Ja sam doziveo DejaVu, upravo tako kako je opisano, kao da znam upravo sta ce se dogoditi u sledecem trenutku, ali moram da priznam da je osecaj bio kao kad pokusavate da nadjete rec ("na vrh mi je jezika"), a neko je izgovori, samo je to stanje produzenog trajanja, znaci vrlo malo kasnjenje, ako ga je uopste i bilo. Mislim (verujem) da tada verovatno ne bih mogao napamet da unapred rekonstruisem dogadjaj, ali dok se odigravao, imao sam
osecaj prepoznavanja. Mislim, to je samo osecaj, bez stvarne prekognicije. Takodje, kad je covek na granici izmedju sna i budnog stanja, vreme nije uredjeno ni kontinualno. Moze se desiti da sanjate kako budilnik zvoni i zvoni i sa naporom i na silu se probudite i shvatite da je tisina, i da u tom trenutku sat
pocinje da zvoni. Mehanicki sat ne moze sam od sebe da se zaustavi i sam od sebe da nastavi, tako da je jedino racionalno objasnjenje to da je u svesti doslo do tumbanja redosleda dogadjaja (budjenje, zvonjava).
Vezano za to, negde sa citao da EEG pokazuje da vise funkcije svesti kasne ohoho za stvarnom brzinom kojom mozak radi i da je to posledica overheda koji unosi svest o sebi. Znaci, kada odlucim nesto, toga postajem svestan tek posle nekoliko stotina milisekundi. Zbog toga je u sportu neophodan dugotrajan trening, da bi se nervno-misicni sistem navikao da zaobilazi samosvest, kako bi se dobilo na brzini.
Deja Vu
