x=ct može biti jednačina kretanja nekog fotona, ali ne i kamiona koji se kreće brzinom 0.6 c. Jedino ako ne misliš da je c jedina moguća brzina kretanja tela.
Transformacije koordinata, bile one linearne, nelinearne, Galilejeve, Lorencove ili kakve god, su jednačine transformacije prostorvremenskih koordinata između dva sistema. Kažem ti da se čestica raspala na mestu x=12m u trenutku t=-7s u sistemu S, a ti pomoću jednačina prelaska sa koordinata sistema S na koordinate sistema S' izračunaš da se taj događaj u sistemu S' odigrao na mestu x'=1m u trenutku t'=2s. Drugi događaj ima koordinate x=3m, t=1s u sistemu S, a koordinate x'=11m, t'=-3s.
Kao što vidiš, svaka od oznaka x,t,x',t' predstavlja veličinu (tj. ima vrednost) samo kada se zna na koji se događaj odnosi. Neka se upali semafor pored pruge koja ima pragove na rastojanju od po 1m i neka se vreme meri od trenutka paljenja semafora. Jedan događaj je prolazak fotona pored osmog praga od semafora, drugi je emitovanje fotona itd. Nemaju svi događaji iste prostorvremenske koordinate. Zato ne možeš pisati nešto poput x=ct, bez da se zna na šta se to odnosi. U sistemu S' se vreme može meriti počev od trenutka prolaska fotona pored trećeg praga od semafora, da mu koordinatni početak bude isti kao za sistem S i da bude suprotno orjentisan od sistema S. Isti događaj u drugom referentnom sistemu ima druge prostorvremenske koordinate.
Lorencove transformacije su linearne transformacije prostorvremenskih koordinata (to jest oblika x=ax'+bt', t=cx'+dt', gde su a,b,c,d konstante) koje zadovoljavaju određene uslove. Svetlosni front emitovan iz sijalice koja miruje u sistemu S se prostire brzinom c u oba koordinatna sistema. Drugim rečima,
x=ct <=> x'=ct'.
Znači, te dve jednačine su
ekvivalentne (to jest, obe tačne ili obe netačne), a ne tačne, i to uy dodatan uslov da se odnose na istu pojavu koja se opisuje u ta dva referentna sistema. Između to dvoje postoji velika razlika. Znači, ako se nešto (u ovom slučaju foton) kreće brzinom c u jednom od ta dva sistema, onda se kreće brzinom c i u drugom od ta dva referentna sistema. Daleko od toga da će x=ct biti jednačina "kretanja" nasipa koji miruje u sistemu S.
Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.
Registrovani: 6 ( fangorn, a5n4xr0z15nxt9lva, Brocata, daca80, bojanum, Nebojsa Milanovic )
Kako odrediti cetvrtu Lorencovu jednacinu iz prve jednacine?
nije nužno pamtiti. Dovoljno je upamtiti da je Lorentzovo t' = t•tg (α/2), te iz toga izračunati: x' = ct' , x = ct , vt' = x'/n , vt = x/n , x-vt , x'+vt' , "relativistički faktor" je sin α , cos α = v/c = 1/n.
, ili još jednostavnije:
. 
