolji među najboljima, nije bilo mesta na Beogradskom univerzitetu.

Danas se ovaj tridesetogodišnjak izjednačio sa svojom generacijom u jednom - svoj hleb nasušni zarađuje daleko od kuće, u Americi, gde je opet najmlađi i najbolji, ali i ima sve o čemu je oduvek maštao.



- Naučio sam da čitam sa nepune dve godine i čitao sam sve što mi je palo podruku. Ipak, moju pažnju su najviše privlačili časopisi "Galaksija" i "Sam svoj majstor", kao i izdanja koje je objavljivala "Tehnička knjiga". Jako me je interesovalo kako stvari rade, informacije o živom i neživom svetu, kosmosu. Kada sam pošao u prvi razred užasno sam se dosađivao. Tada sam naišao na bačenu knjigu hemije za osmi razred, pročitao sam je nekoliko puta i počeo da sakupljam hemikalije i laboratorijsko posuđe, kao i da obilazim razne apoteke i bolničke laboratorije. Nastavio sam da čitam raznu literaturu iz te oblasti i sa devet godina upoznao Vilima Vajganda, redovnog profesora na katedri analitičke hemije sa tadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počeo redovno da posećujem njegova predavanja


Sa 12 godina postao je najmlađi stipendista tadašnjeg Titovog fonda, a dve godine kasnije prijavio je svoj prvi patent Saveznom zavodu za patente. Iste godine imao je i prvo izlaganje na simpozijumu "Tehnofest" na Sajmu tehnike, i gostovao je u nekoliko domaćih preduzeća u svim republikama SFRJ, pokušavajući da plasira neke od svojih inovacija. Nagrade, priznanja, podrška sa svih strana...

Nije krava, nego tigar

- Oduvek sam bio opčinjen lepotom tigra, pume, lava i kao dete stalno sam bio u beogradskom zoološkom vrtu, a sa njegovim direktorom Vukom Bojovićem i danas sam veliki prijatelj. Jednom sam pre škole svratio do vrta i tigrica Kali mi je vešto skinula mantil i dok sam ga vratio nazad bio je sav izgužvan. Kad sam se pojavio na času, profesor me je pitao da li su me krave žvakale, a ja sam mu rekao da nisu one, nego tigar. Ceo razred se smejao, a profesor je mislio da se šalim.

- Ti dani su mi ostali u veoma lepom sećanju. Nikada se nisam družio sa vršnjacima, osim sa njih nekoliko, sa kojima sam i danas u kontaktu. Jednostavno, nismo imali zajedničke teme. Mene je u to vreme interesovala tehnika, posebno vazduhoplovstvo, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i hemija. Čak me ni profesori nisu razumeli i podržavali, osim nekolicine. Mislim da je bilo i dosta ljubomore, ali ja sam terao po svome i nisam dao da se utopim u mediokritetsku sredinu. Posle osnovne škole, u kojoj mi nisu dozvolili da vanredno polažem razrede, nego sam morao da čamim osam godina, upisao sam se u Srednju tehničku školu "Petar Drapšin", smer za vazduhoplovnog tehničara i mehaničara i završio je za nepune dve godine.


Doktorat u Majamiju

Nakon toga upisao je uporedo Fizički fakultet, tada se PMF već rascepio na sedam fakulteta, i Politehničku akademiju, smer mašinski inženjer brodogradnje, koju je završio za godinu dana, i otvorio je firmu "Mimitech D.O.O." za brodogradnju i metalne konstrukcije.

- Imao sam saradnju sa tadašnjom "Agencijom za prestrukturiranje Metalurškog kombinata Smederevo", i za njih sam uradio projekt proizvodnje motornih čamaca, od kojih su tri prototipa napravljena 1991. godine. Sa kolegama sam napravio i projekat modularnih splavova, ali raspadom Jugoslavije svi poslovi su stali - kaže Mićić koji je za diplomski rad na fizici dobio nagradu "Prof. LJubomir Ćirković", kao najbolji odbranjeni diplomski rad iz fizike na Univerzitetu u Beogradu za 1995/96. školsku godinu.

O "cesni"

- Posedovanje pilotske dozvole otvara mogućnost da sletite na oko 10.000 malih aerodroma, tako da svaka destinacija u SAD vam je u okviru nekih petnaestak minuta vožnje od aerodroma. Plus, nema čekanja i ne zavisite od rasporeda letenja aviokompanije. Često na službeni put otputujem upravljajući iznajmljenim avionom. Naravno, nastavljam da se usavršavam u tome i da polažem za više dozvole, a plan mi je da kupim "cesnu 172" ili "pajper čiroki".

Preko tržišta rada počeo je da radi kao stručni saradnik na fakultetu, a postdiplomske studije je završio za dve godine. A onda je 1998. godine otišao u SAD, gde je primljen kao student doktorskih studija i asistent na Univerzitetu u Majamiju, gde je u roku od tri godine stekao doktorat iz hemije, a tu disertaciju je posvetio prof. Vilimu Vajgandu. Slobodno vreme je iskoristio za rad na disertaciji iz fizičke hemije za Univerzitet u Beogradu, koju je odbranio 2001. godine.

- Odmah sam dobio posao u prestižnoj Pacific Northwest National Laboratory (PNNL), u Ričlandu, država Vašington, na razvoju novih metoda spektroskopije pojedinačnih molekula i takozvane NSOM mikroskopije. Dok sam tamo radio, išao sam ponovo na postdiplomske studije, ovoga puta na Washington State University, gde sam završio biznis školu i stekao naziv M. T. M, odnosno zvanje magistra tehnologije menadžmenta. Posle dve godine dobio sam fenomenalnu ponudu da budem viši naučni saradnik, što je najveća titula u nauci koju možete imati u industriji, u vodećoj nanotehnološkoj kompaniji, Veeco Instruments Inc. u Santa Barbari.

Odlazak u Ameriku za njega je bio jedini način za dalje napredovanje u nauci i tehnici.
Na tu odluku delimično su uticala i tipična "naša posla", kako kaže. Naime, i pored toga što je bio najbolji kandidat kada je konkurisao za mesto asistenta na Univerzitetu u Beogradu, nije bio primljen.


- Istovremeno, gde god sam konkurisao u svetu za slično mesto bio sam primljen i odabrao sam Ameriku, kada već ne mogu u svojoj zemlji da radim. Sada, sa ove vremenske distance, to dvoje profesora koji su bili protiv mog izbora za zvanje asistenta, smatram mojim najvećim dobrotvorima, jer da nije tako ispalo, verovatno bih ostao da se vrtim u istom krugu. Ostao sam u odličnim odnosima sa mojim fakultetom i koliko je god u mojim mogućnostima pokušavam da pomognem slanjem neke opreme, kao i kada je reč o naučnoj saradnji.

Miodrag Mićić svoju budućnost definitivno vidi u SAD, jer je to tehnološki najnaprednija zemlja, koja i pruža najviše mogućnosti za individualno usavršavanje.

- To je verovatno najfleksibilnije i najotvorenije društvo koje najlakše prihvata nove ljude i ideje, a ima smelosti i da ih i finansira. U Americi ste ograničeni samo granicama sopstvene imaginacije. Ono što mi je posebno važno jeste i to što ste finansijski jako dobro nagrađeni za svoj rad, možete sebi da priuštite hobije o kojima ste mogli samo da maštate.

- Oduvek sam želeo da budem sportski pilot, međutim nisam mogao to sebi da priuštim u Beogradu. Ovde, čim sam dobio stalan posao, odmah sam se upisao na časove letenja u Kennewick Aircraft Services u Keneviku i dobio sam dozvolu za privatnog pilota, za avion sa jednim motorom. Od tada, najmanje jednom u dve nedelje negde letim.

Ono što posebno volim jesu egzotični kućni ljubimci, tačnije velike mačke.
- U SAD ima mnogo ljudi koji ih drže kao kućne ljubimce, registrovano je 10.000 tigrova i 70.000 drugih velikih mačaka koje su u privatnom vlasništvu. Čim kupim kuću, planiram da nabavim sibirskog risa ili pumu, koji su najprikladniji za kućne ljubimce i ako su pravilno odgojene, mogu da žive van kaveza bez ikakvih opasnosti i mogu se šetati na povocu. To su izuzetno inteligentna i umiljata stvorenja ....

Suzana Sudar



[Ovu poruku je menjao secret dana 17.12.2003. u 15:17 GMT]

---

Najgore od svega je sto ce se (100%) nalaziti uvek ljudi koji ce Mimija da nazivaju srpskim naucnikom/inzinjerom, sto on nije - on je nazalost sada americki naucnik, i jos jedan inteligentan covek koji je otisao tamo gde se njegove sposobnosti postuju i cene.
Ova prica se toliko puta ponavljala da pametan covek vise nema volje da govori ista na ovu temu - samo ga zaboli glava od razmisljanja...

---

Sećam ga se. Prvi put se pojavio na TV kao predškolac koji je rasturao hemiju, što je potvrdio njegov mentor, univerzitetski profesor kome je bilo simpatično da malom odgovara na pitanja (eto zašto dečija pitanja treba ozbiljno shvatati - ko zna koliko mozga se baca kroz prozor tradicionalnim izbegavanjem "gnjavaže"!) Osim tog povlačenja po medijima kao čuda od deteta, nisam baš puno saznao o njegovim radovima, osim iz druge ruke (na primer, da je, još kao dete, u Sarajevu u Famosu održao predavanje na temu motor SUS od poliestera i vidasila(R) (!) ). Ali, nadarenim ljudima ne treba određivati šta "treba" da rade. Ako je on pomalo svaštario, verovatno je to bilo korisno za njegov um.

Ipak, imam nešto da mu zamerim: on je prvi u javnost lansirao omraženi termin "igrice" (za kompjuterske igre) koji se zalepio i ostao tako do danas...

hmm..nigde ne piše da je kresnuo nekad nešto u svom životu? pff...
Nikada se nisam družio sa vršnjacima, osim sa njih nekoliko, sa kojima sam i danas u kontaktu. Jednostavno, nismo imali zajedničke teme.
jednostavno lik je zapostavio kompletno svoj život zarad nauke or something, i u svim aspektima života je totalni luzer, sem tog jednog, nauke. IMHO to i nije neki preterani success. Možda grešim...al ja sam takvog dojma.

---

Sećam se ovog lika, stalno je dolazio u "Polarotor", još pre kad sam gledao
tu emisiju.
--
bla bla bla

Eh, zanimljivo, ja se secam samo jednog traca vezanog za njega, na nekom ispitu na fizici, nije znao da uradi neki zadatak i to ga je toliko izfrustiralo, da je ustao do nekog kolege koji je to resio i pogledao resenje. (e sada ako su mene ... onda i ja vas ...)

Ono sto je po meni tragicno je sto postoji jos gomila takvih genijalaca, ali o njima nikada niko nije pisao niti se zanimao za njih, a cak znam i za slucajeve da sami roditelji su krili da im je dete nadareno.

Zanimljivo je isto tako sto se secam neke studije oko IQ-a takve medijski propagirane nadarene dece, i ispalo je da imaju IQ oko 120 - 140 , sto bi ja rekao nista narocito (cah ni mensa ih ne prima).

I da na kraju uporedim sa jos jednim tako mladim genijalnim covekom bill gatesom :)

---

Pa njega to interesuje i to mu je zivot uz voznju aviona itd...Nemas dovoljno podataka da mozes tako da pricas. Pa sigurno ima mnogo vise ljudi ovde koji su zrtvovali zivot i druzenje zarad kompa i igrica...A to sto nije pricao sa vrsnjacima je zato sto je bio mentalno dosta stariji. Da li bi se ti sada druzio sa nekim klincem od 7-8 godina? E pa mozda se on isto tako osecao. Verovatno se druzio sa starijim od sebe.

Otkud znas? Mogao bi malo da potrkepis tvoju pricu. Kako znas koliko on ima prijatelja i koliko je riba kresnuo?

A zasto? Pa nece ovde pisati o njegovim prijateljima i zenskama jer je akcenat na drugim stvarima u ovoj prici.

pa eto ja život kapiram kao malo kompleksniju stvar od vožnje aviona i bavljenja naukom. A to što je možda u domenu nauke bio mentalno stariji ne znači da je bio i stariji u emotivnom pogledu, i uopšte, mislim da je taj naučni deo svoje ličnosti previše unapredio nauštrb svega ostalog. I znam gomilu takvih poput njega koji jednostavno neumeju da se ponašaju u društvu, neumeju da vode razgovor, ali zato nauku cepaju samo tako, ljudi imaju jako puno koristi od njih, smeste ih u labaratoriju gde im oni obavljaju tone posla, za relativno male pare. U tekstu je naveo skoro ceo svoj život, nigde nije napisao da ima neku životnu saputnicu ili slično. Naveo je da se nije družio sa vršnjacima, sa kime se družio, sa profesorima sa univerziteta, ma daaaj...može on da vodi naučne diskusije sa njima, ali nemože da izađe u grad, da komentariše zajedničku drugaricu i slično. Ceo život mu se sveo na nauku, poštujem ja sve to, samo se ne slažem da je neki uspeh biti totalni luzer u svemu, da bi eto u toj jednoj stvari bio nešto.

---

ajde ćuti tu, i pokri se ušima od sramote..

ko si ti da ocenjuješ da li je on luzer ili ne? i na osnovu čega?? jedno članka u novinama?!?

---

Da a sigurno je od tih silnih ispita i nauke stizao i da juri picke, i jos vazi za extra smekera...


Ajde bre, to je totalno fokusiranje coveka ka necemu... samo trebas biti debil da odlucis to, i dalje nije nikakav problem. ...

eto vidiš, ima više svedočenja da nije bio sasvim svoj, ja npr. znam lika koji je pojeo pola vežbanke i počeo da čupa kosu kad je dobio nemam pojma koju ocenu (<5) na pismenom iz matematike, a dečko je od iste sorte kao ovaj genije, elem jedno je sigurno, takvi likovi sve svoje životne neuspehe pokušavaju da nadoknade kroz tu jednu stvar u kojoj su uspešni, to baš ne uspeva 100% naravno, onda se tu gomilaju frustracije u njima, i to nekad i nekako mora da prsne.

---

Madafaka tako ti je površno razmišljanje da prosto nemam reči. :)

Ponašaš se isto kao klinci koji u školama pljuju bolje od sebe i zovu ih
pogrdno "štreberima"... Samo ti živi svoj "ispunjen" život i nemoj da se
mešaš u tuđi koji ne možeš da razumeš.

Hm ja sam sa tim likom išao u istu osnovnu školu. Godinu ili dve mlađi od mene.
Mislim da takvi ljudi nemaju baš "izbor" da budu ovakvi ili onakvi (tj. da jure pi*ke ili čitaju knjige). Prosto njihova priroda zahteva od njih da rade to što rade, jer imaju veoma jak unutrašnji poriv, koji je nezaustavljiv.
I mislim da je malo... ajd da kažem bezveze, da se ovde raspravlja o nečijem privatnom žiotu, a taj neko ne učestvuje u tome.

heh...ne znam zašto se ondak ti štreberi uvlače meni u **** i kače mi se na ..... i slično, a ne ja njima...well...zato što oni žele ono što ja imam u životu, a ne obrnuto. i savršeno ja kapiram taj njegov "život" or something like that, ali ne mogu da se složim da je to success story, ne bih želeo takav život za npr. svog sina.

---

Ako neko uči koliko i ja, zeza se koliko i ja, druži se koliko i ja, pravi sranja koliko i ja, i pritom ima bolje rezultate od mene, onda kapa dole, bolji je!
Ako neko uči 10-12 sati dnevno (daću vam i broj telefona pa je pitajte), toliko se uvlači svima u dupe, da se ne zna gde se ona završava a gde drugi počinju, od života ima čitanku i veliki odmor, onda je, izvi'te, štreber!

---

Ja lično ovakve likove "štrebere" ne smatram promašenim životima.
Jedna stvar je ta što je on za to rođen i opredeljen i to mu očigleno jako dobro uspeva, a druga ta što ja nisam za to i ne želim da budem. Lepo njemu, lepo meni, obojica smo najbolji u nečemu (pa makar to bilo i u najbržem razbijanju kokosovih oraha o glavu).

Sjećate li se onog štrebera (luzera)... kako se zvaše... Onaj što nikad nije izlazio niti ganjao čkepi, samo je radio i radio (nekakva us*ana nauka, što ono bješe?)...
A da, sjetio sam se, Nikola Tesla, je*em mu mater štrebersku...

Možda bi Amerika bila još veća i jača da nije puštala takve "pod svoje krilo"? A?

Izvinjavam se zbog ovoliko sarkazma, samo mi je pun (da ne kažem koji) organ ovakvog "zdravo seljačkog" Hoću-Da-Opalim-Vesnu-Zmijanac stava...

Ajde mi reci koliko ljudi vozi avion a koliko njih ima devojke? Sta je citaocima zanimljivo da vide da on ima devojku?!? Otkud ti znas da ne juri ribe? Na osvnovu jednog clanka u novinama nemas pravo da sudis o njemu.

Ne mora da znaci ali mozda je i bio emotivno zreliji, nema podatak o tome.

Pa mogu da se kladim da ovde ima vise ljudi koji svoje vreme provode za racunarom nego da se bave necim drugim. Ali to je izbor na koji svako ima pravo. On bi bio luzer da je poceo da se bavi plivanjem ako mu to recimo ne ide. On nije luzer jer se usredsredio na ono sto mu ide.

Znam ja i jedne i druge ali na osnovu clanka u novinama njega ne mogu da svrstam negde jer nemam dovoljno podataka. Mozda covek ima sasvim normalan zivot.

U to je mnogo zanimljivo. Pa i ja imam zivotnu saputnicu i da li to nekoga zanima? To nije nesto neobicno da prica o tome.

Pa mozda se druzio sa decom koja su par godina starija. U tom uzrastu to dosta znaci.

Pa ja sam luzer u voznji aviona (ne znam da vozim avion), takodje i u hokeju, umetnickom klizanju itd...Poenta je da bi potpuno istu recenicu mogao da upotrebis za nekog profesionalnog kosarkasa koji svaki dan po nekoliko sati trenira, ili za nekog profesionalnog plivaca ili za gomilu ljudi ovde kojima se zivot svodi na pikanje CS i sedenja za racunarom programirajuci itd...To je samo predrasuda da neko ko se bavi kosarkom je kul a neko ko se bavi naukom je luzer. Pa pitaj gomilu riba sta misle o tome koliko je kul znati mnogo o racunarima.

On se samo posvetio necemu sto mu dobro ide kao sto se neko posveti fudbalu, kosarci, muzici, pisanju pesama itd...Pa evo citam intervju Cavica koji je oborio svetski rekord u plivanju i on isto nigde ne pominje neku zivotnu saputnicu nego pominje da studira i naporno trenira u isto vreme. Da li to znaci da je luzer jer je zivot sveo na to? To sto vecina misle da je neko luzer sto se neko posvetio nauci je isto kao sto vecina riba misli da je neko luzer sto se posvetio racunarima ali u stvari nema razlike cemu se posvetis. Ti nisi luzer ako si zivot posvetio necemu sto volis i sto ti ide. A ni za Cavica ni za Micica ne mozemo da znamo kakav im je privatni zivot jer nema dovoljno podataka. U intervjuu su samo one zanimljive stvari i zato nemamo pravo da sudimo nekome od njih. Evo recimo kada citas o Peleu i vidis da je od malena super igrao fudbal i posle kada vidis sta je sve postigao mozes isto tako da kazes kako je luzer jer se posvetio jednoj stvari a u stvari sto bi u tekstu pisalo da njega mozda zanima i citanje knjiga ili gledanje filmova?!? Uglavnom kada je neko bas javna licnost onda se kasnije pise i o zivotnim saputnicama itd...

Naravno! Imao bi promasen zivot kada bi pokusavao na silu da bude kul u drustvu pa bude isfoliran. Ako on voli nesto pa najbolji nacin da ne bude luzer je da se bavi tim sto voli. Isto vazi i za ljude koji sviraju gitaru, klavir, ljude koji se bave kick-boksom, karateom, trcanjem itd...Kada je nekome zivot ispunjen taj nije luzer.