O kursu uopšteno - trendovi, prognoze itd.

Tvrda istina! A nije ni miško jedini i svi ostali su takvi (Imlek i sl.) Monopoli zlata vredni !!!

Ali još da jednostrano smanjimo carine !!!

Ali da ne otpustimo nijednog državnog službenika !!!

I još po koji mostić od 260 mil EUR da sazidamo, jer ni za to sopstvene pameti nemamo, a i što da se zamaramo ?

Srbija TM

---

darko samo cu ti reci - procitaj tekst koji sam postavio

uopste na kraju krajeva nije bitno dal je to klizanje jkursa dobro ili lose ono sto je cinjenica jeste - da je dugorocno neizbezno.

to je kao da si dobio sudsko resenje da mora da se iselis iz stana , i ti mesto da to prihvatis i pokupis prnje i ti mitis sudske izvrsitelje, i bacas novac uludo da bi odlozio nesto sto je - neminovnost.

OK Sopocanac, ako si obratio paznju, ja nikada nisam rekao ni da je izbezno ni da je neizbezno, tako da moje cutanje po tom pitanju mozes smatrati nekom vrstom precutnog odobravanja. Ono oko cega od pocetka lomimo koplja je pitanje da li je to dobro ili lose za privredu, i imam utisak da smo oko toga sada dosli do neke vrste konsenzusa.

Ono oko cega imamo suprotno glediste je da li teret krize treba da podnese jedino privreda (sto se prenosi na nase plate kao sto je ranije opisano) ili deo tog tereta na svoja ledja treba da prebaci drzava (trosenjem deviznih rezervi). Znaci, nasa misljenja po tom pitanju su suprotna i sasvim je u redu da ostanu suprotna jer svako od dva moguca resenja je nepoularno i lose na svoj nacin. Ako je to jasno svima ovde, onda smo uspesno priveli kraju ovu dugu i tesku diskusiju.

koja bre privreda?

pa srbija skoro vise i da nema privredu

ja miskovica i ostalu bandu uvoznika ne racunam u privredu

ovde su sve skoro firme koje su se bavile nekom proizvodnjom unistene.


za mene u privredu spadaju oni koji nesto konkretno proizvode a ne ovi sto se bave trange-frange uslugama

inace sto se tice kursa opet raste malopre je bio 95.46

Svi pričaju o realnom i nerealnom kursu... Šta je to ,što utvrđuje , šta je realno? Koji su parametri u pitanju? U poslednja tri meseca dinar je izgubio 20%, da li je izvoz skočio za bilo koji procenat? Šta znači kurs od 150 din za 1 €, kad je u Srbiji poslednjih 20 godina sve indeksirano u DM ili €? Kako valutna nestabilnost utiče na koeficijente obrta, ročnost plaćanja,terminske ugovore, dugoročne investicije i sl....? Odgovori na ova pitanja, koja su vrlo prosta, kazuju koji je kurs realan. Realan kurs je samo stabilan kurs!
Suština je da svaki emitovan dinar ima podlogu u 3-5€. E sad da bi vi kupili €, morate imati dinare, a ako nemate dinare, onda ništa...
A na sajtu NBS pogledajte koliko je primarni novac u opticaju porastao, pa će vas začuditi koliko se procanti slažu...

zanat, umetnost, filosofija

realan kurs je onaj kurs valute koja je konvertibilna i koji odredjuje trziste a minimalno i samo u izuzetnim slucajevima mesanje centralne banke.

nijedan kurs u svetu nije stabilan to je najobicnija nebuloza

eto reicmo 1 evro je letos vredeo 1.6 dolara a sad vredi 1.28

Ona od koje nekoliko miliona gradjana Srbije kupuju hleb deci. Oni koji rade u vanprivrednim delatnostima se finansiraju takodje iz privrede.

NBS danas je na međubankarskom deviznom tržištu, prodala 44,6 miliona evra zbog povećane tražnje za evropskom valutom.





122.3 milona za 3 dana a dinar i dalje slabi.... Ode NIS za 10ak dana.
:)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

Jelašić: Potrebne nepopularne mere
31. januar 2009. | 02:08 | Izvor: Danas, Tanjug
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da za održavanje domaćeg makroekonomskog sistema potrebno preduzimanje teških i nepopularnih mera.

U autorskom tekstu za vikend izdanje lista “Danas“, Jelašić je ocenio da bi za finansiranje tekućih platnih deficita od planiranih 16,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) našoj zemlji u 2009. bile potrebne strane direktne investicije oko 1,7 milijardi evra.

Jelašić je naveo da "model na kojem se do sada zasnivala makroekonomska stabilnost, kako Srbije tako i velikog broja drugih zemalja u našem regionu, nije više održiv na srednji, a kamoli na dugi rok".

"Što pre se s tom realnošću suočimo i što pre budemo spremni da preduzmemo veliki broj teških i nepopularnih mera, biće potrebne manje korekcije. A vreme brzo ide, jako brzo", naveo je on.

Jelašić je istakao da je "dosadašnji način održavanja makroekonomske stabilnosti u Srbiji, u kojem se prevelika tekuća potrošnja finansirala iz prihoda od privatizacije i zaduživanja, uglavnom u inostranstvu, u vremenskom periodu koji nam predstoji, teško održiv".

"Privatizacioni prihodi iz prethodnog perioda su potrošeni, a sužena je i mogućnost novog zaduživanja, kako zbog manjeg apetita stranih investitora, tako i zbog drastičnog povećanja kamatnih stopa", upozorio je guverner.

Jelašić je naveo da "pored toga, i tekući prihodi budžeta u periodu ekonomske stagnacije su oskudniji", ukazujući da "situacija bude još teža, upravo u vreme turbulencija i neizvesnosti s kojima se danas suočavamo, zahtevi da država više troši rastu iz dana u dan".

On je podsetio da se se "zahtevaju dodatne subvencije i garancije, traži se dodatno povećanje zarada i penzija nezavisno od toga što i postojeći obim isplate zahteva značajna odricanja".

Prema njegovim rečima, da bi se finansirao tekući platni deficit od planiranih 16,1 odsto bruto društvenog proizvoda ,odnosno veća potrošnja od onoga što proizvodimo, Srbiji su u 2009. potrebne strane direktnih investicija od oko 1,7 milijardi evra.

Jelašić je naveo i da je je Srbije potrebno dodatno neto zaduženje od 3,9 milijardi evra pošto u 2009. dospeva i oko 3,6 milijardi evra duga.

"Da bi se finansirala naša preterana potrošnja, potrebni su, dakle, krediti od ukupno 7,5 milijardi evra! Razliku između onoga što ne uđe u Srbiju, a potrebno je za finansiranje, moraju da pokriju devizne rezerve", smatra on.

Prema njegovim rečima, iako će trgovinski deficit ove godine biti znatno manji od planiranog, razloga za slavlje nema - manji uvoz, pre svega zbog PDV-a i carina, znači i manji prihod budžeta.

"Jedini izlaz iz ove nepovoljne situacije je suštinska promena strukture rashoda budžeta Srbije, pre svega u korist kapitalnih izdataka na teret tekućih, odnosno na teret potrošnje", smatra Jelašić.

On je u autorskom tekstu naveo i da "ako to država ne uradi, uradiće umesto nje tržište, pronalazeći novu ravnotežu na nekom drugom nivou i to u vidu cena i kursa", dodajući da se "upravo to i dešava ovih nedelja i u Srbiji i u regionu".

------------------------------

Znaci ove godine nam treba 1.7 milijardi investicija + 4 milijarde evra za pokrivanje vec uzetih kredita + deficit = 7.5 milijardi evra za pokrivanje svih minusa :)))))))

Neverovatna cifra 10 milijardi dolara to nema Srbija sanse da prikupi stoga je logicno da dinar mora da pada , a usled pada dinara smanjivace se i potrosnja.

U vezi guvernerovog originalnog intervjua njega mozete naci ovde.
http://www.danas.rs/vesti/poli...eracija.56.html?news_id=152154

Sve sto je napisao nazalost tako je.
Ja bih samo dve recenice izdvojio:

I dok je monetarna u rukama nezavisne centralne banke koja svoje mere donosi isključivo na bazi kriterijuma „postizanja i održavanja stabilnosti cena“,
fiskalna politika je proizvod vlade i parlamenta sa mnogo različitih interesa, procena i kompromisa.

Ali, ako već vlast nije u mogućnosti, ili zbog interne dinamike ne može brzo da reaguje i uradi odgovorno svoj deo posla u sferi fiskalne politike, nisam ubeđen da je od velike koristi deljenje saveta monetarnoj politici šta bi ona trebalo da uradi umesto fiskalne.

u prvoj je objasnio narodu kakvu vladu imamo a u drugoj je vratio Dinkicu prozivke.
Mislim da je ovo njegov kraj na mestu guvernera.

sasadjak slazem se sa tobom

I ja mislim da je Jelasic dobio ovaj napad iskrenosti zbog toga sto je verovatno saznao da ce biti smenjen sa pozicije guvernera Narodne Banke.

Gosti Utiska nedelje 1.februara biće: Diana Dragutinović – ministarka finansija i Radovan Jelašić – guverner NBS.

Valjda ce biti "kvalitetna" diskusija :)

BEOGRAD - Ruska kompanija „Gaspromnjeft“ uplatila je, prema rečima ministra energetike Petra Škundrića, 400 miliona evra za kupovinu Naftne industrije Srbije, ali ekonomisti upozoravaju da građani od toga neće imati mnogo vajde ukoliko se one povere guverneru Radovanu Jelašiću.

Poslanica SNS, ekonomista Jorgovanka Tabaković upozorava da bi moglo da se dogodi da i „Gaspromovih“ 400 miliona bude protraćeno uludo i da, ako se nastavi sadašnja pogrešna monetarna politika, ni te pare neće učvrstiti dinar, već će doprineti da džepovi tajkuna budu još puniji.

- Donedavno je bilo najvažnije baviti se repooperacijama - kupovati od NBS hartije od vrednosti, a danas je najunosnije kupovati i prodavati evro. Normalno, mislim na vlasnike velikih količina novca i na vlasnike ekskluzivnih informacija o ceni evra. Ključ problema je u tome što uvek jedni te isti dobijaju i jedni te isti gube. Gube građani, direktno i kroz budžet posredno, a uvek dobijaju predstavnici finansijskog lobija. Da li će mu se dozvoliti da i sada ovih 400 miliona evra, pod najmaštovitijim izgovorima, opet tako iskoristi, pitanje je na koje odgovor treba da daju Vlada i Ekonomski savet iza koga želi da se zakloni - upozorava Tabakovićeva.

Ekonomista Zoran Popov kaže za Kurir da uopšte nije važno „gde će ići pare, nego na šta će biti potrošene“:

- I ranije se dešavalo da su pare trošene manje-više nenormalno! Bilo bi normalno da su išle u neki investicioni fond, da se nešto gradilo za dobrobit svih nas. Daj Bože da se novac u Vojvodini potroši na izgradnju autoputa Subotica-Beograd, na most u Beškoj, a ne da ga potroše činovnici, jer to bi bila još jedna velika tranziciona nepravda. Što se kursa tiče, pitanje je za koga idu pare iz deviznih rezervi. Za koga se brani kurs? A to je svima jasno - za tajkune, najveće uvoznike, za lobi koji kupuje silne milione evra. Ako pare dođu do NBS, biće bačene u bunar uvozničkog lobija - kaže Popov.

Njegov kolega Saša Đogović tvrdi da će novac od prodaje NIS barem privremeno „napraviti zastoj u proklizavanju kursa“:

- Ali nadam se da će biti pameti i da će ta sredstva biti upotrebljena za razvojne projekte. A, ukoliko je tačno da će 90 odsto otići Vojvodini, to je strašno! Politički aršini su prevagnuli nad zdravom logikom. Nema uopšte ekonomske analogije. Po tom principu, kad je niška duvanska industrija prodavana „Filipu Morisu,“ trebalo je sve pare dati niškom regionu. Suludo! Kao da nema države. Zašto se jedan bogati deo države dodatno bogati, a ovaj, uslovno siromašniji postaje još više siromašan? To je nonsens, jer svuda u svetu je obrnuto. Suština je da je na delu politički egoizam, da ne postoji državna strategija i da je sve ad hok dogovor u određenoj strukturi vlasti.

Ekonomista Branko Dragaš tvrdi da je „van pameti što Vlada pod pritiscima namerava da veći deo novca od NIS pokloni Vojvodini“:
- Zašto onda pare ne idu Banatu ili Sremu? Zašto završavaju u Novom Sadu, a ne u Vršcu ili Zrenjaninu? Sve je to šuplja politička priča i budalaština. Nagodba. Ali, ako te pare završe u NBS, još je pogubinije. Naš guverner s mozgom referenta troši 400 miliona evra iz deviznih rezervi na sedam dana! Znači novac od NIS i ovo što dobije od MMF uludo će baciti na odbranu kursa dinara.

Nebojša Katić, konsultant, o merama Vlade
Mnoge firme neće preživeti
Autor: Branislav Krivokapić | Foto:O. Bunić | 01.02.2009. - 00:01

Kriza u Srbiji, u ovoj fazi, nema nikakve sličnosti sa krizom koja je zahvatila najveći deo razvijenog sveta i koja se tamo manifestuje, pre svega, kao kriza tražnje. Srpska kriza najviše liči na krizu u jugoistočnoj Aziji s kraja devedesetih godina prošlog veka, s tim da je međunarodno ekonomsko okruženje danas mnogo gore nego tada, kaže za „Blic nedelje“ Nebojša Katić, samostalni finansijski konsultant, koji živi i radi u Londonu.


Reč je o klasičnoj platnobilansnoj krizi koja je prerasla u valutnu, a sada postaje i dužnička kriza privatnog sektora. Mere usmerene ka stimulisanju potrošnje teško da mogu pomoći.

Šta bi Vlada najpre trebala da preduzme?
– Srbija je u krizi upravo zbog prevelike potrošnje. U ovakvim krizama mora doći do pada potrošnje i značajne korekcije kursa dinara, čija je višegodišnja precenjena vrednost uništila srpsku privredu. Podsticanje tražnje je sipanje novca u rupu bez dna. Srbija nema privrednu strukturu koja bi se pokrenula ovakvim merama. Daleko je bolje da se država fokusira samo na ulaganja u infrastrukturu, posebno energetiku i puteve. Država mora rezervisati i sredstva za eventualnu sanaciju bankarskog sistema, ako dođe do izbijanja bankarske krize a inostrane centrale domaćih banaka ostanu pasivne. Ako bi do ovakve situacije došlo, država bi morala da postane suvlasnik u svim bankama koje sanira, proporcionalno sredstvima koja daje.

Šta je najveći problem domaće privrede?
– Primarni problem domaćih preduzeća u ovom trenutku nije pad tražnje za njihovim proizvodima i uslugama, već veliki rast kreditnog zaduženja. Pad precenjenog dinara je doveo do ogromnog rasta obaveza po indeksiranim kreditima. Biznis model velikog broja domaćih preduzeća je fundamentalno neodrživ i mogao je da funkcioniše samo u uslovima visoke inflacije i apsurdno jeftinog evra. Dok se državna imovina prodavala, dok su krediti i špekulativni kapital priticali, slabosti modela su bile skrivene. Veliki broj preduzeća neće preživeti krizu i država tu ne može da pomogne. Otuda panika i u privredi i u bankama koje ulaze u velike probleme. Servisiranje kredita privrede i građana biće veoma otežano, a to je početak dužničke, a možda i bankarske krize.

Kako očekujete da će se ponašati banke?
– Logično je da uticajna preduzeća i banke pokušavaju da na državu prevale što veći deo svojih dugova. Jedan način je da se država primora na nova zaduživanja kako bi se obezbedio novac za intervencije na deviznom tržištu i tako efektivno subvencionisao devizni kurs i smanjilo kreditno opterećenje vezano za indeksirane kredite.
Drugi način bi funkcionisao ovako – država daje jeftina sredstva preduzećima kako bi ona vratila skupe bankarske kredite, a onda indirektno nastavila da duguju državi do sudnjeg dana, ili do iznuđenog otpisa duga. Banke bi tako svoje nesolventne dužnike efektivno zamenile boljim dužnikom – državom. Na ovaj način bi se pod velom popravljanja likvidnosti privrede i pomoći privredi, u stvari indirektno sanirale banke, a njihova vlasnička struktura i profiti bi ostali netaknuti. Banke ne bi snosile posledicu svojih loših kreditnih odluka, već bi ih prevalile na poreske obveznike u Srbiji. Nadajmo da se ovaj scenario neće dogoditi.

Zbog najnižih poreskih stopa na profit u Evropi, Srbiju ste označili kao raj i za domaće tajkune, ali i za strane kompanije. Hoće li i najavljena pomoć države predstavljati nastavak politike „podmazivanja masne guske“?
– Ne radi se samo o niskim poreskim stopama na dobit, već i o sistemu poreskih olakšica i o slaboj poreskoj kontroli koja omogućava da se troškovi preduzeća i banaka fiktivno uvećavaju i time neoporezovana dobit iznosi iz zemlje. Važnije od toga, domaća poreska politika jasno pokazuje da niski porezi nisu ključ za privlačenje kapitala. Nepotrebno su poreski stimulisane kompanije i banke koje bi u Srbiju, zbog domaćeg tržišta, došle u svakom slučaju. Da su poreske beneficije ključne za privlačenje kapitala, Srbija bi bila preplavljena stranim preduzećima koja rade za izvoz.

Nedavno ste napisali da su bankarske marže u Srbiji od 53 do 344 odsto veće od ostalih u regionu. Kako ste to izračunali?
– To je podatak preuzet iz jedne analize Narodne banke. Svako ko ima iskustva u međunarodnom poslovanju morao je, i bez ove analize, biti šokiran visinom provizija i kamata koje banke u Srbiji naplaćuju. Prosečna kamatna marža u Srbiji iznosi 10,78, u Albaniji 7,03, Hrvatskoj 6,95, a u Mađarskoj 2,43 odsto. Ne postoji privreda koja to može da izdrži. Sa takvim bankarskim sistemom nema razvoja. Ovde je važno uočiti da postoji veliki prostor da se olakša pozicija bankarskih dužnika sniženjem marže. Umesto toga, smanjiće se samo kamate na subvencionisane kredite. Efektivno kamatno opterećenje ostaje isto, ali će deo opterećenja preuzeti država, u skladu s novim merama koje se najavljuju. Da li je to zaista najbolji bankarski sistem na svetu, kako nas zvaničnici uveravaju, ili se tu možda radi o kartelisanom tržištu?

Zašto su banke u Srbiji toliko nedodirljive?
– Banke su svuda nedodirljive. One su prodavci novca, „najstrateškije“ od svih roba. To im daje veliku moć i stimuliše ih na moralni hazard. Tranzicione zemlje su dodatno nemoćne, budući da je njihov finansijski sistem najčešće prepušten inostranim bankama. U takvom ambijentu slabe države ne mogu uspostaviti čvrst režim kontrole.
Ova kriza otvara i zanimljivo pitanje – ko će sutra sanirati banke ako one uđu u problem? Kada britanska vlada na teret budžeta sanira domaću banku čije je centrala u Britaniji, lokalni poreski obveznik može reći: pa dobro, dajem za svoju banku. Čija je obaveza saniranje „srpske“ banke ako je njena centrala u kojoj se donose ključne poslovne odluke van Srbije?

Izvesno je da će 2009. biti teška. Koliko će kriza trajati?
– Ova godina će biti katastrofalna i meni je neobjašnjiv optimizam koji emituje politička, a nažalost i dobar deo ekonomske elite. Svi koji veruju da će se do jeseni kriza okončati, ljuto se varaju. Problem je što će ne samo 2009. već i 2010. godina za Srbiju biti izuzetno teška. Jedino dobro u ovom zlu je što će Srbija konačno biti prinuđena da ozbiljno razmisli o promašajima svoje ekonomske politike i promeni strategiju razvoja. Cena će, nažalost, morati da se plati kroz veliki pad zaposlenosti, standarda i bruto domaćeg proizvoda. U tom ambijentu neće biti lako održati ni socijalni mir.

Zakasnela pomoć izvoznicima
Pomoć izvoznicima najavljena je kao prioritetna.
– Za to je sada, bojim se, kasno. Srbija je godinama taj problem zanemarivala, a podrška izvozu nije program koji se pravi za par dana, i pod pritiskom kriza. Puštanje dinara da depresira najbolji je način da se pomogne izvoznoj privredi, kao i privredi koja je u stanju da supstituiše uvoz.


-----------

Evo odgovora za Darka Nedeljkovica, Ivana Dimkovica, Slobodana i sve ostale pripadnike i podrzavaoce uvozno-bankarskog lobija.

Ima jedna stara narodna izreka:

Znaci, Sopocanac, ni ti ni Katic ne nameravate da se ikada bavite nekom proizvodno-izvoznom aktivnoscu, tako da je vama lako da pricate sta je bolje za privredu. Sa druge strane, jasan je stav privrede i ljudi koji zive od te privrede - nestabilan kurs cini da ce firme da ostanu bez veceg dela imovine, a radnici bez veceg dela plata, ali to nije vas problem.

Pozdrav,

naravno, ko radi, taj i gresi. Odnosno, IKSLJUCIVO ONAJ KO RADI, e samo taj moze id a pogresi. Ostalima je lako da valjaju bukve i prognoziraju.

Sopocanac, da se to ne javljas po Poslovniku? :)

@Darko Nedeljković

Izvini a koje je onda tvoje pravo da govoriš o privredi, koliko vidim ni ti ne proizvodiš i ne izvoziš?
Katić je pogodio u centar, bez obzira što Sopoćanac na ovom delu foruma deluje kao da ga SEKA juri da pojede, a on se samo čudom spasao.
Npr. meni ovaj pogled na krizu u Srbiji deluje najuverljivije od svih. To isto bi se dogodilo i bez svetske ekonomske krize u trenutku kada više ne bi imali šta da prodamo, samo što sada nema ko da kupi ono što bi mi prodali, a to se svede na isto.
nego jel ti znaš nešto što mi ne znamo pa si postao nervozan?

Ja sam se pre ovog posla godinama bavio samostalnom privrednom delatnoscu, tako da jos mozak nisam presaltao na bankarski nacin razmisljanja, a takodje jos nisam likvidirao tu firmu pa tamo stoji par stotina hiljada dinara na stanby i vrednost mu se smanjuje iz dana u dan. Naravno, ne kazem da je problem mojih par stotina hiljada koji ce da propadnu - problem je 90.000.000.000 dinara koji se nalaze u necijoj svojini u svakom trenutku i cija se vrednost polako smanjuje.


Ja nervozan? Jer sam naveo narodnu poslovicu? Ne bih rekao. Mislim da je upravo suprotno, znas onu izreku:

Smirenost je moja osobina koja dolazi do izrazaja kad je ova tema ekonomske krize u pitanju, jer tu niko od nas ne moze nesto da promeni. Smirenost je potrebna svima nama, a u ovakvim uslovima tesko ju je sacuvati, pa nam je prilicno nepotreban neko ko ce da dodje i kaze "realan kurs je 300...600...900 dinara" jer se takvim izjavama direktno ugrozava nasa smirenost. Trosenje deviznih rezervi na zastitu privrede je normalna pojava koju trenutno primenjuje vecina zemalja na planeti. Ali, eto, nekima ne odgovara nasa smirenost. Ko zna zasto nekom odgovara da izgubimo smirenost. O meni prakticno sve znate, znate ko sam ja, znate kakva iskustva stoje iza mojih reci, znate koje moje misljenje je subjektivno a koje objektivno. Nasuprot meni, tu je g-din Sopocanac, za koga ne znamo ni ko je, ni cime se bavi, ni kakve interese vidi u haosu za cije nastajanje se zalaze. Takav covek bi pre par decenija bio smatran za neprijateljski elemenat koji deluje protiv naroda i drzave, pa bi kao takav bio eliminisan u najkracem roku. Ali, eto, danas je drugo vreme, ne mozes da ga eliminises, moras da ga trpis, pa posto nista ne mozemo da promenimo, onda postupiti po gornjoj izreci.

Ma da bavio se proizvodnjom gloginja pa onda presao u bankare ;)))

Daj Nedeljkovicu budimo realni :)

Branis svoju poziciju i to je normalno i logicno - branis ono sto ti je u interesu.

Al tu ima samo jedan mali problem - ono sto je u tvom interesu nije u interesu vecine gradjana ove drzave cak im je i na stetu

Jer dugove koje je napravila ova vlast za 8 godina nece vracati oni koji su ih uzeli nego - mi - gradjani ove zemlje

Da te podsetim da je 2000te godine srpski spoljni dug iznosio nekih 10 milijardi dolara - od toga su nam londonski i pariski klub poverilaca otpisali 66% i dug se spustio na 4 milijarde dolara

Danas nam je spoljni dug preko 30 milijardi dolara ili 7 puta vise

za tih 26 milijardi uzetog novca od stranih kreditora nije uradjeno bukvalno nista. nije napravljeno nista od infrastrukture te su pare jednostavno upumpane u potrosnju i pojedene

stoga mozemo reci da su ovih 8 godina bile godine koje su pojeli skakavci

Sad , sobzirom da su krediti uzeti uglavnom sa grejs periodom od ove 2009 sledi povece vracanje istih. Citao sam Jelasicev clanak u kom kaze da nam treba 4 milijarde evra za otplatu dugova samo ove godine. To je 6.5 milijardi dolara. Ogroman novac

Sve u svemu poslovica koja kaze "mozes kako hoces al ne mozes dokle hoces" se ispostavlja tacnom.

Doslo vreme na naplatu dugova....

Godine lagodnog zivota i lagodnog troskarenja su prosle. Sada slede godine u kojima ce primarni biti suze, krv i znoj.

Za neke koji su se smejali mojim stavovima kada sam govorio da je jedino resenje u ovoj situaciji sto brza depresijacija dinara do svoje realne vrednosti i da nas samo to moze spasiti propasti Nebojsa Katic kaze:



E sad ako se neki tripuju da su bolji ekonomsti od coveka koji radi na Londonskoj berzi - onda nema veze :)))