Na svakih 6 meseci dati krv i reinstalirati windows

Ja možda mesecima nisam bio u toku, pa mi nije jasno o kakvom kopiranju fontova sa windowsa na linux je reč. Ima toliko lepih sajtova sa fontovima za download, ne vidim zašto bi baš morao da koristim windowsove, mada u drugu ruku, ne vidim i zašto ne. Vindozeri ne koriste alatke koje su prvenstveno bile namenjene linuxu? Ne bih rekao da je tako... Uostalom, postoje alatke koje su namenjene windows korisnicima za udaljeni rad na linuxu - možda bi to takodje trebalo ukinuti, pa ne možeš tek tako da ti, kao vindozer, koristiš nešto što se vrti na linuxu...



Jednoumlje at its' best - ponekad se zapitam zašto su linuxovci godinama bili karakterisani kao komunjare, a kod nas u glavama više slobode ima nego u vašem jednostranom pogledu na svet...



Kad budete imali operativni sistem koji nema toliki broj virusa i shitware-a (koji ni ne mora da se kopira sa drugih sistema lol) pa da mora da se reinstalira svakih par meseci , možemo da pričamo dalje na OVU temu.

Pa uopste sav taj software se pravi za windows jer 90% ljudi drzi win a ne Linux ili Mac OS X ili nesto trece, pa koliko samo exploita ima za Linux cak i onih 0day za koje zna mala grupa ljudi pa nikom nista...

Pa sada, kakvi korisnici takav i softver koji se za te korisnike pravi. A pocelo je i za linux, recimo FF, ja trebam da updateujem Firefox, ok, ali zasto me slati na mozilla sajt ako ovde imam NetBSD native binary koju necu pronaci za download. A jos da imam NetBSD na Alphi, sta onda?

Mislim da je mnogo veći broj virusa/trojanaca i raznoraznog malware-a, a za njih zna malo veća grupa, pa opet nikom ništa... Uostalom, sve te client-server aplikacije koje se teraju na windows-u da bi radile funkciju na nekom linuxu su neki pandan tih "windows fontova" koji eto, takodje mogu da rade neki svoj posao na linuxu... Što bi bilo drugačije?



Ne smem ni da pitam koliko su ti muljavi fontovi pod NetBSD-om na Alfici :))))

Otkud ti da je muljavo? Da, da znam, ja sam trezvenjak, oce to kad se mnogo piva popije....

;-)

Koji to mi degojs? Ja tebe uopste ne kapiram.
Jel ti imas neku paranoju od teorija zavere ili sta?
Mozda nadlezne institucije pomognu.

---

Nadležne institucije ga nisu htele... Zato nam visi ovde...



Hehe, degojsu se zamulja pred očima kad pročita reč LINUX, ja tih problema nikad nisam imao, mada slabo i pijem, ali ponekad volim da tresnem par piva, aleksandrin zna :)))

Ovde vise nemate sta da pricate na temu fontova. Ostaje vam da pokrenete jos jednu temu na Linux forumu pa tamo ubedjujte jedan drugog do mile volje :)

---

Pa ti i one "sekretarice i spodobe" kako si ih nazvao: prolazno vreme vam isto - reinstaliraj Win svaka 3 meseca hehe

Strucnjak za dizajn kernela i tamo neke babe - isti slucaj :)

---

Ja mogu da ga reinstaliram i svaka 3 dana nije mi problem ako ce bolje raditi.
Tebi ocito ocajnicki treba neka paznja. Lepo sam govorio u vise postova
da win ima dosta toga da ponudi , jednostavno ti si slep i utripovao si nesto
da si neki Supermen u borbi protiv linuxa kao da ti zivot zavisi od toga.

Ajdwe navedi mi 3 stvari koje nevolis na windowsu?
Ti si bolestan stvarno, patetican si i jadan.
Dimkovica mogu da cenim jel sve svoje tvrdnje potkrepi
za dosta dokaza i pojasnjenja jel je kulturan covek dok
ti si obican sovinista koji uopste i ne prati sta drugi pricaju vec
tera po svom. Uopste ne znam sto gubim vreme pricajuci sa takvim
otpadom so long and thanks for all the fish :)

---

Andreja, pricas o softveru uopste, ja sam pricao o realnosti u OSS svijetu. Ti ljudi koji OSS pakete razvijaju nijesu toliko iskljuceni iz teorije i prakse koja se trosi u komercijalnom razvoju softvera. Radili bi i oni to tako, ali nijedan OSS paket iza sebe nema prvo finansijsku, a samim tim i organizacionu (e sva ta organizacija kad od toga zaposleni ne zive je druga nega prica) infrastrukturu da takvo sto izvede. Prolaze kroz fazu testiranja (gdje se bas ne mogu intervjuisati buduci testeri i traziti "top 10%"), ali masu problema ulove krajnji korisnici.

Sto mi sluzi kao lijepi slagvort da Bojanu odgovorim "o istom trosku".


Bojane, ja model po kome se razvija OpenBSD uopste ne svrstavam u OSS pricu. Po meni, Theo se do kraja trudi da kopira korporacijsko okruzenje i zbog takvog svog principijelnog stava dovijek kuburi sa resursima, novcem, hardverom, kojecime. OpenBSD je solidno parce koda, ali ja nijesam siguran da je Theo do kraja razrijesio "OSS kvadraturu kruga" i pronasao modus kako da on i kljucni dio ekipe od toga zivi. Linus i druzina jeste, na stranu sva GPL/Stallman/GNU praskava ideologija i vatromet.



Kad vec pricas o manama "heuristickog" testiranja (a koje ja ne osporavam), imam za tebe jednu interesantnu pricicu.

Freescale, tacnije njihovo softversko krilo, bivsi Metrowerks, a u vrijeme kad sam ja tamo radio (valjda i danas) nudio je alat za provjeravanje "full code coverage". Interesantna statistika za tebe je da profesionalno napisane i testirane aplikacije pokazuju tendenciju da "glavna grana programa" (dakle, ono sto se najcesce koristi) zauzima izmedju 30% (kod mission-critical aplikacija, gdje se to cita "zavise zivoti ljudi") do 60-tak %. Sve ostalo je "error-handling", tretiranje neocekivanog/pogresnog/loseg unosa u sistem. Ti alati za "full coverage" automatizuju analiziranje koda i provjeravaju da li kod zna da se izvuce kad se desi greska, kad se ode u neocekivanu (rijedje sretanu) granu izvrsavanja.

Kad ti alati pocnu da se koriste rezultati su zapanjujuci. Odnos softverskih gresaka koje takvi alati pronadju, u glavnoj grani programa nasuprot bugovima u kodu za tretiranje gresaka je, po sjecanju, 2-15% naprema 98-85%. Pazi, u veoma ozbiljnim aplikacijama, profesionalci i razivijali, i testirali.

Zakljucak je da i profesionalno planirana i sprovedena testiranja (cak i u vojnim primjenama, gdje su mission-critical aplikacije i gdje je to strasno vazno) pokazuju JAKU TENDENCIJU da su dobro istestirani djelovi koda uglavnom locirani u glavnoj grani programa. Uprkos svoj teoriji i metodologiji testiranja, uprkos automatizaciji testiranja i svime sto se danas koristi. Ima nesto u onoj staroj "there is always another bug".

Komercijalni softver, kad se proces zavrsi, izidje iz proizvodnje sa mnogo manjim procentom bug-ova od OSS rijesenja. Tu diskusije nema, to je tako.

Medjutim, na duze staze, resursi koje OSS zajednica angazuje (preko truda korisnika) na ODRZAVANJU POPULARNIH OSS PAKETA je nesto sto ja mislim da nijedna korporacija ne moze da izdrzi.

Bas zbog takve tendencije (e malo ko radi full code coverage) i kod komercijalnog softvera, ja tvrdim da OSS rijesenja mogu, cak i sa tako kljakavom metodologijom, a kroz dovoljan broj iteracija (niko ne spori da se tu mnogo vise truda potrosi), dostici kvalitet komercijalnog rijesenja, primarno zato sto na dugi rok akumulira vise resursa. Taj se nivo dostize samo kod popularnih paketa koji se mnogo koriste. Zato sam rekao da je kvalitet OSS rijesenja proporcionalan broju korisnika.

Ako ti treba primjer, zagledni se u GCC. To je bila sprdnja od kompajlera kad je cijela prica pocinjala, danas rijetko ko u komercijalnom svijetu pravi pare na prevodiocima. GCC nije nikakvo super-testirano cudo koje kvalitetom pobi komercijalnu konkurenciju, on je samo dostigao upotrebljivost, a presudu gdje je taj nivo (e je to fluidno) dali oni koji ga koriste.



Kljucni ljudi u Linux kernelu odavno nijesu "entuzijasti" u smislu da to rade bez naknade. Drugo, linux kernel drajveri koji se pojavljuju danas su pocesto kod koji zaposleni proizvodjaca hardvera ubacuju u kernel. Ti parcici su razvijeni po komercijalnoj metodologiji i Linux (ovdje mislim na kernel) je sve manje i manje prica o "entuzijastima".

Ne znam koliko se opsti framework kernela moze nazvati "odlicnim", ali sam siguran da je to sve manje i manje vazno. To, takvo kakvo je, oposljava posao poprilicnom broju firmi i "kucnih" korisnika.

Oces ja tebi za dzabe da otvorim temu,
Uticaj dr. Dejana Gojsevica na razvoj operativnih sistema bez instalacije, reinstalacije , virusa i antivirusa

Pa kad sve to sakupis, napises knjigu
Kako bez pomocnih bezbedonosnih alata, odrzati win u zivotu 3 godine za neupucene
Radna sveska: Izbegavanje Regedita, Read me

---

Džo je svako ko u linuxu ume da iskonfiguriše sve i svašta, dok mu se windows guši zbog redžistrija, i zato reinstalira win svakih šest meseci (neki i češće), ne znajući da za desetak sekundi može imati potpuno čist redžistri, kao kod sveže instaliranog windowsa.

Ala lažeš...

Pa koja je bila 1999?
Jedinica

Zar je bitno?

---

Apatrid, ne verujem ni da Linux kernel developeri zaradjuju - sem ako nemaju posao u IBM-u. A OpenBSD ces ceniti ako ne zelis imati sistem na ciji su razvoj mahom uticale kompjuterski nepismene osobe (boot splash screen? WTF?). Samim tim, kako od OSS ne mozes zaraditi kao programer (a mozes kao system integrator), bolje da je development centralizovan i da program nije under-engineered.

WOW covece koji si ti genije :) Napravi software za ciscenje redzistrija za 10sec
i u najmanju ruku ima da te zaposli Billy licno i zgrnuces milione.
Ajde odaj nam tu misteriju kako ga ti iscistis za 10 sec da se mi ostali
smrtnici ne mucimo.

---

Odaj nam tajnu, o veliki guru, spasi sve te napaćene duše koje godinama unazad muče muku sa redžistrijem, učini humano delo... O spasitelju čovečanstva etc etc...

Nije samo IBM u prici. Ima mnogo velikih koji kupuju uticaj na ljude i indirektno na kernel time sto ih zaposljavaju (a oni rade full-time na kernelu).

Na ovom linku: http://infoproc.blogspot.com/2005/08/linux-kernel-development.html

Imas Mortonov podcast i par izdvojenih teza. Procitaj, interesantno je. Linus, naprimjer, je sve finansijske brige prebrinuo kad su Red Hat i VA Linux krenuli na berzu. Obje kompanije su mu dale dionice, "no strings attached".

Ljudi koji su zaduzeni za procesorske arhitekture, odreda su zaposleni u hardverskim kompanijama cije su to arhitekture. Ja sam intervjuisan u WindRiver-u, ovjde kod mene, za poziciju arhitekte za njihova Carrier-Grade Linux rijesenja. Razgovarali sa mnom, rekli da je sve u redu sem... sto nijesam aktivni developer u kernelu. Bez femkanja stavili do znanja da im treba njihov covjek i uticaj u zajednici. Nudili drugaciji posao za slicne pare, nijesmo se nasli. Pare za to mjesto su bile veoma pristojne, ja sam mator inzenjer i ne radim za kokice, Stallman-ovu ideologiju ili slavu.

Jos jedna od crtica za tebe, nedavno zatezanje kernel developera na GPL v3 teme. Zasto? Linux je komercijalizovan mnogo vise nego sto se to po internet forumima prica.

Kad tad ce stvari leci na “svoje” mesto upravo iz tzv. “Kokica” razloga.
Ovo sa linuxom me najvise podseca na sadasnju situaciju u Kini. Kao komunizam, a u principu, najcrnji kapitalizam.
Sto se mene tice, najvise me pogodilo to sto Rasterman nema vremena da zavrsi vec jednom taj E17.
Radi za neke skandinavce, ako se ne varam, i bas ne nalazi neku matematicku formulu da je isplativiji razvoj pomenutog grafickog okruzenja od onoga sto sada radi .
Kad jednog dana u saradnji sa nekim programerom realizujem knjigovodstveni program za Linux OS, to sigurno nece biti za slavu, kokice i ideologiju a verovatno ce me pogoditi nesto vise nego nedostatak vecitog apsolventa - E17.
I sad probajte da shvatite cudjenje nekog ko placa podrsku MySql-a, Suse-a … kad ovde procita, BESPLATNO, navodjenjem primera, besplatan mp3, video … gimp …i sl.
Jeste za njega isplativije, mozda bezbednije, stabilnije, sigurnije … ali hm… Besplatno svakako nije


PS
A ni Kastro nece jos dugo

---

Ja mogu da ti odgovorim na to pitanje, koje je usput veoma jednostavno (ako kažemo da na mašini nisi dobio već instaliran Windows):

1. Instaliraš Windows XP SP2 na čistu NTFS particiju
2. Ne filozofiraš i ostaviš sva podešavanja na defaultu (automatic update, firewall i sl.)
3. Kada ti update ponudi da instaliaš Windows Defender, ti prihvatiš, i opet ne filozofiraš već ostaviš sve po defaultu
4. Sa admin nalogom podesiš sve što ti je potrebno (timezone, format datuma, mrežne konekcije itd itd)
5. Instaliraš osnovne aplikacije za rad
6. Kreiraš user nalog, odnosno više njih, to daš korisnicima, a admin nalog zaštitiš lozinkom
7. Opustiš se i uživaš, jer ćeš od tog trenutka moći da zaboraviš da taj računar postoji